nica musliman kaže prof. Dr Šemso Tanković saborskii zastupnik u ...

OBRA ZO VA NJE, KUL TU RA, BAŠ TI NA » » »
jegne Itin poziv na kafu koja se već
pušila na stolu. Pričao joj je o svom
selu. O gustim oblacima kad se
naroguše od sjevera. O jesenjim
poplavama i ljetnjim sušama. O
žitu. O konjima, volovima i ljudima
iz njegovog sela, u koje ne želi da
se vrati, bolje mu je u fabrici.
- Osjećam da su mi od tog posla
mišići sve tvrđi - reče.
Ita se izazovno nasmija.
Malo potom kaza da je vrijeme
za spavanje i poče da se svlači.
Šeki okrenu glavu.
- Stidiš li se, momčino - reče
kroz smijeh.
Šeki je gledao ustranu.
- Kako si nogat. I ruke su ti
velike!
Šekiju dođe da pobjegne.
- Svi ste vi seljaci nezgrapni,
zbunjeni i sve vam je veliko - nastavljala
je Ita, skidajući komad po
komad odjeće.
Šekiju je bubnjalo u glavi.
- Kad ste na ženi čini vam se da
ste na mečki - govorila je Ita, a Šeki
je i dalje prazno gledao, iako ga je
nešto vuklo da spusti pogled na
gazdaricu koja je bila skoro gola.
- Strah vas je od nas varošanki,
ali vam je milo što nismo kao one
vaše seljanke - čuo je Šeki Itine
riječi koje su do njega dolazile kao
iz sna. Htio je da joj skreše u lice da
su seljanke stoputa bolje od razmaženih
varošanki, ali mu je nešto
stajalo u grlu i nije mu dalo ni riječ
da izgovori.
- Hajde da se igramo - reče Ita i
skide sa zida rogove od srndaća i
srne. - Hajde da se bodemo - kikotala
se.
- Bezveze mi je to - snebivao se
Šeki, gledajući ustranu.
- Ma, hajde, seljačiću moj - bockala
ga je Ita rogovima srne. - Hajde
ako smiješ! začikavla ga je Ita u
providnoj spavaćici.
Šekiju se učini da Ita treperi.
Gledala ga je izazivački.
Rogovi srne u njenim rukama
su bili spremni za napad.
Šekiju je krv sve jače udarala u
obraze. U glavi mu se mutilo. Kao
da ga nekakav kovitlac ponese u
beskrajne visine. Zgrabi rogove
srndaća.
- Sad ćeš da vidiš svoga boga -
govorio je sve jače ubadajući Itu
rogovima srndaća.
- Ne bodi me tako, seljooo.
Šeki nije odustajao.
- Oh, probode me, jadnu, cijelu -
kikotala se Ita.
42 mart, 2009. Re vi ja FO RUM
r e v i j a
Šeki je jače navalio.
- Ne natiči me tako, kudravko
jedan. Zar ne umiješ polako? Slomi
me! - izvijala se Ita pred njim.
I Šeki je htio nešto da kaže, ali
riječi su mu se zaglavile u grlu. Sve
jače je navaljivao. Htio je skroz da
je probije tu gospu u spavaćici, da
je prošika, da je proburazi, da je
natakne i vitla njom kao kad razjareni
bik natake busen na rog.
Htio je da je zgromi, da je samelje...
Htio je da je zgužva, smota, uvije,
slomi…
A i ta se samo kikotala.
Muharem Muratovic ulje na platnu (100x70)