dnja mika ljenje anje ade - BUILD magazin

infostraciju Obame da pruži pomoć ovoj graniindustrije:»Nema sumnje da će novi infrastrukturniprojekti pomoći da se poboljša slika zapošljavanja«kaže Stiven Sander (Stephen E.Sandherr) iz Udruženja. »Još važnije, oveinvesticije će pomoći da se ostali prateći biznisinateraju na pružanje boljih usluga, presvega u smislu boljih ponuda za transport iorganizaciju projekata.«Ajdaho (11,7% - 3.700 ljudi) i Kentaki(10,4% - 7.200 ljudi).Međutim, kada je reč o ukupnom brojuotpuštenih, Kalifornija prednjači sa 32.900ljudi, a sledi je Florida sa 20.200.Najveći tunel ispod moraspajaće Dansku i NemačkuDanska namerava da izgradi podvodni tunelispod Femarnbelt-a, 18 kilometara širokogmoreuza između Nemačke i Danske, tj.između nemačkog ostrva Femarn i danskogostrva Loland, gde trenutno saobraća samotrajekt.To bi bio jedan od najvećih projekata izgradnjejavne infrastrukture u Evropi, vredanviše od pet milijardi evra.Novembar-decembar 2010. godineUdruženje je iznelo i pojedine karakterističnedetaljnije podatke za 2010. godinu, anajdramatičniji period predstavljao je prelaznovembar-decembar 2010. godine. Ovo suneki podaci vezano za taj period:Teksas je zaposlio 8.700 radnika više a Virdžinija1.300, dok je Zapadna Virdžinijaotpustila 2.800 zaposlenih u građevinskomsektoru.Ništa bolje nije bilo ni u Severnoj Dakoti(1.500 otpuštenih) i Kentakiju (3.800).Njujork je ubedljivo bio najnemilosrdnijisa otpuštanjem - 2,8% zaposlenih za samomesec dana, tj. 8.900 radnika, a za njim sledeFlorida sa 2,5%, tj. 8.500 otpuštenih iIndijana sa 5,4% i 6.300 otpuštenih.Kada je reč o odnosu 2009. prema 2010.godini, najbolja situacija bila je u Oklahomikoja je tokom prošle godine zaposlila 9,2%,tj. 6.200 radnika i Teksasu gde je zapošljavanjeporaslo za 5,8%, tj. za čak 32.300radnika.Prošle godine najgore je bilo u Nevadi gdeje otpušten svaki peti radnik – ukupno13.500, uz još samo dve države koje su zabeležiledvocifreni procenat otpuštenih:Odluka danskog parlamenta da se sa planovimaza izgradnju nastavi, veliki je korak kanjihovoj realizaciji. Kopenhagen će konačnoodobrenje dati 2013. godine, po završetkuekoloških procena, ali to odlaganje praktičnopredstavlja samo formalnost.Nemačka, međutim, ovim planovima nijeni približno toliko oduševljena, a lokalnostanovništvo na nemačkoj strani protivi segradnji.Izgradnja tunela bi trebalo da počne 2014.godine, dok se puštanje u promet predviđaza 2020. godinu. Tranzitni prolaz bi se sastojaood tri tunela: kroz dva bi išao autoputsa četiri trake, a kroz treći železničkapruga sa dva koloseka.Poduhvat bi predstavljao najveći podvodnitunel na svetu, a za njegovu izgradnju bibio iskorišćen takozvani metod potopljenihcevi. Pojedinačni elementi - betonske ceviduge 200 metara i teške oko 70.000 tona,gradili bi se na kopnu, a zatim spuštali namorsko dno.Mada bi tunel u ekološkom smislu predstavljaopovoljnije rešenje od mosta, o čijoj izgradnjipreko moreuza se razmišljalo još od1920. godine, ekolozi mu se ipak protive jer bise tokom izgradnje poremetilo morsko dno,podigao mulj i uznemirio živi svet u moru.Pored ekologa, tunelu se protive i stanovniciprimorskih gradova na nemačkoj strani jerstrepe od gubitka turista, dok bi veći brojautomobila i brzih i teretnih vozova nepovoljnouticao na njihov kvalitet života.Dansko Ministarstvo saobraćaja procenjujeda bi izradnja tunela koštala 5,1 milijarduevra, oko 100 miliona evra manje odizgradnje mosta. Evropska unija bi dotiralado 1,1 milijarde evra, dok bi ostatak bio finansiranputarinom naplaćenom do 2050.godine.11