Број 138-139 - Српско књижевно друштво

Ни та 6
. Сла сти ма крип то и сто ри је пре да је се и Пин чон у
ро ма ну-ла ви рин ту „В.“, пред ста вља ју ћи лик алт-сак со фо -
ни сте Ма клин ти ка Сфе ре, ко га су сма тра ли ре ин кар на ци -
јом Чарлија Паркера, који је свирао све но те ко је је Берд из -
о ста вљао:
Све от ка ко се ду ша Чар ли ја Пар ке ра рас пр ши ла на не -
пријатељском мартовском ветру готово годину дана раније,
много се бесмислица говорило и писало о њему. Још више
то га тек је тре ба ло да сле ди, а не што се и дан-да нас пи -
ше. Био је нај ве ћи алт по сле рат не сце не, и кад ју је на пу -
стио не ка кво чуд но ва то не га тив но рас по ло же ње – не вољ -
ност и одбијање да се поверује у последњу, коначну, сурову
чи ње ни цу – до би ло је ауру лу до сти и уву кло се у сва ку ста -
ни цу под зем не же ле зни це, на плоч ни ке, у пи со а ре; по ри -
ца ње: „Берд је жив.“ 7
Исти на је, пи сац уме с не скри ве ним пи је те том да пи ше
о оми ље ном џез му зи ча ру. Ње го во де ло та ко по ста је стра -
ствени hommage, и чи ни се да се ниг де то та ко до бро не ви -
ди као у по е зи ји. Би сер из ро њен из мо ра при ме ра је пе сма
„Ела на небу“, Виславе Шимборске. Попут Морисонове, ни
Шим бор ска име из на сло ва ви ше не по ми ње у ре до ви ма
ко ји сле де, али они су за пис о Ели Фиц џе ралд. У увод ним
сти хо ви ма цр на, пу нач ка де вој ка се мо ли Бо гу да од ње
ство ри бе лу срећ ну де вој ку. Иако је дир љи ва ње на по ко ра,
Шим бор скин стих до пу шта да се на слу ти и ви ше од то га,
он ис цр та ва кон ту ре ра сног дру штва, он ће за ми шље ног
читаоца изненада одвести и до идентичне жеље коју је, цинич
но, због осе ћа ја веч не не прав де ко јој је цр ни чо век из -
ло жен, из ре као и Мајлс Деј вис. Све сна да јој ова же ља нај -
ве ро ват ни је не ће би ти ис пу ње на, де вој ка за тра жи од Го -
спо да да јој оду зме бар пола тежине. Али, Бог се и то ме ус -
противио. Држећи руку на њеном срцу, Он завирује у њено
гр ло и ми лу је је по гла ви, и зна да је она ње го во че до, са вр -
ше но:
А ка да све му до ђе крај – до да де –
об ра до ва ћеш ме до ла ском код ме не,
ра до сти мо ја цр на, кла до рас пе ва на.
8
Џез ни је те шко за во ле ти, али је по не кад опа сно во ле ти
га. У про ло гу при че „Red Music“ Јо зеф Шкво рец ки твр ди
да је џез ко ји је он сви рао са сво јим при ја те љи ма, њи хо ва
слатка, дивља музика, увек би ла трн у оку свих ул тра вла -
да ла ца ко ји су ре дом, од Хи тле ра до Бре жње ва, вла да ли
ње го вом до мо ви ном. Све при че Шкво рец ко ве књи ге „Бас
сак со фон“ на то пље не су џе зом, му зи ком ко ја је по сво јој
при ро ди не кон фор ми стич ка и ан ти и де о ло шка, ка кав је
био и овај писац-апатрид, натурализовани Канађанин, чија
су де ла за бра њи ва на или уоште ни су штам па на у Че шкој.
Он је пре по знао су шти ну ове му зи ке у оном што се зо ве
élan vital, ње ну екс пло зив ну и ства ра лач ку енер ги ју, и јед -
но став но ка же: Ње но деј ство је ка тар за. 9
На кра ју, по сто ји ли ме сто где се спа ја ју и ста па ју је зик
му зи ке и је зик књи жев ног де ла? Име Џе ка Ке ру а ка си но -
ним ски се по ве зу је са бит ге не ра ци јом, не хо мо ге ном гру -
пом пи са ца и пе сни ка оп чи ње них џе зом ко ји су с кра ја 50-
их сло бо дом свог ду ха са бла жњи ва ли тре зве ну, пу ри тан -
ску и малограђанску Америку. Керуакови књижевни радови
не по ка зу ју са мо те мат ско-мо тив ску окре ну тост џе зу,
Ке ру ак пи ше џез, ње го ва пи са ћа ма ши на је му зич ки ин -
стру мент, а сам Ке ру а ков текст је бап, мно ги су то пре по -
зна ли. Тран скрипт оно ма то пе је би бап фра зе у на сло ву
овог тек ста по ја вио се у јед ном Ке ру а ко вом есе ју о џе зу, а
Бранислав Николић
Колачи
слична језичка решења присутна су и у његовој семиналној
књи зи На пу ту:
„Тенор је свирао чудесне, слободне идеје, спуштајући и
по ди жу ћи ри там ко ји се кре тао од ’и-је’ -ова до још лу ђих
’иии-ди-ли-је’ –ова, до во де ћи до ло мља ве буб ње ва ко је је
уда рао бру тал ни Цр нац са во лов ским вра том; буб њар се
ни је ни на шта оба зи рао већ је са мо ка жња вао сво је раз би -
је не лон це, туп, ратл-ти бум-трас!“ 10
Пра ви га ло пи ра ју ћи џез, ре као би Ото Фењ ве ши у сво -
јим Аме рич ким им про ви за ци ја ма. 11 А ево и од го во ра на
питање шта џез ради у књижевности: галопира. Несагледивим
про сто ром, не за у ста вљив.
1
Муч ни на, Жан-Пол Сар тр, Би бли о те ка Но во сти, Бе о град, 2004.
2
But Beautiful, Џеф Да јер, Clio, Бе о град, 2005.
3
Џез, То ни Мо ри сон, Пла то, Бе о град, 2002.
4
CA. Blues, Ми лан Оклоп џић, Про све та, Бе о град, 1982.
5
Вал це ри и сно ша ји, Ву ле Жу рић, Са ми здат Б92, Бе о град, 2001.
6
Блуз ше ма, Па трик Нит, Де ја до ра, Бе о град, 2006.
7
В., То мас Пин чон, Ча роб на књи га, Бе о град, 2010.
8
Ов де, Ви сла ва Шим бор ска, КОВ, Вр шац, 2009.
9
Бас сак со фон, Јо зеф Шкво рец ки, Про све та, Бе о град, 1986.
10
На пу ту, Џек Керуак, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1988.
11
Аме рич ке им про ви за ци је, Ото Фењ ве ши, Ар хи пе лаг, Бе о град,
2009.
КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.138–139 /23/