slika politike - Jovan Despotović

jovandespotovic.com

slika politike - Jovan Despotović

pomračenje’’Dosije SrbijaAktivni otpor, Smrknuta strana, Neumoljive posledice preživljavanja istorijeUtopistička pogreška Svetomira Arsića Basare, Nemoguća kulturna misijaPublikumov kalendar za 2001, Počelo je AntizidomŽivko Grozdanić Gera: ’Meteorska kiša’O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989-2001The best off...Kultura politikeKomentari, reagovanja, polemikeHod desnom nogom, U raljama totalitarizma, Muzej Savremene umetnosti u raljama levog idesnog totalitarizma, Kultura vlastiEvropski govoritiParalelni svetovi, Mrak oko nasParalelni svetoviSocijalistički nacionalizamNapred u 1945?Godina novokomponovanog užasaRatna muzeologijaUgao gledanjaSezona obmanaPokret otporaPobrkani pojmoviSrpski kopernikanski obratTeheran u BeograduZnačajna ostvarenjaPax Americana'Dijalog': KulturaTri SrbijeNagrade i nagrdeHelenizam i renesansaLikovna sezona '95 – godina umerenog optimizmaOtklonjanje propustaBez ikakvog naslovaKulturna kretenizacijaKultura jeste pobunaRasulo u Muzeju savremene umetnostiPreostaje rasprodajaSrpska kultura u novim političkim uslovimaNa početku, Perspektive nove kulturne politikeKelneri i sobarice Njihovog režimaKultura vlasti, Civilna strategija razvoja kultureKulturno strančarenjeJulski fašizam„Zgodno“ za nacionalne štetočineStrah od promena, Svetlo i mrakuMasovna terapeutska razbibrigaBolna zavera ćutanjaJedna ratna beleška o kulturi, Imitacija kultureUmetnost Promena, Neukusni ukras totalitarizmaKultura - godišnji rezimePogled u 2000Neukus na krilima NATOUrbanizam i zaštita spomenika kulture, Sistemski organizovana nebriga


หัวหน้าภาควิชากีฎวิทยารศ.ดร.จริยา วิสิทธิ ์พานิชปฐพีศาสตร์และอนุรักษศาสตร์รศ.จรูญ สุขเกษมพืชไร่ผศ.ทรงเชาว์ อินสมพันธ์พืชสวนรศ.ดร.อดิศร กระแสชัยโรคพืชรศ.ดร.ประสาทพร สมิตะมานเศรษฐศาสตร์เกษตรศ.ดร.อารี วิบูลย์พงศ์ส่งเสริมและเผยแพร่การเกษตรรศ.รําไพพรรณ อภิชาติพงศ์ชัยสัตวศาสตร์รศ.ดร.สุชน ตั ้งทวีวิพัฒน์4


luksuznog proizvoda po novoformiranom ukusu upravo ovakve društvene klase. Sve ostalo, što jespadalo u politiku kulture je i brižljivo i nasilno uklonjeno od pogleda javnosti. Umetnost, onaangažovana o kojoj je ovde reč, i jedva koja kritička reakcija u njenu korist, nisu, nažalost, tadaodbranile status i vrednost prave umetnosti. Možda tek danas – naknadno i selektivno u nekolikimistupima i pojedinim napisima. Za sad nedovoljno! Mora se ipak priznati da je formula ’umetnost +akcija’ tokom tog vremena bila mnogo bolja polazna tačka za praktično ideološko, socijalno ipsihološko delovanje, a posebno na javno obznanjivanje o tome na koje sve načine kulturnadestrukcija može da utiče na svet umetnosti – čak i ako je njena skrivena ambicija možda bila dapostane vašar taštine i takvog, izvanumetničkog sveta koji za nju baš nije imao nikakvograzumevanja – od pojedinaca do kuća kulture koje su o njoj po slovu zakona ’brinule’.Realno je tada bilo postavljeno pitanje kako onda koordinisati osećaj svrhe teorijske kritike saosetljivošću za stvarnu društvenu realnost u kojoj umetnost opstojava? Kako izbeći poguban izborizmeđu nasumične subjektivne tvrdnje i slepe teorijske korektnosti (u polju ’opšte nepreglednosti’ u’zatvorenom društvu’, videti, na primer: Dejan Sretenović, ’Umetnost u zatvorenom društvu’, 1996,Jasmina Čubrilo, ’Beogradska umetnička scena devedesetih’, 1998, Ješa Denegri, ’Devedesete: temesrpske umetnosti’, 1999. i ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’, 2004). Čitalac će uvideti, umnogim slučajevima, i u širem smislu, da je debata o ’krizi kritike’ izgledala kao zamena za stvarnupolitičku raspravu koja se tako brižno izbegavala izvan striktno političke oblasti, odn., međupolitičkim strankama što je jedino bilo delotvorno u tom zatvorenom krugu i u tom trenutku.Angažovana umetnost devedesetih nije bila politička zato što se držala nekog ideološki kritičkogprograma, nego je bila kritička po svojoj DNK-a. Umetničko se uvalilo u političko a da pritom jedno(umetnost) nije postajalo drugo (politika) jer to nije ni bilo moguće. To nije značilo da je umetnostimainsteaim-a bilo nametnuto da bude apolitična ili apologetska – ne, na umetnike, kao i na sveostale, uticalo je ono što se doživljavalo u svakodnevici, čitalo u štampi, čulo u vestima ili videlo nateleviziji, i verovatno, u mnogim slučajevima oni su imali što-šta da kažu o tome. I govorili su,malobrojni, glasno, ili su pak, to ćutke nosili u sebi u većini slučajeva. Politički angažovana, ali iprkosno zaljubljena u umetnost (kako je Ješa Denegri veleo da ističe u više navrata) zbog onoga štoona jeste – to je ono što upravo kritika treba da bude ako njena ’kriza’ iskreno nastoji da izbegnepotpuni slom. Na toj ivici ponora ona se i danas nalazi balansirajući samo na jednoj nozi i sve seviše naginjući prema vlastitom padu i porazu.Sadržaj knjige je obuhvatio i ono što je za to vremene bilo neizostavno – mnogobrojne suštinskepodele u sferi kulture i umetnosti po raznim linijama: patrioti i izdajnici, domoljubi i plačenici,globalisti i lokalisti, mondijalisti i izolacionisti. U brojnim napisima nastojali smo da ove razlikeobesmislimo tvrdeći, ne samo tokom te decenije, da su te podele veštačke, a da praktično, sem upropagandne svrhe, ništa i ne znače. Osnovno za ocenu svake umetnosti je da li je ona odgovorilavlastitoj svrsi, funkciji i ciljevima – ne utilitarnim, još manje komercijalnim i lukrativnim, većestetičkim i etičkim. Svaka dobra umetnost je ona koja obeležava svoje vreme, a konačni sud o tomedaje njena predstojeća istorizacija, njeno opstojavanje u vlastitoj povesti kao mogući temelj ilipodrška sledećim generacijama stvaralaca. Što se nas tiče, stvaralaštvo koje je zabeleženo u ovojknjizi biće svakako i deo neke buduće istorije umetnosti iz jednostavnog razloga – zato što je onaistovremeno imala obe neophodne dimenzije (doduše u raznim slučajevima u drugačijimproporcijama) – i etičku i estetičku. Stoga je autor i sam doživljava kao svojevrsnu ’drugu ’ stranuprethodne knjige ’Nova slika’.Pažljivijem čitaocu neće promaći jedno važno pitanje, zapravo problem u tumečenju ove umetnosti:šta se u njoj događa posle 2000. godine? Malo, gotovo ništa, a iz sadašnje perspektive, umnogomesu društveni procesi postupno postali retrogradni, a time je i ona postajala zatvorenija, ponovoizolovana, svedena ili na samu sebe u granicama vlastite države ili je pak uže regionalnopostavljena. Zašto? Da li su samo politički razlozi ili ukupna društvena klima uticali na to?Delimično da, ali većinom je očigledno da je u tekućoj ’tranziciji’ vidno ponestalo neophodneenergije i vizije za obnovu njenih posustalih snaga. Nove generacije umetnika gledaju preko ovegranice, naravno ne samo iz razloga ’ugledanja’ na ono što se izvan nje događa, već pre svega da bise našao način da se radno i životno izmeste odavde. Da se nove perspektive pronađu u drugimuslovima. Da je to tačno, vidi se iz podatka da su brojni protagonisti koji su zastupljeni u ovojpublikaciji napustili Srbiju u raznim periodima te da su, neki od njih, našli mesto u drugimokolnostima koje su ili upravo tako i zamišljali ili su tu pronašli isključivo razočarenje. No, ni takvoporazano osećanje nije ih pokolebalo da se vrate. Za njih i dalje je umetnost univerzalnog značenja,a da su teme koje su im, prema umetničkim sklonostima i karakteru bliske, zapravo svuda iste.Različiti su samo načini njihove percepcije. E, to se definitivno ovde nije promenilo. Gledanje na


ovu vrstu umetnosti, njeno doživljavanje i procena zapravo su i posle svih promena, ostali isti. I to jeupravo, nažalost, još jedan poraz u odnosu na napore koje su ovi stvaraoci uložili u svoj rad.Primetno je i to, čitanjem ovih tekstova, da je neposredno pred a naročito posle 2001. godine,usledilo sve više autorovih osvrta na uspostavljanje nove kulturne politike, mogućnost njeneimplementacije u institucionalni sistem Srbije i, posebno, na zaštitu kulturnih dobara, ne samo ustručnom i organizacionom pogledu, već i u diplomatsko-političkom i međunarodnom jer je takavpristup nametala i naša zvanična politika u tom trenutku otrežnjavanja te uspostavljanja novesaradnje sa susedima i svetom. Te teme su za autora u jednom trenutku postale od prvorazrednogznačaja u koje je mnogo vremena uloženo, a rezultat toga je niz napisa, kritičkih, programskih ikoncepcijskih koji su pokušali da na ta pitanja daju odgovore (koji su tek delimično i u kratkom rokurealizovani), te stoga je u knjizi ustanovljeno i jedno posebno poglavlje koje se isključivo bavi ovimpitanjima.Tematske razlike su isto toliko uočljive između 1. i 2. dela knjige. Već sami naslovi tekstovaupućuju na njihove različite sadržaje u dve glavne oblasti: jedno su kritke, prikazi i osvrti naizloložbe, umetnike, događaje, institucije, manifestacije itd, koje su bile kritički nastrojene prematadašnjem režimu, a zatim slede komentari, reagovanja i polemike na određene političke događajekoji su se u ogromnoj meri odrazili upravo na takvo stvaralaštvo i njen institucionalni ivaninstitucionalni život. Njihov sudar je bio višestruk i isprepleten, te je bilo moguće i prebacitineke tekstove iz jednog poglavlja u drugo, između ova dva osnovna. Ta činjenica samo govori uprilog korišćenja jedinstvenih merila kada su te dve oblasti – kultura i politika, bile ocenjivane. Uskromnom smo uverenju da je ovo jedna od najvrednijih i najpostojanijih osobina ’Slike politike’.Ovde nisu uneti brojni polemički tekstovi koji se kritički odnose na neke pojave iz domena recentneumetnosti, jer su njihova tumačenja, prema našem mišljenju, znatno odstupila od stvarnih intencijaautora. Takođe su izostali i oštri kritički osvrti na neke autorske izložbe koje su pogrešnokoncepcijski postavljene a dela, odnosno njihovi stvaraoci, neadekvatno interpretirani. Možda će odovakvih tekstova (kojih nije bilo malo) nastati neka nova knjiga? U ovu zbirku napisa nisu uneti nimnogobrojni intervjui, naročito oni dati u periodu 2001-2004. godine kada je pred autora bilapostavljena jedna nova vizura tumačenja – ne same umetnosti i kulture, već potreba izgradnje jednognovog sistema u kome oni treba da deluju. Otuda je došlo i do znatne promene tematskog sadržajatih javnih istupanja.Kao završne napomene istakli bismo i da su tekstovi u knjigu unošeni hronološki, redosledomkojim su objavljivani. Ovde moramo izraziti profesionalnu zahvalnost svom kolegi i prijateljuSlobodanu Bodi Ristiću koji je knjigu priredio veoma se trudeći da od ovog dugačnog nizanajrazličitijih napisa načini neophodna poglavlja radi bolje preglednosti tema i lakšeg snalaženjačitaoca u njenom sadržaju. Ako ovi tekstovi imaju podnaslove, to ukazuje da su naslove daliurednici i pod njima su oni i objavljeni, a podnaslovi su autorovi. A ako nije drugačije navedeno,tekstovi su objavljivani u beogradskim glasilima ili ustanovama i institucijama. Napokon, tekstovisu ovde štampani u integralnim verzijama, uprkos uobičajenim uredničkim skraćivanjima i’stilskim’ izmenama, posebno u dnevnim novinama što nije bio tako redak slučaj. Većina napomenau pojedinim tekstovima naknadno su unete, posebno u onima koji su objavljivani u dnevnoj inedeljnoj štampi.Neki tekstovi, nažalost, nisu mogli biti pronađeni, ali uprkos tome, ovaj izbor je ipak dovoljan da bise čitaoci i radoznalci, poput nekog ’kritičkog arhivističkog pregleda’, na uspešan način podsetilivremena devedesetih godina i najposle, da bi se vratili na pitanja koje je angažovana kultura iumetnost postavljalja, te odgovore koje je na njih zvanična politika davala, ili je, ne retko, odbijalada ih da.I na samom kraju jedna neophodna konstatacija: svaka sličnost ovih tekstova sa današnjimvremenom nekako je ispala namerna. U ovoj vrsti odnosa politike kulture i kulture politike koji jejednostavno naslovljen kao slika politike slučajnosti i nisu baš (ne)moguće, posebno što suneizbežne.Beograd, maj, 2008.J.D.


I UMETNICI U NEVREMENUMileta Prodanović: 'Tama'Metaforička ili doslovna tama? Najnovija samostalna izložba Milete Prodanovića u Galeriji ULUS-au jednom totalno zaokruženom koncepcijskom izgledu realizovanom plastičkim jezikom slike,objekata i ilustracijama na uzbudljiv način problematizuje pojam tame u vizuelnim umetnostima i udanašnjem vremenu pomrašenih horizonata politike, kulture, ideologije... Polazeći od jedne, kako jeProdanović shvata, likovne pogreške u predstavljanju detalja na ikoni Sv. Đorđa iz 13. veka – kadaje umesto ukrasa na oklopu ovog svetog ratnika naslikan crni pravougaoni otvor a na način suprotanuobičajenoj inverznoj prespektivi vizantijskog slikarstva, upravo na iluzionistički načinpredstavljena dubina prostora, on nadalje razvija temu tame kao odsustva svetlosti, odnosno,ukazivanje na smisao nevidljivog – idealnog dela sveta (prema Platonovoj podeli i tumačenju). Štaje skriveno u tom detalju ikone kao i u svim ostalim umetničkim predmetima koji čine ovu izložbu(slikama i objektima) u toj vrnoj svetlosti tame? Ovo pitanje i odgovor koji se direktno tiče 'estetskekonstante Prodanovićeve umetnosti' a to je konstatacija koju je u tekstu kataloga izrekao SretenUgričić, stvorena je slikovna predstava 'onoga što nema konkretan vidljivi oblik a inicira zamišljanjemogućih oblika'.Idejno, konceptualno i metaforičko ishodište u Prodanovićevom plastičkom sistemu upravo je ovadvosmislica koja neiskustveno doživljene granice dve realnosti slobodno i izbudljivo premešta izjednog stanja u drugo, iz svetlosti u tamu i obratno. Tama je inverzna svetlost, svetlost jekomplementarna tami, a za likovne, dakle vizuelne, dakle one umetnosti koje se gledaju, pogodno jepodručije poigravanja, dovođenja u paradoks i aporiju praktičnih i ampirijskih shvatanja koja se vrlolako mogu ispostaviti kao tragične sudbine. Da li su Prodanovićeve slike na ovoj izložbi slike tamepreko kojih prodire prigušene vetlo violentnih sazvučja, zlatnih prodora i krhkih velina, ili su onezapravo svetla velika polja prekrivena konačnom i neporecivom tamom?Bukvalno čitanje ove izložbe pre bi se kretalo prema razumevanju smusla tmine – dakle,psihološkog, socijalnog i etičkog ovdašnjeg stanja koje danas nimalo ne treba dokazivati. Kaoizrazito senzibilizovan stvaralac naročito osetljiv na dnevne i epohalne događaje koje proživljavamo,Prodanović jezikom plastičkih, otvorenih šifara govori i svedoči o svom vremenu zatamnjenihperspektiva. Opšte duhovno stanje, katastrofično i apokaliptično prema meri civilizacije ovogvremena, uznemirava neke savesti očigledno sve do trenutka kada se, na posve posvećen način o timegzistencijalnim činjenicama mora progovoriti na svaki način, pa i na ovaj umetnički.Ova izložba slika Milete Prodanovića stoji na samom početku onog niza danas angažovane likovneumetnosti koji imaju potrebu da snažno uznemire već ionako uznemirenu i potresenu savestdanašnjih gledalaca. Možda je samo, ovom prilikom je takav slučaj, da ovde optimizma i lažnihnada nema. Tama Milete Prodanovića izgleda kao tmina za čije razumevanje neće biti dovoljni nisveti ratnici poput Sv. Đorđa. U ostalom, ratnici nikada to nisu ni činili.Treći program Radio Beograda, septembar 1995.’Pogled na zid’Svakodnevno beležeći pojave, događaje i ličnosti koje su bile najprisutnije u oficijelnoj, a još više nabeogradskoj alternativnoj sceni, na radiju B 92 u periodu 1994-1996, Darka Radosavljević jeodlučila da kao svojevrsnu, a kasnije će se ispostaviti i kao razložnu dosetku, u kancelariji svogglavnog i odgovornog urednika, "koja je najprometnije mesto u radiju, ali i prometnije od mnogihjavnih galerija", napravi male izložbe upravo tih umetnika koji su promovisani ili predstavljeni unjenim programima. Nakon dve i po godine ona se odlučila da zaokruži ovu, sada već veliku serijuindividualnih prezentacija, te da uz objavljivanje knjige-kataloga načini i zajedničku izložbu’Pogled na zid’ upravo tih autora, A kao svojevrsnu misao i stav o ovom vremenu, ona je uzprikazane umetnike u knjizi izložila i najkarakterističnije kritičare i teoretičare objavljujući njihoveprateće tekstove.Gledajići ovu zanimljivu izložbu moguće je autore sistematizovati po nekolikim kriterijumima: presvega prema plastičkim koncepcijama, poetikama kojima pribegavaju u svojom radu, potom premamestu koje zauzimaju u trenutnim zbivanjima u našem aktivnom umetničkom sistemu, najzad iprema generacijskoj pripadnosti. Među najstarije i dakako najetabliranije autore spadaju, na primer,Bora Iljovski, Marija Dragojlović, Raša Todosijević, Era Milivojević i Čedomir Vasić, manje-više


oni pripadaju ili visokom modernizmu druge polovine veka, ili Novoj umetničkojpraksisedamdesetih godina. U srednjoj generaciji su, recimo, Mileta Prodanović, Mrđan Bajić, BaraKrgović, Zdravko Joksimović, Aleksandar Rafajlović - dakle neki od glavnih protagonista noveslike prve polovine osamdesetih, a potom i njihovi prirodni sukcesori u najaktuelnijimtransformacijama jezika prema peomenljivim konfiguracijama radova kakve su instalacije ilikompleksne ambijentalne postavke. Od umetnika iz najmlađe generacije koji su se našli u knjizi,ovom prilikom spomenućemo one koji su se u dosadašnjim izlagačkim prezentacijama nametnulikao ključne ličnosti umetnosti devedesetih godina, poput Uroša Đurića, Daniela i Gabriela Glida,Stevana Markuša, Zorana Naskovskog, Nine Kocić.Ovi autori su vrlo čvrsto opredeljeni za medijkoji prakticiraju u radu, u većini slučajeva izbegavajući njegovu eksperimentaciju. S druge strane, uBeogradu se paralelno formirala i grupa umetnika sa bitno drugačijim shvatanjima, snažno se držećialternativnog delovanja u mnogobrojnim disciplinama vizuelnih medija. njima pripadaju ĐileMarković, Saša Marković, Nenad Racković, Talent (Vladimir Petrić), a u najnovije vremene i TanjaOstojić. Tim, prema uočljivim intencijama alternativnim umetnicima u pravom smislu rečipriključuju se i oni autori okupljeni u grupama FIA, Škart i Klipani u pudingu.Ova izuzetno živa, katkada uveseljavajuća, katkada ironična ali u svakom slučaju i potpunotemporalno integrisana umetnost danas gradi ponajtačniju sliku stanja aktuelne produkcije uBeogradu. Ona je po svojim željama i izgledu bila i svojevrsna potpora posustalom duhu urbanogmentyaliteta i kulture devedesetih koji je počeo da nestaje iz grada zbog bitnih karakteristikavremena, ukazujući istovremeno i na razorne egzistencijalne traume epohe koju obeležava. Tokomtog perioda tu vrstu umetničke delatnosti mogli smo pratiti isključivo u poznatim gradskim getimakakvi su SKC, "Paviljon Veljković", Bioskor "Rex", kao i kroz onu produkciju koju je potpomogaoCentar za savremenu umetnost (osnovan 1995. godine) Fonda za otvoreno društvo (kako seodnedavno zove fondacija Đorđa Sorosa u Jugoslaviji) koji je i obnovio, posle kraćeg zatoja, radprojektom "Pogled na zid" kao kjniga i izložba.Treći program Radio Beograda, 29. jun 1996, Borba, 20-21. juli 1996.Nenad Racković: 'Kolekcija '97'Beogradska alternativna umeetnička scena uvek je pokazivala vidne znake vitalnosti, a u kriznimvremenima, onima koja su se odlikovala i ponajvećim duhovnim posrnućima, ona je povremenoprerastala čak u paradimatične fenomene epohe. Posle 1950. godine naša tadašnja, sasvim uslovnogovoreći, alternativna scena zapravo je gradila jedan novi kreativni polet nakon, za slobodnuumetnost, zatamnjenih godina socrealizma. Šezdesetih godina ona je znatno probujala, pogotovonakon godine srudentskog bunta 1968. i pomicala je umetničke slobode i uopšte shvatanja sameumetnosti znatno izvan i iznad zvaničnog socijalističkog estetizma koji je zamenio socijalističkirealizam. Druga linija umetnosti sedamdesetih obuhvatila je Novu umetničku praksu, konceptualnuumetnost i njihovu prirodnu saveznicu – alternativnu scenu, i one su zajedno, po prvi put u našojposleratnoj umetnosti poprimile konkretni i zaokruženi estetički prrofil, te određenu teorijskudefinisanodt. Umetnički pluralizam osamdesetih, odnosno, postmoderna paradigma, tolerantno jeprimila svaku vrstu i oblik estetičke ekspresije, a dobrim delom integrisana i alternativna scenaizdvojila je samo one važne fenomene koji su gradili lik ukupne umetničke obnove toga vremena, ito u svim oblastima visoke umetnosti i masovne kulture – rok-muzike i mode do novih medija uvizuelnim umetnostima. Ova velika veselost osamdesetih mogla je upozoriti na skorašnju ratnutraumu: devedeseete su usled civilizacijski poražavajućih događaja, snažno generisale i novealternativne procese u umetnosti koja se ponovo rodila, i, kako sada vidimo, sa uspehom opstala ujednom, sada već totalno poremećenom sistemu, te upravo ta činjenica umetnicima privrženim ovojvrsti kreativnog ponašanja otvarala silne mogućnosti – koje su oni dakako i iskoristili.Nedavno je u Beogradu, u nekadašnjem Bioskopu Rex, uz brojne umetnike kojima je već utvrđenomesto u najzvaničnijem domaćem umetničkom sistemu okupljenih na izložbi 'Pogled na zid', bio dati zanimljiv presek kroz lokalnu alternativnu i andergraund scenu u kojoj deluju i umetnici popotTalenta, Saše Markovića, Đileta Markovića, Dragana Srdića ili grupa Škart, Klipani u pudingu iFIA.Među ovim umetnicima našao se i Nenad Racković (rođen u Beogradu 1967. godine, studiraoglumu na Fakultetu dramskih umetnosti, a izlaže kao vizuelni umetnik i performer od 1985; poznatje takođe i po ulogama u pozorišnim komadima i filmovima kakav je Žilnikov 'Marbl ass'; objavljuje


u tekstove u Beorami i drugim časopisima), koji je tipičan predstavnik alternativnih i marginalniumetničkih pokreta sa off-scene, ovakvih, evidentno temeljno kriznih vremena u svim njegovimkarakteristikama od ideologije do seriozne umetnosti.Sam naziv sadašnje Rackovićeve izložbe 'Kolkecija '97' dorektno pokazuje u kakvom se kruguinteresovanja on danas kreće. Izložba je, dakle, komponovana od brojnih njegovih radovakomentarau rasponu od konceptualne umetnosti preko neo-geo stila do high-tecka (umetnostivisokih tehnologija) koju on radikalno dovodi pod znak pitanja vlastitim hand-made (dakle, ručnorađenim) delima. Ova vrsta kreativnog cinizma (i autocinizma, mora se primetiti) nje okrenutaisključivo prema estetičkom kompleksu pitanja, već prema snažnom zadiranju i u oblast širegprebivanja umetnosti – u domen politike i ideologije.Tako, sem komentara na amblematske radove našeg poznog modernizma, recimo KosteBogdanovića, ili dematerijalizovanih dela Ere Milivojevića, neo-mondrijalističkih radovabeogradskog kruga i zehnospiritualizma najnovije generacije iz sredine devedesetih, kojoj i samRacković po godinama pripada, na ovoj izložbi se sučeljavamo i sa njegovim odnosom prema naciartu(te njegovim simbolima kakav je kukasti krst), destrukcijama vođenim u ime ideologija(sredstva masovnog razaranja poput dinamita), ikona klasičnog vremena prerađenim u avangardamas početka ovog veka (na pr. Portret Monalize) itd. Prazni ramovi, slike okrenute licem prema zidu,izovličeni i dekontekatualizovani objekti, ambijenti i instalacije obesmišlejnih umetničkihproizvoda, zbilja, sve su to primeri jedne moguće anti-kolekcije, ili korekcije uobičajenih pojava uumetnosti prerađenih Rackovićevom imaginacijom. A zapravo je sve ovo i priča o današnjemmoralu čije se negativne reperkusije možda ponajbolje zapažaju upravo u osetljivim procesimaumetničkog stvaralaštva – sve besmislenijih i sve nepotrebnijih gomilanja radova recentneprodukcije koje polako poprimaju izgled opšte nepreglednosti.Ovaj, u biti, (auto)destruktivni i ekscentrični umetnik toliko temeljan u svojoj nameri da mu moždaupravo takav radikalizam osigurava poziciju vodećeg protagoniste na aktuelnoj beogradskoj (ali isrpskoj) alternativnoj sceni, zasigurno spada u današnju simboličku pojavu. Njegov energetsskipotencija koja na različite načine, kako smo na izležbi videli, prekopava po umetnosti toliko jevelika, duboka i intenzivna da praktično dobar deo slične, paralelne produkcije danas generiše iohrabruje. Otuda se može reći i da ovakva vrsta umetnosti počiva i na zaista značajnom potencijalu ivitalizmu samog Nenada Rackovića, o čemu ova prezentacija njegovoih radova ubedljivo svedoči.Treći program Radio Beograda, 1. novembar 1996.Estetika svesti zabludelog narodaJugoslovenska umetnost ima značajnu tradiciju tzv. angažovanog stvaralaštva. Tako je među prvimaostalo zabeležen provokativni umetnički i politički nastup Mirka Kujačića 1932. godine koji je uzsvoje radove na zid Umetničkog paviljona na Kalemegdanu zakucao i jednu radničku cokuluuokvirenu pravim slikarskim ramom. Smisao se nalazio u vređanja blaziranog ukusa građanskeklase, ali je sadržao i jasnu idejnu poruku sa otvorenim levičarskim kriticizmom.U posleratnom periodu dogmatizam socijalističkog realizma bio je ideološki izrazito zahtevanprema umetničkom stvaralaštvu, ali ne u kritičkom već apologetskom maniru. Poslednjih decenijapoznog modernizma srpske umetnosti javnost se povremeno suočavala sa političi provokativnimstvaralaštvom poput famoznog Crnog talasa ili Slikarstva prizora Miće Popovića. Ovakvi slučajeviu našoj kulturi nastajali su u specifičnim, ideološki kritičnim i politički nestabilnim vremenima.Najzad, bilo je većih ili manje otvorenih političkih ekspresija u likovnoj umetnosti devedesetihgodina. No, to su bile tek sporadične pojave nekoliko senzibilnijih autora bez većeg uticaja najavnost i bez dovoljnog odjeka u stručnim krugovima. Te fenome registrovala je knjiga Art inJugoslavija 1992-1995 koju je objavio Centar za savremenu umetnost jugoslovenskog Fonda zaotvoreno društvo.Ovde ćemo ukazati na jednu radikalnu umetničku pojavu koja je u poslednje vreme najdirektnije inajotvorenije identifikovala politički i idejni milje koji dominira i koji najfatalnije određuje sudbinukulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti društvenog i ekonomskog života, koji podočiglednom prinudom vodimo.U Beogradu od 1993. godine deluje umetnička grupa Magnet osnovana u Književnoj akademiji"Tradicija avangarde" pod pokroviteljstvom Soroseve fondacije čije jezgro čine Miroslav NunePopović, Jelena Marjanov i Ivan Pravdić. Već prvi javni nastup 29. aprila 1996. godine pokazao


je smer njihovog delovanja. Taj početak serije javnih radova pod opštom odrednicom street-art(ulična umetnost) označio je visoki stepen Magnetovog provokativnog angažmana koji istovremenoukazuje i na jedan izrazito složeni umetnički sadržaj sačinjen od ideoloških, etičkih i estetičkihkomponenti nezabeleženih u našoj novijoj vizuelnoj produkciji.U pozivu građanima da se priključe izvođenju njihovog prvog uličnog hepeninga pod nazivomFaluSerbia naveli su da će to biti: jedinstvena prilika da osete, pomiluju, poljube stvaralačke moćiSrbije. Simbol te stvaralačke moći Srbije bio je falus od osamdeset santimetara na kome je zakačenafotografija tadašnjeg republičkog predsednika. Ova protestna akcija je u toku izvođenja prekinutadrugom, policijskom kontraakcijom u kojoj su uhapšeni članovi grupe. Projekat ovog uličnopozorišnogperformansa bio je zapravo prva manifestacija žestokog otpora mladih stvaralaca premazatečenom kulturnom i umetničkom stanju jednog društva lišenog ikakve pozitivnije idejnosti.Potom je usledila serija od četiri street-art akcije izvedenih pred našim vodećim institucijama izrazličitih oblasti. Poslednja Tajna večera priređena je 13. maja 1996. uz zidove SANU: Krozdržavne umetničke institucije i umetnučka udruženja, biološki i stvaralački istrošeni kulturnimediokriterti sprečavaju da novi ljudi ostvare veći uticaj na društvo: državu i planetu. Kola zaspasavanje su stigla. Mi ih vozimo. Magnet - stoji u proglasu koji grupa redovno objavljuje. Zapostavljenom trpezom učesnici su u tišini jeli pogaču i ispili vino. U svim strukturama ovog društva,sve se dogovaralo i planiralo na nekakvim tajnim večerama, a njihov ishod je poznat. Hteo sam,kaže Popović, da mi, kao umetnici, napravimo tu dugoočekivanu poslednju tajnu večeru i dakonačno krenemo u stvaranje boljeg i pravednijeg društva - što nedvosmisleno ukazuje na njihoveprogresivne, dakle u osnovi one ideje koje su karakteristične za levičarske (umetničke i društvene)pokrete. Mesto održavanja ovog street-arta ukazalo je gde se zapravo institucionalno inaugurišezvanična kultura i umetnost, a naravno i sve ostale vrednosti iz drugih oblasti socijalnog životanacije. Ispred RTS-a Magnet je 27. maja tačno u 19:30 razbio jedan televizor iskazujući revolt zbogopšteg uverenja u pogubnu propagandnu funkciju koju državna televizija vrši. Performans je nazvanOtkrovenje ukazavši na neophodnost okončavanja informativno-obmanjivačke službe masmedija.Ovaj protest protiv izrazite info-manije još jednom je locirao glavnog sejača propagandnog otrova iraspirivača mržnje svih vrsta: od etničke i političke do estetičke i umetničke. Isterivanje đavolaizvedeno je 10. juna ispred Narodne biblioteke Srbije: Performansom "Isterivanje đavola" zauvek seoslobađamo opsednutosti Ivom Andrićem (opseo Miroslava Nuneta Popovića), DesankomMaksimović (opsela Jelenu Marjanov) i Milošem Crnjanskim (opseo Ivana Pravdića) - stoji poputautobiografske ispovesti u njihovom letku. Kao specijalna donacija Narodnoj banci Jugoslavije kojuje grupa Magnet učinila 24.juna, izvedena je akcija Zlatna poluga. Duhovnu podlogu dinaru tešku40 kilograma i u iznosu od 15.000 USD simbolički su učinili nebi li nacionalna valuta večno ostalastabilna.Nakon jednogodišnje pauze Magnet je nastavio aktivnost 16. juna 1997. godine sa projektomRekvijem za Srbiju. Akcija je održana na danas sigurno najneuralgičnijem mestu - u Pionirskomparku pred kancelarijom Predsednika Srbije. Uz zaklanu svinju na kojoj je pisalo Srbija namera jebila da se Slobodanu Miloševiću preda i sledeća poruka: Gospodine predsedniče Miloševiću, Zaklaliste Srbiju i sve u njoj: život, umetnost, nauku, kulturu, privredu, ekonomiju, školstvo... pravdu ipoštenje. Ništa nije ostalo. Poklanjam vam ovu zaklanu svinju duboko uveren da na taj način jasnopredstavljam svoje gore navedeno mišljenje o konkretnoj posledici vaše vladavine Srbijom. To jemoj rekvijem za Srbiju... Ovaj svojevrsni umetnički krik naznačio je da smo se našli na samom dnujedne višegodišnje agonije. Naravno da je ova izuzetno otvorena i oštra provokacija morala ponovoda izazove reakciju policije koja je još jednom uhapsila Nuneta Popovića. Težina i smisao teumetničke i političke akcije dobili su potvrdu i od nevladinih organizacija koje su, za razliku odprošlogodišnjeg hapšenja članova grupe, ovog puta reagovale.Odmah zatim, 25. juna izvedena je akcija 88 jaja za novu opozicionu vlast kada su članoviMagneta jajima gađali Skupštinu grada. Kao i uvek dosad uz akciju je urađen i kraći proglas: Lažnispasitelji i dosadni trbuhozborci pokušavaju da ožive zaklanu i ucrvljalu lešinu države - umesto dastvaraju novo društvo. Da li je to još jedan od uzroka nazirućeg građanskog rata u Srbiji?Koljačevim saučesnicima MAGNET vraća njihovih 88 mućaka za 88 uzaludnih dana "žuterevolucije". Osim što ne znaju baš ništa, oni ne znaju ni ko zna. Na ovom mestu je načinjen značajanobrat od entuzijazma prema skepticizmu, od blagonaklonosti prema sumnji - sa najavom nekihbudućih dalekosežnih posledica. Taj drugi rad u svojevrsnom triptihu pokazao je puni smisaopolitičkog angažovanja grupe Magnet, danas svakako bez presedana u jugoslovenskoj savremenojumetnosti. Pri tome, očigledno je da Magnet u suštini ne pravi ustupke kada su u pitanju osnovneslobode i prava - od političkih i individualnih do umetničkih. Sudbina njihovih projekata i njihova


