Број 138-139 - Српско књижевно друштво

ПОГЛЕДИ
Ду брав ка Ђу рић
КОН СТРУК ЦИ ЈА ЖЕН СКО СТИ
Kонструкција женскости у савременој хрватској поезији:
Ана Брнардић, Лана Деркач, Дорта Јагић и Дарија Жилић
На самом почетку морам изразити извесну опрезну дистан
цу: не ла го ду да же лим пи са ти о хр ват ској пе снич -
кој кул ту ри као не ко ко је по сма тра спо ља и не зна све ни -
јансе које у конкретном националном пољу протагинистима
и протагонисткињама тог поља могу бити важне, док их
спољ на по сма тра чи ца мо же пре ви де ти или за њу оне не
мо ра ју има ти су штин ски зна чај. По ред то га, од лу чи ла сам
се да го во рим о по јед ној књи зи Ане Бр нар дић (р. 1980),
Ла не Дер кач (р.1969), Дор те Ја гић (р. 1974) и Да ри је Жи -
лић (р. 1972), те ће мо ја рас пра ва о њи хо вом ра ду би ти
огра ни че на на је дан тре ну так њи хо вог ства ра ла штва, не
узи ма ју ћи у об зир ра ни ји рад и лич не пе снич ке раз во је.
При чу по чи њем на по ме ном да је до ми нант ни ток хр -
ватске поезије негде од краја 60-их означен термином поези
ја ис ку ства је зи ка Зво ни ми ра Мр ко њи ћа 1 , а не дав но је
Цвјет ко Ми ла ња го во рио о два по ла хр ват ске по е зи је, о
„сце ни озна че но га“ и „сце ни озна чи те ља“. 2 Осам де се те су
обележене доминацијом песничке и критичарске парадигме
ко ју су из гра ди ли ауто ри оку пље ни око ча со пи са Qu o -
rum. Би ла је то пост мо дер на пе снич ка па ра диг ма, ко ја је
још увек ба ра та ла озна чи те љи ма пе снич ког дис кур са, али
је би ла оча ра на по пу лар ном кул ту ром те је у сре ди ште ин -
те ре со ва ња по ста ви ла по ни шта ва ње за мо дер ни зам кон -
сти ту тив не раз ли ке из ме ђу ви со ке и по пу лар не кул ту ре.
На кон ра то ва у дру гој Ју го сла ви ји и сти ца ња др жав но сти
Републике Хрватске, у 90-им се појављује нова генерација,
коју критичар и песник Крешимир Багић 3 назива стварносном
по е зи јом, ко ја се дис тан ци ра ла од до ми нант не пе -
снич ке па ра диг ме 80-их и за ни ма ла се за сва ко дне вни цу
уводећи приповедни манир. Након 2000. долази до плурали
за ци је по ља по е зи је, ко ју пе сник и кри ти чар Да вор Ша -
лат на зи ва „плу ри по е тич но шћу“ 4 , по зи ци о ни ра ју ћи ча со -
пис Поезија као најутицајнији за артикулисање сцене и интен
зив ног ме ђу ге не ра циј ског ди ја ло га. У од но су на пе ри -
од до 1991. у ка но ну са вре ме не хр ват ске по е зи је при ме тан
је ве ли ки број пе сни ки ња, али по љем књи жев не кри ти ке
до ми ни ра ју кри ти ча ри, при че му је кри ти чар ска прак са
Да ри је Жи лић зна чај на из ним ка. Она је је ди на кри ти чар -
ка-песникиња са јасно видљивом критичарском продукцијом,
ко ја се по след њих го ди на ма те ри ја ли зо ва ла и у ви ду
не ко ли ко књи га. 5
Опи са ћу са вре ме ну пе снич ку сце ну у Хр ват ској, ко ри -
сте ћи ре чи Д. Ша ла та, на и ме, у њој се „ра зно вр сност про -
меће у семиотичку мрежу разноликих и међусобно повезаних
зна ко ва“ 6 . И ка да чи там иза бра не аутор ке, чи ни се да
је та ко: ма ко ли ко се њи хо ви аутор ски ру ко пи си у збир ка -
