dnja mika ljenje anje ade - BUILD magazin

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pesportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i baZelena gradnja kaošansa za biznisJedna od čestih primedbi, kada je reč ozelenim zgradama, jeste i ona: gde u Srbijida nađem to što mi treba? Ma kako točudno zvučalo, situacija je bolja nego štose obično smatra. Veliki broj proizvoda,materijala, građevinskih metoda i praksikomplementarnih sa protokolima zelenegradnje već postoje u Srbiji. Međutim, ponavljam,nije dovoljno reći: moje je zeleno.Svaka tvrdnja, pa i ova, mora da budepotkrepljena odgovarajućim sertifikatimakoji su međunarodno priznati. Za građevinskeproizvode to mogu biti sertifikatikoji potvrđuju:• nizak sadržaj štetnih hemikalija u bojama,lakovima, lepkovima, sredstvima zarashladne uređaje, podnim oblogama,pločastom materijalu za izradu nameštajai oblaganje unutrašnjeg prostora• sposobnost krovnog pokrivača da reflektujesunčevo zračenje i umanji efekat»vrelih ostrva« (povećanog zagrevanjagradova usled akumulacije toplote)• sastav recikliranih materijala u nekomproizvodu ili materijalu• efikasnost uređaja i sistema vodovodnihinstalacija: štedljive slavine, efikasniji vodokotlićii pisoari, itd.Takođe, kod nas postoje brojni uvoznici,distributeri i predstavnici kompanijakoje već imaju svu potrebnu dokumentacijuza svoje proizvode koja se koristi zapripremu dokumentacije za sertifikacijuprojekata po zelenim standardima. Jošjedna dobra vest je ta da zeleni sertifikatinagrađuju poenima projekte čije specifikacijesadrže proizvode iz kruga odnekoliko stotina kilometara. To znači dapodstiču projektante da se oslone na onošto imaju na raspolaganju u neposrednomokruženju da bi se umanjio negativan uticajtransporta, ali takođe predstavljaju išansu za domaću industriju, pa i za izvozu okruženje.Domaći standardzelene gradnjeZatim opet slede pitanja... Zašto koristimostrane standarde? Da li oni odgovarajunašoj praksi? Da li možemo da napravimosvoj standard zelene gradnje?... Sertifikacijazelenih zgrada jeste dobrovoljan procesi njen razvoj zavisi od spremnosti industrijeda ispuni više ciljeve, ali i od sluhada čuje potrebe tržišta.To znači da je za izradu domaćeg standardazelene gradnje potreban veliki angažmansvih raspoloživih domaćih resursa,znanja, iskustava, itd. Zatim je potrebandug period javne rasprave, borba sa lobijimai spinovanjem, kao i politička voljada se različitim merama podstakne razvojindustrije zelene gradnje... Sve u svemu,svi bismo želeli da u tome uspemo, ali, pitanjeje koliko će to trajati i koliko ćemoprilika u međuvremenu propustiti. Zatoje sasvim opravdano da za početak primenjujemostrane standarde, pre svega dabismo se upoznali sa celim konceptom zelenegradnje, a odatle ćemo mnogo lakšeići dalje.Kada je reč o kompetentnosti zelenihstandarda da se na pravi način obrate problemimarazličitih zemalja i gradova svetapodsetiću da se oni bave uštedom vode ienergije, racionalnim korišćenjem materijalai resursa, unutrašnjim komforom,zdravljem ljudi tokom gradnje i korišćenjazgrade, primenom prakse reciklaže,javnog prevoza... To jest, štedljiva slavinapodjednako uspešno radi kada je priključenana beogradski ili londonski vodovod,na zdravlje korisnika zgrada formaldehidjednako loše utiče u Srbiji, Nemačkoj,Kini ili Brazilu, đubre koje ostavljamo zasobom, bio to papir, konzerva ili plastičnaboca, ima jednaki kapacitet za reciklažukod nas i u SAD, itd.LEED u SrbijiDakle, zeleni standardi u svom najvećemdelu jesu primenljivi, i smisleni, bilo gde.Naravno, oni sadrže klauzule kojima seprilagođavaju lokalnim okolnostima. Poredtoga, ukoliko dokumentujete da ste uprojekat uključili pristup koji na odgovorannačin rešava akutne lokalne probleme,instituti koji vrše sertifikaciju moguimati sluha i nagraditi vaš napor.Pored zelenih standarda iza kojih stojeneke organizacije, udruženja, itd, kao ipojedinih institucija i gradova koji ovestandarde implementiraju u sopstvenu regulativu,u svetu sve češće možemo srestiprimere da lokalne samouprave i državneinstitucije same formiraju standarde premazahtevima zelene gradnje i postavljajuih kao osnovnu regulativu na lokalnomili nacionalnom nivou. I pored organizacionihi drugih problema koje sam naveo,smatram da Srbija može uspešno da ideupravo ka ovom cilju.Ipak, prvi korak jeste primena međunarodnopriznatih standarda koja je već započelau Srbiji. Savet zelene gradnje Srbije,član Svetskog saveta zelene gradnje (WorldGBC),od nekoliko svetskih standardazelene gradnje, za promociju u Srbiji odabraoje LEED (Leadership in Energy andEnvironmental Design).LEED standard formirao je Savet zelenegradnje SAD-a (USGBC), a njegovoposebno telo, GBCI (Green BuildingStav Saveta zelene gradnje Srbije jesteda je domaća građevinska industrijaspremna da, uz odgovarajuću obuku,primenjuje LEED standard i pripremasertifikaciju zgrada bilo kog tipa:postojećih zgrada ili novih projekata,javnih, poslovnih i stambenih zgrada,itd. Prvi projekti kod nas već su utoku i nalaze se u različitim fazamarealizacije, a sve više preduzeća iprofesionalaca priključuje se zelenomtalasu koji će, uz dobru volju drugih, saotporom ili bez, ipak preplaviti Srbiju.Certification Institute) zaduženo je zasertifikaciju projekata, kao i programeprofesionalne obuke i održavanja kontinuitetaznanja iz oblasti zelene gradnje. Sobzirom da su američki i srpski saveti zelenegradnje članovi Svetskog saveta, krozneposrednu saradnju Savet zelene gradnjeSrbije omogućava svim zainteresovanimada se upoznaju sa LEED standardom, ali ipruža uskostručnu edukaciju za profesionalce,pre svega za projektante i izvođačeradova.106www.build.rs