lična, najpre po vođu grupe Nuneta Popovića, belodano je pokazala da je represija režima ostalasasvim sačuvana bez obzira na spoljašnju kozmetičku prepravku, te da je sa druge strane, a to jeparadoks na koji oni ukazuju, ostala sačuvana i opresivnost novih vlasti u samoj kulturnoj politici.Utvrđivanje ove činjenice otkriva i jedan realni problem koji se isprečio pred današnje umetnike.Instrumentalizacija stvaralaštva od strane nove gradske vlasti pokazuje se jednakoznačajnom iporaznom u istom smisli u kojem smo imali prilike da se nažalost uveravamo u proteklom, po svimpokazateljima izrazito nepovoljom periodu. Na fenomenu Magneta identifikuje se zapravo isti odnosinstitucionalne kulturne politike bez obzira ko je definiše i sa kakvim ciljem se ona kreira: irepublička (socijalisti) i gradska (Zajedno) kulturna vlast praktično se na isti način odnose premaovoj vrsti umetničke aktivnosti. Odavde bi se konsekventno mogli izvesti krajnje nepoželjnizaključci.Najzad, kao treća street-art akcija izvedeno je 2. jula desetominutno ćutanje ispred zgrade SANUpod nazivom Zaklani ste. Naše saučešće. Ovim projektom Magnet je ožalio desetak milionagrađana koji će uskoro morati da se suoče s činjenicom da su i oni, kao i država, zaklani. Koljač isaučesnici oblizuju svoje okrvavljene ruke, a njihove žrtve su postale zombiji koji bezbrižno hodaju.- stoji po običaju u njihovom propratnom letku. Poruka je jednostavna i direktna: vlast je dakakonajodgovornija za sadašnje stanje nacije, ali ona ima i neobične saučenike: opoziciju i Srpskuakademiju nauka i umetnosti (kao vrhovnu naučnu i kulturnu instituciju) koja je, prema Magnetutakođe odgovorna jer je ideologija (Memorandum) iz njenih veleumnih kabineta izašla na ulicu iuzrokovala crveno-crnu nakazu nacionalsocijalizma.U jednom razgovoru povodom akcije FaluSrbija Nune Popović je ovako okarakterisao umetničkepremise rada Magneta: Za mediokritete na vlasti kvalitet u umetnosti je tzv. umetnička estetika... Toje jedna velika zabluda da će neko u 21. veku da se bavi umetničkom estetikom. Naš glavni problemje estetika čovekove svesti. Ovime je Popović pokazao kako se nalazi izravno na tragu tradicionalnihavangardnih pokreta od dadaizma preko ruskog umetničkog eksperimenta ranih revolucionarnihgodina do hepeninga i preformansa kasnog modernizma koji su imali isti cilj: menjanje(poboljšavanje i podizanje na viši stupanj) opšte etičke i estetičke svesti. Vide se i jasne asocijacijena umetnost sovjetskog Oktobra - primerice na Tatljinov Spomenik III internacionali kao arhetipskimodel za isto tako utopističku Fontanu veštačke krvi pod nazivom Beograd je svet. Objašnjavajućisvoju ideju Popović je rekao: Na Trgu Republike bila bi ogromna "fontana" kružnog oblika (aktivnispomenik), opasan džinovskim TV reklamama preko kojih bi se prelivala veštačka krv. Program svihsvetskih informativnih kuća bi se emitovao 24 časa, a na monitorima bi pisalo koliko je u sekundiubijeno ljudi u svetu i koliko svake sekunde krvi ističe. Od statističkog odeljenja Međunarodnezajednice bismo tri puta nedeljno dobijali podatke o broju ubijenih. A na drugom mestu onekspicitno kaže: Naš projekat je pravljenje umetničkog dela od grada, što ga približava idejamavelikih utopističkih preobražaja ovog veka.Iako postoji neposredna povezanost prošlogodišnjih akcija Magneta sa sadašnjim, ipak se kao jedanposeban fenomen izdvojio triptih izveden ove godine. Promena od priželjkivane erekcije(uspravljanja) i penetracije (prodora u svet) postdejtonske Srbije (FaluSerbija) do konačne istine(Rekvijem za Srbiju) ovog istorijskog trenutka ima smisao zaokruženja aktivnosti grupe Magnet.Njihova brzina uočavanja društvenih problema i reakcija zaprepašćujući su i jedinstveni u našojaktuelnoj umetnosti uopšte. Takođe se zapaža i i tačno lociranje generatora krize: vrhovna vlast,simbolični vrh kulturnih i umetničkih institucija, i ukazivanje da je, a to je novost - nekada opozicijaa danas nova vlast, pokazala sindrom ni činjenja ni nečinjenja koji je izgleda zajednički onima kojivladaju u ovakvoj vrsti režima. Promena sistema je upravo pravi cilj koji bi omogućio odstranjivanjedestruktivnih uzroka. U performansima grupe Magnet isključivo je o tome reč.Njihova upozorenja su direktna. A ako je već potpuno izvesno da je stara vlast i na znatno krupnijeproteste oguglala, nikako neće biti dobro ako i novoformiranu vlast u urbanim centrima budezahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako neće biti dobro ako za kulturu zaduženi u novoj vlastiovu aktivnost Magneta budu razumeli samo kao umetnički neobuzdan čin za jednokratnu upotrebu.Ono što Magnet danas radi je prvo javno, estetičko i etičko skretanje pažnje na opštu zapuštenost iduhovnu pustoš devedestih koju smo nasledili iz propalog samoupravnog eksperimenta. Osetljivostčlanova grupe Magnet na traume vremena je veća nego kod prosečnih ljudi, otuda su njihovi nastupiavangardni, dakle, oni su predvodnici jednog novog i drugačijeg urbanog mentaliteta koji se upravosada formira u njihovoj generaciji i koji će ubuduće biti sve vidljiviji i sve uticajniji u našemdruštvenom životu.A oni koji su objavili da su spremni za sve moguće promene, pa tako i za ozbiljnu izmenuzatečenog stanja u kulturnim procesima, morali bi da jako savesno pročitaju ove Magnetove signale.


Fascinantni, antiratno angažovani performans "Balkan Baroque" koji je Marina Abramović izvela naovogodišnjem venecijanskom Bijenalu u okviru glavnog programa "Buduće, sadašnje, prošlo"izazvao je nepodeljene pozitivne - čak ushićene reakcije i publike i stručne kritike. Pri tome,"Balkanski barok" je koncipiran za izvođenje u jugoslovenskom Paviljonu gde bi, po svojimkarakteristikama uz potpunu estetičku afirmaciju dobio i punu ideološku kontekstualizaciju velikog,snažnog krika-protesta zbog krvavog raspadanja jedne evropske države.Predistorija ovog famoznog i već sada se može reći - antologijskog rada, i u pogledu Marininedvadesetpetogodišnjice bavljenja body-artom koji ima jasnu liniju kontinuiteta, a dakako i u svetludogađaja koji su neposredno prethodili, upravo nepotrebne i nesrećne zavrzlame koja je izbila narelaciji jugoslovenski selektor - ministarstvo za kulturu Crne Gore, pokazuje se kao opšte i tipičnomesto naših ukupnih društvenih i idejnih procesa koji su praktično ostali isti za sve to vreme.U delovanju jugoslovenskih konceptualnih umetnika, a u njegovom najužem jezgru nalazila se iMarina Abramović, na samom početku, ranih sedamdesetih godina utemeljen je primetni - poredumetničkog, i socijalni kriticizam koji je vremenom dobijao drugačije forme i prolazio kroz različitefaze u zavisnosti od nekih neposrednih društvenih i idejnih podsticaja, a danas je upravo ovimaktuelnim radom kulminirao do nepoznatog inteziteta.Nakon kratkog perioda bavljenja slikarstvom neposredno po završetku likovne Akademije, MarinaAbramović je odpočela jednu specifičnu umetničku praksu koja se u prvoj fazi odigravala isključivou beogradskom Studentskom kulturnom centru. CKC je bio otvoren kao odgovor tadašnjih vlasti našezdesetosmašku studentsku pobunu i bio je programiran za mesto koje će podržati aktuelneumetničke projekte, one koji nisu nalazili mesto u postojećem oficijelnom muzejsko-galerijskomsistemu. Prva urednica Galerije SKC-a i kasnija direktorka ovog Centra Dunja Blažević, oslanjajućise na svoje saradnice, pre svega Biljanu Tomić i nešto kasnije i Bojanu Pejić, potpuno se posvetilaprogramskom profilisanju ove ustanove onom umetničkom aktivizmu koji je u stvaralačkoj praksibio izrazito radikalan, a u širem društvenom kontekstu zauzeo je poziciju koja se čitala kao 'novalevica' i bila je saglasna procesima karakterističnim za tadašnje jugoslovensko samoupravljanje,socijalizam sa 'ljudskim likom', 'treći put' nesvrstanih, autentičnu filozofiju Praxisa, reafirmisaneideje mladog Marksa i Markuzea, itd.Kritika koja je tih godina pratila zbivanja na ovoj umetničkoj sceni oprezno je, i čini se nevoljno,govorila o njenoj politizaciji. I to pre svega u najužem kontekstu kada je njen idejni angažmanusmeravan isključivo na postojeće kulturne uslove i umetničke tokove. Dakle, oštrica kriticizma"Nove umetničke prakse" sedamdesetih godina više je bila okrenuta prema samom umetničkomsistemu, prema muzejskim i galerijskim institucijama idejno se zalažući za formiranje jednepermanentne stvaralačke alternative. Tako je u tekstu "Kritički odnos umetnika prema institucijimuzeja" Ješa Denegri 1978. godine najpre utvrđujući istorijsku ulogu muzeja napisao: "Pojammuzeja u ovim suprotstavljanjima (mislio je na aktivnost futurista i dadaista - prim. J.D.) ima jedansasvim uopšten karakter: radi se, zapravo, o muzeju kao simbolu odbrane nekih vanvremenskih ivanistorijskih vrednosti koje se kao takve svesno isturaju kao prepreka zasnivanju i društvenomafirmiranju vitalnih i aktuelnih umetničkih iskaza." Na istom mestu, sada govoreći o aktuelnomstanju muzejskih institucija, stoji i sledeća konstatacija: "... muzeji su se iskazivali i kao mehanizmione kulturne politike koja je težila idejnoj i ideološkoj pasivizaciji, a u određenim momentimaotkrivali su se i kao direktni pokazatelji sprege političke i ekonomske vlasti s jedne i kulturne iumetničke birokratije s druge strane." Ovime je praktično utvrđeno sasvim opipljivo reperkusiranješirih političkih poteza u društvu na jednu specifičnu i osetljivu mikro sredinu, njene tokove i proceseu užem domenu kulture i umetničkog stvaralaštva. Da bi ovakav uticaj izbegli, neki umetnici surazvili brojne "post-objektne" strategije unutar vlastitog umetničkog rada i delovanja čestoprepličući idejne i političke poruke sa estetičkim i plastičkim.Među mnogim radovima koje je tokom sedamdesetih godina Marina Abramović realizovala nalazise i onaj pod nazivom "Događaj s vatrom" ("Ritam 5") koji pokazuje tačno te aspekte. U prostoruoko velike plamene zvezde ona je izvela jednu ritualnu, body-art radnju koja se sastojala od sečenjaU suprotnom, kao i ranije, potopiće ih upravo oni procesi koji će zasigurno temeljito izmeniti slikusadašnjeg stanja.Sa njima ili bez njih - za Magnet i drugu ozbiljnu umetnost, nebitno je.Naša borba, 2-3. avgust 1997.Bloody Balkan Baroque"Fin de siecle" - balkanska varijanta


vlastite kose i noktiju na rukama i nogama. Lako je u njemu identifikovati nekolike značenjskeravni. Simbol petokrake je najači. Zasnovan je na jedinoj ideologiji koja je u epohi titoizmaistovremeno označavala i socijalističku politiku i tradiciju partizanskog rata i komunističkurevoluciju. Preplitanje njene lične (potiče iz partizanske porodice), životne i umetničke ideologijesimboličkim jezikom je definisano ovom plamenom zvedom i odstranjivanjem delova tela.Individualni umetnički čin u osnovi jedne progresivne, levičarske idejnosti vizuelizovan jejednostavnim oblikovnim radnjama ovog body-art performansa.U osnovi "telesne umetnosti" registrovana su dva osnovna pricipa: jedan je lična, autobiografskapotreba umetnika za objavljivanjem "eshatoloških poruka", drugi je korišćenje vlastitog tela kaoopšteg sredstva i znaka plastičkog jezika. Ova načela se dakako mogu provoditi ideološkim ineideološkim kodovima. Marina Abramović se odlučila da ideološkim šiframa autobiografskidefiniše vlastitu idejnu i estetičku poziciju na krilu radikalnih umetničkih postupaka poslednjeavangarde XX veka kakav je bio slučaj sa konceptualnom umetnošću.Uprkos tome što je kritika njenih ranih radova izbegavala, čak i negirala šire ideološke implikacije,ona sama je kasnije upravo taj nivo značenja svojih performansa naglašavala: "Zainteresovana samsamo za umetnost koja može da promeni ideologiju društva" - kazala je u jednom razgovoru 1995.godine. Raščlanjivanjem znakovitosti i metafora njenog najnovijeg rada nalazimo potvrdu izrečenimciljevima koji se postižu samom umetničkom praksom.Njen ovogodišnji bijenalski nastup ispunjen je političkim značenjima, dakako izraženim većpoznatim jezičkim formama koje je ona praktikovala od samog početka bavljenja umetnošću. Tiotvoreni estetički, etički i idejni elementi mogu se čitati i u horizontalnom (semantičkom) redosledui u vertikalnom (hronološkom) nizanju unetih parametara. U vertikalnom - vremenskompozicioniranju ovaj rad zadire u najdublju prošlost: onu koja barata iskonskim, arhetipskim,mitskim, primordijalnim impetusima zla koji se danas upravo na balkanskim, ex-jugoslovenskimprostorima intenzivno obnavljaju u još jednom krvavom ciklusu rata i on se nalazi na drugom krajuovog vremenskog niza. U horizontalnom - značenjskom ređanju ideja takođe se recikliraju traumerađanja i umiranja, drame ujedinjavanja i raspadanja, neprozirnost smisla i besmisla... Ovaj i onakostravični balkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodno i zakonito da završi još jednimciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavim baroknim pirom. Bloody BalkanBaroque. Smisaoni kapacitet najnovijeg rada Marine Abramović postavljen je upravo u timatributivnim i simboličkim okvirima koji navode na ideju proćišćenja, na individualnu i kolektivnukatarzu - "do koske" kako je slikovito navela Bojana Pejić u eseju posvećenom ovom po svojimznačenjima izuzetno kompleksnom delu.Time je zatvoren krug: započelo je sa plamtećom petokrakom, samoamputacijom,autoreferencijalnim i individualnim "govorom u prvom licu" a završeno je struganjem pregrštakrvavih kostiju kao opštim epskim simbolom balkanske varijante kraja veka. To vreme je uokvirenopočetkom u levičarskom optimizmu i završnicom u populističkom ludilu - jasno je da je ovime"naslikana" i istorija nove Jugoslavije: utopijske ideje komunista survane su u nakazninacionalsocijalizam koji je manjeviše otvoreno postavljen u idejnim programima svihnovoformiranih ex-jugoslovenskih država.Zbivanja koja su pratila organizovanje nastupa Marine Abramović na Bijenalu u Veneciji poznatasu. Najpre je komesar ovogodišnjeg jugoslovenskog učešća Petar ]uković odredio našegpredstavnika, a potom je nerazumnim postupcima crnogorske vlasti, pre svega tadašnjeg ministra zakulturu, ova odluka anulirana u korist jednog lokalnog ilustratora viceva čije likovne šale nisu ni zakoga od interesa - pogotovo ne za visoko obrazovanu i informisanu publiku koja prati najvećesvetske umetničke manifestacije. I taj apsurd ne bi bio iznenađujući da se dogodio na nekom drugommestu a ne u federalnoj jedinici koja upravo danas razložno proglašava potrebu za korenitimpromenama u svim oblastima jugoslovenskog društva. Pri tome je i želja za međunarodnomafirmacijom i prestižom takve izmenjene politike izuzetno važna. I baš tada se dogodilo da se napodručiju jugoslovenske kulture u internacionalnim relacijama načini "greška decenije" kako je većutvrđeno. Mesto da i radom Marine Abramović nova politika bude promovisana na najubedljivijinačin te dobije izuzetno važne poene na otvorenoj svetskoj sceni - a taj rad je uz ostale komplimentedobio i venecijanskog "Zlatnog lava", ona stane iza malog provincijskog umetnika značajnogisključivo u lokalnom područiju. Iz ovog previda mogu se iščitati i drugi zaključci ne ostavljajućiutisak stvarnih potreba onih koji su proklamovali politiku promena. Naprotiv!Naša borba, 6-7. septembar 1997.


Stepen vlastite kriviceHalil Tikveša se među jugoslovenskim grafičarima koji su stupili na umetničku scenu šezdesetihgodina gotovo odmah našao na vrlo istaknutijoj poziciji. Već prva njegova izlaganja otkrila su jednutada oubičajenu reakciju najmlađih stvaralaca zbog dominacije apstrakcije koja se u slikarstvupojavljuje kao povratak predmetu i figuri. U opštim kategorijama, to vreme je stilski bilo definisanokao nova figuracija, ali je Tikveša specifikovao vlastitu kreativnu poziciju jednom novom poetikompredmeta koji su imali jasno likovno poreklo u samim prirodnim formama.Kataloška tumačenja i kritičke recenzije njegovih radova iz tog perioda formirali su precizansemantički krug u kome su se našli oni simboli, stanja, doživljaji njegove vrlo individualizovaneekspresije koji su omogućili da se čak govori o Tikvešinom autorskom rukopisu u grafici. Predmeti,figure, oblici koje nalazimo na njegovim grafikama iz tog perioda načinili su Tikvešin prepoznatljiviikonografski repertoar.Pokretački kreativni smisao u likovnosti Halila Tikveše zapažen je u njegovim memorisanimslojevima najranije mladosti, slikama ambijenata koji su u njegovom iskustvu ostali poput trajnihestetičkih kategorije. Princip koji je takođe već tada zapažen i na kome se često insistiralo, na komeje i zasnovana njegova umetnost kako su pisali mnogi kritičari, utvrđen je kao eros - dakle kaoizrazita životnost ove grafičke umetnosti kojom je upravo određen i njegov ukupni, opšti pogled nasvet. U tom jedinstvenom znaku proticala je Tikvešina umetnost sve do početka devedesetih godinakada je poslednji put samostalno izlagao ovakve grafike i crteže.I tada je nastupio prekid - eros je zamenjen tanatosom, natalno mortalnim, život smrću, žovijalnomorbidnim. U našoj zbilji i Tikvešinoj umetnosti istovremeno.Ciklus njegovih novih radova ratnog perioda (izložen u Centru za kulturnu dekontaminaciji)pokazao je svu realnost protekle jugoslovenske drame ali ne artificijelnim formama već gotovimelementima, press clippingom - naslovima, tekstovima i fotografijama objavljenim u novinamatokom devedesetih godina koji su ovde aplicirani sa jednom očiglednom namerom - trajnogevidentiranja dokaza o tim događajima i njihovim akterima. Ovi isečci iz štampe, (izložba se i zoveIsečci iz dnevnika jednog štampomana), kolažirani su na takav način da stvaraju sem evidentnogestetičkog prizora i poznati dnevnički izgled sa literarnim sadržajem koga karakteriše jednan silovitantiratni protest. Na ovom spisku (sačinjenom poput jedne galerije neverovatnih likova) pobrojanesu ličnosti koje su manjeviše neposredno, na različite načine povezane sa zbivanjima koja suobeležila sadašnje vreme i koji su nam odredili sudbinu tokom poslednjeg perioda.Moguća su dva načina angažovanog pristupa u likovnim umetnostima: eksplicitno politički imetaforički koji se takođe može pojaviti kao istoznačan ili istovredan protest. U Tikvešinom slučajuočigledno da se radi o direktnom govoru, ali koji je istovremeno na neobičan način ostao dosledannjegovim ranijim likovnim i grafičkim shvatanjima. Naime, ovi plastički prizori koncipirani su napoznatim postupcima grafičkih tehnika, na crno-beloj likovnosti ali sada sa upotrebom već jednomštampanih novinskih članaka. Dve forme se redovno u njima vide ili naziru: elipsa i krst. Ova dvaoblika nas ponovo vraćaju na odnos erosa i tanatosa, na neizvesnu borbu života i smrti, naneprozirnosti koje nam je donela svakodnevica i koje nam donosi dudućnost. Elipsa je u ikonografijiistorije umetnosti simbol jajeta, začetka života, dakle, principa erosa, dok je krst obeležio čitavudvomilenijumsku civilizaciju koja je utemeljana na patnji, žrtvama, smrti, rečju, na tanatosu.Utisak je da Tikveša ovolikim brojem unetih poruka i fotografija zapravo ne sugeriše jedinonjihovu odgovornost za zlo koje nas je pritislo, već nas navodi da se baš u ovim likovima samiprepoznamo i da pojedinačno odmerimo stepen vlastite krivice. Kao da je i sam saglasan saoptužbom izrečenom jednom prilikom na proteklom studentskom protestu da je svako stariji odtrideset godina zapravo saodgovoran za ono kroz šta smo prošli, i za ovo što nam se danas događa.Ovi slikarski dnevnici, dokumenta, optužnice Halila Tikveše očigledno da žele da direktno delujuna savest svih - i onih koji se na njima nalaze i onih koji ih na manjeviše nevino ili neveštoposmatraju.Naša borba, 11-12. oktobar 1997.Stari frikZanimljiv je ambijent i kontekst u kome je bila postavljena izložba Nikole Džafe sa neobičnimnaslovom: "U kom grmu leži zec?" Najpre, odavno nismo imali prilike da u našim galerijamavidimo toliko namerno i svesno nekomercijalnu izložbu i to baš postavljenu u jednom dosad izrazito


komercijalnom prostoru kakav je Prodajna galerija "Beograd" na Kosančićevom vencu.Umetnici i ljubitelji umetnosti dobro znaju ovu galeriju po jednoj specifičnoj umetnosti koja se turedovno izlaže a koja i kada ima vrlo izražene likovne osobine one gotovo redovno bivaju potisnuteu drugi plan dajući prednost svojim komercijalnim kvalitetima. No, kako je očito opala tražnja natržištu umetničkih dela, ova galerija je odlučila da se upusti u jednu vrstu eksperimenta sapotencijalno novom publikom koja nije imala običaj da je posećuje i gleda njene izložbe. Tako je prenekoliko meseci tu priređena autorska izložba Jasmine Čubrilo "Exces..." mladih umetnika koji senalaze potpuno izvan aktuelnih tržišnih tokova bez obzira na njihove evidentne i potvrđene estetičkevrednosti.Ova prodajna galerija sada je otišla i korak dalje: priređivanjem izložbe radova Nikole Džafe,jednog od naših najnekomercijalnijih, najradikalnih i najprovokativnih umetnika recentneprodukcije otvoreno je pokazala zanimanje da se upravo u ovom, za likovnu umetnost moždanajnepovoljnijem trenutku, okrene potpuno drugačijem stvaralaštvu.Džafo je "umetnik i revolucionar i stari frik" napisao je u sasvim prigodnom samoizdat-katalogu udva primerka Saša Marković - Mikrob, takođe umetnik i njegov saputnik na najudaljenijojdruštvenoj i kulturnoj margini koji je identično senzibiliziran na pojave sa ove žive i neformalneumetničke scene. Nikola Džafo je devedestih godina postao u određenim umetničkim krugovimapoznat kao izumitelj i vodeći aktivista "Led-arta", antiinstitucionalnog, provokativnog pokreta kojije za pojedine svoje akcije uspeo da okupi i zainteresuje brojne itekako afirmisane i etabliraneautore, da samo spomenemo Mrđana Bajića, Miletu Prodanovića, Vericu Stevanović, DragoslavaKrnajskog koji se u ostalom u jednom trenutku i pridružio ovoj grupi-pokretu. Svojim radovimaakcijama"Led-art" je dobrano narušavao ovdašnju zaparloženu, pseudoumetničku sredinu i lažnekulturnjačke savesti koje su se tokom devedetih enormno namnožile.Na samostalnoj izložbi koju sada gledamo Džafo je izložio nešto što bi se na prvi pogled moglodoživeti kao umetnički crteži-slike na papiru (industrijskim kesama). Ima ih 48 i ovaj "ciklus"objedinjava jedinstvena tema iz naslova - zečevi u različitim formama i situacijama, "citatima",konstrukcijama i dekonstrukcijama po prividu aktuelnog stvaralašatva. Džafo, dakle, ne samo da sepoigrava sa tzv. umetničkim ukusom ove sredine koja konzumira određenu vrstu osrednje umetnostiili bukvalne neumetnosti, već i sa vrlo ozbiljnim estetičkim postavkama epohe. A upravo je ovakavizbor neobavezne i ničim limitirane stvaralačke pozicije prava mera potpunih kreativnih slobodakarakterističnih za onu vrstu autora kojima sam prirodno, po mentalitetu i senzibilitetu, Džafopripada.Još jednom ćemo se poslužiti direktnim i lucidnim Mikrobovim iskazom. Na istom mestu on jeDžafu opisao kao "čoveka koji je pola slikar, štoćereći maloprivrednik - pola savremeni umetnik,dakle siromah čovek koji bi slobodno da diše i da se slobodno kreće... Kao i toliki drugi zečevi, g.Nikola bi da se uglavi negde između, da mrda dugim ušima i brkovima, da živi i gricka svojušargarepu. A svuda okolo vrebaju kurjaci. I to je ta priča." Zaista, umetnici poput Nikole Džafeosuđeni su na prekom sudu "društva ljubitelja umetnosti", kome ni pokojoj karakteristici nepripadaju, na izopštenost bez mogućnosti žalbe. Njihovo mesto u sistemu umetnosti, kao i uvek, tekće neko drugo, buduće vreme tačno uočiti i razumeti. A to je upravo i smisao odluke koju su sami,kako vidimo - bez žaljenja i kajanja, doneli.Republika, br.179-180, 1-31. januar 1998.Otvorena knjiga prošlostiOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić je konstantopokazivao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe i epoha kroz koje jeplastičko stvaralaštvo prolazilo a koje su ga kao stvaraoca naročito zanimale i podsticale namentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne strane vrlo vidljiva njegovazainteresovanost za žive problemske sklopove vizuelnog jezika onih sredstava koja je koristio, a izkojih je već u svojoj prvoj fazi izlazio iz striktnih medijskih odrednica i sve češće supstituisao tzv.novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima, elaborirajući teme i sadržajesvoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar njegove imanentne semantičke ravni i izvedbene,upravo procesualne postavke.Oblast Nove umetničke prakse sedamdesetih bila je mesto na kome su se najizrazitije odvijaleovakve promene. Ali se Vasić nikada nije osećao striktnim pripadnikom ovog umetničkog idioma u


njegovoj najdirektnijoj i najradikalnijoj definiciji. To je u suštini osnovni razlog da svi relevatnipregledi aktuelne umetnosti osme decenije nisu registrovali Vasićevo ime. S druge strane on je unekim jezičkim segmentima nove umetnosti te decenije ponajdalje otišao u radnoj i mentalnojelaboraciji smisla i izgleda umetničkog dela. Među umetnicima koji ne samo da su činili takozvano"tvrdo jezgro" srpskog konceptualizma već i među onima koji su pripadali široj porodici srodnihpojava, Čedomir Vasić je ispoljio ponajveću ili najdublju postavku unutar svoga dela upravo u onimnjegovim najvitalnijim sadržajima koji danas definitivno grade sliku tadašnje nove umetničkeprakse.Vasić je umetničku karijeru počeo u poznim godinama nove figuracije šezdesetih, odnosno,najranijim godinama konceptualne umetnosti, a možda bi najbolje bilo reći - u periodu postslikarskeapstrakcije kada se o fenomenu ovog umetničkog jezika vodila pregnantna diskusija koja je ukritički diskurs unela mnoge odrednice tada aktuelnih teorija informacija, semiotike, geštalta itd.Već njegova prva samostalna izložba koju je priredio 1973. godine u Galeriji Doma omladinepodstakla je neke od pisaca kataloškog predgovora da u njegovom slikarstvu konstatuju postojanje"informacije pevog reda", da identifikuju njegovu "tajanstvenu prirodu znaka" ili da se zapitaju"kako načiniti sliku?" očigledno podstaknuti živim diskusijama oko utvrđivanja prirode slike islikarstva. Kompleksna i promenjena estetika nove umetnosti koja se jasno mogla zapaziti i uradovima Čedomira Vasića već od tog vremena zahtevala je od njegovih tumača složeni teorijskiinstrumentarijum identifikovanja i motiva i ishodišta takvih dela.U, za to vreme, najavangardnijem likovnom programu koji se realizovao u Beogradu - "Aprilskimsusretima" održavanim u Galeriji Studentskog kulturnog centra sredinom sedamdesetih, Vasić jeučestvovao 1975. i 1977. godine sa umetničkim radovima koji su ravnopravno stajali u tomkompleksu zbivanja.A 1977. godine Vasić je realizovao i samostalni video program u Galeriji SKC pokazujući da je uoblasti video-arta postigao ravnopravne rezultate sa našim najpoznatijim umetnicima toga vremena.Ta iskustva doneo je nakon boravka na UCLA unuverzitetu u Santa Barbara koji mu je pružiomnogo šire uvide ne samo u tehnološke mogućnosti videa već i u njegove aktuelne estetičke ieksperimentalne postavke. Zanimljivo je napomenuti da je Vasić već u interpretacijama svoje prvesamostalne izložbe podvukao da ga "interesuje problem vremena u slikarstvu" što je očiglednanaticipacija video-arta kome će se u tom trenutku potpuno posvetiti.No, ni ovaj njegov ekskurs u vode eksperimentalnog umetničkog jezika, čak i uz promenu medijaizražavanja, za Vasića nije bio dovoljan okvir za ispoljavanje kreativnih shvatanja. Promena koja jeu umetnosti nastupila početkom osamdesetih za Čedomira Vasića ponovo je značila istovremenodve stvari. Umetnost osamdesetih, ili kako je ova estetika nazvana opštim imenom - Postmoderna,vratila je, dakako u izmenjenom vidu i njenoj jezičkoj strukturi medijski redefinisane slikarstvo iskulpturu, i ta mu je promena, prema njegovom vlastitom mentalitetu, izrazito pogodovala.Pregnantno izražavanje naglešenih ideja, koncepatata, mentalnih i semantičkih struktura putemslikarstva za Vasića je onaj krajnji (a naravno i početni) delatni motiv. I, upravo zbog takvogshvatanja ciljeva i funkcija umetničkog čina, Vasić je neke postmodernističke idiome ponajboljerazumeo i primenio u našoj likovnoj umetnosti - ali opet sa vrlo specifično izraženim oblikovnimciljevima koji su ga vidno izdvajali iz tekuće produkcije.To se najbolje moglo zapaziti na njegovoj samostalnoj izložbi održanoj u Galeriji Kulturnog centraBeograda 1981. koji je nazvao "Sintetički pejzaži". U predgovru kataloga ove neobične iistovremeno izuzetno zanimljive izložbe Irina Subotić) je tačno ustanovila Vasićevo slikarskouspostavljanje dijalog sa umetničkom istorijom i tradicijom. Za Vasića je umetnost otvorena knjigaprošlosti po kojoj on nesmetano pretražuje i pronalazi njemu značajne kreativne oblasti koje nadalje"prerađuje" u svojim slikama. Dakle u vremenu kada u najmlađoj generaciji umetnika, onih čiji jerazvoj mogao pratiti iz najveće blizine, budući je tada bio predavač na beogradskom Fakultetulikovnih umetnosti, počinje da buja klica 'Umetnosti osamdesetih' Vasić je među prvima shvatioestetičku promenu epohe koja je polako ustupala mesto novom jeziku postmodernizma. Ta seindikacija mogla videti i u ovoj izložbi u njenom sadržinskom sloju.Zapravo je ova cela decenija za Vasićevu umetnost protekla u onome što je Aleksa Čelebonović1984. godine definisao kao ponavljanje raznih pitanja umetnosti od impresionizma do danas, auzimajući u obzir i civilizacije i spomenike od predkolumbovske umetnosti Meksika do antičkeGrčke, od artificijelnog konglomerata jednog umetničkog sedišta kakav je Njujork do renesansnogurbanizma itd. Ova zanena nije se ticala samo dubinskog mešanja civilizacija, estetičkih epoha iprimera remekdela istorije umetnosti već i signifikantnog izmeštanja funkcije slikarstva: umesto dotada često postavljenog tautološkog principa slikanja Vasić je odredio osnov za shvatanje slikarstva


kao prividnog slikanja na šta je povodom njegove izložbe u Galeriji Kolarčevog narodnoguniverziteta 1987. godine upozorio Ljuba Gligorijević.Sa devedesetim godinama usledila je još jedna promena u radu Čedomira Vasića koja je ponovopokazala dvosmislen ili ambivalentan karakter njegovog rada. Najpre, i u ovom najnovijem perioduostao je u načelu dosledan slikarstvu, ali je ono poprimilo dodatne karakteristike koje se mogu čitatiestetikom devedesetih. Istovremeno, on je očigleno nastavio da gradi jedinstvenu zgradu svojeumetnosti začetu početkom osme decenije na taj način da je u nju ugradio još jedan sloj značenjakoji dotad nije bio registrovan.Već prva izložba: "Klijina bašta" održana novembra meseca 1992. godine u Galeriji ULUS-a otkrilaje jednu novu temu. Nju implicira sledeći citat preuzet iz Tukididove "Istorije": "Od pređašnjihratova najveći beše Persijski, ali i on je brzo odlučen u dvema bitkama na moru i kopnu. Međutimovaj rat toliko se odužio i Grčka je za to vreme toliko patnji podnela, koliko nikada nije u istomvremenskom periodu. Jer, nikada toliko zauzetih gradova nije bilo opustošeno, bilo od varvara, bilood međusobno zaraćenih strana (a bilo je i onih gradova gde je pri zauzimanju promenjeno istanovništvo), niti je ikada bilo toliko izbeglica i krvoprolića što zbog samog rata, što zbognesloge..." Dakle, veza je očigledno direktna sa aktuelnim ratnim zbivanjima na jugoslovenskompodručju. Opisi koje je izneo Tukidid adekvatni su trenutnom stanju. Ova dramatična aktuelizacijateme u radu Čedomira Vasića bila je još jednom naglašena samim izgledom izložbe: "Klijina bašta"je bila jedinstveni ambijent sastavljen od četiri, u medijskom i tehničkom pogledu, vrlo složeneceline - od akrila i sitoštampe na platnu do osam temperovanih televizora, od terakote, drveta isargije do lima i neona. Četiri arhetipska modela: "Caduta dei Giganti" ("Pad Giganata"), "Danzafunebre" ("Pogrebna igra"), "Senza firma" ("Bez potpisa") i "Les tetus royaux" ("Kraljevskitvrdoglavci") instalirana kao jedinstvena celina pokazali su Vasićevo suvereno vladanje nekimpovesnim umetničim sadržajima koji mu efikasno pomažu da identifikuje sa njima uporedivadanašnja zbivanja i to ne samo u domenu estetičkih formi već i u društvenim te ideološkimprocesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnoj interpretaciji postao je i govorom našeg vremena.Odnos umetničke forme i teme zapravo je, kako smo već videli, stalno zaokupljao imaginacijuČedomira Vasića. Stim da je ideološki diskurs u njegovom primeru vremenom sve vidnije izbijao uprvi plan gde se devedesetih konačno učvrstio time odajući kako Vasić spada među one stvaraocekoji nisu neosetljivi na damare vremena, na istorijske događaje i epohalne prekretnice. No,istovremeno je pokazivao i nadalje fundamentalnu zainteresovanost za primarna pitanja oblikovanja,što se moglo videti u njegovom radu "24 časa Ruanske katedrale" izvedenim u Narodnom muzeju uBeogradu 1994. godine u okviru znamenitog ciklusa "Na iskustvima memorije". Kao predložakposlužila mu je čuvena serija slika Kloda Monea na kojima je ovaj impresionista analizirao šta sedogađa sa svetlom - centralnim problemom ovog umetničkog pokreta, u raznim periodima dana najednom motivu - pročelju katedrale u Ruanu. Vasić je čitav vek kasnije ponovio isti problem ali utehnici video-arta. Pikturalna Moneova ishodišta i elektronska Vasićeva pokazala su da, bez obzirana njihovu vremensku udaljenost, poseduju zapravo jedinstveni duh kreacijske motivisanosti iintrigantnosti, pa je otuda ova svojevrsna "citantnost" potonjeg sasvim legitimna u odnosu naodabrani primarni uzor.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u najnovijoj multimedijalnojambijentalnoj instalaciji Čedomira Vasića pod nazivom "Put u Oz" koji je tokom novembra meseca1997. godine izveden u Savremenoj galeriji Pančevo. Oz je dakako poznato bajkoliko mesto izzemlje čuda Frenka Bauma. Ovaj motivski predložak Vasićevog rada zasnovan je na imaginarnom(pa stoga praktično govoreći uzaludnom) kretanju prema nekom mestu koje se može dostići jedinu umašti umetnika. Drugi, znatno realniji, egzistencijalno potvrđen predložak je istorijska kompozicijaPaje Jovanovića "Seoba Srbalja". Jedna njena replika čuva se danas u Narodnom muzeju u Pančevu ito je spona koja ukazuje na razlog zbog čega je ovaj Vasićev rad izveden baš u tom mestu. (Naravnoon neće više nikada biti ponovljen bilo gde upravo iz tog razloga). Na Jovanovićevoj slici prikazanaje kolona naroda predvođena srpskim patrijarhom koji beži iz oblasti koje su ponovo pale podOtomansku imperiju u strahu od odmazde. Oni se kreću prema "obećanoj zemlji" a kako će tokasnija istorija pokazati - to je bio samo još jedan od mitova nastalih u velikom strahu za nacionalnusudbinu. Ista tema se nalazi i u romanu Miloša Crnjanskog "Seobe" a citat na koji Vasić ukazujegovori o tome da je "Negde moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo". Put do tog"nečeg svetlog" na ovoj izložbi vodi uskom stazom žutih cigala postavljenom na zemlji kojom jepotpuno prekriven pod galerije. Na vrhu te staze koja gradi matematički znak beskonačnosti (daklesimbolički govoreći - neprekidnog kretanje po višeslojnoj vremenskoj spirali) nalazi se teodoliti(geodetski instrument za markiranje terena) koji je fiksiran i usmeren prema televizoru na kome


