dnja mika ljenje anje ade - BUILD magazin

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pesportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i baKOJA JE CENA IZGRADNJEZELENE EKONOMIJE?Investiranje dva procenta od svetskog BDP-a moglo bi da transformiše planetu iz»braon«, neodržive ekonomije, u planetu koja ima niske emisije ugljenika, bogaturesursima, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija.Izveštaj Towards a Green Economy: Pathwaysto Sustainable Development andPoverty Eradication (Prema zelenoj ekonomiji:putevi ka održivom razvoju i iskorenjivanjusiromaštva) tvrdi da investiranje1,3 triliona dolara svake godine jeste magičnacifra koja bi stvarala nove, tehnološkičiste industrije, smanjila nezaposlenost,smanjila emisiju ugljen-dioksida i povećalauštedu energenata. Ali, da li je to moguće?I ako jeste, šta to praktično znači?»Sa obzirom da dve i po milijarde ljudiživi sa manje od 2 dolara dnevno i da ćedo 2050. godine svetska populacija porastiza još oko 2 milijarde ljudi, jasno je damoramo da nastavimo razvoj naših ekonomija«,kaže Achim Steiner, zamenikgeneralnog sekretara Ujedinjenih nacija iizvršni direktor UNEP-a (United NationsEnviroment Programme). »Ali ovaj razvojse ne sme postići po svaku cenu, i morapoštovati životne sisteme na kopnu, vodi iatmosferi koji održavaju naše ekonomije, isamim tim, živote svakoga od nas«.Po sceneriju zelene ekonomije Ujedinjenihnacija, globalna investicija od 2% svetskogbruto domaćeg proizvoda u poljoprivredu,građevinu, energetiku, ribolovstvo, šume,proizvodnju, turizam, transport, upravljenjevodom i otpadom stabilizovala bi globalnepotrebe za energijom na sadašnjimnivoima do 2050. godine (40% manje negošto se sada predviđa), smanjila bi emisijuugljen-dioksida za trećinu, povećala bi svetskužetvu za 10% i smanjila bi potražnjuvode za petinu.Izveštaj o zelenoj ekonomiji UN kaže da ćeubrzo gubici posla u nekim sektorima - naprimer ribarstvo - biti neizbežni ukolikooni ne naprave tranziciju ka održivosti.Ušteda u proizvodnji i distribuciji fosilnihgoriva bi prema scenariju zelene ekonomijebila u proseku 760 milijardi dolara godišnjeu periodu od 2010. do 2050. godine.Prema ovom scenariju, čovečanstvo bi polakostvorilo, kakvu-takvu, održivu ekonomiju.Ali ubeđivanje svetskih moćnika dainvestiraju toliko novca u zelenu ekonomijuneće biti lako. Američki predsednikObama i kineski presednik Hu Jintao, ipak,saopštavaju da će podržati ovaj plan. To neiznenađuje, s obzirom da su Sjedinjene AmeričkeDržave potrošile 211 milijardu dolaraposlednjih pet godina za zeleni sektor, dokje Kina potrošila 468 milijardi dolara.Ipak, to nije dovoljno. Ali kako se klimatskepromene u kombinaciji sa rastućimcenama goriva predviđaju u predstojećimgodinama, bogate zemlje će možda najzadshvatiti da su investicije u zelenu ekonomijuujedno i najmudrije.Cilj zelene ekonomije nije sprečavanje rastai prosperiteta, već spajanje sa pravimbogatstvom - reinvestiranjem radije negokorišćenjem ograničenog prirodnog kapitalai favorizovanje svih umesto nekih.Njen cilj je da globalna ekonomija prepoznameđugeneracijske obaveze koja svakanacija ima, u cilju predaje zdravog, funkcionalnogi produktivnog sveta mladimljudima današnjice i onima koji će se tekroditi.Od predviđenih 2% BDP-a predloženihu izveštaju, sume koje bi bile uloženeu određene sektore prema današnjemBDP-u bile bi:• Poljoprivreda - 108 milijardi dolara zaefiksaniju proizvodnju, uključujući i finansiranjemalih farmi• Građevinarstvo - 134 milijarde dolara zapoboljšanje energetske efikasnosti• Energetika - preko 360 milijardi dolaraza zelenije energetsko snabdevanje• Ribolovstvo - oko 110 milijardi dolara zazelenije ribnjake, uključujući i smanjenjekapaciteta svetske flote• Šumarstvo - 15 milijardi dolara zaodrživu seču šuma• Proizvodnja - preko 75 milijardi dolaraza efikasnije i zelenije proizvode• Turizam - blizu 135 milijardi dolara• Transport - preko 190 milijardi dolara• Upravljanje otpadom - oko 110 milijardidolara za efikasnije otklanjanje i recikliranjeotpada• Upravljanje vodom - oko 110 milijardidolara za efikasnije upravljanje vodom ipoboljšanje kvalitetaIzdvajamo sektor građevinarstvaGrađevinski sektor je najveći globalni emitergasova koji izazivaju efekat staklene bašte,sa trećinom korišćenja ukupne energijeu kancelarijama i kućama. Građevinski sektorkoristi malo više od trećine globalnihmaterijalnih resursa, uključujući 12 postood ukupnog globalnog korišćenja vode.Prema predviđanju IPCC - IntergovernmentalPanel on Climate Change (Međuvladinpanel o klimatskim promenama), uticaj naklimu koji ostavlja građevinska industrijadupliraće se na 15,6 milijardi tona ugljendioksidado 2030. godine, ili 30 posto odukupne emisije ugljen-dioksida.Kombinacija upotrebe postojećih tehnologijai razvoja snabdevanja obnovljivihenergija prema scenariju zelene ekonomijemogla bi dramatično redukovati štetneemisije, pritom štedeti 35 dolara po toniugljen-dioksida.Sa pravom politikom, ušteda energije odoko jedne trećine godišnje može se postićiglobalno u okviru građevinskog sektora do2050. godine sa godišnjim investicijama od300 milijardi do jednog biliona dolara ■108www.build.rs