Deseti izveštaj o položaju etničkih manjina na Kosovu mart 2003.

prava zahteva pozitivne mere od strane države (na Kosovu, ovakve pozitivne mere obaveza su
UNMIK i njenih relevantnih organa, kao i PIS i njihovih službi), što bi prema tome trebalo da
ima imlikacije i na političkom i na budžetskom nivou. Iako na nedovoljnu realizaciju imovinskih
prava utiču pitanja kao što su pristup imovini ili mehanizmi podnošenja zahteva, nadležni organi
imaju pozitivnu obavezu da osiguraju pristup kako preko zakonodavnih reformi tako i u samom
izvršenju/sprovođenju tih mera. 89 “Pristup” se može definisati da obuhvata tri opšte oblasti:
poznavanje zakonskih prava, fizički pristup relevantnim sudskim i izvršnim organima, i, konačno,
kada se ostvari fizički pristup, sposobnost odgovarajućih organa da obezbede delotvornu
realizaciju ovih prava.
I. DIREKCIJA ZA STAMBENA I SVOJINSKA PITANJA (DIREKCIJA) I
KOMISIJA ZA REŠAVANJE STAMBENIH I IMOVINSKIH ZAHTEVA (KOMISIJA)
Jedna od ključnih smetnji za proces povratka i zaštitu manjina je pristup njihovim stambenim
jedinicama, ili njihovim “domovima”. 90 Komisija za rešavanje stambenih i imovinskih zahteva
(Komisija) i Direkcija za stambena i svojinska pitanja (Direkcija) ustanovljene su da se olakša
povratak i potvrđivanje stambenih imovinskih prava, koja su ili izgubljena usled diskriminacije ili
sile, ili su ostala neraščišćena zbog neformalnih transakcija. 91 U okviru svog mandata, Direkcija i
Komisija imaju ovlašćenja da isele nezakonito useljene stanare i da povrate imovinu zakonitim
nosiocima (bilo da su to vlasnici, posednici, ili nosioci prava korišćenja).
Mandat Direkcije i komisije u vezi nezakonitog zauzimanja stanova 92 ima posebnu kritičnu
važnost za održivi povratak manjina. Naročito u urbanim oblastima, veliki broj stambenih
jedinica raseljenih lica, kako kuća tako i stanova, nezakonito je useljen, što jednim delom
sprečava njihov povratak. Izvestan broj nezakonitih stanara nisu oslobodili zauzete stanove
uprkos činjenici da su dobili pomoć za obnovu svojih kuća. 93 U okviru svojih mandata Direkcija
i Komisija igraju ključnu ulogu za olakšavanje povratka pripadnika manjinskih zajednica u
njihove domove. 94 Budući da mnoge manjine pate što im je nezakonito zauzeta stambena
kao i preko domaćeg zakona koji važi i na Kosovu. Za dodatne podatke videti izveštaje OEBS o
imovinskoj situaciji, januar 2001. i februar 2002. Videti takođe Deveti izveptaj, str. 30-38.
89 Videti Airey v. Ireland, 6289/73, 10. septembar 1979., stav 32-33, Blentić v. Republika Srpska,
CH/96/17, 5. novembar 1997., stav 25.
90 Videti Kevešević v. Federacije BiH, CH/97/46, 10. septembar 1998., stav 42 i M.J. v. R.S., CH/96/28, 7.
novembar 1997., stav 32, u kome se tvrdi da pravo na povratak u svoj dom podrazumeva pravo na imovinu
(član 1, Protokol I, Evropske konvencije) i pravo na sopstveni stan/dom (član 8, Evropske konvencije).
Videti takođe Kipar v. Turske (25781/94), 10. maj 2001.
91
Deo 1.2, Uredba UNMIK 1999/23.
92 Treba pomenuti da neka nezakonita zauzeća mogu biti izvan nadležnosti Direkcije i Komisije, i spadaju u
nadležnost redovnih sudova.
93 Opštine i nadležne službe u velikom broju slučajeva nisu u stanju da osiguraju da oni koji su dobili
pomoć za obnovu svojih kuća oslobode nezakonito zauzete stanove. U selu Potok/Potok u opštini
Podujevo/Podujevë, predstavnik sela obavestio je OEBS da se sedam korisnika pomoći za obnovu nikada
nisu preselili u svoje obnovljene domove. U gradu Prizrenu, mnogi korisnici i dalje nezakonito stanuju u
stanovima uprkos činjenici da su dobili pomoć za obnovu. Izražena je isto tako zabrinutost što u
Lipljanu/Lipjan, osam (8) porodica kosovskih Albanaca koje su dobile pomoć za obnovu svojih domova u
Maloj Dobranji/Dobraja e Vogël i dalje žive kao raseljena lica u Plemetini/Plementin i ne vraćaju se.
94 U kontekstu iseljenja posle dobijanja pomoći za obnovu kuća, postoji tripartitni sporazum, preko koga
“Smernice za obnovu kuća UNMIK za 2002.” propisuju da, kada se pomoć odobri, to obavezuje korisnika
da oslobodi svaki nezakonito zauzeti stan, ili stan koji je dobijen na bazi humanitarne pomoći u roku od
mesec dana posle završetka obnove. Tripartitni sporazum potvrđuje ovlašćenja Direkcije/Komisije, i u
članu 8 se kaže da, ako korisnik ne oslobodi stan, Komisija može da izda nalog o iseljenju. Ako korisnik
pomoći ne zauzme posed nad obnovljenom kućom, član 8 isto tako ovlašćuje Direkciju da stavi obnovljenu
43