Bloody Balkan BaroqueOsnovna ideja nagrađenog performansa "Balkanski barok" leži u njegovom snažnom antiratnomprotestu, u estetičkom kriku umetnice zbog krvavog razaranja jedne respektabilne evropske države.Njegove implikacije sadržane su i utemeljene u samoj umetničkoj i životnoj biografiji MarineAbramović. Najkraće, rođena je u Beogradu 1946. godine. Završila Akademiju likovnih umetnosti uBeogradu u klasi Stojana ]elića 1972. i postdiplomske studije u Majstorskoj radionici KrsteHegedušića u Zagrebu 1974. Samostalno izlaže od 1964. godine. Dobitnik je nagrada "Danamladosti" 1973. i "Sedam sekretara SKOJ-a" 1974. Među mnogim radovima tzv. "telesne umetnosti"koje je tokom sedamdesetih godina izvela nalazi se i onaj pod nazivom "Događaj s vatrom". Uprostoru oko velike plamene petokrake ona je učinila jednu ritualnu, body-art radnju koja sesastojala od sečenja vlastite kose i noktiju na rukama i nogama. Lako je u njemu prepoznati nekolikeznačenjske ravni. Simbol petokrake je najjači. Zasnovan je na jedinoj ideologiji koja je u titoizmuistovremeno označavala i komunizam i tradiciju partizanskog rata i socijalističku revoluciju.Preplitanje njene životne i umetničke ideologije simboličkim jezikom je izraženo odstranjivanjemdelova tela. Individualni umetnički čin u osnovi jedne progresivne, levičarske idejnosti vizuelizovanje tim jednostavnim oblikovnim radnjama.Venecijanski performans Marine Abramović, kome bi ime moglo biti i "Bloody Balkan Baroque",zapravo daje finalnu sliku jugoslovenskog političkog pejsaža tokom poslednjih pedeset godina. Akoje ova priča sa tragičnim krajem započela levičarskim, komunističkim utopijama, njen završetak sezbio u najkrvavijoj mogućoj realnosti generiranoj kolopletom najrazličitih nacionalisocijalističkihludila. Njome su reciklirane traume rađanja i umiranja, ujedinjavanja i raspadanja, smisla ibesmisla... Ovaj i onako stravični balkanski vek izgleda da je morao zakonito da završi još jednimpirom masovnog ubijanja i razaranja još jednim - "baroknim" dankom u krvi.Magnetni triptihImali smo prilike da prethodnih godina gledamo i angažovane performanse beogradske grupe"Magnet" koja svoje političke poruke odašilje mnogo direktnije. Do sada su oni izveli dva ciklusa"javnih umetničkih radova": 1996. realizovali su "FaluSerbia", "Poslednja tajna večera","Otkrovenje", "Isterivanje đavola" i "Zlatna poluga", a 1997. "Rekvijem za Srbiju", "88 jaja za novuopozicionu vlast" i "Zaklani ste, naše saučešće".Iako postoji neposredna povezanost prošlogodišnjih akcija Magneta sa sadašnjim, ipak se kao jedanposeban fenomen izdvojio triptih izveden prošle godine. Promena od priželjkivane erekcije(uspravljanja) i penetracije (prodora u svet) postdejtonske Srbije ("FaluSerbija") do konačne istine("Rekvijem za Srbiju") ovog istorijskog trenutka ima smisao zaokruženja aktivnosti grupe Magnet.Zapaža se tačno lociranje generatora krize: vrhovna vlast, simbolični vrh kulturnih i umetničkihinstitucija (ideologija Memoranduma je iz veleumnih kabineta SANU izašla na ulicu i uzrokovalaaktuelnu crveno-crnu neman), i ukazivanje da je, a to je novost - nekada opozicija a danas novavlast, pokazala sindrom ni činjenja ni nečinjenja koji je izgleda zajednički onima koji vladaju uovakvoj vrsti režima. Promena sistema je upravo pravi cilj koji bi omogućio odstranjivanje tekućihdestruktivnih uzroka.Njihova upozorenja su direktna. A ako je potpuno izvesno da je stari režim i na znatno krupnijeproteste oguglao, nikako neće biti dobro ako i novoformiranu vlast u urbanim centrima budezahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako neće biti dobro ako za kulturu zaduženi u novoj vlastiovakve kulturne aktivnosti budu razumeli samo kao umetnički neobuzdan čin za jednokratnuupotrebu. Ono što su Marina Abramović i "Magnet" uradili upravo je javno, estetičko i etičkoskretanje pažnje na opštu zapuštenost i duhovnu pustoš devedestih koju smo nasledili iz propalogsamoupravnog eksperimenta ali sa katastrofalnim epilogom. A iza te propasti nastupila je aktuelnapustoš.Upoređivanjem ova dva istovremena fenomena u recentnoj jugoslovenskoj umetnosti zapaža sejedno zajedničko mesto: slaba i, što je najporaznije, čak i pogrešna aktivnost novih kulturnih vlasti.S jedne strane, detaljnije tumačenje sasvim izvesno bi identifikovalo postojanje jedne nemoguće,neobjavljene i neformalne crveno-crne koalicije sa svim karakteristikama nacionalsocijalizma (anajplastičniji dokaz su tzv. "Zemunski slučajevima" - od učestalih deložacija do nesankcionisanihrazbojništava vođe srpskih radikala), što postaje dominantnom slikom naše sadašnje politike. Sdruge, upravljanje osetljivim poslovima u kulturi moralo bi odmah i belodano pokazati definitivniotklon od zatečenog stanja. Zasad, sudeći bar prema primerima koji su pomenutu, nikakvih razlogaza promenu raspoloženja nema. Naprotiv!


Republika, br. 181, 1-15. februar 1998.Republika, br. 189, 16-31. maj 1998.Coraxov paradoxČemu služi karikatura u ovom, od svega ponajmanje šaljivom vremenu? Jedan danas izuzetnoprisutan javni fenomen sa potpisom Corax navodi na razmišljanje o ciljevima novinske karikature akoja ima izrazito masovno dejstvo s obzirom na tiražnost štampe u kojoj se pojavljuje.Među bardovima srpske karikature od Bete Vukanović i Pjera Križanića, koji stoje na početkublistavog niza autora u ovom veku, do Kušanića ili Klasa, Predrag Koraksić Corax, čiji su radovitema dana naročito među onima kojima nipošto nije do smeha ili kakve zabave, nalazi se naistaknutom mestu mereći opštim efektom.Coraxove karikature ne podstiču isključivo na smeh - one su ubitačni politički i društveni komentarisa poraznim učinkom pre svega po njihove glavne junake. Posle njih, lako je naslutiti, u sličnitragikomični položaj zapadnu i obožavatelji Coraxovih karikatura. Jer, kada se iz njih uklonepoznate ličnosti, paradoksalno, ostane odraz, kao u kakvom nemogućem ogledalu, ojađenog iposunovraćenog naroda, neveselog, očajnog, sa nekim poražavajućim saznanjem o vlastitombeznađu i nemoći da stvarno utiče na svoju sudbinu.Ovaj bumerang efekat koji iz Coraxovih karikatura nemilosrdno udara po čitaocima novina, sigurnoje njegova smišljena namera da pokrene umrtvljenu volju za promenama, odn. za povraćanjem izsvekolikih zabluda u kojima se predugo živelo. Funkcija, ili može biti cilj Coraxovih karikatura je,dakle, buđenje narodne energije i aktiviranje otpora onih koji su još uvek u nekoj vezi sa stvarnošću,sa normalnim i moralnim.Učinke vladalaca koje je on isticao u najraznovrsnijim prilikama ružnoće i nezavidnosti položaja ukome se nalaze, godinama nemilosrdno svedočeći o njihovoj ideološkoj i političkoj izolovanosti,autističnosti, odvojenosti od spoljnjeg sveta realnosti u kome žive njihovi podanici pretvarao je ukarikaturalni neprekidni strip kao stvarni odraz našeg života. U tim karikaturama bilo je mesta i zadruge istaknute članove familije uhvaćenih takođe u onim radnjama koje su prema prihvaćenommnjenju izašle na opšte-nacionalno ili državno štetočinstvo. Viđenije ličnosti koje su s punimrazlogom našle mesta na Coraxovim karikaturama kao da su same sebe proizvele u taj za njihkrajnje nepovoljan status, a u ovim karikaturama one i njihova dela dobili su samo još jedno javno"priznanje".U širem tematskom dijapazonu može se pratiti Coraxovo interesovanje za opšte i javne poslove kojise tu oko nas i sa nama obavljaju - uglavnom na štetu ogromnog dela populacije. Sem njegovihomiljenih likova koje on danas već sasvim rutinski crta, ovde je u poslednje vreme našla mesto imnogo šira lepeza političara i drugih javnih ličnosti koje se politikom bave na različite načine ili izranih pobuda. I tu se ponajbolje može zapaziti Coraxova neumoljivost u pronalaženju inepotkupljivost u izražavanju bitnih crta - dakako (pre)naglašenih upravo toliko koliko karikatura izahteva, tako da te osobine koje on vidi postaju glavne (ako ne i jedine) u identifikovanju izgleda ikaraktera vođa i podanika. Te osobine nadalje postaju opšte karakteristike i samog režima kojiCoraxovi likovi personifikuju - i zbog toga vrednost njegovih crteža-komenatara prerastapojedinačni slučaj jednog dela pa posledično tome postaju trajna slika vremena. I kada se sve ovojednog dana završi, likovi sa Coraxovih karikatura, upravo takvi, neminovno će ostati u narodnomsećanju kao prizori nekadašnjeg (našeg) sveta i vremena. Po toj veštini Corax je na ovim prostorimabez premca.Smeh je, u većini slučajeva znak jednog složenog i nemirnog duševnog stanja, a kada dolazi odkomičnog, on još nosi u sebi i sumnjive elemente griže i mučenja stoji u sedamdeset pet godina starojrecenziji jedne izložbe karikatura. Sasvim je tako i u današnjem slučaju - svedočanstava PredragaKoraksića o ovdašnjoj realnosti i junacima koje su je upravo takvom učinile, ne ostavljaju nam ništadrugo do grižnju i mučenje vlastitih savesti. A nije li to bio i krajnji cilj, gotovo kazna Coraxovogparadoxa: nisu kod njega u pitanju karikature političara - oni su ovde samo uzgredne žrtve - natapetu njegove kritike zapravo smo mi sami, naši mentaliteti i karakteri (koje uglavnom nemamo) izkojih i proizlaze povodi i razlozi ovakvom stanju i ovakvim delima.A ovaj povratni efekat jedna je od najtrajnijih karakteristika umetničke aktivnosti, sudbine izaostavštine Miće Popovića koji se mogu uzeti kao pouzdan putokaz i obavezujuća norma uvrednovanju aktuelnog stvaralaštva ovakvog vremena.


Vreme, Beograd, 13. jun 1998. (Obrazloženje Nagrade Mića Popović)Mileta Prodanović: "Pohvala ruci"Dobivši 1997. godine nagradu fonda "Ivan Tabaković" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti za"ostvarenje od izuzetnog značaja za razvoj likovne misli u našoj umetnosti", Mileta Prodanović jestekao pravo na samostalnu izložbu u reprezentativnoj akademijinoj Galeriji. Odazivajući se tompozivu Prodanović je koncipiao i realizovao jednu kompleksnu izložbu pod nazivom "Pohvala ruci"koja je već do sada izazvala brojne kontroverze koje se nisu ticale samo kritičkog prosuđivanjanjegovog dela već su implikacije ovog rada pokrenule i neke diskusije koje najdublje zadiru uaktuelne odnose, stanje i procese koji jasno odražavaju sve negativne vrednosne komponenteovdašnjeg likovnoumentičkog sistema, onog koji pretenduje da danas bude dominantan i arbitraran.Netreba posebno napominjati kako je Mileta Prodanović veoma poznata ličnost u srpskoj aktuelnojumetnosti a tek nekoliko njegovih biografskih podataka upečatljivo o tome svedoče: poredpomenute vrlo prestižne nagrade on je pre nje, 1993. godine bio i prvi dobitnik nagrade "LazarTrifunović" za likovnu kritiku kojom je potvrđen njegov jasan kritički stav prema procesima koji suobuzeli našu likovnu kulturu u tom izrazito nepovoljnom vremenu kada je odpočela intenzivnaerozija vrednosnih kriterijuma, a potom je 1996. godine postao i laureat nagrade "Borislav Pekić"koja je potvrdila ono što je već naslućeno - da je Prodanović na najboljem putu da postane iznamenito ime u srpskoj književnosti. Najzad, Prodanović sve više naročito u poslednje vremedeluje i kao kolumnista dnevnih novina skrećući pažnju britkim i otvorenim kulturološkimkomentarima čija su tema dnevni događaji koji okupiraju opštu pozornost.No, osnovno područije delovanja Milete Prodanovića svakako je likovna umetnost. On je završioFakultet likovnih umetnosti 1983. godine u klasi profesora Stojana ]elića (a dve godine kasnije ipostdiplomske studije na istoj Akademiji na kojoj danas radi kao docent u slikarskoj klasi), i još zavreme studija počeo javno da izlaže ukazujući da se pojavila jedna posve nova generacija našihlikovnih umetnika koji će formirati estetički lik osamdesetih godina koji je prepoznat i imenovankao postmodernizam. Njegovo početno angažovanje odvijalo se u grupi "Alter imago" (Tahir Lušić,Nada Alavanja i Vlada Nikolić) koja je formirala jednu od najznačajnijih pozicija jugoslovenske"Umetnosti osamdesetih" kako je najčešće nazivana ovdašnja Postmoderna.I već taj njegov radikalni plastički otklon našao se u jednom trenutku na udaru sa dve strane: najpesu tradicionalistički i lokalistički kritičari, takozvani "legitimisti", napali ovu novu pojavu kao"mondijalizam" koji je dakako snažno destabilizovao centralne domaće likovne na tzv. "prvoj liniji".S duge strane pak, kritika koja je delovala na našoj "drugoj liniji", a koja je proizašla izneoavangardističke "Nove umetničke prakse", ovu pojavu je najpe previdela, a potom je suzila ujedan krajnje neadekvatan vremenski okvir neuspešno nastojeći da je zameni novom (ili drugom)modernom. Pod direktnim i bočnim udarima domaća postmoderna, a u toj poetici je bilo izrazitoznačajno i mesto Milete Prodanovića, održala se veoma uspešnim opusom koji je do sada većkritički i teorijski verifikovan i istorizovan te postavljen u muzeološke kategorije. (Uostalom, ovaumetnost je u svom vremenu predstavljala jugoslovensko aktuelno stvaralaštvo na najvećimsvetskim izložbama poput Bijenala u Veneciji, Parizu, Sao Paolu, Kaselu itd.)Uz to, Mileta Prodanović je svoje delovanje sa slikarstva proširio i na druge oblasti - na likovnukritiku, književnost i javne novinske komentare što nije moglo ostati bez reakcije, pogotovo što suoni bili uporni i kontinuirani - pri tome, začinjeni i pomenutim nagradama i profesionalnimpriznanjima u svim oblastima u kojima je bio aktivan. Otuda nije neobično da se, na primer, upravoon našao na udaru najpoznatijeg lokalnog lažnog slikara (koga su tada podržavali plaćenička iestradna kritika, upravo ona koja se tobože zalagala za lokalnu autentičnost i nacionalnu čistoću uumetnosti, koja je sebe videla kao "legitimističku" u ovom - ("njenom" ?!) podneblju), iznenada sepojavivši na sceni kao tobože slikarski pandan onom, tada već uočenom štetočinskom fenomenunarodnjačke, turbo-folk ili pop - turbo-dens muzike, koja je promovisana i propagirana uglavno kroznovoustanovljene ružičaste televizije te žutu štampu, ali katkada i kroz centralne režimske medijeuprkos žestokim protestima dela seriozne kulturne javnosti.Eho tih sukoba, sve bleđi repovi tadašnjih polemika, danas skoro bezvoljna reagovanja iz taboraoponenata, mogu se pratiti još jedino kroz tiražnu štampu, a moguće je očekivatim, ali kada seProdanovićeva izložba zatvori sredinom avgusta, intenzivnije napade sa ružičastih televizija odstrane lažne kritike i lažnih umetnika. Ali to će biti samo još jedan prilog bedastoćama ovogvremena koje je proizvelo lažne junake u svim oblastima života - pa i u umetnosti. Neki od njih kao


metaforičke predstave mogu se identifikovati na Prodanovićevim slikama, instalacijama i objektimana ovoj izložbi. A bogami, mogu se uočiti i oni koji su glavni uzročnici takvom duhovnom posrnućukome se nažalost još uvek ne nazire kraj.Republika, br. 196, 1-15. septembar 1998.Voz naše sudbinePutujuća skulpturaNekolikim povodima je u apokaliptičnim devedesetim godinama u sadašnjoj Jugoslaviji pokretanopitanje smisla i sadržaja angažovanog umetničkog stvaralaštva. U osnovi, pokazla je povestumetnossti ovog veka, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovostvaralaštvo. Jedan je apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološketendencije u socijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju. Suprotnije kritički kada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju oštrom preispitivanju,sumnjama ili direktnom negiranju pri poređenju sa faktičkim ideološkim i socijalnim stanjem udruštvu. Naravno da je prvi slučaj od strane svakog režima uvek okarakterisan kao društvenopozitivan, afirmativan i politički najsnažnije podržavan. S druge strane direktan kritički odgovor nadramatične izazove krajnje opasnog i ideološki neartikulisanog vremena kroz umetničkostvaralaštvo izaziva otvorene frustracije totalitarnih režima koji ubrzano traže načine da se ta vrstajavnog delovanja suzbije, pa čak i sankcioniše instrumentima državne represije.Jugoslovensko postsocijalističko društvo nije izgradilo stabilne ustavne, političke, ekonomske,edukativne, kulturne i ostale parametre (koji definišu jednu civilizovanu zajednicu) te je stoga upunom zamahu upavo sada jedno opšte socijalno rastrojstvo koje pojedinca dakako i umetnika,pripadnika takve zajednice čine nemoćnim da izvan svoje profesionalne delatnosti utiče na promenutakvog stanja. Ono što ipak ostaje kao poslednja mogućnost je aktivni otpor, napor i hrabrost da sepruže jasni znaci nemirenja i nepristajanja.Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, sveopšte izolacije sveta kojaje pogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokon uspeo 1996.godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljivijih i najznakovitijih ikona ovog vremena -železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje u budućnost aneopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovom kraju. Ovaj radSantrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna, pokretna, upravo putujuća skulpturaspravom je u kritici proglašena umetničkim znakom vremena. U tekstu pod tim naslovom JešaDenegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu i neporecivusugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi sve što umetničkatranspozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti i materijali progovoresami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, a ipak budu savladani iosmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikove i umetničke volje... Nosugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se nameće enormnim dimenzijama predmeta,grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom i svakodnevnom prostoru (ne, dakle u galerijinego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vrevi železničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jakajer je ovo delo u stanju da na simboličnom planu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određenereferencije. I to referencije na neke dramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilnapreselenja, sve moguće represije i torture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta uvreme drugog svetskog rata do nedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenimasocijacijama na prinudu, ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko nasve ono katastrofalno i kobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Do sada je Balkanski voz (sudbine) prikazan na železničkim stanicama u Vršcu, Novom Sadu iBeogradu. Uvek uz najavu oficijelnog spikera preko staničnog razglasa: Balkanski voz sudbineupravo je prispeo na peron ova kompozicija je u oblaku vodene pare koju ispušta lokomotiva ulazilau stanicu dramatično stvarajući sliku jedne neminovne apokalipse koja sledi i koja je namenjenaokupljenjim nemoćnim posmatračima.Ovaj voz se sastoji od pet slika koje čine jedisntvenu kompoziciju sa vagonima u kojima se umestoljudi i uobičajenih roba nalaze razne opasne, smrtonosne, zastrašujuće naprave. U prvom vagonu, nasamom početku kompozicije, montirana je ogromna kružna nazubljena testera koja nezaustavljivo inemilosrdno reže sve što joj se nađe na putu, u sledećem su ogromni klinovi koji izgledaju kao da su


direktno s neba kroz krov zakucani, potom se nalazi vagon ispunjen starim nabacanim naduvanimogromnim kamionskim gumama koje su se nakada upotrebljavale i za plivanje ili kao pojasevi zaspasavanje a sada se pričinjavaju poput smrtonosnih zamki ili kao mrtvački kovčezi. Tu je prikačen ivagon natovaren kršem, možda baš onim kojim su starozavetni mučenici kamenovani, najzad ukompoziciji je i jedan stočni vagon napunjen slamom, pružnim pragovima i ekserima čiji su vrhoviokrenuti naviše tako da se u njemu ne može putovati. Ova zloslutna slika nesrće komponovana na tajnačin pričinjava se kao da dolazi poput svojevrsnog prokletstva koje nas neumoljivo i učestaloposećuje nemilosrdno podsećajići na stvarne, najdublje i majbolnije belege vremena.Podatak da je sam Zvonimir Santrač imao i neposredno ratno iskustvo tokom devedestih godina (sadirektnim suočenjem sa smrću i vrlo skupo plaćenom ličnom cenom ratovanja) podiže uverljivostnjegovog rada na izrazito visoku razinu. Brutalna ekspresija njegovog voza naše sudbine morala senajočiglednije temeljiti na neposrednom doživljaju koji je pri tome imao i direktne traumatičmeposledice po samog autora.Kada se jednom bude pravila konačna rekapitulacija umetničke faktografije koja je odslikavala našeratno vreme devedesetih, uz Balkanski barok Marine Abramović koji je 1997. godine izveden naVenecijanslom bijenalu Balkanski voz (sudbine) Zvonimira Santrača zauzeće svakako najistaknutijemesto. I ako su mnogi umetnici koji su stvarali u toj dramatičnoj epohi bili itekako uznemirenihsavesti, tek je mali broj imao potrebu (a i hrabrosti) da o tim događajima koji su fatalno kreirali našusudbinu jasno i nedvosmisleno prozbori autentičnim i monumentalnim delima, a tek ih je nekolicinapoput Zvonimira Santrača koji su na krajnje direktan i iskustven način o tome nemilosrdnosvedočili.Naša borba, 19-20. septembar 1998.Dvostruka angažovanost Dragoslava KrnajskogOni umetnici koji su pred svoj rad stavili imperativ angažovanosti mogu se kretati u dva pravca.Jedan je opšti kada njihovo delo poprima spoljašnje karakteristike vremena, upravo refleksijesocijalne, ideološke ili egzistencijalne zbilje. Za takvu umetnost se kaže da je u širem smisli političkiangažovana. Drugi je u stvaralačkom smislu konkretniji kada se umetničko delo usmeri premavlastitom, užem problemskom definisanju jezičkih, tehničkih, medijskih ili izražajnih pitanja. Zatakva dela se kaže da su u najdirektnijem smislu kreativno angažovana. Naravno, da ovakvu podeluu velikom broju slučajeva nije moguće mehanički načiniti, odnosno, prevlast jednog u odnosu nadrugi princip angažovanosti tek je neznatna, a ambivalentnost kvaliteta takvih umetničkih opusastvara njihovu najznačajniju estetičku vrednost.Među takve, u oba pogleda angažovane umetnike spada i Dragoslav Krnajski. Njegova sadašnjasamostalna izložba u Galeriji ULUS-a neposredno pokreće utisak dvostrukog kvaliteta o kome jebilo reči. Kada se Krnajski pojavio na beogradskoj likovnoj sceni početkom osamdesetih godina bilaje registrovana epohalna obnova materijalnog i fizičkog svojstva umetničkog objekta na nekimnovim formalnim i semantičkim karakteristikama. On je tada pripadao grupi, u najužem kreativnomsmislu vrlo posvećenih, dakle angažovanih autora, poput Mrđana Bajića, Darije Kačić, OlivereDautović i dr. koji su u jezik plastičkih umetnosti uneli nove sadržaje, upavo one formalne osobinekoje su najodlučnije izgradile lik "umetnosti osamdesetih".Ono što je njega ponešto izdvajalo iz tog najupadljivijeg pravca u umetnosti devete decenije bilo jeizraženo interesovanje da objekti koje je on stvarao ostanu što dosledniji ideji skulpture kaoumetničkog predmeta uz neophodne dodatke koji su jasno ukazivali da se ipak u tom primeru radi ostvaralaštvu novih sadržaja. Ukratko to bi bili: kontsrukcija objekta zatvorenog, punog oblika,temeljenje rada na iskustvima nove formalističke skulpture prethodnog perioda, pre svega one kojaje zadržala fizičke karakteristike ali za koju je i boja bila bitan likovni sadržaj, prostorna ekspanzija iaktivnost koji su joj doneli jedan do tada nepoznati vizuelni dinamizan, itd. Umetnost osamdesetih jeneke od tih osobina potencirala do novih granica delujući vrlo snažno na percepciju i mentalnipotencijal gledalaca. U tim nastojanjima radovi Dragoslava Krnajskog izdvojili su se tada kaoposeban fenomen u jugoslovenskom postmodernizmu.No, kako je nova umetnost devete decenije vrlo brzo iscrpla svoje kreativne potencijale, usledizuzetno velike uložene energije na mnogim nivoima, od samog čina inovirane kreacije dorealizacije koja je zahtevala vanredne produkcione napore, već početkom devedesetih dolazi do"hlađenja" njenog potencijala po svim linijama. Uvidevši taj momenat, a budući je i nadalje ostao


vrlo zainteresovan za dalje proširivanje polja i sadržaja svoje umetnosti, Krnajski se tada okrenuo idrugoj angažovanosti u stvaralaštvu - onoj koju smo naveli kao opštu ili koja će odražavati svestautora o spoljašnjoj realnosti koja dakako znatno deluje i na samu oblast stvaralaštva. Tako se on uzNikolu Džafu, Dragana Živančevića, Gorana Denića, Vesnu Grginčević i dr. našao međupokretačima i članovima grupe "Led-art" koja je kroz svoje delovanje pokazivala direktnuzainteresovanost za novonastale egzistencijalne, socijalne, ideološke propozicije ratnog perioda našenajnovije istorije. Ceo niz njihovih radova, akcija, izložbi "zamrznute umetnosti" kako su je nazvali,koje su od 1993. godine učinili, skrenuli su pažnju ne samo umetničke javnosti zbog ekspicitnekritičnosti prema dominantnim tendencijama jugoslovenskog društva u raspadanju po svimpokazateljima - od državnog i etničkog od etičkog i estetičkog, itd.Iako je svoju sadašnju izložbu komponovao pre svega sa uobičajenim galerijskim radovima -prostornim objektima i instalacijama, te zidnim glaziranim dvodimenzionalnim formama, Krnajskije kao njen ravnopravni deo uneo i "dokumentaciju" jedne svoje individualne akcije pod nazivom"Art aid" i grupne "Led-arta" koju su nazvali "Predsednikov S.O.S." čime je zapravo naglašeno danjegova kreativna interesovanja teku paralelno u oba angažovana pravca. A centralni rad ima naziv"Oklop za Stenvej" nastao 1994. godine i zapravo predstavlja repliku u razmeri 1:1 forme drvenekonstrukcije jednog koncertnog klavira dimenzija 120 x 200 x 145 cm načinjenu od čeličnog lima.Rad nije samo replika ovog instrumenta već i jednog ranijeg dela Džozefa Bojsa, klavira obloženogmekim materijalom - filcom. Promena upotrebljenog materijala, odnosno njegovih svojstva zaoblaganje klavira u primeru Dragoslava Krnajskog unosi sve neophodne elemente za razumevanjenjegovog smisla koji je dakako ažurno aktuelizovan prema parametrima vremena u kome je nastao.Teški čelični lim povezan masivnim zavrtnjima stvara utisak da se klavir nalazi u njegovojunutrašnjosti, da je on time zaštićen, ali i izolovan od spoljašnjeg delovanja.Ovo "blindiranje" jednog muzičkog instrumenta, dakle sredstva za proizvodnju umetnosti, direktnaje reakcija na domaću aktuelnu epohu koja je takođe "blindirala" do neupotrebljivosti vlastitogserioznog stvaralaštva koje marginalizovano, a da bi uopšte opstalo, mora gotovo pod prisilom danapusti svoj prirodni ambijent (galerije, muzeje) te da potraži adekvatnije prostore za delovanje, onekoji će biti dostupniji najširoj publici. Na tom strateškom potezu nastale su brojne ulične grupne iindividualne aktivnosti tokom devedesetih godina u sadašnjoj Jugoslaviji. Mesto DragoslavaKrnajskog u tom sistemu dvostruko angažovanog delovanja u aktuelnoj umetnosti nalazi se međunajistaknutijim i najubedljivijim.Republika, br. 200, 1-15. novembar 1998.Vida Jocić: Apel za mirVlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenosti nekogindividualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudsko iskustvo. Tavelika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autore koji su joj odgovorilina direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpus najvrednijih, najznačajnijih inajboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Na njenom vrhu svakako se nalazi i GernikaPabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripada i monumentalna skulptorska kompozicija Apelza mir Vide Jocić.U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitost holokausta (za svakog pojedinca, kolektiv, naciju,uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini je broj 49865 urezan na vajarkinoj ruci u Aušvicu1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni je dramatična ekspresija forme jednog koje se u timprilikama redovno umnožava do mnoštva; to je, kako je već napisano - katedrala bola što delujesvojim razornim mukom, jekom strašne tišine, kretanjem u mestu, kovitlacem emocija u prostoru ivremenu...Prvi "Apel" Vide Jocić iako nastao još 1958. zapravo simbolički označava i evidentno stanjebukvalnog uništavanja kao dominantne ideološke kategorije tekućeg fine de siecla - reflektovanogkroz aktuelne kontraste ove epohe: potreba za građenjem preobražena je u nagone razaranja,optimizam je nadomešten strahom pred krajnje opasnom budućnošću nagoveštenom na pragu novogstoleća: sledećih hiljadu godina trećeg milenijuma izgledaju, iz ovdašnje kataklizmične perspektive,kao period čiji se kraj nikako ne može dočekati. To bi konačno i bio cilj ovog apela-upozorenja VideJocić koji očigledno sa nepromenjenim značenjem i značajem svojih poruka prolazi kroz vreme


