Европска унија

признатих посебно Повељом о основним правима Европске уније.(4) Једнакост између жена и мушкараца је основни принцип, по члану2. и члану 3.(2) Уговора о оснивању Европске заједнице и по судскојпракси Суда правде. Ове одредбе Споразума проглашавају једнакостизмеђу мушкараца и жена као „задатак“ и „циљ“ Заједнице и намећупозитивну обавезу да се она „промовише“ у свим њеним активностима.(5) Члан 141. Споразума, поготово став 3., конкретно се бави једнакиммогућностима и једнаким третманом мушкараца и жена у питањима радаи занимања.(6) Директива Савјета 76/207/ЕЕЦ(4) не дефинише концепте директнеили индиректне дискриминације. На основу члана 13. Уговора, Савјет јеусвојио Директиву 2000/43/ЕЦ 29. јуна 2000.године, која имплементирапринцип једнаког третмана између особа, без обзира на расно илиетничко поријекло(5) и Директиву 2000/78/ЕЦ од 27. новембра2000. године, која успоставља општи оквир за једнак третман у раду изанимању(6), које дефинишу директну и индиректну дискриминацију.На тај начин је одговарајуће укључити дефиниције које су конзистентнеса овим директивама и у погледу пола.(7) Ова директива не доводи у питање слободу удруживања, укључујућии право на оснивање унија са другима и придруживање унијама радиодбране сопствених интереса. Мјере предвиђене чланом 141.(4) Уговорамогу укључивати чланство или наставак активности организација иунија, чији је основни циљ промовисање принципа једнаког третманамушкараца и жена у пракси.(8) Узнемиравање повезано са полом особе и сексуално узнемиравањесу у супротности са принципом једнаког третмана између жена имушкараца, па је због тога прикладно дефинисати такве концептеи забранити такве видове дискриминације. У том смислу, мора сенагласити да се ови видови дискриминације не јављају само на радноммјесту, већ и у контексту приступа запослењу и стручној обуци, токомрада и занимања.(9) У том контексту, послодавце и оне који су одговорни за стручну обукутреба подстаћи да предузму мјере како би се борили против свих видоваполне дискриминације, а поготово да предузму превентивне мјерепротив узнемиравања и сексуалног узнемиравања на радном мјесту, ускладу са националном легислативом и праксом.(10) Процјена чињеница на основу којих се може закључити да је билодиректне или индиректне дискриминације је ствар националних судоваили других компетентних тијела, у складу са правилима националногзаконодавства или праксе. Таква правила могу да предвиде, поготовоза случајеве индиректне дискриминације, да се могу утврдити свим