ма разликовали, оне су део исте песничке парадигме у којој
је до шло до про жи ма ња „сце не озна че ног“ и „сце не озна -
читеља“. И та „плурипоетичност“ не односи се само на оне
ко ји де лу ју у окви ру раз ли чи тих по е ти ка, већ исти ауто ри
и аутор ке ме ша ју по е ти ке или се кре ћу од јед ног до дру гог
кра ја овог кон ти ну у ма. Али кон цепт по е зи је је зич ког ис -
ку ства го то во увек је бит на ре фе рен ца, у од но су на ко ју се
конкретни песнички дискурси изводе. Будући да су се у вели
ким свет ским по е зи ја ма пе сни ки ње ма сов ни је ја вља ле
од 60-их го ди на, а у дру гој Ју го сла ви ји од 80-их, мо же мо
ре ћи да по сто је ко до ви и кон вен ци је ко је су већ уна пред
постављене као могућности за жене, списатељске субјекте,
које улазе у национално поље поезије. Рекла бих да је за наше
песникиње битна конструкција женскости у песничком
дис кур су и да се оне са њом сва ки пут су о ча ва ју у пе сма ма.
Сле ди ана ли за пе снич ких збир ки.
Postanak ptica (2009) је тре ћа збир ка Ане Бр нар дић. Ре -
цен зент и уред ник Ер вин Ја хић ће на пи са ти да је од ли ку ју
фо то гра фич ност и суп тил на сти ли за ци ја тре нут ка, 7 Бран -
ко Ма леш је опи су је као при мер лир ског хер ме ти зма, 8 док
ће Да ри ја Жи лић на пи са ти да аутор ка про го ва ра „с по зи -
ци је ју на ки ње ко ја је пут ни ца, не мир на умјет ни ца, али
при том не од у ста је од раз ма тра ња он то ло шких и ме та фи -
зич ких пи та ња“ 9 . На тра гу опа ске Д. Жи лић, ре кла бих да
у овој збир ци аутор ка те мат ским је ди ни ца ма и мо ти ви ма
кон стру и ше би нар не опо зи ци је ду хов но–ма те ри јал но, ур -
бано–рурално (као идеално), страно (искуство Америке) и
до ма ће (би ти код ку ће у сво јој зе мљи). Опи су ју ћи пу то ва -
ње по Аме ри ци, она ука зу је на би ро кра ти за ци ју жи во та и
темељну отуђеност, насупрот које поставља богатство природ
не око ли не. До ма ће је по зна то и при сно али има сво је
упит но сти. Као да се у ње ној по е зи ји по ја вљу ју хи брид ни
сло је ви не ко ли ко по е ти ка мо дер но сти, фил три ра ни кроз
по е зи ју ис ку ства је зи ка, те те мељ не од ред ни це иде о ло ги је
мо дер но сти хр ват ске по е зи је дру ге по ло ви не 20. сто ле ћа.
У неким песмама осећа се медитерански штимунг (који ћемо
наћи код свих анализираних песникиња), а херметизам
се по ја вљу је у по вре ме ним ар ти ку ла ци ја ма над ре а ли стич -
ких поступака очуђења, при чему интимни простор постаје
мит ски. Не ке од пе са ма А. Бр нар дић по ста вља ју пи та ње
да ли је функција поезије да артикулише носталгију за прошлим
вре ме ни ма? У тој ар ти ку ла ци ји по е зи ја се кон стру -
и ше као не ка ква при мор ди јал на де лат ност, ко ја пе сни -
ка/пе сни ки њу и чи та тељ ку/чи та о ца по ве зу је са не чим те -
мељ ним за са вре ме ног чо ве ка из гу бље ним (што је од по -
четка један од најбитнијих конструкта песничког модерните
та), те је по е зи ја са мо дер но шћу по ста ла (а мо жда и
оста ла) се ку лар на ре ли ги ја.
КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.138–139 /7/