trajući bez prekida.Beograd, aprila 1999.Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, april-maj 1999. (pred. kat.)Estetičke idelogije na vlastitim ruševinamaGotovo da su do danas sve problemsko-stilske ili poetičke linije u umetnosti ovog veka dovedenedo svog zaključnog stadijuma. U tom opštem rezimirajućem procesu umetnici novih generacija urecentnoj radnoj praksi ili kreativnoj produkciji kao da istovremeno 'gledaju' u dva pravca: jedanpogled im je okrenut prošlosti u kojoj pronalaze i prepoznaju one uzore koji su najbliži njihovomvlastitom stvaralačkom temperamentu, mentalitetu ili senzibilitetu, drugi je usmeren ka budućnostikroz čiju neprozirnost nastoje da proniknu dakako uvereni da stvaraju vremenski (i estetički) trajnijadela. Ipak, nesumljiva je ćinjenica da je, realno uzimajući, njihov rad samo jedan od mnogobrojnihpodataka aktuelnog umetničkog trenutka, ali onaj koji će možda i u budućnosti postojati ako sadržineophodno pretapanje iskustvene komponentne prethodne umetnosti sa intuicijom i imaginacijomnovog oblika i njegovog značenja.Ambijentalna instalacija Nikole Rikanovića izložena ovom prilikom čvrsto je postavljena upravo natakvoj troznačnoj tački. Njegova bazična kreativna ideja ovde je očigledno proistekla iz avangardnihidioma konstruktivizma 'ruskog umetničkog eksperimenta', posebno iz kruga Tatljinovih likovnihreljefa, kontrareljefa i ugaonih reljefa nastalih 1913-14. godine. Za njih je bilo najkarakterističnije daje stvarni prostor korišćen kao ravnopravni likovni element, ili, kako je on sam isticao, rad sa'realnim materijalima u realnom prostoru'. Ti principi građenja i konstruisanja odveli su ga do togada 1919-20. načini (doduše samo kao maketu) svoje kapitalno delo - 'Spomenik III internacionali'koji je trebao da bude podignut u Moskvi kao centralno propagandno i umetničko mesto svetskogkomunizma na čije je avangardno ideološko i političko liderstvo pretendovalo tadašnje mladosovjetsko društvo.No, izgled Rikanovićeve izložbe upućuje gledaoca prema jednoj ideji zamrznutih, memorisanihostataka nekog spaljenog, raspadnutog, 'dekontruisanog' Spomenika (Tatljinovog ili nekog drugogpotpuno je svejedno). Ovi memorijalni apokaliptični prizori ostataka nečega ranije postojećeg moglibi biti predlog za neki novi Spomenik IV (ili kojoj već?) internacionali (levih, ali i sasvim suprotnih- što kako vidimo izađe na isto, totalitarnih ideologija) na rubu (ili čak izvan) ikakvog(novosvetskog) poretka baš ovde i baš na kraju veka (i milenijuma). Po tim osobinama prostornapostavka, upravo totalno shvaćeni ambijent Nikole Rikanovića zaokružuje tu celinu 'angažovanosti'u plastičkom stvaralaštvu i projektuje sebe kao mogući znak ove epohe prenet u dalju budućnost,odn. protegnutog kroz trajnije umetničko vreme.Kada se, napokon, usredsredimo na sadašnji trenutak, iskrsava i pitanje da li su umetnici danaskadri da svoja uzbuđenja prenesu na društvo (poput onih iz istorijskih avangardi ratnog irevolucionarnog perioda) koje stoji na rubu jedne opšte (nacionalne i državne) katastrofe? Očiglednoje, pri tome, da su nekadašnje umetničke utopije (ali i sve druge poput političkih, ideoloških ilisocijalnih) preobražene u današnjoj praksi u brutalne prizore opšteg nestanka, propasti, destrukcije...Metafora o savremenom razaranju pojma umetničkog dela koliko i zgleda galerijskog (i uopšteizlagačkog) prostora nove umetnosti lako se prenosi na karakteristične značajke spoljašnje realnosti,a u ovoj vrsti umetnosti metod plastičke dekonstrukcije zapravo simbolički označava evidentnostanje bukvalne destrukcije kao dominantne ideološke kategorije tekućeg fine de siecla -reflektovanog u krivom ogledalu: ranija potreba za građenjem preobražena je u nagone razaranja,optimizam ulaženja u novi, XX vek zamenjen je strahom pred krajnje opasnom budućnošćunagoveštenom na pragu XXI stoleća: sledećih hiljadu godina trećeg milenijuma izgledaju, izovdašnje kataklizmične perspektive, kao period čiji se kraj nikako neće dočekati.To bi konačno i bio cilj upozorenja Nikole Rikanovića.U Beogradu, 15- 22. marta 1999.Nikola Rikanović: "Ambijentalna instalacija", pred. kat. samostalne izložbe, Centar za kulturnudekontaminaciju "Paviljon Veljković", jun 1999, "Estetičke idelogije na vlastitim ruševinama",Danas, 21. jun 1999, s. 9, III program Radio-Beograda, 21. jun 1999.


Između radikalizma i apstinencijeSvakako da je najupečatljiviju a možda i najtačniju definiciju današnjeg položaja etičkih osetljivih iodgovornih umetnika nedavno dao Predrag Kočović postavljajući je između ekstremnoprovokativnih javnih istupa i zatvranja u sebe te potpunog odbijanja da se učestvuje u jednomkulturnom sistemu bez stvarnih (sem primitivno manifestacionih) kulturnih potreba. Toj konstatacijispreman sam i sam da se pridružim budući da i moj vlastiti uvid u društvenu poziciju današnjeznačajne umetnosti, njene vitalne tokove i tendencije ili posebne vredne autorske doprinosepokazuje praktično iste karakteristike. Pa čemu onda umetnost danas? Opšti, odgovori koji jasnonegiraju potrebu za umetničkim stvaralaštvom u ovom društvu vrlo dobro su poznati: odsustvo ilipogrešna primena kriterijuma vrednovanja (a to je uzrokovano, između ostalog, i potiskivanjemumetničke kritike na marginu socijalnog i kulturnog uticaja), nepostojanje specijalizovanihinstitucija koje će se profesionalno, stručno i kontinuirano baviti njenim praćenjem,kolekcioniranjem, proučavanjem i izlaganjem, među kojima je najdrastičniji primer tzv. Muzejasavremene umetnosti koji pod novom upravom već više od šest godina uporno i sistematično radi nazatiranju recentnog stvaralaštva nadomeštavajući ga mediokritetstvom i neznanjem, totalnademotivisanost ozbiljnih umetnika usled nezainteresovanosti društva i države za njihov rad (kakvoje republičko Ministarstvo za kulturu koje nimalo nema sluha za aktuelno - u estetičkom i jezičkomsmislu, likovno stvaralaštvo što je belodano dokazano i ovogodišnjim više nego neuspelim teskandaloznim jugoslovenskim gostovanjem na Venecijanskom bijenalu), odsustvo tržišta (što jedovelo do apsolutne dominacije šunda koji je isključivo promovisan praktično u svim masmedijimafinansiranim i podržavanim od režima ili onih privatnih vlasnika koji su deo iste političke"familije")... O njima više i ne vredi govoriti jer dok se temeljno i konceptualno ne promene uslovirada i opstanka onih koji ovde žive, dakako i samih umetnika, a to isključivo podrazumeva promenupolitičkog ustrojstva, dotle će se ova vrsta problema samo zaoštravati i umnožavati. Pa ako je totako, a očigledno je da jeste, šta danas raditi?Svakom totalitarnom režimu jedan od najvećih problema predstavlja neprestani dolazak novihgeneracija (i umetnika) koji nezadrživo stupaju na životnu (i umetničku) scenu unoseći uvek novi ilimakar izmenjeni pogled na svet u kome žive. Kao prirodno senzibilizovanije osobe, stvaraoci suuvek najosetljiviji na dnevne (egzistencijalne, političke, ideološke) procese i događaje te je stogarazumljivo što su oni često radikalniji od drugih u kritičnosti. Zanimljivo je da ta kritičnost uvekstoji u ambivalentnom odnosu: jedni su legitimisti koji tobože baziraju vlastiti jezički koncept natradiciji, nacionalnoj pripadnosti, patriotizmu i još koje čemu - uglavnom lažnom ali zato unosnom ikomercijalnom, dok su drugi mondijalisti otvoreni za svet, izvan su ikakvih umetničkih, etničkih,društvenih ograničenja i podležu jedino kriterijumima današnjeg, civilizovanog dela sveta. Zarazliku od prvih (legitimista) koji sasvim svesno stoje izvan svakog svetskog (i kulturnog) poretka,ovi drugi (mondijalisti) sa punom namerom i opravdanjem traže vlastito mesto upravo u tom svetu,u internacionalnim relacijama - uostalom takav je uvek bio slučaj sa našom vrhunskom, ponajboljomlikovnom umetnošću koju smo ikada imali sve od epohe Nemanjića pa do Nadežde Petrović sapočetka XX veka, napokon i do konceptualne te umetnosti osamdesetih i devedesetih godina kojeobeležavaju njegov dramatični kraj.Umetnici okupljeni u ovoj selekciji imaju potrebe da poput ruskih avagardista iz 1912. godine udarejedan novi šamar društvenom ukusu (mada većina smatra da ovde niti ima organizovanog društva ajoš manje nekog njegovog "ukusa") s tim da su danas razlozi i opravdanja ovakvom gestu višestrukoprirodniji, prihvatljiviji i potrebniji. Jer, šta reći na to da su čak i kafanske pevaljke ovdenominovane za ministra kulture (makar to na kraju ispala krajnje neumesna zabava za javnost)?!Kakav li tek takav gest ili pomisao političkih i državnih šarlatana, mrzitelja i štetočina u srpskojkulturi zaslužuje šamar? I sem svakodnevnih dokaza da oni mogu uvek i od vrlo lošeg i vrlo rđavogda pronađu još lošijeg i rđavijeg, moguće je jedino zaključiti da ništa drugo ni ne znaju niti susposobni niti imaju volje da se ičim drugim bave! Uostalom, oni koji su uništili onakvu državukakva je bila Titova Jugoslavija (ovo konstatujem bez imalo jugonostalgičarstva u ideološkopolitičkomsmislu) zašto bi svoj opštedestruktivni pohod zaustavili pred kulturom, pred vratimanjenih institucija i pred stvaralaštvom za koje niti imaju razumevanja niti interesovanja niti potreba.(Da nije tako, da li bi se uočilo i stalno potvrđivalo da ličnosti koje stoje na samom vrhu državnepiramide ne posećuju pozorišta, koncerte, muzeje, izložbe ..., a po pravilu čvrste totalitarnehijerahije to se nadalje odnosi gotovo poput svojevrsne obaveze i na sve njihove iskreno suicidalnesledbenike iz najužeg ili okolnog okruženja.) I sama kulturna izopštenost naših stvaralaca u svetu


(sem tek nekoliko primera koji su se sami izborili za svoje mesto i ništa ovoj državi zapravoneduguju) još jedna je od posledica njihove ukupne političke (ne)kulture i (pseudo)državotvornostina svim poljima.Otuda je nastala ovakva koncepcija čija je posledica grupni rad srodnih umetnika koji upravo stojeu krajnje nelagodnoj oblasti i između radikalizma i apstinencije izložen na ovogodišnjemOktobarskom salonu pod nazivom:Svitak, 1999ulje na platnu, 164,5 x 2000 cmautora: Nikole Džafa, Ljubiše Bogosavljevića, Nenada Bračića, Gradimira Rajkovića, RatkaVučinića, Nikole Šindika, Fatime Dedić, Miroslava Nuneta Popovića, Saše Stojanovića, PredragaKočovića, Srđana Veljovića, Miroljuba Filipovića FilimiraNaziv ovog rada, proizašao iz njegove osnovene teme, mogao bi biti i (B)ukvar sa godinom nastanka(1)999. kako stoji na samom početku Svitka i dakako da uobičajeno počinje sa poznatom slikomPredsednika koji je uvek na prvoj strani dočekivao svaku novu populaciju koju je trebalo opismeniti.Ovaj (B)ukvar je pošao istom logikom: najpre slikom (crtežom) potom slovom i tekstom učinitiponovno, naknadno opismenjavanje onih koji su odavno (valjda) savladali veštinu prepoznavanjatričavih trideset Vukovih slova. Ali ispostavilo se tokom poslednje decenije da to i nije slučaj:elementarno opismenjavanje nije urodilo plodom - upravo suprotno neki od najgorih đaka,analfabeta i osvedočenih ignoranata uzeli su u ruke sudbinu najpe više od 20 miliona ljudi, potomoko 10 miliona da bi vrlo uskoro taj broj u konstantnom opadanju ponovo mogao biti prepolovljen.U osnovi, ovo je svojevrsni dvadesetmetarski friz - ilustrovana azbuka namenjena nedopismenjenimstarcima, a navodno neodgovornima i neupućenima za sve ono što nam se u međuvremenudogađalo.Celog poduhvata prihvatilo se Društvo neznanog umetnika Phenix koje je okupilo neke članovegrupa Led-art i Magnet, te nekoliko nezavisnih autora, njih ukupno dvanaest, koji su se našli nazajedničkom poslu: da različitim rukopisima, različitim individualnostima, senzibilitetima imentalitetima, na istim zadatku (ponekima uzaludnom?): opismenjavanju trajno onepismenjenih.Oni drugi, malobrojniji, stvarno pismeni, upućeni i oslobođeni straha, odgovrni za vlastitu sudbinu isudbinu potomstva jedini će pravilno shvatiti (B)ukvar - kao ironičnu, subverzivnu socijalnu zabavuadekvatnu opštim društvenim, civilizacijskim i kulturnim tredovima koji danas i ovde dominiraju.Pri tome upotrebljene su sve moguće metode i postupci ispisivanja teksta i slikanja: od bukvalnogpreslikavanja (B)ukvara do njegovog besmislenog kopiranja, beznačajnog citiranja, ponavljanja sapromenama, dopunama, izmenama... Dakle, katkada se radi o direktnom prepisivanju tekstapredloška(bukvara) katkada o njegovoj većoj ili manjoj prepravci (ukvaru). Bukvar je uzet kaoosnovni tekst-predložak po kome se poput otvorene knjige - teksta autori najslobodnije kreću usvakom smislu reču i u najrazličitijim pravcima: levo-desno, gore-dole, napred-nazad, pravilnonaopako,istinito-lažno, tačno-netačno... To dopisivanje smisla ima za cilj svojevrsno iskrivljavanja(ili ispravljanje) ideologije koja je sastavni deo svakog bukvara. A svaki od autora, iako je ovaj(B)ukvar njihov zajednički rad, u njega je uneo sasvim specifične individualne karakteristike,sopstveni smisao za estetiku, likovnu poetiku, crtež, verbalni ili literarni iskaz, kaligrafiju ... potpunonezavisno, čak i suprotno od drugih.Iako je u tematskom smislu ovaj rad u suštini sveden na trideset slova-mogućnosti, on je svoje poljedelovanja znatno proširio. Da navedemo ovom prilikom tek nekoliko naglašenijih sadržaja:simboličko podsećanje na one koji neposredno ne prisustvuju izradi samog rada ali se podrazumevada su tu, da su prisutni i da su u ovoj vrsti opismenjavanja naroda neophodni - studentski otpor igrađanski protest, utamničeni Bogoljub Arsenijević Maki, njihov kolega umetnik teško postradao od(para)policijskog premlaćivanja, ali i svi drugi koji su bivali ozleđivani u "prisustvu vlasti", zatim"naopaka" (naopako ispisana) obnova i izgradnja koja je u toku - ali na karikaturalni način;znakovito ispisivanje unazad (nalik Leonardu da Vinčiju) poput vremenskog i povesnog kretanjaunazad kao zatiranje vlastite memorije, tradicije, postojanja što je postalo opštim znakom vremenanaše propasti. Takođe je primetna i dominacija potpisa (imena) autora u odnosu na sam rad (što jetakođe suprotno uobičajenom galerijskom redu: najpre se pogleda slika a tek onda pročita potpisautora ili legenda koja uz njega stoji). Nekoliko puta primenjen je i princip tradicionalne, ali danasjoš uvek važeće i efikasne resavske prepisivačke (političke) škole. U jednom polju ispisano je pitanje: Jebo te, je li i ovo umetnost ?! Ono, naravno, da je namenjeno samo laicima dok je poznavaocimanepotrebno i suvišno iz mnogih formalnih i jednog suštinskog razloga: artificijelnog, i nadasve


adekvatnog odgovora na bitne karakteristike zbilje na koju umetnici (dakako u znatno većem brojunego što su u ovom radu i ovom prilikom prisutni) u većini slučajeva reaguju svojim delom nikakoneostajući imuni na egzistencijalnu dramu i propast. Dvanaest umetnika koji su načinili Svitak iznelisu sasvim otvoreno i direktno svoje poruke (lične prirode), parole, iskaze - verbalne i vizuelne,crteže i slike, lapidarne i dugačke stejtmente usmeravajući ih samo u jednom pravcu - kaneophodnim temeljnim promenama svih oblasti našeg društvenog života.Napokon je načinjena i svojevrsna rekonstrukcija zločina (po poznatom postupku grupe Led-art)čiji je smisao izrada kontura (iscrtavanje autora koji su učestvovali u stvaranju Svitka) poputkriminalističkog obeležavanja žrtava na mestu zločina a njihovi potpisi enormnih veličina evidetnisu dokazi ili verifikacije samog čina ubistva stvaralaca na delu, odnosno u trenutku umetničkogdelovanja, dakle, za vreme njihovog osnovnog načina postojanja kao primarno kreativnih ličnosti.I na kraju: da li je sa 3 devetke (999) stavljena tačka na tekuću propast, i da li sa 3 nule (000)počinje bolje razdoblje - kako bi ovaj (B)ukvar želeo da nagovesti, ipak unoseći danas moždakrajnje neprikladni optimizam? Da li će 3 nule (2000.) biti bolje od 3 devetke (1999.)? Samo jejedan odgovor: sve, pa i ovaj rad grupe umetnika, sliva se, u jedinstveni opšti tok, samo u jedanzahtev: zahtev za političkim promenama koje su imperativi ne samo trenutka i dana, već vremena iepohe - to je suštanstvena potreba naše budućnosti ako je želimo imati. To je Svitak.Beograd, 20. septembar 1999.40. Oktobarski salon, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", oktobar 1999. (pred. kat.)Legati naših savestiJedna od najvrenijih i istorijski najdubljih tradicija ovdašnjeg kulturnog prostora jesu umetničkilegati. Značajne zaostavštine umetnika ili kolekcionara stolećima su bile predmetom ozbiljne pažnje;da bi se danas sačuvali takvi predmeti potrebno je da dobiju status zakonom zaštićenih kolekcija,slično onima koje se nalaze u nacionalnim muzejima. A da bi se to postiglo neophodno je zadovoljitinekoliko preduslova.Najpre, mora postojati istinska svest o toj potrebi kao i zainteresovanost te spremnost društva idržave da se te monografske ili kompleksne zbirke organizovano sačuvaju i zaštite. Beograd je odrata do početka tekuće decenije u mnogi prilikama pokazao tu spremnost preuzimajući brigu onekoliko reprezentativnih kolekcija na zaista uzoran način. Među njima su svakako najpoznatije onePetra Dobrovića (slikarska zaostavština koja postoji kao samostalna galerija ali o kojoj stručninadzor obavlja Muzej savremene umetnosti) ili Vede i dr Zdravka Pečara (čija je zbirka afričkeumetnosti pretvorena u pravi specijalizovani muzej) itd. Vremenom se znatno uvećao brojumetničkih zaostavština koje imaju sve preduslove da budu zaštićene po Zakonu o kulturnimdobrima: danas međutim, još uvek nisu zaštićeni ni veliki legati skulptura Petra Palavičinija iliSretena Stojanovića kao ni slikarski opusi Stojana ]elića (koji se čuva o njegovom ateljeu) ili MićePopovića (o kome danas računa vodi jedino njegova porodica a toj brizi odnedavno se pridružio iOdbor za dodelu nagrade za umetnost "Mića Popović"). A one kolekcije koje će tek morati dapostanu državnom i stručnom brigom znatno je više: ovo društvo mora naći načina da već sadapreuzme odgovornost, na primer, za velike skulptorske opuse Olge Jevrić, Olge Jančić, Vide Jocićkao i za slikarske Miodraga B. Protića ili Mladena Srbinovića koji spadaju u najveće po brojuradova, ali su oni takođe nesporno od najvećeg značaja za srpsku savremenu umetnost.Drugi je problem isključivo stručni, a odnosi se na procenu umetničke vrednosti nekog ponuđenoglegata koja mora biti maksimalno kompetentna, odn. doneta od stručnjaka potpunog uvida ipoznavanja. Kako bi se u tom procesu u obzir uzeo samo mali broj navrednijih "ponuda", stoga ne bitrebao da bude poseban problem odabira zaista najboljih legata, koji su uostalom već istorizovani ikritički postavljeni na adekvatno mesto u odnosu na manje značajne opuse srpske i jugoslovenskelikovne umetnosti što se čak i laički može lako proveriti posmatranjem stalne postavkeJugoslovenske umetnosti XX veka u Muzeju savremene umetnosti.Za sada se kao najveći problem pojavilo obezbeđivanje adekvatnog prostora za čuvanje i izlaganjeumetničkih legata. Već godinama smo u prilici da pratimo ovu inicijativu koja ni do danas nijedovela do rezultata bez obzira na vrlo veliki ugled ličnosti koje su je pokretale (a koje često i sameimaju znatnog interesa da se ovaj problem reguliše) i koje se i danas bave ovim pitanjem. Do sada jeona redovno bivala usmerena prema gradskoj vlasti a odnedavno se pažnja i očekivanje najednomokrenulo prema republičkom ministarstvu za kulturu. Da li će se ubuduće igrati svejevrsni "pingpong"između republike i grada -videćemo. Trenutno je u izgledu obezbeđivanje kuće legata (posle


dosad najave uglavnom loših ili nemogućih rešenja) - nalazimo se pred odlukom da to bude palata"Muzeja 25. maj". Međutim on se u kulturnoj javnosti javlja i kao privremeno rešenje za formiranjejedne nove institucije - Gradske galerije, zapravo kusnthalea (univerzalna izložbena dvorananamenjena raznim potrebama) koju svaki veći grad, a pogotovo kulturne metropole imaju. Ali trajnorešenje za koje ova kuća zaista ima najbolje reference trebalo bi da ide u pravcu formiranjagliptoteke (muzej gipseva kojih je takođe značajan broj i o kojima se tek u ponekim muzejima vodistručni nadzor) a zašta je ova zgrada idealna po svim neophodnim funkcijama: i za čuvanje i zaizlaganje i za održavanje tog krajnje osetljivog umetničkog materijala.Ipak ključni je problem pronalaženje načina za trajno finansiranje ovih javnih kolekcija. Održavanjeovih malih memorijalnih umetničkih muzeja spada u vrlo skupe poslove. No, nije samo u pitanjuizdvajanje budžetskog novca već i potencijalnih mogućnosti oko zakonske regulative koja bi,primerice, mogla ovu vrstu javnih kolekcija ili prostora u kojima su oni trajno i javno izloženimaksimalno da oslobodi svih nepotrebnih poreskih i drugih izdataka, zatim umanjivanja cenezakupnina, struje, grejanja i dr. (ili da osnivač - bilo ko da je: opština, grad ili republika, čakpreuzme ova plaćanja što je poznati model u kulturno emancipovanim sredinama, a neposredna jekorist da bi se tada osnivač maksimalno potrudio da smanji nepotrebne troškove, izdatke ilikomercijalne cene koje bi sam određivao i naravno i plaćao).Za sada je po svemu sudeći tek sekundaran odnos grada prema ovom problemu kao viduopštekulturne strategije i delu ukupnih problema koji se ubrzano nagomilavaju (a za koje je stogasve teže naći adekvatno rešenje) od funkcionisanja postojećih instutucija do njihovog materijalnogpoložaja, od neispunjenih ugovornih obaveza do neregulisanih prostornih mogućnosti i(para)zakupnina (da se samo podsetimo izgleda trajnog skandala sa slikarskim Legatom NedeljkaGvozdenovića u Knez Mihailovoj ulici) itd. Sa promenom gradske vlasti nakog građanskih protesta96/97. na mesto sekretara za kulturu došla je veoma kompetentna osoba koja se nažalost iz političkihrazloga nije dugo zadržala na tom mestu. Nju je smenio jedan režiser a danas se tu našla glumica (zakoje nikada nije dato objašnjenje zašto su baš oni tu postavljeni) koji su dakako najviše zaokupljeniproblemima u "svojim" umetnostima (filmu i pozorištu), dok druge probleme ne samo da nisuspremni da rešavaju već se sumnja da za njih uopšte i znaju. To je uostalom oduvek bio manirisključivo "gole sile vlasti" koja ne namerava da za svoje postupke ikome odgovara, a zašta sepogrešno mislilo da je odnos koji je ostao u prošlim vremenima koja se često spravom kritikuju bašiz političkih krugova koji drže vlast u Beogradu.Ova priča sa legatima je upravo samo deo problema neregulisanih odnosa države i umetničkihzaostavština što je posebno zaoštreno u tekućoj "tranziciji". Jedno od radikalnih rešenja (koje jenagovešteno u nedavnom intervjuu direktora jednog od vodećih muzeja) je i razmena umetničkihpredmeta i kolekcija među nekadašnjim jugoslovenskim republikama kao deo ukupnogmeđudržavnog deobnog bilansa. To međutim nije originalna ovdašnja ideja već je potekla izZagreba 1995. izneta od predstojnika Moderne galerije koji se založio da se iz njegovih depoaodnesu radovi srpskih umetnika (koji prema njegovim rečima tu nikada neće biti izloženi) izamenjeni za hrvatske koji se čuvaju u beogradskim muzejima. Kako je ovo i ideja jedne odkoalicionih stranaka u vladi narodnog jedinstva (obznanjena svejevremeno kao opšta "retorzija")nije daleko od verovatnoće da će ona biti i realizovana. Možda se čeka trenutak da se slično postupi isa legatima - da se obavi "razmena nadležnosti" kojom bi se oni prepustili nekom drugom, na primerdanas toliko omiljenim "sponzorima" kojima bi bilo omogućeno da umetničke kolekcije odnacionalnog interesa jednostavno i jeftino (od)kupe. Time bi se ova država svakako definitivnootarasila jedne od svojih mnogobrojnih i zadugo nerešivih briga.Danas, 17. decembar 1999.Živko Grozdanić GeraIzložba objekata i instalacijaPromocija Web-saita "Alegorije"Zaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanom stvaralačkompoduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera početkom godine priredio je veliku samostalnuizložbu objekata u Galeriji Konkordija a nedavno i prezentaciju svog novog web-sajta.Konkordija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike i kritičara svojomizrazitom aktivnošću koja je ovu galeriju dovela u red najznačajnijih izlagačkih prostora u preostaloj


Jugoslaviji. Nekada "mrtav", veličanstven po veličini prostora i njegovom rasporedu (koji je nekadabio gimnazija a potom je pripao Narodnom muzeju) nakon što ga je u zakup uzeo šivko GrozdanićGera, oživeo na tako ekskluzivan način da se bez preterivanja može reći da su u njemu priređeneneke od toliko značajnih izložbi koje će zasigurno biti istorizovane, upravo koje će ostati u povesnojmemoriji i literaturu kao znaci umetničkog vremena devedesetih godina (što je već jasno naglasio iJeša Denegri u svojoj knjizi: "Devedesete - teme srpske umetnosti). Da se samo podsetimo da su uKonkordiji održana tri Jugoslovenska bijenala mladih umetnika što je bila gotovo jedina prilika dase prikažu dela najboljih stvaralac najmlađih generacija, potom brojne samostalne izloložbe (poputDragomira Ugrena, Mirjane Pavlović, Milana Blanuše i dr.), autorski projekti kritičara (na primerSvetlane Mladenov u nekoliko termina ili Ješe Denegrija i Miša Šuvakovića pod nazivom"Prestupničke forme" itd.). U ulozi direktora Konkordije, Grozdanić je zapravo bio pravi i jedinispiritus moves, kreator programa, organizator, finansijski operativac, izdavač publikacija i mnogoštošta drugo što je neposredno povezano sa izložbenom delatnošću.Početkom 2000. najzad je u Konkordiji otvorena i njegova samostalna izložba koja je ispunila svenjene sale (kojih je ukupno sedam i monumentalnih su dimenzija koje nadrastaju najveći brojgalerijskih prostora u sadašnjoj Jugoslaviji). Naziv izložbe je, u slobodnijem prevodu "Beli bubreziu krvi" (a zapravo ona se tačno zove " Bull testiclles in blood") jer su dve instalacije izložene podtim naslovom. Jedna su crvena burad okačena na zid galerije na kojima je ispisan njihov sadržaj -sirovina od koje se pravi taj kulinarski specijalitet, a kao legenda uz rad stoji odštampan recept zapripremu tog jela. Drigu rad su zapravo tri zasebne, identične celine koje zauzimaju tri galerijskaprostora i nalik su stolu po kome su proliveni pravi beli bubrezi u autentičnoj životinjskoj krvi.Stolovi na kojima su oni postavljeni deluju na taj način da dobijaju dvostruku ulogu: najpre njihovabrutalna prizornost pravih životinjskih organa rasutih po pravoj krvi podseća na izgled klanice ukojima se te životinje kolju i čereče ali su i nalik "kuhinjskim" stolovima na kojima oni treba da sepripreme za to popularno i ukusno jelo. Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan,dopunjen sa užasnim zadahom koji nastaje usled raspadanja organske materije podstiču na pojačanuemotivnu i intelektualnu reakciju gledalaca koji su nenaviknuti da u galerijskom prostoru, gde poprirodi stvari, uobičajeno, nailaze na "estetizovane" umetničke predmete, izazivaju stanovituunutrašnju pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjen od tihorgana.U najvećoj prostoriji Konkordije Grozdanić je postavio još dva rada: po prostoru su raspoređeniizvrnuti, specijalno načinjeni betonski "Kalupi" sa dugačkim čelečnim drškama iz kojih ističe nekamaterija nalik smoli i razliva se po podu galerije, a na zid je instaliran rad "Ašovi" koji činepedesetak pravih malih ašova zabijenih direktno u crno ofarbani zid koji je tim činom dakakopoprimio ozbiljna fizička oštećenja. I jedan i drugi rad deluju svojim ogromnim energijama, opetžestokom vizuelnom prizornošću koja je sasvim netipična za izgled i sadržaj standardne galerijskeumetnosti na koju su prosečni posetioci izložbi naviknuti i koje na njima očekuju.A to je upravo i jedan od bitno postavljenih ciljeva ovog autora koji je u svom radu prošao ne samofakultetsku naobrazbu (diplomirao slikarstvo na sarajevskoj Likovnoj akademiji) već i krozprethodnu fazu tokom osamdesetih godina koja je participirala na liniji analitičkog i primarnogslikarstva. Dolaskom u rodni Vršac početkom devedesetih u vreme kada započinju jugoslovenskiratovi i drama raspada nekadašnje države, Grozdanić iz temelja menja svoj kreativni stav koji segrana u nekoliko pravaca, o čemu će kasnije biti više reči.Da se još za trenutak vratimo izložbi u Konkordiji. Tu su još dva rada postavljena u njen dvepreostale prostorije: "Predlog za javnu fontanu" i "Barikade". Ovi radovi su znatno "estetičniji" alitakođe kombinovani da žestinom prizora. Predlog za fontanu je zapravo četvorostrana instalacija načijem je svakom od zidova postavljena istoobrazna česma načinjena nalik starim dvorišnimperionicama s jednim dodatkom: u svaku od njih stavljena je bela krpa natopljena "krvlju". Pranjeruku, ili u ovom slučaju, pranje krvavih krpa, futuristički i simbolički govori o predstojećem posluokajanja daljih i bližih, individualnih i kolektivnih istorijskih grehova kojih je naša stara i novijapovest prepuna. A (ideološke) "barikade" koje se tome energično postavljaju ne mogu biti niprepreke ni izgovor. Grozdanićeve barikade su džakovi ispunjeni mlevenim kakaom (koji se koristiza konditorsku industriju) koji je zbog dugog stajanja u lošim klimatskim uslovima počeo daplesnjavi i da meša prijatne i neprijatne mirise. Njegova slatka aroma sve više je potisnuta otužnimukusom raspadanja i truljenja. Dakle, još jednom zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevunameru da istovremeno kod gledalaca izazove i utisak prijatnog i lepog kao i osećanje mučnine igađenja.Ko poseduje kompjuter i umrežen na Internet, na adresi: www.gera.vrsac.com može pregledati tek


