BUILD No.1 - BUILD magazin

ekologija
ŠTEDNJA ENERGIJE – odgovornost
države i svakog pojedinca!
našem društvu i dalje vlada nasleđen,
U a pogrešan stav – da je Srbija bogata
energijom i da je energija element socijalne
politike, a ne roba.
U kojoj meri je ovo netačno pokazuju podaci
iz strategije energetskog razvoja Srbije:
rezerve kvalitetnih energenata, nafte i gasa,
čine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama
Srbije. Ostatak rezervi čini ugalj, i
to u najvećoj meri niskokvalitetni lignit, sa
čak 92%. Srbija je, dakle, prinuđena da uvozi
energente, a sudeći po trendu rasta njihovih
cena na svetskom tržištu, rasipanje tako
skupog artikla mora da se odrazi na budžet,
kako države, tako i svakog pojedinca.
Upravo rasipanje energije je ono što se u Srbiji
događa danas. Statistike kažu da Srbija
troši i do dva i po puta više energije nego
što bi trebalo (150 – 250 kWh/m 2 , nasuprot
evropskom proseku od 138 kWh/m 2 ).
• Ko i kako troši tu energiju
Bahatost u raspolaganju energijom zastupljena
je u svim sektorima (industrija, saobraćaj),
ali ubedljivo najviše energije, što (ne)
iznenađuje, troši se u zgradarstvu!
U EU na zgrade odlazi 40% ukupne energije,
a u Srbiji i do 46%! Od toga, čak do
65% odlazi na grejanje i hlađenje stambenih
i poslovnih prostora.
52
Neobaveštenost, (ne)kultura stanovanja, relativno
jeftina i dostupna čvrsta goriva, potpuno
neracionalan sistem naplate utroška
električne energije u Srbiji (po kvadraturi a
ne po realnoj potrošnji) i inertnost države u
rešavanju
ovih
problema,
dopuštaju našim
građanima
ovakvo ponašanje.
• Kako to izgleda
u Evropi
U EU se odavno bore
protiv ovakvih navika, a
imaju i više razloga za to:
- visoke cene energenata (ako
mislimo da je električna energija
u Srbiji skupa, osvrnimo se
malo na okolne zemlje, da ne govorimo
o visokorazvijenim zemljama
Zapada)
- zavisnost od uvoza energenata (svaka
mala promena u kriznim područjima iz kojih
se energenti uvoze izaziva skok cena na
svetskom tržištu)
- potpisan Kjoto protokol (koji svaku zemlju
obavezuje da smanji emisiju CO 2
za
određeni procenat).
• Na koji način Evropa štedi energiju
Sobzirom da se energija najviše troši u zgradama,
najracionalnije i dugoročno najisplativije
rešenje jeste – ulaganje u energetsku
efikasnost zgrada.
U stambenim objektima toplota se gubi kroz:
• Spoljašnje zidove 21%
• Krov 10%
• Pod na tlu 6%
• Prozore 51%
• Sastave grejanja 12%
Shvatajući ozbiljnost situacije, proizvođači
mineralnih vuna u Evropi su se ujedinili u
organizaciju pod imenom EURIMA (European
Insulation Manufacturers Association;
www.eurima.org). EURIMA postoji
od 1959. godine i bavi se promovisanjem
standarda i regulativa za profesionalnu i
kvalitetnu upotrebu izolacionih materijala.
U poslednje vreme, njen razvoj i rad ide u
smeru rešavanja gorućih pitanja zaštite
životne sredine, a u tome imaju podršku
evropskih institucija, kao i drugih
sličnih organizacija u svetu.
Imajući za uzor ovakvu
organizaciju, koja sagledava
probleme
potrošnje i uštede
energije iz
šireg, društvenog
ugla,
srpski proizvođači
i uvoznici
mineralnih vuna
su se ujedinili u organizaciju
MIVUS (Mineralne Vune
Srbije).
Budući da je jedan od najvažnijih načina za
usporavanje i smanjenje globalnog zagrevanja
ušteda energije koja se koristi za grejanje
i hlađenje, uvođenje i korišćenje termoizolacije
u cilju optimalnog trošenja energije,
MIVUS – lanice
Asocijaciju MIVUS sainjavaju tri lana: KNAUF-
INSULATION (proizvoa kamene vune), URSA i
ISOVER (proizvoai staklene vune).