Jelica Rajačić Čapaković - Univerzitet u Novom Sadu

U kabinetu u Izvršnom veću
tuciji sistema. U Izvršnom veću Vojvodine su teme koje smo otvarali u početku
izazivale podsmeh, a kasnije - uvažavanje. Svi su itekako vodili računa kako će
se ophoditi u javnoj sferi. Pri formiranju bilo kog upravnog odbora, nadzornog
odbora, nekog tela, ja sam uvek skretala pažnju da nema žena, bez obzira na to
što nije bilo obaveznih kvota, niti je bilo odluka kojima bi se obavezivalo neko
upravno telo da vodi računa o procentu žena. To je izazivalo poštovanje. Naročito
se prema tome s poštovanjem odnosio predsednik Izvršnog veća. Moram
reći da je važno kad vam prvi među jednakima daje podršku i kada pri tom javnost,
žene, muškarci, mediji to podržavaju. Obilazila sam seoske sredine, odlazila
na sve skupove, što mi nije bilo manje važno. U međuvremenu, došlo je do
reorganizacije i usvojen je predlog za ustanovljavanje Kancelarije za ombudsmana
u Pokrajini. Pozvao me je predsednik Đukić i obavio sa mnom razgovor.
Kaže, dobili smo rad i zapošljavanje, pošto si ti borbena, dokazala si se kao neko
ko ume da se hvata u koštac sa teškim problemima, i ponudio mi je mesto sekretarke
u Sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i ja sam to
prihvatila, naravno uz konsultaciju sa svojom strankom. U Stranci sam nekako
u isto vreme dobila funkciju predsednice Gradskog odbora Reformista Novog
Sada. To je bila najvažnija organizacija u ovoj stranci u Vojvodini. Znači, i tamo
sam napredovala tek kad sam dobila poziciju u Izvršnom veću Vojvodine. Mada
30