Jelica Rajačić Čapaković - Univerzitet u Novom Sadu

ili davani ženama -preduzetnicama uz minimalne kamate. Garancijski fond
je dao neke garancije i nekoliko agilnih žena iz ženskog pokreta su formirale u
međuvremenu Akademiju za žensko preduzetništvo u Kikindi.
Aktualizovali smo pitanje smanjena siromaštva i nasilja u porodici i društvu.
U vezi s tim smo lobirali za donešenje dosta dobrih zakona u Republici,
i uopšte zakona kojima se žensko pitanje tretira bolji nego pre. Zahvaljujući
pre svega našim poslanicama, uvedene su kvote u izborne zakone: obaveza da
se na listama mora naći 30 odsto žena, mada ta obaveza ne važi nakon izbora.
Ima više žena na svim nivoima. Mislim da je to zasluga svih žena i iz politike i
iz nevladinog sektora. Suprotno svemu tome danas, nakon osam godina, svedoci
smo krize i pada ženskog aktivizma, usuđujem se da kažem i pada morala
u tom pogledu. Moramo iz početka graditi aktivističke projekte. Koliko vidim
na republičkom nivou će posle sledećih republičkih izbora biti mnogo više mehanizama,
jer su se sada svi zainteresovali za sistemsko rešenja svega što se
dovodi u vezu sa prisutnošću žena u političkoj moći zemlje. Vidim da političari
poklanjaju pažnju izgradnji sigurnih ženskih kuća i mreže SOS telefona, pored
toga i mediji, a i država je sve zainteresovanija za izgradnju takvih institucija. Ja
sam uvek smatrala da je to vrlo bitno.
34
*
Jedna je stvar dati se svim srcem na ostvarivanje ciljeva u koje čovek duboko
veruje, a druga je stvar kako šira okolina takvu aktivnost vrednuje i ceni. Na
jednom skupu koji je bio posvećen pitanjima kojima sam se ja sa mnogo uspeha
i rezultata bavila, niko nije mene pomenuo, samo mi je prišla jedna novinarka
koja godinama prati naš rad u Sekretarijatu i rekla: - Jelice, kako to sve izdržavaš,
ovo svojatanje svega što si ti uradila?
Nesolidarnost, nekakva bezobzirnost, borba za opstanak u politici... pre
su pravilo nego izuzetak, danas. Nekompetentne osobe prihvataju vodeće funkcije,
samo zato što je eto sad njihova politička opcija pobedila. Shvatili su da
su položaj žene u društvu i rodna ravnopravnost veoma važna društvena i politička
pitanja. Nažalost, vrlo malo je žena u politici i u vlasti još uvek, a u međuvremenu
su neke veoma kvalitetne i obrazovane nestale sa političke scene ili su
prisutne bez velike moći. U takvoj opštoj situaciji onda je veoma važan podatak
da sam ja jedina predsednica stranke. A koje stranke žena može biti predsednica?
One koja nije previše moćna i atraktivna za muškarce. Shvatili su, ja bih
rekla baš na osnovu onoga što se dogodilo u Vojvodini, da sad u toj našoj maloj
zemlji Srbiji, treba govoriti o ženama i rodnoj ravnopravnosti, jer to donosi
glasove žena na izborima, čija očekivanja bivaju uglavnom izneverena nakon
izbora. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost postoje i u Crnoj Gori i na Kosovu
i Metohiji, deo te aktivnosti nameće međunarodna zajednica, ali oni veoma
mnogo rade u oblasti ravnopravnosti polova. Mislim, okolne zemlje - Hrvat-