BUILD No.1 - BUILD magazin
BUILD No.1 - BUILD magazin
BUILD No.1 - BUILD magazin
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
EKO CIGLA<br />
Francuski proizvoa keramike VBC nedavno<br />
je izbacio u prodaju novu vrstu eko<br />
cigle, iji se sastav bazira na mešavini biljnih<br />
ostataka i gline. VBC tvrdi da njihov proizvod<br />
predstavlja mnogo bolji izolator nego standardna<br />
cigla.<br />
Istovremeno u Južnoj Americi se užurbano<br />
radi na pronalaženju adekvatnog materijala,<br />
koji e biti ne samo kvalitetan, ve i dovoljno<br />
jeftin kako bi mogao da posluži kao “low-cost“<br />
materijal za izgradnju stambenih jedinica za<br />
porodice sa niskim primanjima. Profesor<br />
Njuton Lima sa Luteranskog univerziteta u<br />
Brazilu, razvio je jedinstven primerak eko cigle.<br />
Za njenu izradu koristi se PET ambalaža<br />
i to cela boca. U izradi je vrlo bitno napuniti<br />
boce vazduhom, zatim se cela boca umee<br />
u drveni kalup, koji se puni kvarcom i cementom.<br />
Kada jednom ovrsne, PET cigla se<br />
uklanja iz kalupa. Vazduh u boci igra važnu<br />
ulogu, jer je ova vazdušna barijera efektan<br />
izolator, što je posebno važno u oblastima<br />
kao što je Amazon, gde je tokom cele godine<br />
velika vruina. Profesor Lima kaže da testovi<br />
otpornosti pokazuju da je PET cigla jednako<br />
vrsta kao standardna cigla, i da je uraena<br />
u okviru standarda koje nalaže ABNT (Brazilian<br />
Standards Association) za tehnike<br />
normative konstrukcionih materijala. U izradi<br />
eko cigli koriste se i drugi materijali, kao što<br />
su mešavina cementa i ljuski od kikirikija, kao<br />
i mešavina piljevine i<br />
cementa. Procenjuje<br />
se da bi ovakve cigle<br />
mogle da se prodaju po<br />
vrlo popularnoj ceni od<br />
1 pezosa, odnosno 35<br />
amerikih centi.<br />
Za to vreme, na drugom kraju zemljine kugle,<br />
u Engleskoj, dizajner Kris Fild, izmislio je<br />
ciglu za zvunu izolaciju. Ova polikarbonatna<br />
cigla koristi serije akustinih rezonatora<br />
da blokira 85% buke, ali istovremeno dozvoljava<br />
savršeno strujanje vazduha. Engleska<br />
je prva zemlja u kojoj je plasirana ova vrsta<br />
cigle, jer je to najrazvijenije tržište po pitanju<br />
standarda buke i ventilacionih potreba.<br />
LITRACUBE<br />
Maarski istraživa optikih vlakana Áron<br />
Losonzí, razvio je specijalni materijal nazvan<br />
Litracube, koji ima sve tradicionalne osobine<br />
betona, ali zahvaljujui utisnutim staklenim<br />
vlaknima može da pokaže i svet spolja, poput<br />
nešto jasnijih silueta.<br />
Ovaj specijalni efekat stvara genijalnu impresiju<br />
da su debljina i težina betona nestale,<br />
tako da ovaj materijal ima veliku budunost u<br />
graevinskoj industriji pred sobom.<br />
BAKTERIJA ZA ODLAGANJE<br />
OPASNIH SUPSTANCI<br />
Biorazgradljiva plastika koja se dobija iz<br />
ostataka stirena, mogla bi da reši probleme<br />
odlaganja opasnih supstanci i kreira „ecofriendly“<br />
polimer, sudei prema najnovijim<br />
saznanjima Društva za industrijsku mikrobiologiju,<br />
do kojih se došlo na njenom 155.<br />
zasedanju u Dablinu.<br />
Tim istraživaa, otkrio<br />
je da bakterija<br />
tipa Pseudomonas<br />
putida može da pretvori<br />
100% stirena<br />
u tip biorazgradljive<br />
plastike zvane polihidroksialkanoat<br />
ili skraeno PHA. Bakterije<br />
se ponašaju kao minijaturne biofabrike i jedinice<br />
zaliha, koje akumuliraju plastiku istovremeno<br />
