Jelica Rajačić Čapaković - Univerzitet u Novom Sadu

Jelicu Rajačić Čapaković srela sam u rano proleće 2002. godine.
Njoj je trebala saradnica, a meni posao, pa smo se brzo i
lako dogovorile da ćemo da radimo zajedno. Rad u organima javne
uprave za mene je bio nov, a Jelica je prvi put bila na rukovodećoj poziciji
i u mogućnosti da osmišljava rad Pokrajinskog sekretarijata
za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Tako se desilo da smo
se zajedno probijale kroz prašumu birokratskih pravila i zahteva,
zajedno i jedna od druge učile, a sve u nameri da se ostvari ono što
smo naumile: prvi mehanizam za postizanje rodne ravnopravnosti
u regionu.
U tim početnim danima imale smo, Jelica kaže, i nesuglasica,
ali smo uvek dolazile do dogovora. Danas ja ne mogu da se setim
oko čega se nismo slagale, ali sam sigurna da su stvaranje službe za
ravnopravnost polova i podučavanje o rodnoj ravnopravnosti procesi
koji nisu tekli ni glatko ni lako. Ali Jelica je po prirodi uporna,
spremna da uči i gotovo uvek istera svoje. Napredak je bio očigledan
i neizbežan, čini mi se.
Volim da se setim tog vremena kao nekog „vremena posle revolucije“,
kada je gotovo sve bilo moguće i izvodljivo, ako je neko bio
uporan i znao šta želi. A Jelica je znala i nepogrešivo osećala da gradimo
nešto potpuno novo, pionirski. I da to gradimo za budućnost.
Danas, služba za ravnopravnost polova Pokrajinskog sekretarijata
za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova radi besprekorno
i zapošljava mlade i pametne ljude. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost
doneli su promenu i u organe javne uprave, i u politiku
Ppokrajine i u živote građanki i građana Vojvodine.
Kao i sve borbene i uporne žene, Jelica ne posustaje, uvek puna
energije i odličnih ideja. Iako više ne radimo u istoj organizaciji, i
dalje sarađujemo u izgradnji društva jednakih mogućnosti i rodne
ravnopravnosti. Kada se setim kako je sve to izgledalo na početku,
pomislim sa ponosom da smo mnogo uradile, ali i mnogo naučile
radeći zajedno. A međusobna podrška, podsticanje i izgrađeno prijateljstvo
je ono što je u tom procesu bilo i ostalo najvrednije.
Zorana Šijački, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost
47