urađeni Grozdanićev web-sait nazvanom "Alegorije" koji je zasad obuhvatio samo period njegovorrada između 1994. i 1999. godine uz mogućnost pretrage po obilju ilustracija, biografskih podataka itekstova posvećenih njegovom radu.Neophodnost izrade ovog novog medija opšte komunikacije planetarnih razmera kojoj pribegavasve više umetnika ogleda se, posebno u slučajevima radova koje prakticira i šivko Grozdanić Gera, utome je da su oni nestalni i promenljivi na taj način da posle održavanja izložbe njihove instalacijeprestaju da postoje kao "gotova umetnička dela" pa se pokazalo da je neophodno sačuvati ih kao nadigitalnim zapisima, a web-sajt se danas upravo za to pokazao kao najpogodnije sredstvo kao uvreme konceptualne umetnosti što su bili foto ili video dokumentacije umetnika. Prednost web-saitaje i ta što se on može uvek menjati i dopunjavati i što je dostupan praktično neograničenom brojukorisnika - od pojedinaca do institucija koje prate umetničku aktivnost.Ovaj prikaz aktuelnog rada šivka Grozdanića Gere ne bi bio dovoljan ako se ne ukaže na njegovogromni aktivizam i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi sa umetničkim stvaralaštvom a imakarakteristike "lokalnog delovanja u globalnim razmerama" i karakterističan je za umetnostdevedesetih. Naime, Grozdanić se za sve ovo vreme pokazao i kao vrlo spretan organizatorumetničkog života u Vršcu koji je okupio praktične sve vredne i značajne umetnike koji u ovomtrenutku tamo žive i rade, poput, braće Zvonimira i Slobodana Santrača, Milana Blanuše, VesneTokin, Milana Pavlovića i dr. Uz to, on je jedan od pokretača i tamošnjeg znamenitog kulturnogčasopisa "Košava" koji je znatno nadišao lokalne granice, rečju, šivko Grozdanić Gera je jedna odključnih ličnosti, ako ne i najznačajnijih, koja je inicirala i realizovalo ono što je poznato kao"vršačka kulturna inicijativa". Ovaj svestrani aktivista kulturnog i umetničkog života ne samosvojim delom već i ukupnom aktivnošću (i to ne samo u gradu u kome živi) koju sprovodi u nizinstitucija - Narodnom muzeju, Konkordiji, Galeriji Aurora, časopisu Košava, organizacijijugosloveskih umetničkih manifestacija, izdavačkoj delatnosti itd. gotovo da spada u tip"renesansnih" prirodi koji ima vremena, energije, dakako i znanja i talenta, da svaku od ovih oblastiispuni gotovo besprimernim entuzijazmom koje ga dovode u red onih autora i umetničkih stvaralacakoje su na mnogostruke načine obeležile svoju epohu.Treći program Radio-Beograda, Beograd, 22. februar 2000., Bull Testicles in Blood, ŽivkoGrozdanić Gera: Works 1995-2002, Umetnička radionica Aurora, Vršac, novembar 2002. (pred.kat.)II INSTITUCIJE I PARAINSTITUCIJE’Prvo preduzeće’ pa papazjanijaPolitika kulture''Izložba 'Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka' predstvalja prvo preduzeće spoznajnogokupljanja značajnih primera obraćanja i nadahnjivanja srpskog stvaralaštva kulturnim baštinama iistorijskim nasleđima Baalkana'' – stoji na početku uvodnog teksta Dragoša Kalajića u kataloguistoimene 'smotre' u Muzeju savremene umetnosti. Iako se već godinu i po u ovoj instituciji odnacionalnog značaja demonstrira uporno diletantsko, antimuzejsko i antinaučno, vašarsko gledanjena savremeno stvaralaštvo i njegove probleme, sada smo debili jedan novi kvalitet u ovakvimizložbenim poduhvatima – papazjaniju.Dragoš Kalajić pokušava svojim tekstom da ubedi čitaoce i posetioce ove nakaradne smotre kako,eto, pre njega niko nije bio dovoljno vičan, stručan, valjda ni hrabar da savremeno srpsko slikarstvoprilaže i tumači na način uspostavljanja jasnih linija kontinuiteta u odnosu na dalju ili bližu prošlostkoja se vertikalno nastavlja upravo u ovom području Balkana.No, to bi verovatno tako i moglo da se prihvati bez većih uzbuđenja, recimo u Galeriji Pena uNegotinu, da je kojim slučajem ova 'smotra' tamo postavljena. Ali kako je to 'prvo preduzeće'prikazano u vrhunskoj muzejskoj i naučnoj instituciji, potrebno je, bez ikakve želje za polemikom iliunošenjem 'vičnije, produbljenije i šire spoznaje' (D.K.), ukazati samo na neke činjenice.'Ideja pročlosti – upotrebićemo ovaj uslovni termin – pojavljivala se u umetnosti u odsudnim ikritičnim trenucima njenog razvoja uvek kad su sazrevali uslovi da se definiše novo osećanje sveta ida se uobliči forma' – stoji u tekstu 'Stara i nova umetnost – ideja prošlosti u modernoj umetnosti',


koji je Lazar Trifunović napisao i objavio u časopisu 'Zograf' br. 3 1969. godine. Ovo je najvećitekst prof. Trifunovića koji se odnosi i na Kalajićev problem tumačenja savremene umetnosti čije jeizvorište u prošlosti. Manjih tekstova sa istom temom ima mnoštvo.Kroz srpsku likovnu kritiku, čitav 20. vek moguće je kontinuirano pratiti i razvojtumačenja aktuelneumetnosti u smislu 'prvog preduzeća'. Upravo, već prva registrovana polemika koja se u umetničkojkritici vodila 1886/87. godine između Steve Todorovića i Đorđa Maletića, s jedne strane, a sa drugeMihaila Valtrovića i Đorđa Krstića, delimično je dotakla i pitanje uticaja koji je Kalajić pronašao.Zapravo se može tvrditi da nije bilo ozbiljnijeg srpskog umetničkog kritičara da se ovim pitanjemnije bavio, pa teza o 'prvom preduzeću' Dragoša Kalajića nikako ne može da se održi.Što se same izložbe tiče, ona treba da dokaže iznetu Kalajićevu tvrdnju, ali je zapravo demantuje.Jer, pre svega, srpsko slikarstvo 20. veka ne čine dvadeset, pedeset, sto bilo kojih umetnika, većsasvim određene ličnosti, njihovi umetnički opusi, stilske epohe koje su već veifikovano ušle ukorpus našeg slikarstva ovog veka. Naravno da je u tom korpusu mesto Urošu Prediću, PajiJovanoviću, Stevi Todoroviću, Vasi Pomorišcu itd., sve do Petra Lubarde, Lazara Vozarevića,Aleksandra Tomaševića ili Radomira Damnjanovića Damnjana, ali zbog razloga različitih od onihza koje Dragoš Kalajić misli da su bitni. Da bi ipak izbegao ovakvu nakaradu tezi, u izložbu jetrebalo da budu uvršćeni i umetnici poput Mila Milunovića, Zore Petrović, Stojana Ćelića, MićePopovića, recimo. A zašto ih ovde nema? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Dragoš Kalajićmože biti kritikovan iz najrazličitijih razloga – ali mu se jedna doslednost mora priznati: to jebeskompromisni antimoderniza! Kalajić je svoju zlu volju prema modernoj umetnosti iavangardama mnogo puta, pa i ovom prilikom pokazao.Da se podsetimo samo njegovog najvećeg poduhvata – mamutske televizijske serije 'Ogledalo 20.veka', koja je emitovana sedamdesetih godina i koja je predstavljala maestralnu podvalu, što jezadugo potom izazvalo izazvalo mnoge surove komentare. Nadalje, mogla bi se navesti čitavabibilioteka tekstova koje je on napisao različitim povodima i uvek protiv moderne umetnosti kojunaprosto ne razume i iz tog razloga i mrzi. Ova 'smotra' ima dva dela: jedan čine umetnici koji sustvarali zaključno sa sedamdesetim godinama, drugi deo čine autori osamdesetih i devedesetihgodina. Drugi pregled pregled u okviru 'istog preduzeća' uradio je Dejan Đorić i njegov značaj jetoliki da je i najmanji komentar izlišan. I preko ovoga bi možda moglo da se pređe da nije još jednestvari. Ova 'smotra' je upravo 'prvo preduzeće' u jednom drugom smislu. Naime, u Muzejusavremene umetnosti predstoji promena stalne postavke Jugoslovenske umetnosti 20. veka koja seprema važećem 'duhu vremena' mora pretvoriti u postavku Srpske umetnosti 20. veka.'Smotra prvo preduzeće' tek je probni balon za testiranje javnog mnjenja i stručne publike koja sedakako mnogo i ne obazire na ovakve poduhvate (primetili smo jedino reakcije Zorana Markuša iĐorđa Kadijevića). Ostali se verovatno zabavljaju ne želeći da troše dragoceno vremene na ovakvaobesmišljena i podvaladžijska preduzetništa – baš u duhu svog vremena!Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. oktobar 1994.Mogućnost savremenog stvaralaštvau istorijskim umetničkim ambijentimaPitanje je zaista staro: da li savremeni umetnici smeju slobodno da intervenišu u istorijskimkulturnim ambijentima ili tu treba da rade sa krajnjim oprezom? Ako je suditi prema dokazima kojisu do danas izvođeni, odgovor je načelan i zasigurno pozitivan u korist stvaralačke slobode.Dakako da je estetička argumentacija u ovoj vrsti prosuđivanja onaj krajnji dokaz izveden izdosledne činjeničke i povesne situacije. Lako se prisećamo brojnih polemika koje su ne tako davnovođene i u najznačajnijim urbanim centrima naše civilizacije. Na primer, u Parizu oko toga da li jemesto hipermodernističkoj arhitekturi Centra Žorž Pompidu, poznatijeg kao Bobur, u jezgru ovoggrada, ili, da li je opravdana postmodernistička intervencija i dogradnja na pseudoklasicističkomzdanju Nacionalne galerije u Vašingtonu? Zatim, ponovo u Parizu, da li je dozvoljeno i opravdanopostavljanje 'piramide' u stilski potpuno zatvorenom ambijentu dvorca-muzeja Luvr? Ovo su samonajkrupnije, svakom vidljive i svakom razumljive ilustracije problema koji se često postavlja predsavremene stvaraoce.Da li treba da napomenemo da je bez obzira na vrstu otpora i njegov intenzitet, sačuvano pravoumetnika, u ovim primerima i svim drugim kojih je zaista mnogo, da kad se zadovolje stvarnikreativni razlozi njihovo delo slobodno prodre ili ravnopravno participira u takvim istorijskomcelinama. Dakako u veoma umanjenom obimu, ali sa istim značenjima, u našim uslovima načinjenoje pitanje da li su prestone mozaičke ikone Mladena Srbinovića opravdano postavljene u takvom


istorijskom, umetničkom, kulturnom i religioznom jezgru kakva je Spasova crkva u Manastiru Žiča?Kako je mnogostruka važnost srpskih srednjovekovnih manastira, i ona istorijska, a u jednom sloju idržavno-politička, uz one one koje smo pomenuli, razumljiva su mnogobrojna reagovanja na ovajslučaj. Činjenica da je Srbinović najpre uradio skice za ove ikone koje je crkvena vlast odobrila i pokojima su izvedene dve sporne ikone, nije dovoljna da bi se zaustavila burna reagovanja inegodovanje lokalne crkvene uprave i – što je poseban fenomen, vernika koji su ih videli. U krajnjenegativnim kritikama moguće je razlučiti dva osnovna sloja razumevanja. Jedan je definisao episkopŽički, priznajući da ne ulazi u njihovu umetničku vrednost, koji zaključuje zapravo kako one nezadovoljavaju svoju kanonsku, odnosno liturgijsku funkciju. A drugi sloj je zapravo je zapravojedan, kako bi se to danas nazvalo, plebiscit, narodno izjašnjavanje, kada vernici iskazuju, nimalobiranim rečima, svoj krajnje nipodaštavajući odnos prema ovim relikvijama, koje to, očigledno uovakvim uslovima, ne mogu postati.Ne moramo se samo zapitati kako bi izgledala zapadnoevropska umetnost, dakako i ona katolička, uovom milenijumu da se ta crkva držala ove vrste rasuđivanja. Ali se moramo zamisliti đta bi bilo,recimo, sa zadužbinama kralja Milutina da se postavilo na isti način pitanje stilskih i kanonskihinovacija u živopisima koje je ovaj vladalac naručivao od tada najboljih i najsavremenijih za tovreme vizantijskih fresko-slikara. Kako bi uopšte izgledala istorija umetnosti srpskog srednjeg vekada se na plebiscitu rešavalo pitanje stila u epohi Komnina ili u renesansi Paleologa, te nešto kasnijeresavske slikarske škole, što su za to vreme sve odreda bili zapravo pravi primeri savremeneumetnosti.Apsurdno je, naravno, tražiti od vernika mišljenje o estetskim vrednostima savremene umetnosti,pogotovo u specifičnim uslovima u kojima mi danas živimo. Da bi se savremena umetnost moglarazumeti i prihvatiti potrebna su, među drugima, i dva bitna uslova: najpre visoka prosečnaobrazovanost stanovništva i to njenog elitnog, građanskog sloja, i naravno faktor vremena, jer kakoono sve više prolazi, broj poklonika sada istorijskih stilova sve više raste. Dakle, sasvim je izvesno,a to nas istorija umetnosti naprestano uči, svaka dobra umetnost, bez obzira na početnonerazumevanje koje se redovno javlja, u nekom kasnijem periodu kao stil biva shvaćena, prihvaćenai – istorizovana.Ove pouke su, danas gledano, veoma jednostavne. Veliki problm ovog vremena je to što je našedruštvo ostalo bez prirodnog poretka vrednosti, moralnih orijetira, socijalnih ciljeva. Ako neko mislida Srbinovićevim mazaicima nije mesto u Žičkoj crkvi, da i to jasno kažemo, još manje je mestoikonama koje se u tom manastiru rade u jednoj ikonopisačkoj školi koju čine tamošnje monahinje.Uz svo uvažavanje i poštovanje za njihovu želju i plemenitu nameru da svojim radovima zameneSrbinovićeve, moramo izreći i vrlo rezervisano mišljenje o stvarnim umetničkim vrednostimanjihovoih radova. Jedna stvar je kanonska zasnovanost tih radova, koja zapravo i nije sporna niti jepredmet ovog razmatranja; druga stvar je komplikovano pitanje koje treba da bude zadovoljeno dabi slikarske rukotvorine prerasle u umetnička dela. A upravo snažna umetnička emisija koja zrači užičkoj crkvi ne dozvoljava tu vrstu eksperimenata unapred osuđenih na neuspeh. Kopisti i razniposvećenici zaista ne spadaju u onu vrstu stvaralaca koji bi morali da makar približno zadovolje vrloveliku umetničku obavezu unutar takvih kulturnih ambijenata. Put kojim su krenule lokalne crkvenevlasti da rešavaju ovaj teški problem zapravo je stranputica na koju se uopšte nije smelo ni kročiti.Vreme umetnosti, br. 5, Vreme, 16. januar 1995.Sajam umetnosti ili vašar šunda?Dominacija šundaObeležavajući šezdesetogodišnjicu Beogradski sajam je u program ovogodišnjih manifestacija poprvi put priredio i dosta veliku izložbu pod nazivom 'Art expo 97'. Na ovom 'Međunarodnom sajmuumetnosti i umetničke opreme' pored nekih vrhunskih ustanova srpske kulture kao što su muzeji:Narodni, Etnografski i Savremene umetnosti, umetničkih škola - Fakultet likovnih umetnosti injegov Centar za grafiku i vizuelna istraživanja 'Akademija', te umetničkih udruženja ULUS iULUPUDS učestvovale su i nekolike (uglavnom privatne) galerije koje manjeviše otvoreno trgujulažnom umetnošću - te apsolutno u najvećem broju firme za tzv. 'umetničku opremu' ?! (ranije su setakve ramadžijske radnje zvale 'staklorezačke'). Dakle, tik pored institucija našeg najvrednijegumetničkog stvaralaštva nalaze se one koje po izlagačkoj aktivnosti tu nikako ne spadaju, a već izovoga se uočava kako se očekivani sajam umetnosti zapravo odmah pretvorio u vašar šunda.Primetno odsustvo privatnih jugoslovenskih galerija koje se stvarno bave umetničkom delatnošću


(poput recimo pančevačke 'Galerija Nova' ili beogradskih 'Zvono' i 'Haos', a zanimljivo je primetitida se vlasnica potonje Borka Božović našla u Organizacionom odboru ali ne i na sajmu) pokazujezapravo kolika je današnja briga ove države za seriozno likovno stvaralaštvo. Ozbiljni galeristiočigledno nemaju interesa da plate zakup prostora (ma koliko da je on ovom prilikom dobromvoljom Beogradskog sajma snižen na najnižu tarifu) jer nema pravog tržišta umetninama, odnosnonema (dovoljno) kolekcionara zainteresovanih za pravu umetnosti pa im je neisplativo učestvovanjena ovakvim sajmovima. Prisutni su samo oni koji računaju na nedostatak ukusa, kulture iobrazovanja publike kojoj je najlakše prodavati estetski problematična dela. Totalna dominacijašunda, kiča i lažne umetnosti u društvu pa tako i na Art expu 97 (najgori deo trgovca i 'njihovihumetnika' ovde je prisutan potvrđujući uočeni proces socijalne kretenizacije), nažalost je slikaobjektivnog stanja.Ovakav porazan ishod nakaradne politike (i) u kulturi više puta je konstatovan. Pitanje je da li jesada moguće išta učiniti? Svi odgovori vode isključivo u jednom pravcu - prema definisanominteresu države u podršci ozbiljnog stvaralaštva, odnosno, da se ni pod kojim izgovorom ne prepusti'tržišnim' uslovima koji su naopako shvaćeni i primenjeni u opštem društvenom životu. Kulturnoemancipovane sredine poznaju regulacione mehanizme: zakonski okvir koji favorizuje umetnost iporeska politika koja eleminiše (ili makar maksimalno suzbija) pseudoumetnost. Zatim dolaze na redsistem opšteg i umetničkog obrazovanja, uticaji masmedija itd. - i finale, ovakvi sajmovi koji beležeučinke tih procesa.Danas u Beogradu radi 243 registrovanih galerija. Dve osnovne grupe čine - malobrojne, tzv.neprofitne državne galerije i još malobrojnije privatne (5-10) koje izlažu i pomažu isključivovrhunsku umetnost; s druge strane stoji ogroman broj onih (preko 200, a bezmalo to su sve privatnegalerije) koje nesmetano trguju umetničkim otrovom pozivajući se na tobožnju tržišnu konjukturu. Isve one imaju potpuno isti status u ovom društvu, što nije opravdano s obzirom na motive njihovihvlasnika gde se tačno mogu razaznati čisto trgovački od čisto umetničkih. Država, odnosno njenazakonska i poreska regulativa mora raspoznavati interese isključivog ulaganja u umetnost iaspiracije isključivog uzimanja od umetnosti. Tako kalibrisani aršini društvenih potrebakodifikovani neophodnim propisima, promenili bi sliku naše umetničke scene već za kratko vreme a'Art expo 98' izgledao bi drugačije - na njemu bi, za razliku od ovogodišnjeg, dominirala istinskaumetnost.Razumljivo je zašto je postojeći režim neodlučan oko ovog pitanja - kao i u svim drugimdnevnopolitičkim i strateškim pitanjima zapravo je bez stava jer su i sami njegovi vodećiprotagonisti: idejni kreatori i politički aktivisti beznadežno nekulturni, nedovoljno obrazovani,intelektualno neemancipovani, etički i estetički neartikulisani. Zasad je, s druge strane, nejasno zaštoje i opozicija pokazala iste simptome nedostatka kvaliteta, neodlučnost i bezidejnost tamo gde jepreuzela vlast. Nervoza koja je počela da se ispoljava u ranije relativno konsolidovanim redovimasimpatizera opozicije, među ozbiljnim umetnicima i uopšte kulturnim poslenicima, posledica jenepotrebnog taktiziranja, kompromisa (ne zna se tačno sa čime i zbog čega), odugovlačenja novevlasti u povlačenju neophodnih i urgentnih poteza. Sigurno je, takođe, da neće dugo potrajati ovaiznuđena i produžena tolerantnost.Vreme, 12. juli 1997.ULUS na prekretniciPolitizacija estetikeJoš jedan od mnogobrojnih sukoba unutar Udruženja likovnih umetnika Srbije u poslednje vremeodigrava se sve više pred očima javnosti. Gledajući 'istoriju' tih internih staleških trvenja zapaža senjihovo gotovo pravilno pojavljivanje svaki put sa formiranjem jedne nove izrazito velike i značajnegeneracije umetnika. Ovoj determinisanosti svakako da doprinosi i redovno zaoštravanje ideološkihpitanja koji stvaraju pogodan ambijent za odlučniju polarizaciju stavova (i) među likovnimstvaraocima.Aktuelna kriza u ULUS-u, prema pisanju 'Naše borbe', evidentirala je nekoliko otvorenihstrukovnih i statusnih problema likovnjaka. Ako ovom prilikom za čas otklonimo uzroke kojipočivaju na 'ličnim razlozima': mnogobrojne povrede Statuta i nepravilnosti u radu rukovodilacaUdruženja, netrpeljivost među članovima koja može ležati u principijelnim razlikama ali je znatnijapodela na dobre i aktivne te loše i neaktivne umetnike, nezdravoj potrebi da neki članovi večnorukovode Udruženjem itd, dolazimo do temeljnih nesporazuma koji se delimično vide kao


dnevnopolitički (u ideološkom pluralizmu normalno je da se pokatkad potegnu i politički argumenti)a češće su to zapravo stare rasprave koje se u istorijski novim vremenima zaodevaju novim ruhom.PRETEČE: Već 1898. godine u Beogradu je osnovano prvo 'Udruženje srpskih umetnika zaplastične umetnosti i muziku' u koje su ušli slikari, vajari, arhitekte i muzičari. Cilj udruživanja bioje 'da ujedini srpske umetnike gornjih umetnosti na složen i zajednički rad u težnji gajenja tihumetnosti u Srba, kao i moralno i materijalno pomaganje svojih članova'. Nakon Ujedinjenja, 15.novembra 1919. održan je prvi sastanak beogradskih slikara i vajara koji se uzima kao datumosnivanja 'Udruženja likovnih umetnika'. Zadatak je bio da štiti umetnost te duhovne i materijalneinterese članova.Kako je uticaj Udruženja u umetničkom životu i javnosti postajao sve veći tako su se sve češćenalazili i razlozi da se asocijacija raslojava po mnogim pitanjima - od striktno umetničkih do idejnih.Tako je, recimo, početkom 1929. godine grupa umetnika iztupila formirajući nezavisno 'Udruženjekvalifikovanih likovnih umetnika'. U starom su ostali gotovo svi nezavisni članovi i modernističkagrupa 'Oblik', dok su novom pristupili članovi grupa 'Lada' i 'Zograf" te nekoliko nezavisnih slikara iarhitekata. Osnovu sukoba u izjavi za 'Politiku' (14. januara 1929.) 'kvalifikovani' su ovakoobjasnili: "Grupa smatra da treba razviti umetničku delatnost prema našem podneblju i prema našimprilikama, ne obazirući se na umetničko stvaranje u inostranstvu. Za svoju umetnost grupa traži čistiteren jugoslovenski i balkanski."Isti list u broju od 26. novembra 1936. pod naslovom "Trideset beogradskih umetnika objašnjavajurazlog bojkota 'Cvijete Zuzorić'" piše: "Od tridesetorice beogradskih umetnika umoljeni smo daobjavimo sledeće: Ekonomski položaj umetnika biva iz godine u godinu sve gori. Sve teže stanje,sve oštrija materijalna beda umetnika, i sve očiglednije prepuštanje umetnika sabi samima,onemogućuju iskrene napore umetnika na polju kulturnog rada. Pogrešnim tumačenjemumetnikovog rada kod nas, stvorilo se netačno uverenje da je umetnik biće van društvenihekonomskih odnosa. Međutim, neosporno je da je rad umetnika uslovljen ekonomskim odnosimadruštva. Čak i oni koji su tvrdili i uveravali da se iz bede 'rađa genije', ako se malo nadnesu nadstvarnost, i ako nisu profesionalni iluzionisti, morali bi videti jasno da umetnik ima sve ljudskebitnosti - da jede, da radi, da živi." U ime ove grupe umetnika saopštenje su potpisali ĐorđeAndrejević Kun, Mihailo Tomić, Vera Čohadžić, Mirko Kujačić, Stevan Bodnarov itd.ULUS: Ako smo u prvom primeru videli jedan slučaj čisto umetničkog razloga previranja unutarudruženja likovnjaka, u drugom se očigledno radilo o egzistencijalnim pitanjima, pre svega mladihumetnika, koji su se oštro pobunili zbog nesprovođenja programskih zadataka njihove asocijacije.Rasprave unutar ove dve magistralne teme staleškog udruženja ponoviće se u nekoliko ciklusa inakon 3. novembra 1944. godine kada je osnovano postojeće Udruženje likovnih umetnika Srbije.Osnovni ton u početku, tokom perioda socijalističkog realizma (do 1950. godine) davaće tzv. idejnapitanja umetnosti. Insistiranje na jasnom 'umetničkom žanru sa političkom tezom' iz pera vodećegestetičkog biča revolucije - Ota Bihalji Merina, ovako izgleda: "Najveći deo umetnika još seneusuđuje da pristupi centralnom problemu naše epohe: predstavljanju čoveka u zajednici, našegčoveka u borbi, u napornom radu, u radu punom radosti, u svakidašnjici i svečanim prilikama. Nekise povlače u igre pune estetizma i artizma, izgovaraju se umetničkim principima a u stvariizbegavaju mučni i pošteni napor koji bi, otkrio njihove istinske stvaralačke mogućnosti" ("Borba"25. novembar 1946).Taj najpre klasni, zatim napredni i društveno afirmativni, najzad samoupravni princip ocenjivanjaestetičkih vrednosti umetničkih dela, od koga će zavisiti i ukupni socijalni te kao krajnja posledica -čak i egzistencijalni status stvaralaca, zadržaće se praktično do danas. Prvo se bespogovornozahtevala klasna svest umetnika u prikazivanju socijalne realnosti. Novo komunističko društvozasnovano na staljinističkoj ideologiji, a u umetnosti estetici socrealizma tražilo je od stvaralacadokaze prihvatanja tih načela. Omekšala idejna rigidnost koja je usledila posle 'historijskog ne'Staljinu dala je privid političkim i umetničkim slobodama: na mesto socijalističkog realizmanastupio je socijalistički etstetizam (prema tačnom tumačenju Svete Lukića koje se iz razumljivihrazloga sve manje pominje). Samoupravljanje je zatim proklamovalo tobožnji 'estetički pluralizam' ukome je ipak zadržana prava umetnička hijerarhija: na vrhu su se nalazili državni umetnici podržanina sve moguće načine koji su za uzvrat brižljivo izbegavali ikakvu politizaciju vlastitog stvaralaštva,na dnu su kao i uvek bili mladi umetnici kojima su društvo pravili politički nepodobni i neuklopljivibez obzira koliko su u umetničkom pogledu bila vredna njihova dela. Kao ilustracija najdrastičnijihprimera političkog ograničavanja umetničkih sloboda mogu se navesti epizode "Slikarstva prizora"Miće Popovića u nekoliko nastavaka ili slučaj tzv. "Crnog talasa". Takvo stanje, ili tačnije rečeno -odnos snaga na umetničkom polju, ostalo je važeće do danas. U tim okvirima treba razumeti i


aktuelni sukob u ULUSu.Dugogodišnje nagomilavanje nerešenih staleških problema uzrokovalo je najnoviji cikluslikovnjačkih previranja. Totalna zbrka koja danas vlada u sistemu umetničkih vrednosti na čiji 'vrh'su izbili čisti komercijalni umetnici, još više komplikuje ionako zamršeno i deprimirajuće stanjekoje vlada među likovnim umetnicima. Nekolike generacije mlađih i sasvim mladih stvaralaca kojisu današnji inicijatori pobune u Udruženju istakli su prave razloge nezadovoljstva.NEPROZIRNOST: Predugo traje jedna neprozirna politika Udruženja koje se umesto da rešavastatusne, teške probleme koji muče njegove članove, kakvi su radni prostor, stipendije, stručnousavršavanje itd, želi pre svega da arbitrira u pitanjima estetike i da kanališe tokove domaćeglikovnog stvaralaštva. Da nije tako, ne bi se dogodilo da ogromnu energiju i vreme Udruženje trošioko, recimo, načina organizovanja Oktobarskog salona, ili programa nekih vodećih umetničkihinstitucija, ili oko toga da li Paviljon 'Cvijeta Zuzorić' treba da bude ULUSov koji je potpunopreuzeo upravno i programsko rukovođenje - što svakako nisu poslovi iz domena njegovog rada.Pobunjene umetnike ta pitanja ne zanimaju jer to i nisu programski zadaci Udruženja. Interesuje ihkako se Udruženjem upravlja, kako se dele ateljei, kakve i kolike će stipendije dobiti, kako državaizvršava svoje zakonske i finansijske obaveze prema njima...Kako je ukupna slika današnjeg jugoslovenskog društva krajnje zamršena, neartikulisana i posvemu sudeći nepromenljiva - od vrhunske politike pa sve do adekvatnog mikrostanja koje se možeidentifikovati i u udruženjima poput ULUSa, izgleda da ne preostaje ništa drugo nego stvaranjenovih asocijacija sa zadacima, programima i sastavom te voljom članstva primerenim njihovimdanašnjim potrebama, idejama i mentalitetu. Iskustvo govori da su uvek bili uzaludni naporimenjanja postojećih staleških formacija - takođe ono svedoči i da je novo vreme uvek stvaralo inove asocijacije zasnovane na drugačijim načelima od postojećih.Da li će to saznanje uticati da se formira jedna nova organizacija sa novim ciljevima - od togazapravo zavisi i samo razrešenje sadašnjeg sukoba u ULUSu.Vreme, 9. avgust 1997.U tri slikeFenomeni i značenja novih slika sa kraja XX veka nesumnjivo da zaokupljuju veliku pažnju javnosti- koliko stručne toliko i laičke. Jedan ovdašnji aktuelni događaj vratio je u centar medijske imasovne pozornosti sve zablude koje se upravo u ovakvim perifernim kulturnim oblastimaispoljavaju. Katkada latentno, katkada agresivno, ličnosti iz praktično svih intelektualnih iprofesionalnih slojeva, marginalnih ili vodećih društvenih grupa javno tumače smisao i poruke kojese emituju sa današnjih ikona - bilo da su one produkti serioznog stvaralaštva, bilo da su oneučinjene za jednokratnu i masovnu upotrebu, na primer kao predizborni plakati i sl.Nije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan način pokazujutemeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz slika "iščitanju". Ova pojava jesnažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovno rigidnih političkih grupa - ilevog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnim i civilizacijskim područijimakoje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvan magistralnih civilizacijskih tokova,koje su još, dakle, uvek u "istorijskom periodu", dolazi do tolikog preplitanja uticaja da je potpunorazumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpuno raspoznati. Učinci takvog stanja mogu biti zaistazanimljivi - da istovremeno nisu porazni, destruktivni i opasni.Strah od slika: Logičan početak ovog malog pregleda nalazimo tačno pre deset godina, 1987. uzbivanjima nastalim povodom famozne naslovne stranice "Studenta". Da se podsetimo, na njoj je zabroj kojim je obeležen Dan mladosti objavljena fotografija jednog lista koji je na sebi imao jednooštećenje u vidu zareza. Reakcija tadašnjeg Gradskog komiteta SKJ u Beogradu (čiji je šef u tovreme bio Slobodan Milošević), personalizovanog kroz napis Dušana Mitevića koji je ovu slikurazumeo kao politički napad, odnosno kao uvreda druga Tita. Odbrana njegovog lika i dela bila jetada toliko temeljita i razorna, toliko izvedena u jednom enormnom strahu od mogućih promena dasu isledile kazne za aktere ovog događaja. Sva kasnija objašnjenja i tumačenja koja nisu došla samood redakcije "Studenta" već i od liberalne i demokratske javnosti te uticajnih pojedinaca različitogpolitičkog i ideološkog spektra. Međutim, tumačenja komunista, zapravo pripadnika SKJ, ostarelihrevolucionara koji su se kao pripadnici Titovog partizanskog pokreta prepoznali kao meta napada imladih jurišnika okupljenih oko marksističkih centara i univerzitetskog partijskog komiteta (čija ćevrtoglava politička karijera uskoro biti izvedena pod budnom pažnjom njihovog ideološkog mentora


