Jelica RajaÄiÄ ÄapakoviÄ - Univerzitet u Novom Sadu
Jelica RajaÄiÄ ÄapakoviÄ - Univerzitet u Novom Sadu
Jelica RajaÄiÄ ÄapakoviÄ - Univerzitet u Novom Sadu
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
sta švapskih kuća nakon pedesete. Kupili smo kuću od jednog Nemca, koji je<br />
rešio da ode u Viroviticu. On je još uvek tu ostao posle rata u delu gde su bili<br />
naseljeni Mađari.<br />
Moja majka nije imala vremena da se bavi nama, inače je bila mlada žena,<br />
imala je samo dvadeset tri godine kad nas je sve izrodila. Ona je o nama više<br />
brinula fizički: da budemo nahranjene, oprane, nije imala vremena da se bavi<br />
nekim vaspitanjem. Kada sam došla u školu, videla sam neke lepe devojčice,<br />
udešene, sa mašnicama i lepim haljinicama, a nas je mama ošišala na muško,<br />
jer joj je to bilo najjednostavnije. Tada sam shvatila da moram u razredu da se<br />
izborim za svoje mesto. Pošto nikoga nisam poznavala, stala sam u prvi red ispred<br />
svih, i to je svima bilo neobično. Jedna učenica je bila popina ćerka, druga<br />
najbogatijeg zemljoradnika u selu. Mogu reći da su u selu živeli vrlo ugledni<br />
Vojvođani, to je selo sa mnogo mađarskog stanovništva i to je bilo nešto što<br />
je mene oplemenilo. U školi smo imali jedno mađarsko odeljenje i tri srpska.<br />
Morali smo itekako da vodimo računa o nacionalnoj toleranciji.<br />
Videlo se da meni nedostaje priprema za školu. Na primer, nisam znala da<br />
kažem mojoj učiteljici gde ja sad nakon škole idem, gde moja baka stanuje, kako<br />
se moja baka zove. Ja nisam zapravo ništa znala. Nisam znala na muzičkom da<br />
otpevam ni jednu pesmu, mada sam imala dobar sluh, divan glas ali ni jednu<br />
pesmu nisam znala, jer nas niko nije naučio. Učiteljica je bila korektna, imala<br />
je malu ćerku, a bila je u drugom stanju sa drugim detetom U meni je videla<br />
intelektualni potencijal deteta nepripremljenog za školu, a koje je, uz to, počelo<br />
da piše levom rukom. Njoj sam ja bila problem, pored jednog dečaka koji je došao<br />
iz ukrajinske porodice, isto levoruk, nepripremljen za školu, i uz to je teško<br />
sve shvatao. Ja nisam morala da pišem desnom rukom, ona me nije terala. To<br />
su bili tek počeci nove pedagogije kod nas. Na kraju prvog razreda imala sam<br />
četvorku iz srpskohrvatskog i iz muzičkog. Nažalost, došla je na zamenu druga<br />
učiteljica, zapravo učiteljica moje starije sestre, koja je bila stroga i stalno me<br />
poredila sa mojom starijom sestrom koja je bila dobra učenica. Meni je to smetalo<br />
i uporno sam se borila za svoje mesto. Kasnije, kada je i moja mlađa sestra<br />
krenula u školu, i njena učiteljica je malo zamenjivala moju i ona me je poredila<br />
sa mojom mlađom sestrom. Kao srednja imala sam potrebu da se sama borim<br />
i u kući i u školi. Da se dokažem da nisam ništa lošija od njih dve, jer su obe<br />
bile veoma dobre. Jednom je direktor škole mojoj mami rekao da smo u istoriji<br />
škole nas tri bile najbolje učenice do tada. Ja sam tu bila od nas tri najlošija,<br />
mada sam bila dobra. One su dobro pisale sastave, što mene nije krasilo i onda<br />
su uvek rekli: jao, to bi Verica bolje.... to bi Evica bolje.. Kod kuće ista borba: starija<br />
je bila nešto bolešljiva, imala je žuticu pa je posebno bila zaštićena. Mlađa<br />
je uvek imala kompleks da je svi zapostavljaju zato što je najmlađa. Mene niko<br />
nije gledao. I taj položaj srednje za mene je bio dobar jer nisam očekivala ničiju<br />
zaštitu niti podršku, nego sam se sama borila, što je ostalo do danas. Na primer,<br />
16
Change language