Jelica Rajačić Čapaković - Univerzitet u Novom Sadu

jednu liderku! Dobili smo mesto potpredsednika Izvršnog veća, imali smo devet
poslanika i ni jednu poslanicu u Pokrajinskoj Skupštini, i dobili smo mesto
članice Izvršnog veća Vojvodine za unapređivanje položaja žena u Vojvodini.
To je mesto kojim se ulazi u Izvršno veće. Za to su se izborile žene iz Demokratske
stranke. Pri tom mislim da su planirale mesto za ženu iz njihove stranke
jer je zaista Demokratska stranka tad imala aktivnih i prepoznatljivih žena koje
su i u oblasti ravnopravnosti polova bile edukovane. Međutim, sticajem nekih
okolnosti, to mesto, kao manje važno u podeli, one nisu dobile. Mile Isakov, koji
je bio predsednik naše Stranke u to vreme, imao je neke svoje kandidatkinje
koje nisu imale nikakvog predznanja. E, gle čuda! Javio se jedan kolega i rekao
da on misli da bi obavljao taj posao dobro. Jako je bilo važno dobiti mesto u
Izvršnom veću, vrlo je to prestižna funkcija. Ja to tad nisam tako ni gledala, ali
sam se onda javila za reč i rekla da ja imam znanja, da nisam bila svesna toga da
će možda to jednog dana meni zatrebati, i da sam se za tu oblast zainteresovala,
uz to sam formirala Forum žena u stranci, pa smatram da bi taj posao najbolje
obavila. Na to su čelnici prekinuli sastanak i rekli da predlog prenoći. Odlučio
je da potpredsednik Vlade, odnosno Izvršnog veća, bude dr Duško Radosavljević,
što je bilo dobro rešenje. Sutradan je mene pozvao pretsednik stranke i
rekao da posle svih razmišljanja i on misli da sam ja u pravu. Zaista mi je bilo
drago da je tako odlučio, i to cenim kod njega - da je znao da promisli.
Dalje se sve veoma brzo odvijalo. Sutradan je bila inauguracija u Skupštini
Vojvodine. Taj događaj su prenosili mediji i, naravno, videla me moja majka na
televiziji. Ona, za koju sam rekla da je odmerena žena, nije propustila da me
pita: - Sine, pa nije valjda da baš nisi imala neki sako da obučeš? Na sebi sam
imala bordo majicu koju sam kupila na pijaci. Bila je nova i meni je to bilo svečano.
Jer čitavu deceniju nisam imala stalno radno mesto, što je ostavilo traga
i na naš standard.
Kabinet Đorđa Đukića, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, imao je tada
četiri žene, što je bilo blizu trideset posto. One su me podržavale. Nije bilo lako
ostvariti neke ideje i planove koje sam imala. Često su te ideje izazivale smeh
na sastancima... Ja sam bila sama, nisam imala saradnice, nisam imala budžet,
nisam imala mehanizme za ostvarivanje ravnopravnosti... Sve je to trebalo tek
postaviti i zakonski sprovesti. Od mene je zavisilo kako ću se snaći, mogla sam
da ne radim ništa, ali to se, naravno, nije dogodilo. Uradila sam sve što se moglo
uraditi da taj sekretarijat dobro radi i da se dobre ideje i planovi ostvare. Imala
sam dobre saradnike u Savetu, pune dobre volje i odličnih ideja i iskustva.
28