- prof. Mire Marković) identifikovala su zapravo jednu staru i stalnu potrebu da se slikamapridodaju oni sadržaji koji su najčešće ili sporedni ili ih nema. Strah od ikona se posle ikonoklazmadubokog vizantijsog srednjeg veka obnavlja i intenzivira sa komunističkom vladavinom(neračunajući turski period koji je po prirodi antiikoničan i izvan je evropskog civilizacijskogkonteksta).Potpuno je prirodno i razumnjivo da ova vrsta javne ideološke reakcije usledi nakon četrdesetgodina neprikosnovenog vladanja komunizma u svim oblastima života, od ekonomije i prava doobrazovanja i kulture gde je upravo najrevnosnije sprovođena. Činovnicima i braniteljima Titovogporetka bila je veoma važna dominacija i u umetničkom stvaralaštvu. Oni su u toj oblasti držalimonopol koji je prošao kroz nekoliko faza: od najrigidnije dogmatičnosti socijalističkog realizmaneposredno nakon revolucije do mekših ideloških projekata poput nekih vidova kontrolisanestvaralačke slobode u vremenu koje se smatralo socijalističkim i samoupravnim ("socijalističkiestetizam", na primer).Deset godina kasnije (mada i u međuvremenu nailazimo na manje-više ubedljive primere pogotovou ratnim područijima gde se uz zatiranje stanovništva odvijalo i uništavanje umetničkih dela), dolazido još jednog drastičnog čitanja slika, i istovremeno do jednog identičnog, doduše manje opasnog idestruktivnog ali ne i manje pogrešnog razumevanja sadržaja neke vizuelne poruke. Prvi jereagovanje mitropolita Amfilohija Radovića na cetinjski Bijenale, drugi je tumačenje arh. SpasojaKrunića jedne puruke koja emitovana sa antiizbornog plakata Demokratske stranke.Satanske ikone: U svom gnevnom saopštenju od svega što je mogao da vidi na Bijenalu, mitropolitje pokazao jedino da je ona - satanska. Pošto ovo nije estetička već ideološka ocena, moglo bi serazumeti da je ona došla od crkvenog velikodostojnika samo ukoliko bi se radilo o religioznomseminaru zatvorenog tipa. Ali, kako se u ovom slučaju radi o javnoj umetničkoj izložbi bila biprihvatljiva jedino reakcija gospodina Radovića, posetioca izložbe koja ga je zbog nekog svogsadržaja mogla izazvati da se burno oglasi.A ako se, ipak gospodin Radović oseća pozvanim da arbitrira o estetičkim pitanjima sa visokogmesta crkvenog dostojnika, mora se primetiti kako je propustio nedavnu priliku da se izjasni okoskandaloznog odstranjivanja naručenih, od crkve prihvaćenih i postavljenih mozaičkih ikona u Žičiakademika Mladena Srbinovića. Ovog svetranog mitropolita tada nimalo nije brinula zamenaistinskih umetničkih dela ordinarnim, doduše kanonizovanim i osveštenim kičem koji s masovnoproizvodi upravo pod okriljem njegove, Srpske pravoslavne crkve. Dakle, prozirno je kada seuporede ova dva primera da nikako nije u pitanju briga za umetničke vrednosti crkvenog inventaraveć za očuvanje idejne, odnosno dogmatičke čistote slika koje se na različite načine bave religijom.A tada je jasno i to da je krajnje neumesna reakcija mitropilita Amfilohija na cetinjsku izložbu.Samoprepoznavanje: "Jedan od najvećih srpskih intelektualaca", kako ga je nazvao šef vlastitepartije, arh. Spasoje Paja Krunić, istovremeno stranački i gradski funkcioner, očigledno izražavajućinezvanički stranački stav, reagovao je na antiizborni plakat Demokratske stranke, na vrlo zanimljivnačin. Na njemu se nalazi jedan junak crtanog stripa koji na glavi nosi kapu u obliku magarećihušiju. Uz taj lik ispisan je tekst koji ironizira učestovanje na izborima. Krunić se na neobjašnjivnačin prepoznao na tom plakatu, i pri tom tu projekciju preneo je na sve koji su na izborimaučestovali bilo kao kandidati bilo kao birači. Pošto je, budući je arhitekta po obrazovanju, prošaokroz neophodnu edukaciju, senzibiliziran je i na primanje raznovrsnih vizuelnih poruka. Ta vrstaprofesionalne spreme podrazumeva i teorijsku podlogu, pa je stoga, pogotovo "najvećimintelektualcima", sasvim sigurno poznat mehanizam prenošenja vizuelnih informacija. Otuda sereagovanje ovog arhitekte pojavljuje u krajnje neobičnom svetlu.Da ovo nije slučajnost, pokazuje i istupanje istog arhitekte kada su se nedavno razmatrala pitanjaoko izgradnje i postavljanja spomenika Nikole Pašića na istoimenom trgu u Beogradu. Sve što jeKrunić tada rekao, a sada je u realnoj poziciji da kao predsednik gradske vlade sprovede svojuzamisao, naopako je od elementarne logike (o čemu smo sa svim detaljima već pisali u dva navrata ujeku ove kampanje) - a svodi se na jednu staru, prepoznatljivu komunističku potrebu za smešnom inepotrebnom monumentalnošću, za paradom neukusa i nedovoljnog znanja da se u urbanimjezgrima rade veliki zahvati koji ozbiljno menjaju izgled grada. Ispada da je potpuno beznačajno dali se na ovim prostorima podiže spomenik revolucionarima ili građanskim političarima kada tajposao rade ljudi praktično istog mentaliteta - bez obzira na verbalne manifestacije njihovi ideološkihrazličitosti.Beznadežna nepromenljivost: Redosled je, dakle, ovakav: atmosfera nastala u vremenu pripremaza Osmu sednicu stvorila je i posebnu vrstu iritacije partijskih ideologa na neke vizuelne forme ukoje se, dadako pogrešno, učitavaju dnevnopolitički sadržaji. Zatim, veliki zamah koji je nakog


teških godina komunističke represije zahvatio SPC devedesetih godina, zahvatio je sve vitalne ijavne oblasti njihovih interesovanja - pa tako i aktuelne probleme laičke umetnosti u kojima senjihovi predstavnici teško snalaze. Ona je i tom procesu našla za potrebno, da vrlo sličnommetodologijom i vrlo sličnim mehanizmom arbitrira i u pitanjima novih formi u umetnosti, njihovihvizuelnih sadržaja i poruka. Najzad, čak je i jedna razvikana obnoviteljska partija pokazala da nijeimuna od krajnje izvitoperenog tumačenja vizuelnih poruka isključivo prema potrebama stranačkednevne politike.Ovim primerima načinjen je jedan neobični luk u rasponu od ideološki rigidnih levih ili desnih docrkvenih tumačenja važnih fenomena savremenog života kakva je i svakodnevna ikonosfera.Da li je pogrešan zaključak da se na ovim prostorima u suštini ništa ne menja bez obzira napromenu ideološke matrice. Ili te promene zapravo nema? Izneti slučajevi nažalost sugerišu tačnostjoš jedne beznadežne nepromenljivosti koja se ovde ukorenila.Vreme, 11. oktobar 1997.Neprimeren početakKo je autor?Kako se nažalost i moglo očekivati - počelo je sa skandalom. Kada je u pitanju Nikola Kusovac, našnajpoznatiji estradni istoričar umetnosti, odnosno, bilo šta čega se on poduhvati, izgleda da ne možeda se ne dogoditi neka veća ili manja nepoćutnost. U poduži niz štetočinstava za koje je Kusovacneposredno odgovoran isključivo zbog njegovog nerazumnog petljanja u poslove u kojimakonstantno ispoljava potpunu nekompetentnost i neskrivenu mržnju, upisan je najnoviji biser.Najava: Tačno pre godinu dana na istom mestu (Vreme, 31. X 1996) skrenuli smo pažnju na jedansve prisutniji fenomen koji smo nazvali kulturna kretenizacija imajući u vidu očiglednu političkuinstrumentalizaciju lažnog stvaralaštva u ekstremnim ideološkim relacijama (socijalizam-nacizam)tada tek na pomolu. Sa pet primera bio je ilustrovan proces koji ima izgleda da danas potpunoovlada ovdašnjim kulturnom životom. Jedan od njih odnosio se na napadno propagiranje pokretanjajoš jedne likovne kolonije, "pored već postojećih stopedeset u Jugoslaviji". Osnivači su joj RTS iNarodni muzej u Beogradu, a potpisnici Ugovora u ime ove dve institucije bili su reditelj JovanRistić, pomoćnik generalnog direktora državne televizije, i muzejski savetnik Nikola Kusovac, većduže vreme siva eminencija (usled trajne i definitivne nemogućnosti da postane istinska) našegnajvećeg muzeja. Njih dvojica su tako postali najodgovrniji za izgled i sadržaj najnovije umetničkekolonije u nas.Tokom marta meseca ove godine osmoro umetnika je (posle izvesnih peripetija i nepredviđenihokolnosti, naime čak petoro slikara iz prvog poziva otkazali su učešće pa im je pronađena zamena)sa porodicama boravilo na Zlatiboru. Rezultate njihovog rada sada imamo prilike da vidimo iGaleriji palate "Progres" u Knez Mihailovoj ulici. Izložbu prati i jedan neobični katalog koji je naprvi pogled sasvim pristojan, ali ima i nešto što ga dovodi u red presedana u ovdašnjoj kulturi. To jemeđutim ispalo sasvim adekvatno onim procesima koje smo naveli na početku a neposredna jeposledica poznatog Kusovčevog ponašanja u najnovije vreme.Među kraćim, u katalogu objavljenim tekstovima koji se odnose na rad slikara, učesnika kolonije,nalazi se i jedan sa potpisom profesora Beogradskog univerziteta, poznatog istoričara umetnosti ilikovnog kritičara dr. Ješe Denegrija. Taj napis ima sve karakteristike uobičajenih recenzija ovevrste stvaralaštva, dakle sa njim je sve u redu izuzev jedne sitnice - Denegri ga nije napisao.Nije sada prilika da se detaljno bavimo njegovom niti analizom celog događaja, ali treba istaći dapostojeća dokumentacija ovog slikara pokazuje da je Ješa Denegri o njemu objavio samo jedan teksti to u katalogu samostalne izložbe održane 1995. godine u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić".Upoređivajem ta dva teksta vidi se da oni nisu identični pa je stoga neminovan zaključak da jepotonji Denegriju podmetnut. Zašto? O tome će biti reči u sasvim izvesnoj predstojećoj prilici.Neobični lik: Aktera ove prevare bez presedana logično (mada je upotreba logike u ovom vremenui u ovom prostoru izuzetno rizična) ne treba tražiti u partneru koji zastupa televiziju iako je onpotpisan kao "direktor kolinije", već u "umetničkom selektoru", dakle Nikoli Kusovcu.Izgledalo je da je ovaj neobični lik sa naše kulturne scene do sada prošao sve faze njenogunižavanja i uništavanja: od neznalačkih i naopakih medijskih promocija i besmislenih likovnihkritika do monstruoznog propagiranja lažnih slikara i lažne umetnosti u mnogobrojnim prilikama, odštetočinskog delovanja u umetničkim savetima naših najvećih kulturnih institucija i manifestacija dooriginalne "ratne muzeologije" ("hrvatsko đubre" treba prepustiti uništavanju) koju je on smislio i


sprovodio kao član Kriznog štaba republičke Vlade u periodu kada je obavljena evakuacijapokretnih umetničkih predmeta sa ratnog područija. Zbog toga je čak usledila i jedna ponižavajućaprovera inspektora Evropskog saveta.Do ovog slučaja činilo se da se Kusovac nalazi na samom dnu profesionalne etike usled svogkrajnje neprimerenog ponašanja ispoljenog u različitim prilikama, ali se on očigledno tu nijezadržao: objavljivanje teksta u katalogu za koji je on odgovoran, a koji sa potpisanim autorom nemanikakve veze, pokazuje da za njega skrupule ne postoje. U ovakvim slučajevima graniceskandaloznih invencija nezamislive su.S druge strane, može se pouzdano predvideti da će slične bezočnosti (nameće mi se jedanadekvatniji izraz - ludilo) generisane opštim socijalnim i idejnim kretanjima, kolektivnim duhovnimi etičkim stanjem u skoroj budućnosti eskalirati.Vreme, 18. oktobar 1997.Novo tržište umetnina i nova politikaCena umetnostiNajstarija i najuglednija prodajna galerija u Beogradu, ona na Kosančićevom vencu, prošla je mnogefaze koje su obeležili i veliki uspesi i velike stagnacije pre svega u zavisnosti od ekonomske snagedruštva, odnosno, od jačine i veličine specifičnog tržišta na kome se obavlja promet umetničkih dela.SISTEM: Po svedočenju svih koji se neposredno nalaze u tom sistemu, a dominanti su dakakostvaraoci, potom galerije koje posreduju, najzad kolekcionari i ljubitelji umetnosti koji govoreisključivo empirijskim pokazateljima, nikada nije bilo nepovoljnije stanje na tržištu umetninamanego što je danas. Totalno osiromašenje društva, privrede i pojedinaca izazvalo je dosad nezabeleženpad vrednosti umetničkih dela, a to je nateralo brojne stvaraoce da se povuku sa legalnog tržišta,odnosno da izbegnu uobičajeno galerijsko posredovanje u prodajama što kao posledicu ima i njihovopotpuno zamiranje.Dakle, osnovno je: kupaca gotovo da više nema, umetnici su postali nezadovoljni cenama kojenjihovi radovi danas objektivno mogu da dostignu na tržištu (a koja je postala podosta različita odnjihove tzv. umetničke vrednosti; ove dve cene - tržišna i umetnička su u stabilnim i bogatimdruštvima vrlo približene, dok su u siromašnim veoma različite - i uvek na uštrp umetičke). Prodajnegalerije se stoga sve više doživljavaju kao potpuno nepotrebni deo ovog sistema.Očigledno je da se u ovakvim krajnje nepovoljnim uslovima (pošto svakako da nije moguće menjatiglobalne ekonomske potencijale niti uticati na resurse sa te strane) moraju tražiti neki novi puteviopstanka i regeneracije rada komercijalnih galerija. Na jedan od njih, svakako najteži i sa vrloodloženim očekivanim efektima, iniciran je autorskom izložbom "Exces..." Jasmine Čubrilo koja jepostavljena upravo u galeriji na Kosančićevom vencu. Predlog koji je ona učinila odnosi si se naumetnike mlađe generacije koji su dosad kao stvaraloci značajno afirmisani ali su istovremeno ostaliizvan tržišnog sistema umetnosti uglavnom zbog uvrežene predstave po kojoj je njihov radnekomercijalan.EKSCES: Međutim, sastav umetnika na ovoj izložbi pokazuje nešto drugo. Među prikazanimautorima koji sasvim svesno idu za poznatom idejom antitržišne estetike (koju su ustanovileistorijske avangarde a koju je do krajnjih granica razvila konceptualna umetnost sedamdesetihgodina), slike i skulpture većine umetnika na ovoj izložbi makar u fenomenološkom ravni imaju"izgled" komercijalnih radova podložnih tržišnoj proveri vrednosti. Najvažnije je naravno da suizloženi radovi istovremeno pokazali i sve karakteristike svoga vremena koje je umnogome izmeniloi lik plastičkih umetnosti na samom kraju ovog milenijuma.Tako slike Daniela Glida pokazuju isečke iz njegovog svakodnevnog života sa poznatomikonografijom devedesetih godina, a Uroša Đurića sve veće interesovanje za rusku slikarskuavangardu, pre svega za delo Kazimira Maljeviča koje još uvek provocira nove interpretacije.Objekti Gabriela Glida deluju neubičajenim skulptorskim formama i strukturama različitihupotrebljenih materijala koji su prošli kroz složenu tehnološku obradu, a Branke Kuzmanovićgeometrijma optičkih senzacija bez obzira da su realizovana u dve ili tri dimenzije. Novi radoviIvana Ilića, s druge strane, sadrže tautološka svojstva koja kod manje upućene publike navikle na"metaforički"jezik likovnih umetnosti, izazivaju probleme razumevanja smisla. Vrlo sličnan pristupimaju i aktivisti novosadske grupe "Apsolutno" (Zoran Pantelić, Dragan Rakić, Dragan Miletić,Bojana Pejić) pokazujući upravo isti interes kod kreacije umetničkog predmeta. Njih u osnovizanima novonastala situacija u nekada gvozdenom zavesom pedeljenoj Evropi na Istok i Zapad.


Ovakvo čitanje izložbe "Exces..." naravno da nije jedino. Ono ima isključivu nameru da jednojnovoj publici pokaže novu umetničku produkciju, da ohrabri radoznalost i potencira potrebe ljudi nasličan način kako su u ranijim epohama bile zadovoljavane estetičke ambicije kolekcionara,sponzora, mecena ili ktitora. Izloženi radovi imaju punog smisla koje im daje estetika njihovogvremena i po tim osobinama oni identifikuju likovne vrednosti epohe - na manje-više sličan način nakoji su to čili i njihovi prethodnici, klasični i tradicionalni umetnici koje poznajemo iz istorijeumetnosti. Potrebno je, znači, senzibilizirati novu publiku na drugačiju estetiku.MURAL: Istovremeno je sa otvaranjem izložbe promovisan je jednan novi beogradski murala.Odmah pored same galerije profesor Čedomir Vasić je sa asistentom Brajanom Vasićem oslikaodvadeset metara dugački zid sa osnovnom temom "Prodajna galerija". A zatim tu je i tema pejsažakoja je specifikovana na zanimljivi način. Naime, zid na kome je ova slika izvedena postao je"transparentan", dakle, tako proziran da se "kroz" njega vidi panorama Novog Beograda, Ratnogostrva i Zemuna. Na tom literarnom sadržaju lako se prepoznaje poznata i uobičajena Vasićevaslikarska semantika za koju su najkarakterističniji potpuna kontekstualizacija slikarskog prizora,poigravanje sa optikom posmatrača, citatnost nekog stilskog obrasca iz povesnog perioda iz istorijeumetnosti. Pored prošlogodišnjeg murala koji je Vasić izveo na Terazijama, pored fotografskogateljea Milana Jovanovića, ovaj na Kosančićevom vencu programski je najdosledniji i najodređenijiu zidnom slikarstvu ovog autora.Način na koji je mural realizovan pokazao je kako je ovde zapaćeno pogrešno shvatanje da suumetnici dužni da rade isključivo o vlastitom trošku i za vlastitu slavu, odnosno da im se redovno neplaća za dela na koja je društvo vrlo ponosno i redovno se njima hvališe u svečanim prilikama.NEODGOVORNOST: Kada je uz poznate peripetije konstituisana gradska vlast, u tom prvomtrenutku pokazala je i vrlo nametljiv interes da jednim novim, drugačijim ponašanjem i u poslovimaorganizovanja i finasiranja gradske kulture i umetnosti ne bi li se pokrenuli njeni umrtvljenipotencijali. Tada je predsednik beogradske vlade arh. Paja Krunić u punoj pobedničkoj euforijipozvao novoimenovane direktore institucija kulture koje finansira grad (pošto postoje namenskasredstva u gradskom budžetu) da se urede zapušteni ulazi, kalkani, rasveta itd na njihovim prilazima.Prodajna galerija je stoga odmah pozvala Čedomira Vasića da načini pomenutu zidnu sliku. Problemje, kako je to postao redvni običaj, nastao kod plaćanja. Nikakvi pozivi (barem desetak koje jeevidentirala predsednikova sekretarica) onome koji je praktično u ime grada naručio ovaj mural nisupomogli - arh. Krunić je oglušio se o javno iznete obaveze.Uz, u skorije vreme zabeležena čak tri pogrešna postupka u odnosu na vitalna pitanja umetnosti:ovaj slučaj sa muralom na Kosančićevom vencu, čitanju jednog antiizbornog plakata (o čemu smopisali u Vremenu od 11.10.1997) i višestruko povećanim nametima umetnicima - korisnicimagradskih ateljea koje je izazvalo njihovu opravdanu pobunu, mogao bi se već sasvim pouzdanoizvući zaključak o tome kako na serioznu likovnu kulturu gleda aktuelna gradska vlast. A takvapomisao nikako ne ide u prilog ostvarivanja predizbornih obečanja - sva je prilika, nažalost, da su inovi političari oboleli od poznatog pedesetogodišnjeg (uz sasvim male izuzetke) sindroma ili krajnjeideologizovanog ili potpuno neodgovornog odnosa prema umetničkom stvaralaštvu.Vreme, Beograd, 8. novembar 1997.Umetnički sindikalizamVeć duža kriza u Udruženju likovnih umetnika Srbije, koja je pre svega uzrokovana pogrešnompostavkom u trenutku njegovog osnivanja (kada je ova strukovna asocijacija nakon komunističkerevolucije formirana pre svega da bi vodila ideološku borbu i to ne samo po pitanjima estetike već ipo globalnim političkim temama koje je nametnuo Titov pobednički režim) izazvala je sada i jednodosta značajno podvajanje njegovog članstva.Naime, oktobra meseca 1997. godine osnovan je Sindikat samostalnih likovnih umetnika - članovaULUS-a čije bi delovanje trebalo da ispuni prazninu koja objektivno i postoji u radu ovog Udruženjaa tiče se ostvarivanja nekolikih programskih ciljeva: stvarnu borbu za poboljšanje društvenog imaterijalnog položaja članstva, osiguravanje veće slobode stvaralaštva koja očigledno biva ugroženanajnovijim društvenim procesima, ostvarivanje saradnje i sindikalističko povezivanje sa srodnimasocijacijama u Jugoslaviji i svetu, povećavanje raznih vidova solidarnosti među članovima itd.Dakle, već iz ovih pitanja vidljivo je da je nastao još jedan borbeni sindikat koji će imati za šta da sebori, koji će znati kojim specifičnim sredstvima da ostvaruje svoje ciljeve s obzirom na profesiju


njegovih članova, najzad, koji će zahvaljajući svome ionako permanentnom javnom istupanju(izložbe, intervjui, stalno prisustvo u medijima) moći da u žiži društvene pažnje kontinirano namećesvoje interese i zahteva rešavanje brojnih staleških problema.Kako se moglo i očekivati, njihova prva velika javna manifestacija postala je jedan izložba - upravoPrva godišnja izložba koju je Sindikat samostalnih likovnih umetnika priredio, kako su to naročitoistakli - u bivšem Muzeju "25. maj".Iako je ona privukla respektabilni broj učesnika - gotovo 300, iako su pri tom na njoj svoja delaizložili umetnici praktično svih generacija - od doajena srpskog slikarstva Leposave Bele Pavlović(rođene 1906. godine) do početnika kojima je ovo gotovo prvo javno predstavljanje, iako su iproglasu naveli da je ona zamišljena kao prikaz srpskog stvaralaštva svih orijentacija i praksi, odklasičnih likovnih disciplina do proširenih medija, iako su nameravali da ona postane presek tlakako stoji u predgovoru kataloga, ona je pored nekih uobičajenih, reklo bi se - početničkih mana,pokazala i nedostatke koji se ipak ne bi smeli činiti. A pri tome oni nisu isključivo posledicaljudskog fakora već su izraz supstancijalnih postavki ovog tipa masovnih, entuzijastičkih i staleškihmanifestacija.Stoga nije moguće (a ni potrebno) u kritičkim osvrtima ukazivati na jedan broj izloženih radovakojima na bilo kakvim - pa ni u najmasovnijim, neselekcioniranim udruženjskim ili sindikalnimpriredbama ipak nije mesto, ali je potrebno istaći nedozvoljeno proizvoljnu i lošu postavku kojaneka dela vidno podcenjuje otkrivajući ne samo estetičke preference (pri tome vrlo kompetentnih)autora postavke koji se zasigurno u ovoj vrsti otvorenih ilzožbi za sve učesnike koji su ovderavnopravni po definiciji, ne smeju ispoljavati, već i njihovu nedovoljnu muzeološku izgrađenostkoja - uprkos svoj slobodi, ipak ima i neke nenarušive metodološke i praktične principe.Zatim, novoformirani Sindikat likovnih umetnika je pokazao stanovitu nemoć, što je možda u ovomtrenutku tek početne afirmacije i prirodno, ali se upravo stoga mora biti obazriv i o tome voditiračuna, koja je ispoljena na trima tematskim razgovorima na kojima se nisu odazvali pozivu neki odneophodnih učesnika. Na primer, na razgovor Sistem umetnosti - predlozi reformi nisu došlirepublički i gradski ministri za kulturu koji bi zaista morali da se u ovakvim prilikama javnoizjašnjavaju i o dnevim i o strateškim pitanjima našeg ukupnog kulturnog života i o uslovima ukojima deluje ovdašnji sistem umetnosti, jer upravo te državne institucije i njihove čelne ličnosti nanajodlučniji način kreiraju i projektuju te procese.Najzad, razgovor koji je naslovljen Aktuelna umetnička scena i vrednovanje umetničkih dela kojije podrazumevao striktnija estetička pitanja, ipak je pod uticajem dnevnih događaja otišao na terenopštih, poznatih jadikovki nad sudbinom umetnika za koju su svi krivi (što nije netačno) ali je torasprava one vrste koja, ako se ne kontroliše i ne usmerava, uvek ispadne besplodna. Ako je većosnovan ovakav Sindikat, onda je bilo normalno očekivati da on hrabro i sindikalistički borbenoistupi sa svojim tezama, predlozima i zahtevima koji se moraju nametnuti kao dnevna društvenapitanja i rezolutno tražiti odgovore na njih od svih upućenih i prisutnih u jedinstvenom sistemu - oddržave do specijalizovanih institucija koje se bave njihovim delima, od medija do kritike, odumetničkih škola do fondacija koje pomažu njihov rad... Itd.Uprkos primedbama, mora se istaći da je veoma važno da je Sindikat samostalnih likovnihumetnika osnovan da bi očigledno supstituisao paralisanu delatnost njihovog Udruženja na rešavanjuvitalnih pitanja stvaralaca kroz jedno vrlo aktivno i vrlo javno lobiranje za interese svog članstva.Takođe je veoma značajno da su oni u rekordnom roku pokrenuli i jednu novu veliku likovnumanifestaciju koja će smanjiti pritisak na neke druge (poput Oktobarskog salona koji sada ima iuslove i razloge da se vrati svojoj osnovnoj nameni) a koja će imati zadatak da već sledeće godinenađe način da okupi i afirmisane srpske umetnike koji su ovog puta izostali - nadamo se isključivo izrazloga sumnjičenja da tek osnovani Sindikat ima organizacionih sposobnosti da kvalitetno uradipriredbu sa tako velikim brojem učesnika.A ovo su - uz druge, sve dobri razlozi da se ovaj novi fenomen organizovanja stvaralaca na našojumetničkoj sceni ozbiljno podrži - i to ne samo iz razloga profesionalne solidarnosti već ponajpre izsvesti o mestu umetničkog Sindikata u vremenu bliske budućnosti koje nam neposredno predstoji akoje će zasigurno biti istovremeno uslovljeno i mnogobrojnim neprozirnim opasnostima i mnogimneskrivenim štetočinstvima.Republika, br. 191, 16-30. jun 1998.


Globalne promeneNova muzeologija i Muzej savremene umetnostiNedavno je u stručnoj periodici ukazano na veliku tekuću promenu u vodećoj svetskoj institucijikoja kolekcionira i izlaže umetnička dela XX veka - njujorškom Muzeju moderne umetnosti(MOMA - Museum of Modern Art) pri čemu je posebno bila naglašena činjenica da njegov stručni,kustoski tim traga i za odgovorom na aktuelno pitanje: šta se fundamentalno danas događa samuzeologijom koja se bavi delima novog likovnog stvaralaštva, kako vidimo, veoma izmenjenogizgleda, sadržaja i svojstava u odnosu ne samo prema tradicionalnim i klasičnim, već i premamodernističkim oblicima.U svojoj istoriji dugoj punih sedam decenija MOMA je u glavnim crtama govoreći, prošla kroz dvefaze - epohu prvog direktora Alfreda H. Bara koji je prakticirao stroge i vrlo određene poglede navisokomodernističke standarde u likovnim umetnostima što su vremenom postajali obaveznim zasve one muzeje koji su sakupljali umetnička dela XX veka (među njima je i Muzej savremeneumetnosti u Beogradu), i najnoviji period započet 1995. godine sa dolaskom aktuelnog šefa GlenaD. Lourija. Njegov osnovni zadatak sastoji se u tome da kolekcije i stalnu postavku MOME što višepribliži savremenoj umetnosti, odnosno recentnijoj plastičkoj produkciji.Ako u teoriji umetnosti nije sporan hronološki početak Moderne, a on se u istoriografiji postavlja u1880. godinu, zapravo u slikarski opus Pola Sezana, goruće je pitanje gde se ona završava, ako seuopšte, prema tumačenjima iz novomodernističkog kruga, i završava. Tu zapravo leži poznatakontroverza koja se isplela na liniji moderna-postmoderna-novomoderna a od njenog razrešenjazavisi i konačna vremenska tačka u opštoj delatnosti muzeja umetnosti ovog veka. Teorijski ipraktični (muzeološki) odgovor koji na ovaj problem bude dala MOMA nesumnjivo da će najmanjebiti orijentacion za srodne institucije.No, na jedan specifičan način deo ove neprozirnosti registrovan je i radu beogradskog Muzejasavremene umetnosti. I on je u svojih četrdeset godine postojanja zapravo prošao nekoliko, moždatri, vidnije ocrtanih etapa. Vreme od osnivanja 1958. (odn. 1965. kada se useljavanja u namenskiizgrađeno zdanje na Ušću) do početka osamdesetih godina kada je njime upravljao Miodrag B.Protić proteklo je u intenzivnom istorijskom i teorijskom definisanju glavnih puteva srpskemodernističke i visokomodernističke likovne kulture posmatrane u kontekstu jugoslovenskih pojavai procesa koji su najodlučnije formirali njen dominantni izgled tokom prvih sedam decenija veka.Prva promena u rukovođenju ovom kućom koincidirala je sa velikom transformacijom (jednom odmnogobrojnih koje su bile karakteristične za umetnost ovog veka) u samom jeziku plastičkogstvaralaštva zabeleženom ranih godina devete decenije. Mnogi razlozi su uticali da se već prvemanifestacije "Umetnosti osamdesetih" kako se najčešće nazivala naša Postmoderna, u Muzejupromptno registruju ne samo kroz izložbeni program ili politikom otkupa već i simultanimpromenama u samoj Stalnoj postavci Jugoslovenske umetnosti XX veka koje su postale znatnoučestalije i hrabrije u odnosu na dotadašnju praksu Muzeja.Na žalost, ovo oslobađanje, inoviranje i aktuelizacija muzeologije u MSU kratko je trajalo. Većjanuara 1993. Muzej je pogodila najnovija promena koja je zaustavila njegov prirodni razvoj. Tajdogađaj sa dugoročnim posledicama (kako je u stručnoj javnosti više puta komentarisano) temeljnoje uzdrmao sve njegove dotadašnje profesionalne principe a da nisu bili uspostavljeni novi - odkrupnih pitanja kakvo je oduzimanja tzv. matičnosti u delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobarado pogrešne reorganizacije unutrašnjeg ustrojstva naročito u donenu rada stručnog tima, odnerazumnog zaokreta u programskoj orijentaciji sa nekim projektima sumnjivih vrednosti doizdavačke delatnosti koja je potpuno zamrla, itd.Time je uzrokovano zapravo definitivno otklanjanje svakog traga ozbiljnije teorijske zasnovanostinjegove delatnosti na makro planu (delimične izmene u stalnoj postavci, odsustvo velikih projekatapoput decenijskih, retrospektivnih ili problemskih izložbi koje formiraju sliku naše današnjeumetnosti) i na mikro (parcijalni izložbeni program u samom Muzeju, zatim u Salonu u Pariskojulici ili izložbi specijalno formiranih za gostovanje izvan Beograda, zatim u najvećoj merivoluntarističko popunjavanje kolekcija slika, skulptura, grafika itd, a u najnovije vreme čak ipogrešno preuređivanje Parka skulptura oko Muzeja i dr.). Ovo znači samo jedno - da je danasvidljivo odsustvo bilo kakve koncepcijske utemeljenosti u radu Muzeja savremene umetnosti štonaravno ne može da ostane bez trajnijih posledica ne samo po njegovu internu delatnosti i spoljašnjedelovanje, već i za samu sudbinu umetnosti koja je sa njim u najneposrednijoj aksiološkoj iontološkoj povezanosti.Uznemirujuće je pitanje kako će se u postojećim okolnostima ostvariti neki stručni zadaci koji stoje


pred ovom kućom na pragu 21. veka. Kako je za rad MSU do devedesetih godina bilokarakteristično utvrđivanje mesta srpske i jugoslovenske umetnosti u internacionalnim relacijama(što je i bila početna ideja njegovih utemeljivača), otvoren je i problem kako u novim okolnostimauključiti MSU u porodicu velikih svetskih muzeja - što se u jednom trenutku dogodilo kada supriređene dve Međunarodne izložbe likovnih umetnosti: "Beograd 77" i "Beograd 80". Tada je MSUuspeo da ostvari neposrednu saradnju sa svetskim muzejima iz trideset zemalja, poput, Muzeja 20.veka iz Beča, Muzeja savremene umetnosti univerziteta u Sao Paolu, Bobura u Parizu, Nacionalnepinakoteke u Atini, Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu, Muzeja i vrtaskulptura Hiršhorn u Vašingtonu, Muzeja moderne umetnosti u Stokholmu, Muzeja Ludvig izKelna, Tejt galerije iz Londona... koji su mu za te prilike pozajmili uglavnom dela iz svojihkolekcija.Kako više nije moguće posmatrati srpsko stvaralaštvo u relacijama jugoslovenskog, s jedne strame,a sa druge, MSU se mora izdići iz pogubne lokalne zatvorenosti u koju je gurnut devedesetih godina,zaista je postalo neophodno da se ono na efikasan način poredi sa najznačajnijim svetskimdostignućima tako da se na isti ili neki sličan način u Stalnoj postavci MSU na kraći ili duži periodnađu i aktuelna dela iz svetskog likovnog stvaralaštva. Zapravo je to potreba prisustvovanja MSU naglobalnoj međunarodnoj mapi muzeja savremene umetnosti ne samo preko povremenih gostujućihizložbi već i preko jedne nove internacionalne stalne postavke. Tim stručnim profesionalnimizazovom naša umetnost bi se njegovim posredovanjem uključila na svetsku umetničku scenu aMSU približio ideji o muzeju današnjice koja se danas ostvaruje u mnogim zemljama.Vreme koje je pred nama zahteva uspostavljanja jasne svesti koju Muzej savremene umetnosti morastalno da pokazuje o značenju Stalne postavke Jugoslovenske umetnosti XX veka, o tome kakve su isa kakvim se razlogom priređuju kapitalne izložbe: decenijske, retrospektivne, problemske, o tomekakva i na kakvim principima treba treba da bude njegova programska i izložbena strategija.Nadalje, čime se rukovodi i koji se argumenti ističu u procesu formiranja delikatnih ideja i smislapopune muzejskih kolekcija i uopšte otkupne politike, a sve ovo u kristalno jasnoj i u svakomtrenutku javno predočavanoj kadrovskoj obnovi, zapravo okupljanju u Muzej savremene umetnostiusključivo onih znalaca koji su se u svom radu već osvedočili po njihovim shvatanjima i pogledimana umetnost ovog veka. Tu je dakako i nastavljanje izuzetno važnog teorijskog rada i izdavačkedelatnosti koji se odnose na specijalna izdanja (na primer potpune preglede sadržaja umetničkihfondova Muzeja, tzv. "Katalozi zbirki") kao i izdanja koja bi trebalo da prate inostranu teorijskumisao o današnjoj umetnosti kao i dopunjavanje publikacija srpskog i jugoslovenskog kritičkogkompleksa.Sve su ovo neophodni uslovi da Muzej savremene umetnosti u Beogradu opstane, pre svega uprofesionalnim pogledu. A to podrazumeva zaustavljanje razaranja po mnogim, kako smo videli,koncepcijskim, programskim, kadrovskim i drugim linijama, računajući tu i najavu "retorzije" ili"dislokacije" delova kolekcija ili čak njihova rasprodaja (kao nedavno u primeru zemunske opštine).Dakle, pod predpostavkom da MSU ne snađe konačna katastrofa u ovom krajnje opasnom vremenu,pogotovo za vrhunsku kulturu i seriozno umetničko stvaralaštvo, moglo bi se očekivati da se makarono što je realno moguće ostvari, razumljivo, uz neophodne kadrovske promene koje se u javnosti sanestrpljenjem očekuju.Naša borba, 26-27. septembar 1998.Anti-ikonomanijaUspostavljanje stabilne kulture nekih umetničkih medija kakva je slika, i naročito skulptura, u ovomreligijsko-ideološkom području ide dosta teško i sa promenljivom srećom usled mnogobrojnihpovesnih i civilizacijskih razloga. Pri tome, ta borba za formiranje postojane vizuelne ili slikovnepredstave u plastičkim umetnostima, ima podužu istoriju. Vizantijska tradicija u kojoj je nastala iovdašnja opšta umetnička sfera u prvim vekovima ovog milenijuma zasnovana je naistočnohrišćanskoj dogmatici (koja katkada takođe nije imala previše razumevanja za artificijelnisvet likovnosti) ustanovila je i u toj oblasti čvrste, gotovo nepromenljive, kanonizovane standarde.Tako se tokom VII-VIII veka (prema Georgiju Ostrogorskom to je "Doba Ikonoklastičke krize"koje je trajalo između 711. i 843. godine; videti njegovu knjigu "Istorija Vizantije", Beograd, 1969,str. 157-211) vodila žučna diskusija oko načina predstavljanja lika, i uopšte ljudskog oblika, naikonama, freskama, kod ukrašavanja teoloških knjiga, na bogoslužbenim predmetima itd. - što jeistoriografija zabeležila kao ikonomahiju, tj. sukob ikonofila (obožavalaca ikona, zastupnika