sa proizvodnjom. Otpad stirena je toksini<br />
nus-produkt vrlo razvijene polistirenske<br />
industrije. U svetu se godišnje proizvede oko<br />
50.000 t ovog otrova, od ega je Amerika<br />
prvi zagaiva sa 25.000 t (njena godišnja<br />
proizvodnja). Ovaj otrov izaziva iritaciju plu-<br />
a, slabost mišia, utie na mozak i nervni<br />
sistem, tako da je preko potrebno pronai<br />
nain za njegovo pravilno odlaganje.<br />
Sadašnji metod odlaganja ostataka stirena<br />
ukljuuje njegovo rasprskavanje po zemlji,<br />
ubrizgavanje u tlo ili paljenje, što proizvodi<br />
širenje toksinih materija, kako objašnjava<br />
Patrik Vord, sa Odeljenja za industrijsku<br />
mikrobiologiju na univerzitetu u Dablinu. On<br />
dodaje da sporo raspadanje ovog otrova<br />
znai da e se u našem prirodnom okruženju<br />
zadržati nekih 1.000 godina. Plastika koja se<br />
dobija iz ovih bakterija spada u tip elastinog<br />
polimera, što znai da ima široku industrijsku<br />
i komercijalnu primenu. Sam PHA nije<br />
novina, pošto je otkriven još 1920. godine,<br />
ali mogunost njegovog dobijanja iz bakterija<br />
jeste. Za sada se ovim putem uspelo dobiti<br />
tek nekoliko grama, dok se svetska potražnja<br />
za PHA broji u tonama.<br />
PAPIRNE CEVI –<br />
NOVI GRAEVINSKI MATERIJAL<br />
Papirne cevi, prvi put su korišene na izložbi<br />
Alvara Alta 1970. godine, kada je uoen<br />
i njihov potencijal kao graevinskog materijala.<br />
Novi materijal, prvi put je primenjen za<br />
izradu privremenih kua za zemljotresom<br />
pogoenu regiju Hanshin Awaji u zapadnom<br />
Japanu 1995. godine. Jedan od najveih pobornika<br />
je arhitekta Shigeru Ban, koji je radio<br />
prefabrikovane kuice za regiju Kobe. Ovde<br />
je izgradio Takatori crkvu od papira, koja je<br />
konstruisana za samo 5 nedelja.<br />
IQ STAKLO<br />
Ova nova vrsta stakla pretvara njegovu<br />
hladnu površinu u izvor grejanja. Radi se zapravo<br />
o specijalnim folijama koje se stavljaju<br />
preko stakla, a koje su povezane sa izvorom<br />
elektrine energije u prostorijama, tako<br />
da ravnomerno rasporeuje toplotu, koja je<br />
savršeno zdrava i može se porediti sa sun-<br />
evom (minus UV zraci).<br />
U bližoj budunosti, ovakvi prozori mogli bi<br />
biti jedini izvor toplote u porodinim kuama<br />
ili kancelarijama. Posebnu pogodnost predstavlja<br />
i to što se ovaj proizvod lako montira<br />
na prozore, vrata i sve ravne površine.<br />
Termostatom kojim se reguliše temperatura<br />
može se upravljati na daljinu, tako da na<br />
putu od kancelarije do kue možemo podesiti<br />
željenu temperaturu.<br />
PROIZVODI SHETKA STONE<br />
Shetka Stone je revolucionarni proizvod koji<br />
ima 100 % održiv životni vek. Proizvodi se od<br />
ostataka papira asopisa, telefonskih knjiga,<br />
biljaka i odee.<br />
Pronalaza Stanley Shetka, osnovao je<br />
kompaniju All Paper Recycling (Sve od recikliranog<br />
papira) pre deset godina. Sa održivošu<br />
kao jedinim ciljem, kompanija Shetka<br />
Stone, tražila je nain da ponovo iskoristi<br />
otpad. Ovi proizvodi se prave od prethodno<br />
samlevenog otpadnog papira koji se uz dodatak<br />
tenosti pretvara u žitku masu, u koju<br />
se dodaju vezivni materijali i uvršivai.<br />
Gotov proizvod predstavljaju vrste table za<br />
izradu radnih ploa, koje mogu biti zamena<br />
za kamen, drvo i plastiku.<br />
38<br />
www.build<strong>magazin</strong>.com
Change language