Број 138-139 - Српско књижевно друштво

РЕЧ АУТОРА
Алек сан дар Га та ли ца
ВЕЛИКА БИТКА ЗА ВЕЛИКИ РАТ
На пи са ти ро ман са се дам де сет осам ју на ка – ти си
луд! А ни је дан ти не ће би ти глав ни? Че кај, зар ту
не би тре ба ло уба ци ти на ра то ра ко ји ће све то по ве за -
ти? Ово су би ла пи та ња с ко ји ма сам се су сре тао ка да
сам по чи њао с пи са њем ро ма на Ве ли ки рат, али од по -
чет ка сам био упо ран. Имао сам у ви ду две ства ри: за -
што о сто го ди шњи ци Бал кан ских ра то ва и Пр вог свет -
ског ра та пи са ти још је дан ре а ли стич ки ро ман и још
је дан ро ман о вој ни ци ма и њи хо вим вој ско во ђа ма? Зар
се чи та о ци ни су већ на пи ли до вољ но слат ко гор ке во -
де са из во ра на ших нај ве ћих хе ро и за ма и не појм љи вог
стра да ња опи са них у ро ма ни ма Срп ска три ло ги ја, Дан
ше сти, Цр ве не ма гле, Вре ме смр ти?
Ка да не ко у но вом, 21. ве ку же ли да се вра ти ста рим
те ма ма он да он то, ми слио сам и ми слим још, тре ба да
учи ни на нов на чин. Да кле, хај де мо, ка зао сам се би: без
све при сут ног при по ве да ча ко ји на ра ци ју не за у ста вљи -
во ву че ка ре а ли стич кој и до ку мен та ри стич ко-исто ри -
о граф ској по е ти ци. И, да, на пред, с ве ли ким бро јем ју -
на ка. За што мно жи на хе ро ја, нај пре? Хтео сам да осли -
кам чи та ву епо ху, јед ну Евро пу ко ја је умр ла, на пре -
чац, 28. ју на 1914. по но вом ка лен да ру, он да ка да се то -
ме ни ко ни је на дао. Евро пу ко ја од Бер лин ског кон гре -
са 1878. ни је ви де ла ра то ва ње ве ли ких си ла јед них
про тив дру гих; Евро пу ко ја је за три де сет шест го ди на
ми ра раз ви ла и сво је гра до ве и сво ју на у ку, и сво ју псе -
у до на у ку, ко ја је сти гла и да се уз диг не и да от кри је
Ис ток и из не дри пар на сов це, па по том им пре си о ни -
сте, ко ја је на кра ју има ла до вољ но вре ме на и да се раз -
о ча ра и на пра ви пле ме ни то бо ле сни по крет Fin de siè -
cle...
Све то не ста ло је јед ног ле та 1914, а ни ко се то ме
ни је на дао. Има ли ве ћег иза зо ва за пи сца не го да опи -
ше смрт јед не епо хе? Али, епо ха не мо же да бу де ју нак,
већ она мо ра да се, pars pro to to, пред ста ви кроз лич но -
сти мно гих ју на ка. За то мно жи на. Же лео сам нај пре да
их бу де на хи ља де. Да по сто је ју на ци ко ји ће ре ћи са мо
јед ну ре че ни цу и по ги ну ти, али он да сам схва тио да би
та кав ро ман тре ба ло да има на хи ља де стра ни ца. Свео
сам на праг ма тич ну ме ру и са се дам де сет осам ју на ка
ба цио мре жу ко ја је тре ба ло да осли ка ту див ну по кој -
ну епо ху. Од мах сам их по де лио: на два на ест (Баш два -
на ест!) ко ји ће но си ти чи та ву књи гу и ко ји ће се по ја -
вљи ва ти од пр ве до по след ње стра ни це, по том на два -
де сет пет оних ко ји ће би ти но си о ци рад ње на од ре ђе -
ним на ци о нал ним стра на ма и на кра ју, са свим скром -
но за по чет не на ме ре, тек око че тр де сет ко ји се по ја -
вљу ју са мо у јед ној при чи, јед ној сце ни, или су ве за ни
за јед ну иде ју. И сви су ми би ли дра ги, над сви ма сам
про па тио. Кад су ги ну ли, ги нуо сам по ма ло и ја с њи -
ма.
Али, он да се ука зао још је дан про блем: ка ко па ти ти
и за Нем ци ма, и за Аустри јан ци ма и Ма ђа ри ма ко ји су
на па ли Ср би ју; ка ко „оправ да ти“ по ра же не и ка ко не
би ти три јум фа ли стич ки рас по ло жен пре ма по бед ни -
ци ма? Са мо је ве стерн филм до бар кад ка у бо ји стал но
по бе ђу ју, а Ин ди јан ци не пре ста но ги ну. За ро ман то
ни ка ко не ва ља. Шта он да чи ни ти? Од го вор ми је по -
но во да ла исто ри ја и мно штво ју на ка. Ис по ста ви ло се,
јед но став но, да бу ду ћи уче сни ци Ве ли ког ра та од ре да
ни су зна ли у шта ср ља ју. Сви су они за јед но – Нем ци,
Шко ти, Ин ду си, Аустри јан ци, Аустра ли јан ци, Ср би,
или Тур ци – би ли ухва ће ни у исту па у ко ву мре жу, не -
спрем ни за ра то ва ње, с пре ви ше иде а ла и пре ма ло на -
де да ће пре жи ве ти пр ви ме сец ра то ва ња. На овај на -
чин до шло се до ро ма на у ко јем су сви осим два ју на ка
би ли до бри. А ово ме нас је оди ста на у чи ла и исто ри ја.
Сви вој ни ци би ли су као јед ном мо дли цом пре сли ка -
ни. Ми сли ли су: би ће ма ло ра то ва ња, до Бо жи ћа 1914.
све је го то во и ми иде мо на траг на шим дра га на ма ко је
ће нам за де ва ти цвет у це ви пу ша ка... Али, ни је би ло
та ко и за то сам сти гао до се дам де сет се дам по зи тив них
и два не га тив на ју на ка (ни без њих не мо же ро ман). Је -
ди ни ју нак с име ном и пре зи ме ном ко ји је не га ти ван у
ро ма ну Ве ли ки рат је го спо дин Ка пе та но вић (лик спо -
јен из две исто риј ске лич но сти, од ко јих се јед на ствар -
но пре зи ва ла Ка пе та но вић), чо век ко ји се чи тав рат
скла ња да га ме так не огре бе, ко ји је, да кле, про то тип
но вог „хе ро ја“ и по сле рат ног „ду ше бри жни ка“ – за -
пра во име ни тељ за тру ли мир скло пљен 1919. Дру ги
не га тив ни ју нак се на мет нуо сам – то је Ве ли ки рат
лич но.
Све оста ло би ло је са мо пи та ње ве шти не и про сте
људ ске из др жљи во сти. Ве ли ки рат пи сао сам три и по
го ди не, без ма ло оно ли ко ко ли ко је и тра јао. Све сам
ис пла ни рао као на шах та бли, раз мо трио по сто ја ње и
оп сто ја ње сва ког по је ди нач ног ју на ка, чак на пра вио и
та бе лар но фре квен циј ско по ја вљи ва ње сва ког од њих,
због то га да би ар хи тек тон ска гра ђе ви на ро ма на би ла
чвр ста, иако се са сто ји од мно гих де ло ва, и по чео с пи -
са њем. Де лу је јед но став но? Не, он да је по че ла пра ва
бит ка за Ве ли ки рат, али то је за не ки дру ги текст.
КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.138–139 /27/