protiv zamrznutosti!Predstavi su se priključili dobrovoljci, umetnički sindikalisti i brojni neudruženi stvaraoci -ikonodobrovoljci sa naše oficijelne i alternativne scene: Nikola Džafo, Saša Marković Mikrob,Aleksandar Rafajlović, Ratko Vučinić, Nenad Bračić, Sanvila Porej, Dušan Junačkov, BožidarBabić, Uroš Džurić, Nebojša Milikić (uništio celokupnu svoju dokumentaciju iz borbe protivkioska), Fatima Dedić, Miomir Grujičić Fleka, Predrag Kočović, Vera Maredo, Mihailo Petković,Goran Desančić, Gradimir Rajković, Miroslav Todosijević, Miroljub Filipović Filimir, Samuel, AnaMilovanović, Slađana Stojanović (iz Beograda), tročlani "Art-cirkus", Vesna Grginčević, DraganŽivančević (iz Novog Sada), Saša Stojanović (iz Leskovca). Za Novi Sad krajem januara o.g.predviđen je nastavak predtave uz Ivana Ilića, Dragoslava Krnajskog, Vericu Stevanovi, SrđanaVeljovića i druge novosadske dobrovoljce. "Torpedo" je zasad malo poznata teatarska trupa kojadeluje dve godine a čine je oko 30 članova - od studenata glume do profesinalaca; dosad su imalidve predstve: "Etnocirkus" i "Orvelova farma". U njihovom najnovijem nastupu učestvovalo je trojeglumaca Miloš Samolov, Ivan Tomić, Ivan Jeftović uz reditelja Darijana Mihajlovića.Akcija je završena sakupljanje spaljenog umetničkog otpada u specijalne kese (spacebag) kaomaterijal-đubre za sledeće akcije i gozbom na tako deponovanom smeću.Uvodni tekst je napisao slikar Predrag Kočović pod naslovom "Zašto dobri i pametni ljudiuništavaju svoj rad" u kome je načinio povesni i semanantički luk od tradicionalnog umetničkogstvaralaštva do recentne art-produkcije, dakle, od prošlovekovne romantične predstave umetnika kaogenija jedinstvenih sposobnosti do kraja modernističkih utopija kada je umetničko delo postalo robana završetku ovog veka. Autor se u ime svih učesnika pita: "Zar i posle svega da budemoangažovani umetnici, umetnici-moralisti?" i ako je ova nedoumica možda ostala da lebdi u vazduhu,ipak je otvorila prostor za jednu novu, ili drugačiju kreativnu (samo)destrukciju novih značenja iformi kao nastavak onih "estetika destrukcije, estetika odvratnog, estetika đubrišta" čime seuostalom "Led-art" bavi, kako smo proteklih godina imali prilike da mnogo puta gledamo, urazličitim kontekstima i na zorne podsticaje vlasti.Ova akcija, upravo kompleksni umetnički čin izraz su opšte društvene destrukcije u kojoj se odvija iprimetna autodestrukcija aktuelne umetnosti koja istovremeno izražava snažno osećanje etičkesavesti. Publika je tom prilikom prisustvovala simboličkom (ali i bukvalnom) činu sa mnogobrojnimslojevima značenja i implikacijama: jedan od tih uzgrednih fenomena je, prema svedočenju učesnikai zaprepašćujuća pasivnost, doduše malobrojne i probrane publike, koja je mirno, bez uzbuđenja igotovo sa simpatijama i razumevanjem pratila akciju "vlasti" koja uništava umetnička dela - čaknjihove autore tera da ih sami razore. Tumačenje bi moglo ići putem svesti o opštoj utičenosti izatupljenosti odbrambenog refleksa koji je ovdašnji totalitarni režim uporno, izgleda i uspešno,izgradio u desetogodišnjem periodu. Ovdašnje malobrojne male enklave slobodne umetnosti nisuuspele da se zbog mnogih restriktivnih razloga nametnu široj pubici te je stoga i ukupna delatnostCentra za kulturnu dekontaminaciju u čijem se okrilju odigrao ovaj projekt i uz svu njegovuenergičnu i raznovrsnu produkciju i delatnost, protiče u jedino mogućem - društvenomarginalizovanom okviru. Otuda se nazire i snažna simbolika koja povezuje CZKD i akciju"Torpedom u led". Takođe je tom vezom uspostavljana i jedna čvrsta korelacije ovo protestnogperformansa sa socijalnom i umetničkom zbiljom sada i ovde - zapravo u epohi Miloševiće opštediktature. Njegova ideološka, etička i estetička realnost koju je, za razliku od proklamovanih ciljevanjegovog režima, tako uspešno uspostavio poslužili su kao predtekst i kontekst u kome se ovasložena predstava odigrala. Ovo je socijalni i idejni kriticizam kao neposredni rezultat i posledicaopštih destrukcija koje su se tokom devedesetih odigrale na ovom prostoru ako i reakcija na razorniutucaj oficijelnih, državnih i privatnih masmedija koji u svojim programima supstituišu serioznostvaralaštvo šundom - upravo prema ukusu, obrazovanju i shvatanjima vladajućih familija kojenjima bez mogućnosti kontrole ili korekcije upravljaju.Recentra antiikonomanija u interpretaciji "Led-arta" i "Torpeda" po svemu je zaključni fenomenprocesa koji se očigledno kontinuirano u ovim prostorima odvijaju od kada se pojavio problemtumačenja smisla slike. Kraj ove decenije (ali i veka i milenijuma) samo je uspostavio nove povodekarakteristične za još jednu od brojnih epizoda u nizu borbe za slobodu umetničkog stvaralaštva,upravo među najrelevatnijim vidovima u opštem otporu spram totalitarizama ma kakvog da su onipredznaka.Republika, br. 207, 16-28. februar 1999.


Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deo togbogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitih podanikatoliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodilo računa,primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najveći hramovi starogsveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijska dinastija (u čijem suobodu nastali i najvredniji spomenici srednjovekovne srpske umetnosti), potom Renesansaitalijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom mecenaštva, moćna firentinskafamilija Mediči koja je sem svetovnih vladalaca davala i verske poglavare - rimske Pape. Može sereći kako je upravo povest umetnosti bila izrazom estetičkih shvatanja velikih porodica koje su usvom okrilju imale mesta i za najznačajnije umetnike svojih epoha a koji su ih za uzvrat u svojimdelima na najreprezentativniji i najvredniji način učinili besmrtnima.Ovaj vid dvorske umetnosti zamenjen je drugačijom sa pojavom i jačanjem građanske klase a manirsamopotvrđivanja i ovekovećenja nastavljen je sa novim poletom. Budući da je znatno omasovljensloj ekstremno bogatih - industrijalaca, trgovaca, raznih monopolista itd, razumljivo je da su uumetnost ulagana sve veća sredstva, pa je time i za likovno stvaralaštvo otvaran dotad nepoznat,veliki prostor koji je i omogućio da se u periodu Modernizma tokom celokupnog XX veka enormnouveća broj umetnika, da se stilske epohe znatno brže i ćešće smenjuju, da se kroz medije masovnekomunikacije umnogostruče njeni ljubitelji i konzumenti, da se poput i drugih tržišta formira i berzaumetninama. Svi ovi razlozi uticali su da se ekonomski ojačaju uslovi za seriozno umetničkostvaralaštvo što je kako vidimo, na primer u najvećim muzejima, iskorišćeno na najbolji način jer jesavremena epoha svakako najzanimljivija po svim parametrima u poređenju sa tradicionalnim.Postoji, međutim i paralelan tok koji nastaje sa ne tako retkim nametanjem ukusa naručioca koji sebezuslovno reperkusuje na umetničku vrednost umetničkih dela. Ovo je zapravo slučaj sa onomvrstom "zatvorenih" društava, upravo apsolutizama kada se estetička shvatanja vladaoca raznimnačinima nameću kao opšta, čak obavezujuća norma. Njoj se dakako moraju pokoravati i umetnicikoji su prinuđeni da odustanu od profesionalnih standarda i da se maksimalno prilagode zahtevimanaručilaca. To grubo mešanje u estetička pitanja redovno je dovodilo do neuspeha, te su umetničkadela nastala u takvim uslovima sa nestankom naručilaca redovno završavala u zaboravu.Primera ima na pretek. Da se samo zadržima na nekima iz ovog veka: umetnici koji su opservirali"ukus" Hitlera i Staljina danas su anonimni, takođe ko se seća umetnika i njihovih postignuća saposlednje seanse kolektivnog portretisanja Maršala Tita u Bugojnu 1979. godine. Analogno tome,već sada su anonimni, bez ikakve nade da odatle izađu umetnici koji izrađuju "zvanične" portretepredsednika Miloševića koje gledamo na tekućim mitinzima odanosti. A kako je ovde većuspostavljen model obaveznog reprodukovanja ukusa vladaoca najpre u njegovom privatnom islužbenom krugu pa potom na niže slojeve u tom ličnom poretku, pri čemu i faktor oponašanja uvekigra značajnu socijalnu i psihološku ulogu, treba očekivati da se uskoro iste umetničke vrednostiprenesu na sve državne i privatne dinastije koju su trenutno u formiranju.Iskustvo nas je naučilo da je visina položaja ličnosti koje se pojavljuju kao mecene u autokratskimdruštvima, "sponzori" kako se danas uobičajeno kaže, redovno u obrnutoj srazmeri sa mestom uumetničkom sistemu autora kojima se oni obraćaju - uglavnom za portretisanje istaknutijih članovafamilije ili izradu pejsaža sa njihovom nepokretnom imovinom. I po tome se može uvideti kako jeovde nedvosmisleno u toku negativna istorija, dakle, ukupni anticivilizacijski trend definitivno upogrešnom pravcu.Vreme, 13. mart 1999.Muzejsko-galerijski sistemu sadašnjim okolnostima


Sveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogih spoljšnjih i unutrašnjihokolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, ali prirodno i logično,pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejske institucije odnajvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihove stalne postavke), one suse u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načine ponašale. Na primer, Narodni muzejje svoju stalnu postavku odmah uklonio dok Muzej savremene umetnosti to čini tek kada usledbombardovanja palate Poslovnog centra "Ušće" stradju njegovi stakleni zidovi, što je još jedandokaz o neznalačkom i neodgovornom ponašanju uprave tog muzeja, sada već nije jasno zašto sestalne postavke još ne otvaraju za javnost. Ako je poodavno prestala ratna opasnost (kako je torečeno sa zvaničnog mesta bez obzira na tačnost te odluke) i ako je isto tako poodavno počelaobnova i izgradnja, valjda se i ove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju i državu trebajuadekvatno ponašati u "promenjenim" uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi, koncertnedvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mreža sadašnje Jugoslavije.Čak su bili uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovog ratnog ateljea) koje su sarazličitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazove vremena. Kako pak danas izgledagalerijski sistem, poglavito u Beogradu, ali i u još nekim mestima koje smo imali prilike da u skorijevreme vidimo?U unutrašnjosti, na primer u Nišu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Vršci itd, polako seregeneriše izložbeni program koji poprima zanimljive obrise pre svega usled priliva novih generacijaumetnika, uz istovremeni nastup i stvaralaca srednjih i starijih generacija koji su zabeležili određenastilska i jezika pomeranja u vlastitom kreativnom rukopisu. U zavisnosti od toga ko drži vlast u timsredinama, lako se uočavaju i njene bitne krakteristike koje se kreću od serioznog i značajnogstvaralaštva pa sve do najgoreg kiča i šunda kojim se sasvim otvoreno teži iz čistih komercijalnihpobuda koje supstituišu ozbiljnu umetnost. Bezmalo potpuno osiromašene opozicione opštinepokazuju daleko više sluha i interesa za pravu umetnost od onih koje režim i vodeća koalicija prekosvog ministrarstva kulture zdušno pomažu sasvim otvoreno unazađujući ionako nizak ukus lokalnepopulacije.Beograd kao da takođe preživljava temeljno preobraženje sa nekim bitnim osobinama koje ćemoovom prilikom pomenuti. Dolazi do vidno ubrzane komercijalizacije galerijskog programa što jepotvrda teze da je tzv. "umetničko tržište" sve suženije i da u njemu ima sve manje mesta za ozbiljnostvaralaštvo pa stoga ti uslovi u mnogim slučajevima diktiraju izmenu izlagačke politike. Vodećegalerije poput Salona MSU, Kulturnog centra Beograda ili Kolarčeve zadužbine postaju sveučestalije primer rada na samoj ivici umetničkog neukusa. U znatno boljoj situaciji ostale su galerijeDoma omladine, ULUS-a i Grafičkog kolektiva koje se očigledno drže svojih starih estetičkihstandarda pri izboru izlagača, ničim neremeteći jednu istrajnu dugogodišnju izložbenu politiku. No,najveći pad rada uočen je u galerijama SKC-a: tako je "Srećana galerija" potpuno zatvorena ipretvorena u CD-butik, a Velika galerija je promenila urednika likovnog programa pa od togtrenutka (sem u jednom slučaju) ta nekada prestižna galerija koja je čak izborila mesto na mapisvetske umetnosti, postaje duboko provincijska, nedostojna niti sopstvene istorije niti umetnosti kojadanas treba da bude namenjena (ne samo) studentskoj populaciji.Poseban fenomen danas predstavlja Galerija "Progres". Nastala na mestu nekadašnje galerije"Sebastijan" (kao obaveza kada je Marjanović dobio to mesto za izgradnju palate - poslovnogcentra), jedne od nekoliko najuticajnijih jugoslovenskih izložbenih prostora sedamdesetih iosamdesetih godina, "Progres" u čijem se suterenu nalazi i jedan netoliko uspešno realizovan prostorza likovne izložbe, dakle, ta galerija sa promenjenim imenom preuzima jedan, nekada monopolski (ustručnom smislu) posao Muzeja savremene umetnosti - a to je međunarodna saradnja u ovojumetničkoj oblasti. Naime, danas se gotovo isključivo preko ove galerije odvija internacionalnarazmena izložbi: iz nje se naši umetnici šalju u inostranstvo - najčešće u jugoslovenske kulturnecentre u svetskim metropoloma (poput Pariza, Njujorka, Rima), ili se u njoj priređuju izložbeumetnika iz Bugarske, Slovačke, Rumunije, itd, što u načelu nije loše samo pod jednompretpostavkom: da je ta umetnost koja se prima zaista i najreprezentativnija za stvaralaštvo tihzemalja u ovom trenutku. Ali iskustvo, a dakako i uvid u trenutnu situaciju, pokazuju da stvari nestoje tako. Pre će biti da se upotrebljavaju zapravo isti kriterijumi za izbor umetnika koji će bitipozvani kao i onih jugoslovenskih koji će u "Progresu" izlagati a potom biti poslati u svet. A tiumetnici, nažalost, uprkos njihovom nekadašnjem često nespornom značaju, više nipočemu nisu


značajni za savremeno niti aktuelno srpsko stvaralaštvo u ovom trenutku. Šta ova pojava zapravopokazuje? Pa jednostavno to da se umetnost uvek kreće za kapitalom - tamo gde ga ima uvek će jebiti iako to ne mora obavezno da znači da je ta vrsta stvaralaštva od najvećih vrednosti i značaja unekom trenutku kako nam pokazuje istorija umetnosti. Naprotiv, u ovom slučaju važi sasvimsuprotno pravilo: ovde je ogroman državni i poslovni kapital (ili onaj u posedu lokalnog svetanovobogataša) stavljen isključivo u službi lažne ili u najboljem slučaju - mediokritetske umetnosti.Na kraju istakli bismo i rad nekoliko od stotinak beogradskih nezavisnih, ili tačnije rečeno,privatnih galerija. Da ovom prilikom budu pomenute po svom radu zaslužuju iz mnogih razloga teknjih tri: galerije "Zvono", "Haos" i "Zepter". Zajedničko im je da su sve tri nekomercijalne u smisluda svoje vrlo profilisane programe nenarušavaju trenutnim zahtevima "tržišta" te da striktno sledevlastita, čvrsto postavljena programska načela."Zepter", pre svega, reaktuelizuje članove nekadašnje "Decembarske grupe" kao i umetničke tegeneracije, a to su, da se začas podsetimo, bili oni stvaraoci koji su nakon kratkotrajnogsocijalističkog realizma, ponovo uveli srpsko i jugoslovensko stvaralaštvo u svetske tokove. Jedangodišnji ternim rezervisan je i za umetnika-početnika kome je to prva samostalna izložba. Potpunosuprotnu koncepciju ima galerija "Zvono" koja se specijalizovala da priređuje izložbe bašumetnicima koji su tek na samom početku karijere, a za većinu njih to su zapravo prve samostalneizložbe. Najzad galerija "Haos" se specijalizovala za jedan ne toliko prisutan umetnički medij - zacrtež, ali i ona se u svom radu, generacijski gledajući ponajviše obraća mladim umetnicima, ali icrtežu u "proširenom polju" što će reći da ni ova stvaralačka disciplina nije protekla bez uticajadrugih sredstava izraza tako da njen program niukom slučaju nije redukovan na šturu - po definiciji,tehniku crtanja.Zašto su za ovaj komentar izabrane tek pomenute galerije ako se zna da ih u Beogradu danas imaznatno više što registrovanih kao umetničke galerije, što kafe-galerija, što trgovine svega i svačega -pa i slika tzv. "umetnosti" ili bižuterije i papirnice. Osnovni je razlog da se inicira neophodnanomenklatura galerija sa podelom na one zaista umetničke i neprofitne koje će imati povlašćendržavni status (poput galerija koje su na budžetima grada ili republike) a to podrazumeva potpunodrugačiju poresku politiku i maksimalne beneficije oko plaćanja dažbina, upravo oko njihovih cenazakupa poslovnog prostora, struje, telefona i dr. Sve druge radnje ili trgovine koje imaju naziv"galerija" a ne bave se promocijom ozbiljnog stvaralaštva morale bi da uz postojeća poreskaopterećanja dobiju i poseban dodatak koji bi bio označen kao "porez na šund" i koji bi u skorojbudućnosti omogućio da Beograd umesto tri dobije barem trideset i tri prave privatne umetničkegalerije.No, ovo je možda priča za neku daleku budućnost. Ono što bi se odmah moglo učiniti je da se nanivou republike i opština formiraju komisije sastavljene od istoričara umetnosti i likovnih kritičarakoje će pratiti rad svih postojećih galerija i koje će u nekom doglednom vremenu po ujednačenimkriterijumima načiniti spiskove onih izlagačkih prostora koji ne podpadaju pod pogubnu, po ukuspublike, komercijalizaciju likovnog programa. Time bi se javnost jasno upozoravala na skrivene iotvorene opasnosti na koje može naići u tzv. umetničkim galerijama a važan deo toga posla morao bise videti i u kulturnim rubrikama dnevnih i nedeljnih novina te u elektronskim medijima koji sepolako ali sigurno iz nerazumljivih razloga zatvaraju za ovu umetnost čime i oni daju ne malidoprinos ovom negativnom trendu. Za početak, pogotovo u ovom, kako smo u samom uvodu istakli,krajnje nepovoljnom trenutku za kulturu i umetnost, to bi bio prvi korak u pravcu uvođenjaozbiljnog reda i u ovoj oblasti javnog socijalnog života od posebnog značaja na koji oni koji većdanas programiraju društvo novih političkih kvaliteta moraju na najozbiljniji način da računaju.III program Radio-Beograda, 28. decembar 1999.Pet godina CZKdOdržavanje prisebnostiKada je 1. januara 1995. godine, "Tačno u podne", u Centru za kulturnu dekontaminaciju, (idenacifikaciju kako se takođe naziva ova institucija čime joj se pojačava spektar "dejstva" u sredinivišestruko socijalno i ideološki zagađenoj) priređena "I Dekontaminacija", za ovu priliku u tek"zakrpljenom" Paviljonu "Veljković" dotad potpuno zapuštenom i sa još vidljivim građevinskimoštećenjima na zidovima i plafonu, posetioci uprkos novogodišnjem raspoloženju nisu pokazivaliuobičajeni optimizam nastupajuće godine usled trajnih posledica okončanog srpsko-hrvatskog rata irata koji je još uvek trajao u BiH, kao i sa jasnim naznakama svih predstojeći krvavih drama i


masovnih smrtonosnih raspleta na ex-jugoslovenskim prostorima. U tom raspoloženju skoro da suprotekle sve ove godine njegovog rada.Obeležavajući petogodišnicu CZKd-a prvom izložbom u 2000. "Pronađi se" (1-14. januar) VesnePavlović koja je načinila fotografski pregled njegove delatnosti u 59 slika uz koautorstvo AneMiljanić koja je toj prezentaciji dala zanimljivu dramaturšku postavku, istovremeno je postignut nesamo jedan dokumentraristički efekat (arte)faktnog nizanja događaja, ličnosti i činjenica koji sumarkantno obeležili i reflektovali reagovanja na ovaj razorni period Jugoslavije u tekućoj deceniji,već je prikazan i vrlo široki obim najrazličitijih delatnosti od umetničkih izložbi, autorskih projekatate dokumentarnih postavki sa mnogim dnevnoaktuelnim temama, a pre svega bila posvećenateatarskoj delatnosti sa četrnaest kompletnih produkcija od kojih se danas pet paralelno izvodi, prekogostovanja iz zemlje i inostranstva brojnih eminentnih ličnosti poput Đerđa Konrada ili BibiAnderson, protestnih tribina povodom progona i utamničenja intelektualaca i umetnika (NunetaPopovića ili Fljore Brovine na primer), protiv svakog oblika represije režima, pa i onih najbrutalnijihkakvo je ubistvo Slavka ]uruvije, in memorijama onim stvaraocima koje oficijelne institucijesmišljeno potiskuju iz nacionalnog sećanja kao što je Danilo Kiš, promocija knjiga, premijeraalternativnih filmova autora kakav je Želimir Žilnik, demonstrativnih okupljanja, uličnih predstavaSonje Vukičević pred kordonom policije u vreme protesta 96/97, otvorenih razgovora o zaoštrenim ibolnim društvenim i političkim pitanjima koja su sve ovo vreme potresala Jugoslaviju sve do njenogkonačnog rasturanja, kulinarske akcije Nebojše Popova "opasuljivanja" građana... Po ovome, Centarje iako nezavisna, alternativna kulturna institucija preuzela ulogu mnogih oficijelnih kuća koje nisuimale hrabrosti da progovore o najtežim problemima koji su nas temeljno potresali svih ovih godinaosuđenih na puko preživljavanje i trajanje na egzistencijelanoj i profesionalnoj granici.U ovom malom pregledu ograničićemo se tek na izložbenu delatnost CZKd-a koja u poslednjevreme ponovo izaziva reagovanje dela javnosti nastojeći na različite načine da od njega načininekakav anahronizam pod nazivom "Museum Veljković" previđajući da je upravo realizovanilikovni program znatno prevazišao smisao i potrebe institucije koja danas nema isti cilj kakav jeimala kada je osnovana. Vreme se toliko dramatično promenilo da bi još jedna "mrtva" kulturnainstitucija bila neproduktivna u epohi kada je neophodno jedno novo oživljavanje, traženjedrugačijih puteva i probijanje kroz okamenjena uska vrata društvenih tokova - naročito onihkulturnih i umetničkih kako je to Borka Pavićević sa saradnicima u pravom trenutku uvidela iprojektovala uprkos svim ometanjima.A samo taksativno nabrajanje (nehronološkog izbora) iz likovnog programa dovoljno ubedljivo otome svedoči. Nakon početne I Dekontaminacije, usledile su inostrane izložbe: Contra-dibidon iLikovna radionica (Ljubljana), Give Me Back my Flag i Transformers (Pariz), Tuzla-Beograd 1996,Zračenja (Skoplje) i posebno zanimljiv Haos u akciji (simultana likovna manifestacija u 11evropskih gradova linkovana videom i kompjuterima); zatim autorski projekti: Camera Lucida iUbistvo (godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo), Još uvek smona ulicama Žene u crnom), Tendencije '90-tih: Hijatusi moderne i postmoderne, Više od pištaljke,Pertej, Kako se zoveš?; dokumentarne: 300 brojeva (naslovne stranice Vremena), Druga stranaistorije (10 godina Republike) i Sajam školske opreme; brojne postavke slika, kolaža, skulptura,objekata, instalacija, fotografija, videa, dizajna, performansa: Developing/ment (fotografije), FotoSafari, Paprika (akcija i instalacija), Ko was šiša (akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike),BIS (skulpture), Dekontaminacija erosa (slike i skulpture), Nokturno (slike), Isečci iz dnevnikajednog štampomana (slike-kolaži), Biblijske aplikacije (kolaži), Bili smo deca (fotografije),Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike), Žudnja (objekti i slike), Downtown (fotografije),Susret otpadnika (performans), PE-LD (eksperimentalni grafički dizajn), Apel za mir (skulpture),Individualna kultura protesta (slike), Crna zvezda (performans i video); obeležavani su jubileji; Ajd'sad (godišnjica Led Arta); priređivane specijalne izložbe: Ecologis (dečijih radova), Aukcija slika zaStudentski Parlament, Underground (posvećena suđenju Nunetu Popoviću), ili u okviru velikihmanifestacija: Zabranjena slika nekad i sad (Festival "Žudnja za životom, WR u Beogradu" kada jeprvi put prikazana "Svečana slika" Miće Popovića zbog koje mu je otkazana izložba 1974. godine),započeta je i produkcija CD-a: Perfect Future (Dejana Atanackovića uz kreativnu saradnju ZoranaŽivkovića), predstavljen je rad polaznika foto-radionice Vesne Pavlović i Centra za stvaralaštvomladih Dragane Marković.Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i Halila Tikveše, zatimsrednje generacije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog, Dragana Dangubića,Zorana Naskovskog, Miroslava Pavlovića, Talenta, do najmlađih: Dejana Grbe, OgnjenaRadoševića, Mirjane Petrović, Ivane Popović, Ivane Kličković, Saša Stojanović, Škarta, te Brede


Kralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domercqa, Vuka Vidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i jošmnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tek mali broj vodećih kulturnih ustanova udanašnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima u vidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tektada se dobija pravi utisak o mestu i značaju likovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa "dekontaminacija" od stranejedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije ali odlučujuće po političkom uticajukoja njime zapravo nastoji da "disciplinuje" nerežimske medije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi,previđajući dakako sa razumljivim razlogom i smisao "denacifikacije" društva kroz ideologiju kojojje ona takođe značajno doprinela. Zbog toga bi izložba "Pronađi se" mogla upravo nekim njihovimidelozima (mada je jedan od njenih čelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) dapomogne da se (pro)nađu na onoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nadprizorima koji su nam uz njihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore,najmlađim generacijama definitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Centar za kulturnu dekontaminaciju (denacifikaciju) za proteklih pet godina obavio je ogroman deoposla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravog razuma kod svojihredovnih i povremenih posetilaca (kojima je izložba upravo i posvećena). A to ne da nije malo, negoje ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog te umetničkog štetočinstva štonasuprot njemu stoje poput bauka čak i ovde neminovno prolazeće epohe.Danas, januar, 2000.Umetnosti i angažovanost devedesetihAntiratna estetikaU V O DTema ovogodišnjeg, XX memorijala Nadežde Petrović specifikovana kao Umetnost i angažovanostdevedesetih naprosto se bila nametnula. Jer, šta bi to bilo značajnije u likovnim umetnostimaaktuelnog trenutka od njenog angažovanog svedočenja, komentara ili kritike socio-kulturnogambijenta u kome nastaje i pokušava da deluje sa krajnjim naporom i potpunom neizvesnošću? Adevedesete godine u trećoj Jugoslaviji dale su toj zabrinutoj umetnosti brojne velike te povesnepovode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti, direktno na estetičkivrednosni novi dovedena je i njena izoštrena etička, upravo neizostavna komponenta tako da su tadva, danas suštinski neophodna elementa koji grade njenu celovitost u slučajevima koje ćemo naovom mestu razmotriti, potpuno jedinstveni jer su izjednačeni po svim suštinskim karakteristikama.Slučaj Nadežde PetrovićPodsticaj i paradigmatičan primer za ovako aktuelizovanu tezu nalazimo na samom početku veka ito baš u slučaju umetnika čije ime nosi ovaj Memorijal - Nadežde Petrović, jugoslovenske Nadekako su je svojevremeno zvali Ivan Meštrović i Ivan Grohar, njeni umetnički prijatelji i saborci umnogim poslovima građenja kulture jedne mlade nacije i države u nastajanju (čije ostvarenjeNadežda nažalost nije doživela).Njeno privatno poreklo upućivalo je na sasvim izvesnu ličnu sudbinu: rođena je u jugoslovenskipotpuno orijentisanoj porodici, u kući u kojoj su se okupljali političari koji će uticati na stvaranjeprve Jugoslavije. A njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav je uostalom redovan slučajkod najboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičku angažovanost namnogobrojnim poljima na kojima je delovala. Slikarstvo je najbolje razumela u Minhenu gde jeSecesija (otpadništvo koje je činilo splet srednjoevropskog impresionizma, jugendstila iekspresionizma) otvarala nove puteve i direktni ulaz umetnost u XX vek - što je ona vrlo dobrorazumela. Nadeždin tadašnji rad u Ažbeovom ateljeu, upravo u klasi u kojoj se okupila gotovo pravastudentska internacionala, gde su se sretali, na primer, Kandinski, Javljenski, Grabar, mladiSlovenci, Hrvati i Srbi stvorila je mogućnost da se uz umetnost začnu i neki drugi poslovi. Tako setu rodila ideja o Prvoj jugoslovenskoj izložbi koja je ostvarena 1904. godine, tu se razgovaralo oosnivanju prve Jugoslovenske umetničke kolonije koja je realizovana u Sićevu 1905, tu sedogovaralo o prvom Savezu jugoslovenskih umetnika koji je nazvan Lada formiranom 1905. (a svesu to praktično bili umetnički vesnici kasnijeg južnoslovenskog ujedinjenja). Ti pionirski poduhvatimlade jugoslovenske kulture i umetnosti začeti su i realizovani pre svega zahvaljujući ogromnomaktivizmu Nadežde Petrović.No, za Nadeždu to nije bilo dovoljno. Njeno društveno angažovanje beležilo je isto tako značajnedogađaje: u Beogradu je 1903. sa nekoliko istomišljenica osnovala Kolo srpskih sestara, a nakon


neuspelog Ilindenskog ustanka u Makedoniji povezuje se sa komitskim pokretom organizujućidopremanje razne pomoći - od hrane i odeće do novca i oružija. U vreme Aneksione krize 1908. onaje ponovo društveno i politički vrlo aktivna: učestvuje u osnivanju Narodne odbrane-- patriotskogdruštva za pomaganje nacionalno-oslobodilačke borbe Bosanaca u vreme ustanka Petra Mrkonjića.U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rata ona je dobrovoljna bolničarka na kojoj dužnosti bolesnaod tifusa umire u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915 godine.Ako se položaj Nadeždinog slikarstva u njenom vremenu nalazio u rascepu između dramatičnogodbijanja patrijarhalne i konzervativne sredine (koje je 1900. godine najbolje opisano rečima: Zargospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladosti no impresionističkeradove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova) i onoga za čime je i sama težila uumetnosti, a što će 1921. godine njen brat Rastko najtačnije definisati: Dok ne prebolimo Evropu ine naučimo evropski govoriti, nikako nećemo uspeti ni da pronađemo šta je u nama od vrednosti, akamoli to da izrazimo tako da bude od vrednosti i za ostali svet, dotle je njena životna energija bilanepodeljeno usmerena prema velikim poslovima društvenih promena, ka stvaranju nove države ipostavljanju temelja novoj južnoslovenskoj civilizaciji i u kulturi i umetnosti.Podudarnost ovih interesa, ciljeva i načela sa početka ovog veka, paradoksalno, isto tako snažnostoji kao etička i estetička norma i na njegovom kraju u istim oblastima - ali sada kako vidimo, saretrogradnim predznacimam. Jer, raniji procesi ujedinjavanja danas su se izvrgli u razjedinjenje,osnivanje i stvaranje sada su postali realnost uništavanja i razaranja, entuzijazam stvaranja novogjužnoslovenskog društva zamenjen je dramom krvavog pira jugoslovenskog rata devedesetih. Kaoda upravo ova epoha mora da nam iznedri jednu novu Nadu koja dakako neće uzaludno završavatinezavršeno (jer taj eksperiment definitivno nije uspeo) već će poput nje razumeti vlastito vreme usvim njegovim dramama a svojim životnim i umetničkim delom stvoriti novu viziju, odaslati jasne ijake signale koji se nastavljaju upravo na onim mestima na kojima su bili mnogo puta prekidani -konačno i prekinuti - kao u kakvom strašnom filmu koji se ponavlja i ubrzano vrti unazad.I ISTORIJSKI PRIMERI I PRETHODNICIApologetski i kritički realizamU osnovi, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovo stvaralaštvo. Jedanje apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološke tendencije usocijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju. Suprotni je kritičkikada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju preispitivanju, sumnjama ili direktnomnegiranju. Naravno da je prvi slučaj od strane nedemokratskih režima uvek okarakterisan kaodruštveno pozitivan, afirmativan i politički je najsnažnije podržavan. Ekstremni primeri za takvuumetnost (ali i neuspeli) u ovom veku bili su nacikunst u Hitlerovoj Nemačkoj i socrealizam uStaljinovom Sovjetskom savezu za koje je najkarakterističnije bilo gušenje svih sloboda - odpolitičkih i individualnih do umetničkih.Naprotiv, sloboda umetničkog stvaralaštva koja je sigurno ponajviše imanentna modernoj isavremenoj umetnosti podrazumeva i postojanje različitih vrsta i načina političkog aktivizma nakrilu njegovog kriticizma. Zabeleženi su brojni primeri koji su ušli u istoriju umetnosti a koji su ilinarušavali larpurlatizam buržoaske umetnosti - onda kada je u pitanju bila striktna stvaralačkaproblematika, odn. njen estetički formalizam, ilustratorska propaganda stila života, itd, ili su istotako angažovano delovali u sveri tzv. društvene savesti.Jedini veličanstven odgovor na ovaj stvaralački izazov i za društvo i za umetnost odigrao seneposredno nakon Oktobarske revolucije 1917. zahvaljujući angažovanju intelektualaca -revolucionara, pre svih Lunačarskog, kada su avangardni umetnici listom prišli novoj vlasti, dakakoneizneveravajući svoje, već potpuno formirane estetičke nazore. Tada su čak osnovana i nekadržavna nadleštva mlade revolucionarne vlasti čiji je isključivi zadatak bio da pomaže umetničkuavangardu u svim kreativnim odblastima - od filma (Mejerhold), pozorišta (Altman), likovneumetnosti, (Maljevič, Tatljin, Rodčenko i dr.), itd. Prva velika ekonomska kriza (glad 1921-22)stvorila je uslove da se aktiviraju pritajeni protivnici umetničke avangarde i da započnu procesnjihovog potiskivanja i razaranja. Napokon, tačka je stavljena Harkovskim kongresom pisaca 1932.kada je žestoko suparništvo ove dve velike grupe stvaralaca sa potpuno različitim kreativnimnačelima oko zvanja proleterskog umetnika okončano kobnom inauguracijom socijalistički realizamkao zvanične estetike međunarodnog radničkog pokreta i internacionalnog komunizma, odnosnokada je definitivno prekinuta diskusija oko načina i formi umetničkog angažovanja u stvaralaštvu satemeljnim reperkusijama u svetskoj umetnosti. Dakako, delimično i u jugoslovenskoj između dva


