Å UMARSKI LIST 7-8/1915

— 194 —i mlado drveće dobiva pjege, koje su znak infekcije. Komparativnekemijske analize različitih tla pokazuju, da sastavtla ne utječe na bolest, te su često baš najplodnija tla ujednonajviše opustošena (Sainte-Pierrville), a na najsiromašnijimnalaze se najzdraviji kesteni (Vasseaux, Ardeche). Po istraživanjimaistog autora podvrženi su samo panj i korjenjerastvorbi, a ne drugi osobiti izvanji organi, no i on svraćapažnju na mikorizu. Prema njegovim opažanjima je uzročnikte bolesti delikatan micelij, koji se širi pod mikorizam ili ujoš dubljim slojevima, a predstavlja novu vrstu u grupiOomycetes, te ga Mangin naziva; Mycelophagus Castaneae 1 .Delacroix je pobijao njegove navode dvojeći uopće oeksistenciji spomenute gljive, te je dokazivao da sporogeniorgani nisu drugo no tvorbe mikorizinog micelija, pa da senalaze i na zdravim biljkama.Le Gendre 2 drži da gljive, bakterije i kukci napadajukesten istom onda, nakon što je već oštećen od smrzavice,a nada sve oslabljen od starosti, pa bi po tom bilo razumljivooboljenje mladih izbojaka, kad bi oni uvijek poticaliod starih panjeva. Ovo razjašnjenje podsjeća na ono odCornua, ali bez vrijednosti, jer se ne bazira na nikakvojeksperimentalnoj podlozi.Da Camara Pestana' prihvaća prvotno mišljenje Delacroixao transformaciji simbioze u parasitizam uslijed pomanjkanjanitrifikacionog procesa u tlu, a to isto ističe iHenry u svojoj studiji „La maladie des Châtaigniers auxEtats-Unio et en Europe". (1909.).Sorauer 4 koji je ispitivao bolest na primjercima poslanimmu od Criè-a svrstava bolest u grupu „Lohkrankheiten",1 Sur la maladie du Châtaignier causée par le „Mycelophagus Castaneae"(C. R. Ac. d. Se. 1903.).2 La Maladie des Châtaigniers (Ass. franc, pour l'avanc. des Se. Congrèsd' Ajaccio 1901.).* La Maladie des Châtaigniers. Gangrène humide de la racine du Châtaignier(Bull, de la Soc. Portugaise de Se. Nat. Vol. 1. 1907.).* „Handbucs der Pflanzenkrankheiten". III. Aufl. I. Bd.