Jelica RajaÄiÄ ÄapakoviÄ - Univerzitet u Novom Sadu
Jelica RajaÄiÄ ÄapakoviÄ - Univerzitet u Novom Sadu
Jelica RajaÄiÄ ÄapakoviÄ - Univerzitet u Novom Sadu
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Pored istraživanja, prikupljanja, objavljivanja i čuvanja podataka o našim<br />
prethodnicama, naš je zadatak da pišemo i o izuzetnim savremenicama i tako<br />
ostavimo podatke onima koje će nas uskoro naslediti u ovoj kod nas još uvek<br />
relativno oskudnoj biografskoj feminističkoj tradiciji.<br />
U ovoj knjizi predstavljamo životnu priču mr Jelice Rajačić-Čapaković,<br />
prve sekretarke za ravnopravnost polova u AP Vojvodini, tela koje je Vlada AP<br />
Vojvodine osnovala za pitanja rodne ravnopravnosti nakon podele Jugoslavije<br />
na samostalne države i nakon nekoliko decenija aktivnog feminističkog pokreta<br />
u zemlji. Deceniju kasnije (2000), zahvaljujući i aktivnom radu nevladinih<br />
ženskih organizacija, Izvršno veće Vojvodine je formiralo telo za ravnopravnost<br />
polova – prvo takve vrste u novoformiranoj Državnoj zajednici Srbija i Crna<br />
Gora, deceniju nakon urušenog socijalističkog sistema Jugoslavije u kojem su<br />
postojali različiti mehanizmi za brigu o ženama, pre svega u okviru tela pod nazivom<br />
Konferencija za društvenu aktivnost žena Socijalističkog saveza radnog<br />
naroda (SSRN) Jugoslavije.<br />
Formiranje novog tela rezultat je već uspostavljene aktivističke prakse ženskih<br />
nevladinih organizacija u Vojvodini koje su afirmisale čitav niz aktuelnih i<br />
do tada neobrađivanih pitanja vezanih za žene u procesu tranzicije zemlje, kao<br />
što su nasilje nad ženama i silovanje žena (naročito kao rezultat ratnih i poratnih<br />
događanja). Prioritentni cilj u tom novom institucionalizovanom telu postaje<br />
upravo ova tema, ali ovoga puta kroz zakonodavnu praksu kojom se sankcioniše<br />
takva praksa u društvu i, sa druge strane, obezbeđuje sigurnost takvim ženama<br />
u izgrađenim sigurnim ženskim kućama. Jednako važni ciljevi su potreba za<br />
ekonomskim osnaživanjem žena u procesima privatizacije državne imovine i<br />
velike nezaposlenosti, zatim potreba uvođenja pitanja vezanih za žene i o ženama<br />
u visokoškolskim institucijama i njihovim programima za edukaciju (što je<br />
rezultiralo preporukom <strong>Univerzitet</strong>u u <strong>Novom</strong> <strong>Sadu</strong> da osnuje Centra za rodne<br />
studije u školskoj 2003- 2004. godini). Nije manje važno podsticanje žena da<br />
više učestvuju u političkom životu zemlje /2/. Ženske nevladine organizacije<br />
su (uglavnom uz pomoć stranih donatora) dokazivale neophodnost različitih<br />
oblika aktivnosti koje usmeravaju društvo ka novom građanskom društvu, iz<br />
uverenja da ono dobro brine i o ženama. Bilo je neophodno da takve aktivnosti<br />
postanu deo institucija sistema i da tako ženske aktivističke inicijative dobiju<br />
institucionalni smisao, što jeste jedna od zasluga i Jelice Rajačić Čapaković u<br />
Vojvodini, prve sekretarke novoformiranog tela Vlade Vojvodine.<br />
Budući da je <strong>Jelica</strong> Rajačić Čapaković bila i deo institucija socijalističkog<br />
sistema, znala je na koji način se sve može dati šansa ženama da zajedno sa muškarcima<br />
snose odgovornost za razvoj društva i države. Umela je da prethodno<br />
iskustvo uklopi u sadašnje potrebe žena, zajedno sa novoformiranim ženskim<br />
nevladinim organizacijama u Pokrajini. Zaslužna je za iniciranje, kampanju i<br />
formiranje toga tela, njegov rad u kontinuitetu od 2000. do danas; o tome radu
Change language