svetska rata a naročito posle 1945. godine kada su komunisti preuzimali a potom i potpuno zauzelivlast, time i vodeću poziciju ideološkog arbitriranja u svim pitanjima života, pa i u umetničkomstvaralaštvu.Veliki doprinos političkoj umetnosti dala je u drugoj polovini ovog veka i tzv. disidentska umetnostkoja je nastajala isključivo u komunističkim državama - onima koje su u Evropi stajale iza gvozdenezavese a neke njene sporadične ili fragmentarne manifestacije mogle su se pratiti tek na velikimizložbama poput venecijanskih Bijenala, pariskih Salona ili kaselskih Dokumenata. Ipak, poglavitoje u zapadnim kulturama, iz različitih razloga i sa različitim pobudama nastajala i političkiangažovana umetnosti koja je pod sumnju dovodila neke od fenomena karakterističnih isključivo zate demokratske zemlje. Nasuprot tzv. kapitalističkom realizmu (pod kojim se najčešćepodrazumevao popart) povremeno su nastajali kritički pokreti poput Nove figuracije, Narativnefiguracije ili Političkog slikarstva - a svi oni su dovedeni pod opštom šifrom svakodnevnihmitologija kojima je vođen diskurs o realnim problemima i društvenom stanju u tim najrazijenijimkulturnim zajednicama.Socijalna umetnost i socijalistički realizamU delu jugoslovenske angažovane umetnosti, na intelektualnoj levici između dva svetska rata nastaoje u stvaralaštvu kritički pokret koji se podelio u dve struje: nadrealizam i socijalnu umetnosti, a izkoje je nakon pobede Titovog partizanskog pokreta i revolucije u totalno promenjenim društvenim ipolitičkim uslovima direktno nastao socijalistički realizam. Ako su prve dve poetike imale manjevišejasno kritički naglašenu ideološku i socijalnu dimenziju, druga je kao estetički izdanaklevičarske revolucije odjednom zamenila kritičnost apologetikom, angažovanost glorifikovanjem,borbenu negaciju uspaljenom afirmacijom, buržoasku estetičnost artističkim levičarenjem... Tako jeodnos između umetnosti i revolucije u našem stvaralaštvu imao dve jasno odeljene faze, a za ovutemu značajnija je upravo izmena kritičkog instrumentarijuma koja je nastala kao posledica zamenesocijalne umetnosti socijalističkim realizmom. Iz tog fenomena mogu se nadalje iščitaviti i neke odtrajnijih posledica za naš umetnički život - kasnije će se ispoljavati, u najrazličitim oblicima.Šokantni nastup socijalno angažovane umetnosti u Jugoslaviji odigrao se objavom Manifesta ijednim krajnje neobičnim delom Mirka Kujačića iz 1932. godine. On je tada jednu uramljenu cokuluskinutu sa noge mladog radnika izložio pored uobičajenih slika u Umetničkom paviljonu "CvijetaZuzorić" na samostalnoj izložbi čime je za to vreme na ekstremno provokativni način u nju uneojednu eksplicitnu socijalnu dimenziju. Kujačić je bio angažovan i na druge načine; tako je unjegovom ateljeu 1934. godine bila osnovana poluilegalna umetnička grupa Život koja je delovalapod direktnim uticajem Komunističke partije Jugoslavije javno manifestujući u svim prilikama njeneideološke stavove u stvaralaštvu, ali i u drugim oblastima njihove vanumetničke aktivnosti.Prenaglašenost teme, pogotovo u epohi socijalističkog realizma, u odnosu na jezik slikarskeumetnosti (formu i sadržaj), kakvi su njeni konstitutivni elementi: boja, kompozicija, valeri, LazarTrifunović je na sledeći način obrazložio istovremeno ističući i nedostatke:Za novu temu ono nije našlo i novu formu, tako da je jednostavno prihvatilo likovni jezik građanskeumetnosti protiv koje se borilo, ili plastične formule starih majstora, što ga je dovelo u nezavidnusituaciju i otvorilo u njemu nepremostive unutrašnje dileme. Ta vera i zabluda da će se novarevolucionarna umetnost stvoriti starim slikarskim sredstvima i metodama, zadržala ga je u okvirusveta koji je htela da sruši, u stvari, pretvorila ga u devijantni ogranak građanskog slikarstva, koji ječak u još drastičnijem obliku iskazao sve slabosti građanske umetnosti: sentimentalizam,sladunjavost, melodramatiku.Posle 1945. godine - umetnost pristupačna narodu, (a) po svojim problemima bliska životu kako jenaveo Oto Bihalji Merin, jedan od svakako najangažovanijih intelektualaca svog vremena uideološkom krilu komunističke partije. Najporaznije za našu umetnost koja se izražavala poetikomsocijalističkog realizma bilo je njeno tragično podpadanje pod uzore Paje Jovanovića i UrošaPredića, slikara akadamenskog realizma XIX veka koji su stvarali i posle 1945. Njih dvojica su odtada mladih umetnika drugačijih i novih shvatanja bili doživljeni kao pompijeri. Politički i ideološkiinstrumentalizovana umetnost socrealizma slavila je društvo i veličala sistem, plakatski ipropagandistički isticala heroizam, gordost, ponos jezikom tradicionalnog, a tada anahronogrealizma koji nije mogao da pobudi veće interesovanje stručne javnosti i publike. Otuda je krahsocijalističkog realizma posle 1950. godine u jugoslovenskoj umetnosti bio primljen kao prirodniepilog jednog neuspelog pokušaja uspostavljanja lažne nove estetike.Nova figuracija, Slikartsvo surovosti, Crni talas


Poslednjih decenija poznog modernizma srpske umetnosti javnost se povremeno suočavala sapolitički provokativnim likovnim stvaralaštvom poput kritičke Nove figuracije, Slikartsva surovosti,Crnog talasa ili Slikarstva prizora Miće Popovića. Ovakvi slučajevi u našoj kulturi nastajali suočigledno u kratkotrajnim, specifičnim, ideološki kolebljivim i politički nestabilnim vremenima.Subverzivnost savremen srpske umetnosti posle epohe socijalističkog realizma odvijala se na dvaparalelna plana. Jedan je bio u domenu pikturalnog jezika koji se razvijao u manje-više apstraktnim -geometrijskim i lirskim sintaksama - sve do strukturalnog slikarstva i enformela kao najradikalnijihizraza ove bespredmetne umetnosti. Nije se dugo čekalo da ova estetički angažovana umetnost kojaje implicirala i svojevrsni ideološki kriticizam koji se ticao povezivanja jugoslovenskog društva sademokratskim svetom, njegovim institucijama i kulturom, koji je priželjkivao promenu stila života inačina političkog vladanja u državi, pa da izazove reakciju vlasti i to sa najvišeg mesta. Naime, deogovora predsednika Tita u Splitu 1963. godine bio je posvećen jugoslovenskoj apstrakciji koju je onnazvao kvaziumetnost. Kao da se on, ili neko iz kruga njegovih najbližih savetnika, na trenutakprisetio četrdeset godina ranijeg sukoba na književnoj ljevici kada se grupa oko Miroslava Krležeoštro suprotstavila stavovima Komunističke partije Jugoslavije o umetničkom stvaralaštvu (koji suprepisani iz Harkovske deklaracije) otvoreno braneći njenu slobodu.Drugi put je vodio neprikrivenim društvenim kriticizmom iskazanim kroz likovna umetnička delakoji je zapažen u nekolikim fenomenima: Novoj figuraciji i Crnom talasu Uroša Toškovića, DadaĐurića, Mira Glavurtića, Vlade Veličkovića, Ljube Popovića, Radomira Reljića, Dragana Lubarde.Dakle, u ovim specifičnim vrstama figurativnog i predmetnog slikarstva negovan je duh političke isocijalne kritičnosti, nihilizma, crnog humora i ironičnosti koja je takođe promptno potpala pod udardnevno-političkih komesara koji su najčešće poticali izvan oblasti umetničke kritike. U njihovimradovima u prvi plan je iznet etički princip kroz koji je gledano i procenjivano sve ono što seneposredno ticalo položaja čoveka u društvu koje još uvek nije uspostavilo stabilne okvireegzistetncije niti jasnu hijerarhiju umetničkih pa ni drugih vrednosti."Slikarstvo prizora"Slikarstvo prizora nije, ipak, političko slikarstvo. Moralo bi da ima više usrećiteljskih ili, bar,popravljačkih ambicija. A ja želim samo da svedočim... Hteo bih da prisustvujem i da svedočim. Neželim da zauzimam ništa pa ni stav. Ne treba mi. - napisao je Mića Popović 1971. godine u povoduizložbe na kojoj je pokazao slike-prizore iz novog cilkusa koje su nužno morale izazvati oprečnereakcije socijalističke javnosti, kritike i politike. Njihove ekplicitno izražene poruke - uz sveneophodne napomene koje je sam autor izneo - direktno su pogađale bolno mesto očiglednih razlikakoje su nastale između proklamovanih političkih ciljeva Titovog režima i realnosti svakodneviceobičnog čoveka. Propagandisti vremena velikih uspeha socijalističke izgradnje to su prvi shvatili. Ponjihovom razumevanju, mesto na socijalnoj lestvici svakog podanika određeno je stepenompodrazumevajuće kritičke pasivnosti koja je kompenzovana tobožnjim blagostanjem, onomsocijalnom zaštitom koju je finansirao Uncle Sam (bezbrojnim kreditima), prividom ličneperspektive, itd. Zagluščujući mitovi bratstva i jedinstva, samoupravljanja i nesvrstanosti opčinili sumalog čoveka izolovanog od spoljašnjeg sveta. Upozorenja Miće Popovića (i drugih tadašnjihkritičkih patriota, filozofa, angažovanih umetnika, disidenata, itd) ostala su na marginamadruštvenog uticaja - vrlo daleko od uvida i razumevanja javnosti. Potom je usledilo dramatičnobuđenje: u devedesetim krvavi rasplet je neminovno stigao kao (ne)zaslužena kolektivna kazna.A glavnu pozornost cenzora Popovićeve (neotvorene) izložbe iz 1974. privukla je Svečana slika.Na njoj se nalaze dve vladalačke porodice: jugosloveska i holandska a kao predložak poslužila jefotografija potpuno istog sadržaja objavljena u dnevnoj štampi. Suviše je bilo opasno po režim,izgledalo je činovnicima, prenošenje ovog foto-snimka u ogroman format naslikanog prizora. Kaoda je time, oni su mislili, povećano i upozoravajuće svedočenje Miće Popovića o kontrastu koji sepojavio između tog svečanog blještavila i zatamnjene sudbine velikog broja onih koji su upravo tihgodina postali gastarbajteri. Na takvu perspektivu odnosio se Popovićev ciklus Gvozdena - čovekakoji putuje, podstaknutog službenom medijskom propagandom da iz Jugoslavije krene u potragu zasrećom u tom velikom vremenu. Ta individualna, uglavnom samoinicijativna i ekonomska migracijadvadeset godina kasnije postaće masovna i nasilna a sprovodiće se po načelima etničkog čišćenja.Nakon odupiranju socijalističkom realizmu učinjenom prvom samostalnom izložbom sa početkapedesetih godina i enformela kojim je Mića Popović jezikom radikalne umetnosti progovorio ovremenu bremenitom egzistencijalnim i socijalnim kontrovrezama, u ovom njegovom poslednjimciklusom politički provokativnog angažovanja za njega je slikarstvo definitivno postalo sudbinskimpoduhvatom. A te su poruke očigledno do danas ostale delotvorne.


Novi ciklus Svetomira Arsića Basare i kosmetski krug osamdesetihKrajem sedamdesetih godina politička situacija u Jugoslaviji naglo je počela da se pogoršava. Njenkulminativni nivo dosegnut je neposredno nakon Titove smrti - i to na Kosmetu - tokom jedne odbrojnih i gotovo kontinuiranih posleratnih pobuna Albanaca. No, kako njihova secesionističkaaktivnost nije mogla da se odvija potpuno otvoreno oni su, budući su potpuno kontrolisaliinstitucionalni politički život u pokrajini, pribegli manjeviše otvorenim pritiscima na svemalobrojniju nacionalnu - srpsku manjinu. Izrazi tadašnje teške, svakodnevne egzistencijalne borbeza opstanak ugrožene nacije odjednom su se pojavili u tamošnjem plastičkom stvaralaštvu - presvega u skulpturi Svetomira Arsića Basare, potom u istom intenzitetu kod slikara Petra Đuze, i neštomanje vidljivo u radu Zorana Furunovića i Zorana Jovanovića Dobrotina. Ova jedinstvena tematskaformacija nekoliko kosmetskih autora unela je jednu novu i dotad nepoznatu živost u naš likovniživot sa mnogim karakteristikama koje su je izdvojile na aktuelnoj umetničkoj sceni.Centralna ličnost, praktično govoreći inspirator, promotor i glavni animator ovog neformalnogkruga umetnika bio je akademik Svetomir Arsić Basara. Dotad poznat kao predstavnikvisokomodernističkog formalizma sedme decenije u savremenoj srpskoj skulpturi koji se tokomsedamdesetih postepeno menjao u pravcu metaforičkog i simboličkog izraza, Basara je iznenadiojavnost 1984. kada je na prvoj retrospektivnoj izložbi u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"pokazao najnoviji ciklus sasvim izmenjenih kreativnih shvatanja. Usred kosmetske tragedije koja jenajavila i dugoročne promene na jugoslovenskoj političkoj sceni (koji će nastupiti tek krajem tedecenije, naročito u poslednjoj dekadi veka sa događajima koju su tada začeti a konačni rezultatibiće dosegnuti definitnim raspadom Jugoslavije i egzodusom tri njene najveće nacije) Basara jestvarao svoj famozni ciklus monumentalnih skulptura inspirinanih nacionalnom istorijom i njenimjunacima.Paralelno sa njim Đuza, Furunović i Dobrotin slikaju velike, zamračene ekspresivne prizorerazaranja, destrukcije, uništavanja koji nisu bili samo slike trenutka već očigledne najave epohalnihprocesa koji će tek u punom intenzitetu uslediti desetak godina kasnije. Ovaj, gotovo kolektivni stavbio je zapažen i u tadašnjim jugoslovenskim relacijama te su oni (Basara i Đuza) našli mesta naposlednjoj jugoslovenskoj izložbi pod nazivom Umetnost za i protiv koju je Berislav Valušekpriredio 1989. godine u Banja Luci.Dževdet Džafa i devedeseteBez obzira na društvene i nacionalne konflikte koji su neprestano izbijali na Kosovu, u tamošnjimlikovnim umetnostima posleratnog perioda nisu mogli da se uoče njihovi odrazi. Likovni umetnici,bez obzira da li se radilo o Srbima ili Albancima, nisu bili spremni da se upuste u komentarisanjetakvog stanja, već upravo suprotno tome - njih je isključivo zanimao problem definisanja likovnogjezika - bližeg ili udaljenijeg od poznatih kanona poznog, sasvim onemoćalog modernizma. Sve dopojave Dževdeta Džafe u osamdesetim godinama. U isto vreme sa Basarom, Džafa je stvarao svojmunumentalni ciklus slika poznat kao Autobiografija koji je prvi put izložio u Salonu Muzejasavremene umetnosti 1984. godine. One su bile i prve naznake temeljno promenjenog, dakakoinovinarog plastičkog jezika koji je izvanredno precizno odrazio Džafino političko i ideološkostanovište otkrivajući da u njemu postoji neko ozbiljno, čak tragično i dramamtično osećanjeegzistencije kako je navedeno u izložbenom katalogu. Ovaj snažni uticaj prvog zaista savremenogslikarstva jugoslovenskih Albanaca morao je (i jeste) ostaviti trag na generacije tamošnjih autorakoje su pristizale.Ovu liniju angažovanosti u likovnoj umetnosti kosovskih Albanaca nastavila je i generacijaumetnika koji su na scenu stupili devedesetih godina, a čija smo dela mogli videti na izložbi Pertejkoja je 1997. održana u "Paviljonu Veljković" u Beogradu. Pišući predgovor, autor izložbe ŠkeljzenMalići izneo je niz dragocenih podataka upravo o autorima (i za širu javnost nepoznatih izlagačkihprostora) koji su na scenu stupili osmadesetih i devedesetih godina, dakle u vreme kada se zbiopotpuni prekid komunikacije sa albanskom populacijom na Kosovu. Na istom mestu Malići jeistakao i sledeće:Albanska umetnička scena je dve godine bila u stanju šoka i depresije, da bi negde od 1993. godine,prateći ritmove opšteg samoorganizovanja albanskog društva, započela sa novim alternativnimoblicima organizovanja umetničkog života. Ulogu galerija preuzimaju restorani, kafane i drugenezavisne albanske institucije. Ova umetnost rezistencije, premda veoma oscilirajućeg kvaliteta, nijese zadovoljavala samo otporom prema etničkom aparhejdu i kulturnom nasilju, već se usmerava i napreispitivanje smisla umetnosti, time što istovremeno zauzima svojevrsni stav otpora prema


umetnosti 'očeva', dovodeći u pitanje njihov srećni i beskonfliktni akademizam.Po Malićiju, ovu treću generaciju albanskih umetnika sa Kosova kao diminantni fenomen obeležavakreativni nihilizam sasvim specifičnih boja koje ćemo videti u jednom sažetom i reprezentativnomizdanju na njegovoj autorskoj izložbi Pertej."Umetnost za i protiv"Poslednja izložba sa temom savremene angažovane umetnosti održana je u Banja Luci u praskozorjejugoslovenskih ratova 1989. godine kada je Berislav Valušek koncipirao izložbu pod naslovomUmetnost za i protiv. Izložbena eksplikacija odnosa umetnosti - politika - ideologija već je tada bilaproistekla iz dobrano zaoštrenih međunacionalnih odnosa, odnosno iz potrebe celovitogsagledavanja i kritičke interpretacije aktuelnog umetničkog trenutka jugoslovenskog stvaralaštva ukontekstu najšireg društvenog realiteta. Autor je ovakvom koncepcijom nameravao da prikažeoblike specifične estetske reakcije u domenu vizuelnih umetnosti na sve one pojave koje zaokupljajunaš savremeni trenutak i njegov ideološki kontekst. Valušek je tačno uhvatio tadašnje raspoloženjeumetnika da o problemima promišljanja političke i ideološke stvranosti posvedoče u najširoj lepeziod metaforičkog govora do najneposrednijeg angažmana.On je utvrdio nekoliko modela politizacije i političke ideologizacije angažovane umetnosti: prvi,koji se bazira na relativno bezazlenom poigravanju znacima i simbolima koji se upotrebljavaju kaograđa za umetničke konstrukcije. Drugi, ironizacija simbola, njihovo izdvajanje iz opšteg kontekstauobičajenog pojavljivanja, redizajniranje i ponovno uklapanje u nove sisteme koji stvaraju novaznačenja. Treći je moralizatorski kada se pokušava ukazati na loša mesta političke prakse ili se samapraksa kao takva osuđuje. Četvrti je ne-umetnički kada se bezrezervno pristaje na vlastito umetničkoodređenje kroz političku ili ideološku strukturu; ovaj model je podeljen na dva dela: jedan jeanahron i zapravo glorifikuje i mitologizuje revoluciju, a drugi se oslanja na nacionalne programekoji se poklapaju sa politikom provođenja tih istih programa. I peti, onaj u kome se celokupna,globalna, svetska situacija (pa time i lokalna) razrešava Thanatosom - smrću izrečenom jezikomumetnosti.Refleksija kritike na ovu izložbu takođe je poprimila stanovitu idejnu podeljenost - opet u skladu satim netom predratnim vremenom primećujući kako umjetnost na kraju osamdesetih u Jugoslavijireagira i na ideologiju i politiku u kojima se razvijala u posljednjih četrdeset i više godina. Ovaj vidumjetnosti - likovne, koji svoje ideje, ikonografiju crpi iz sloma konceptuelnog i praktičnog klišeasocijalističkog uspjeha i aktualnog političkog rasula, sukladno, opet ističem, estetskom i etičkomintegritetu samog umjetnika, artikulira se na više načina i pravaca" - napislala je tim povodomsarajevska kritičarka Nermina Kurspahić.Uporedo sa grupama Irvin i Novi kolektivizam, te umetnicima Jusufom Hadžifejzovićem, VladomMartekom, Mladenom i Svenom Stilinovićem, Žanetom Vangeli, Marinom Gržinić i Ainom Šmid,Nenadom Dančuom, na primer, iz exjugoslovenskih republika, srpska selekcija na ovoj izložbi bilaje najbrojnija - od Miće Popovića, Svetomira Arsića Basare, Kolje Milunovića i Milije Nešića, zatimautora srednje generacije Jovana Rakidžića, Miroslava Mandića, Ere Milivojevića, RašeTodosijevića, sve do najmlađih Petra Đuze, Zorana Todovića i grupe Autopsija, kao i kosovskihAlbanaca Gani Barjaktarija, Budima Beriše, da ovde spomenemo tek najreprezentativnije autore.Kod mnogih od njih u kritičkim osvrtima navedeno je kako više stoje u funkciji dnevnopolitičkeideologije (sa jasnim aludiranjem na antibirokratsku revoluciju koja je već bila u toku) nego da suvlastito delo stavili u striktnu službu artizma. Otuda je kod nekih tumačenja proistekla sumnja omogućnosti uspostavljanja stvarne ravnoteže između estetskog i etičkog u nekom delu angažovanesavremene umetnosti.A da li su umetnost i angažovanost nespojivi? Naročito u uzavreloj političkoj situaciji kakva vladadevedesetih godina u trećoj Jugoslaviji.II IKONOFOBIJA DEVEDESETIHNije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan način pokazujutemeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slika iščitanju. Ovapojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovno rigidnih političkihgrupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnim i civilizacijskimpodručijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvan magistralnihcivilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile do tolikog preplitanjauticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpuno raspoznati. Učinci takvog


stanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremeno nisu porazni, destruktivni i opasni. Jedan od tihsindroma vidimo kao strah od slika.Početak ove nove ikonofobije nalazimo tačno pre deset godina - 1987. u zbivanjima nastalimpovodom famozne naslovne stranice Studenta. Da se podsetimo, na njoj je za broj kojim je obeleženDan mladosti objavljena fotografija hrastovog lista koji je na sebi imao oštećenje u vidu dva zareza.Reakcija tadašnjeg Gradskog komiteta SKJ u Beogradu iznetog kroz napis koji je ovu sliku razumeoi tumačio kao politički napad, odnosno kao uvredu druga Tita (već sedam godina mrtvog). Odbrananjegovog lika i dela bila je tada toliko temeljita i razorna, toliko izvedena u jednom enormnomstrahu od mogućih promena da su usledile kazne za aktere ovog događaja. Sva kasnija objašnjenja itumačenja koja nisu došla samo od redakcije Studenta već i od liberalne i demokratske javnosti teuticajnih pojedinaca različitog političkog i ideološkog spektra nisu dala rezultat. Međutim,tumačenja komunista, zapravo članstva SKJ, ostarelih ali još uvek ostrašćenih revolucionara koji suse budući pripadnici Titovog partizanskog pokreta prepoznali kao meta napada i mladih jurišnikasamoupravnog socijalizma okupljenih oko marksističkih centara i univerzitetskog partijskogkomiteta (čija će vrtoglava politička karijera uskoro uslediti pod budnom pažnjom njihovog i danasaktuelnog ideološkog mentora) identifikovala su zapravo jednu staru i stalnu potrebu da se slikamapridodaju oni sadržaji koji su najčešće ili sporedni ili ih nema. Strah od ikona se posle ikonoklazmadubokog vizantijskog srednjeg veka obnavlja i najžešće intenzivira sa komunističkom vladavinom(ne računajući turski period koji je po prirodi antiikoničan i izvan je evropskog civilizacijskogkonteksta).Deset godina kasnije, u svojoj gnevnoj epistoli, od svega što je mogao da vidi na CetinjskomBijenalu, Mitropolit Crnogorsko-primorski zaključio je jedino kako je ono - satansko. Pošto ovo nijeestetička već ideološka ocena, moglo bi se razumeti da je ona došla od crkvenog velikodostojnikasamo ukoliko bi se radilo o religioznom seminaru zatvorenog tipa. Ali, kako se u ovom slučaju radio javnoj umetničkoj izložbi bila bi prihvatljiva jedino reakcija gospodina Radovića, posetiocaizložbe koja ga je zbog nekog svog sadržaja mogla izazvati da se burno oglasi. A ako se, ipakgospodin Radović osećao pozvanim da arbitrira o estetičkim pitanjima sa mesta crkvenogvosokodostojnika, moglo se primetiti kako je propustio jednu dobru raniju priliku da se izjasni okoskandaloznog odstranjivanja naručenih, od crkve prihvaćenih i postavljenih mozaičkih ikona umanastiru Žiča akademika Mladena Srbinovića. Ovog očigledno svetranog Mitropolita tada nimalonije brinula zamena istinskih umetničkih dela ordinarnim, doduše kanonizovanim i osveštenimšundom koji s masovno proizvodi upravo pod okriljem njegove, Srpske pravoslavne crkve.Iako su ova dva slučaja nerazumevanja smisla ikone prividno različita, ipak je uočljivo da se u tomprocesu formiraju konstante koje zapravo potiru osobine koje su pre svega samo drugačije ideološkematrice: s jedne strane je komunistička a sa druge verska. A te konstante ponajbolje opisuju vreme ukome se to dogodilo koje ima znatnih problema da uoči i postavi toliko potrebne temelje jednojsavremenoj civilizacijskoj i kulturnoj ravni. I u tom sukobu potpuno različitih (i potpuno istih)instrumenata dveju civilizacijska - jedne dva milenijuma stare, a druge ni pun vek, još će se dugovremena, izvesno je, prelamati sudbina nove umetnosti u Jugoslaviji.Još dva primera primera na različite načine dopunjavaju ovu skeptičnu sliku.Coraxova FamilijaMeđu bardovima srpske karikature od Bete Vukanović i Pjera Križanića, koji stoje na početkublistavog niza autora u ovom veku, do Kušanića ili Klasa, Predrag Koraksić Corax, čiji su radovitema dana naročito među onima kojima nipošto nije do smeha ili kakve zabave, nalazi se naistaknutom mestu mereći opštim javnim efektom. Coraxove karikature ne podstiču isključivo nasmeh - one su ubitačni politički i društveni komentari sa poraznim učinkom pre svega po njihoveglavne junake - pripadnike jedinstvene familije. Posle njih, lako je naslutiti, u sličan tragikomičnipoložaj zapadnu i obožavatelji Coraxovih karikatura. Jer, kada se iz njih uklone poznate ličnosti,paradoksalno, ostane odraz, kao u kakvom nemogućem ogledalu, ojađenog i posunovraćenognaroda, neveselog, očajnog, sa nekim poražavajućim saznanjem o svom beznađu i nemoći dastvarno utiče na vlastitu sudbinu. Ovaj bumerang efekat koji iz Coraxovih karikatura nemilosrdnoudara po čitaocima novina, sigurno je njegova smišljena namera da pokrene umrtvljenu volju zapromenama, odn. za povraćanjem iz svekolikih zabluda u kojima se predugo živelo. Funkcija, ilimože biti cilj Coraxovih karikatura je, dakle, buđenje narodne energije i aktiviranje otpora onih kojisu još uvek u nekoj vezi sa stvarnošću, sa normalnim i moralnim. Krajnji cilj, gotovo kaznaCoraxovog paradoxa je u tome da kod njega nisu u pitanju karikature političara - oni su ovde samouzgredne žrtve - na tapetu njegove kritike zapravo smo mi sami, naši mentaliteti i karakteri (koje


uglavnom nemamo) iz kojih i proizlaze povodi i razlozi ovakvom stanju i ovakvim delima.Tikvešin dnevnikSa početkom jugoslovenskog rata nastupio je posvemašni prekid - pa je tako i eros u umetnostizamenjen tanatosom, natalno mortalnim, život smrću, žovijalno morbidnim. U našoj zbilji i uslikarskom dnevniku Halila Tikveše, u društvu i u umetnosti istovremeno. Jedan ciklus njegovihradova iz ratnog perioda (bio je izložen u Centru za kulturnu dekontaminaciji 1997) pokazao je svurealnost protekle jugoslovenske drame ali ne artificijelnim formama već gotovim elementima,presklipingom - naslovima, tekstovima i fotografijama objavljenim u novinama tokom devedesetihgodina koji su ovde aplicirani sa jednom očiglednom namerom - trajnog evidentiranja dokaza o timdogađajima i njihovim akterima. Ovi isečci iz štampe, (izložba se i zvala Isečci iz dnevnika jednogštampomana), kolažirani su na takav način da stvaraju sem evidentnog estetičkog prizora i poznatidnevnički izgled sa literarnim sadržajem koga karakteriše jednan silovit antiratni protest. Na ovomspisku (sačinjenom poput jedne galerije neverovatnih likova) pobrojane su ličnosti koje sumanjeviše neposredno, na različite načine povezane sa zbivanjima koja su obeležila sadašnje vreme ikoji su nam odredili sudbinu tokom poslednje decenije.Moguća su, već je rečeno, uglavnom dva načina angažovanog pristupa u likovnim umetnostima:eksplicitno politički i metaforički koji se takođe može pojaviti kao istoznačan ili istovredan protest.U Tikvešinom slučaju očigledno da se radi o direktnom govoru, ali koji je istovremeno na neobičannačin ostao dosledan njegovim ranijim likovnim i grafičkim shvatanjima. Naime, ovi plastičkiprizori koncipirani su na poznatim postupcima grafičkih tehnika, na crno-beloj likovnosti ali sada saupotrebom već jednom štampanih novinskih članaka. Dve forme se redovno u njima vide ili naziru:elipsa i krst, a oni nas ponovo vraćaju na odnos erosa i tanatosa, na neizvesnu borbu života i smrti,na neprozirnosti koje nam je donela svakodnevica i koje nam donosi dudućnost. Elipsa je uikonografiji istorije umetnosti simbol jajeta, začetka života, dakle, principa erosa, dok je krstobeležio čitavu dvomilenijumsku civilizaciju koja je utemeljana na patnji, žrtvama, smrti, rečju, natanatosu.Ovi slikarski dnevnici, dokumenta, optužnice Halila Tikveše očigledno da žele da direktno delujuna savest svih - i onih koji se na njima nalaze i onih koji ih na manjeviše nevino ili neveštoposmatraju.III PREGLEDI NOVE ANGAŽOVANOSTINaročito su devedesete godine - što je potpuno razumljivo usled krvavog raspada Jugoslavije,pokazale niz otvoreno angažovanih ekspresija na domaćoj plastičkoj sceni, a njeni najvažnijifenomeni registrovani su u knjizi Art in Jugoslavija 1992-1995 definisani kao Umetnost uzatvorenom društvu (autora Dejana Sretenovića i Lidije Merenik u izdanju Centra za savremenuumetnost jugoslovenskog Fonda za otvoreno društvo), zatim na nekoliko problemskih izložbi saglavnom temom (ili delimično) aktuelnog socijalnog kriticizma poput Ubistvo 1, Pertej, Asocijalnoosiguranje, Prestupničke forme, i naročito u radu umetnika nekoliko generacija koji su uvršćeni uovu uzložbu: Marine Abramović, Zvonimira Santrača, Balinta Sombatija, Raše Todosijevića,Čedomira Vasića, Milete Prodanovića te tri u ovom pogledu vrlo aktivne grupe - Škart, Led-art iMagnet."Ubistvo 1"Sredinom 1997. godine Centar za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo organizovao jesvoju redovnu Drugu godišnju izložbu komponovanu iz nekoliko segmenata i postavljenu unekoliko beogradskih izlagačkih prostora u kojima je četvoro autora ekspliciralo svoje kritičke iteorijske poglede proistekle ipak iz jedinstvenog izvora kako su sami definisali: smisla umetnostisigurnosti u uslovima politike opasnosti. Neki naslovi tih posebnih odeljaka unutar zajedničkekoncepcije glase: Ubistvo 1, 10 sekundi pre ubistva, Strah (što je otkrilo frapantnu koincidenciju sajednim realnim događajem - tek koji dan pred otvaranje izložbe izvršen je atentat na tadašnjeg šefasrpske javne bezbednosti koja je namah nametnula i paradoksalna pitanja koja su postavljena ovomizložbom).Njena morbidna teorijska matrica može biti shvaćena i kao smisao umetnosti opasnosti u politicisigurnosti koja je upravo inverzna našoj realnoj - totalno kriminalizovanoj situaciji koja ispravnoglasi: oficijelna politika opasnosti, generalne javne i privatne nesigurnosti postavila je osnovnapravila ponašanja u svim oblastima našeg društvenog života - pa tako i u njenom najvitalnijempodručju koje zauzima kultura u kojoj se, da ovaj apsurd bude još veći, do nedavno odvijala


aktivnost poznata kao umetnost sigurnosti sa simptomima sasvim očiglednog autizma, izolovanostiili izopštenosti od idejne zbilje ratnog i neposredno poratnog perioda.Oficijelni politički stratezi proteklog perioda jasno su naznačili da je neophodno da se obaviefikasna supstitucija postojeće stvranosti veštačkom, da se porazni kvalitet života zakloni izaafirmišućeg kvantiteta pseudo, ili u najboljem slučaju - mediokritetske umetnosti. I zaista, taj lažnisistem vrednosti vrlo dobro je funkcionisao u najvažnijim institucijama (muzeji, galerije, pozorišta) imasovno propagiran u režimskim medijima (štampa, TV, radio). I jedni i drugi su brinuli o tom deluduhovnog zdravlja društva na takav način da je u jednom trenutku zabeležena apsolutna dominacijajednog tobože nacionalnog programa veoma bliskog najordinarnijem kiču s jedne strane, a sa druge,pažnja javnosti bila je isključivo usmeravana prema lažnom stvaralaštvu dostupnom najširimpopulističkim slojevima. U istovremenom i razornom delovanju ova dva pseudoestetička sadržaja,praktično sa istim ciljem i zadatkom, obavljala se svojevrsna kretenizacija nacije jer više nije bilojasno koje su stvarne vrednosti umetničkog stvaralaštva a koje su njihovi opasni surogati saštetočinskim efektima i trajnim deformacijama.Autori koncepcije ove jedinstvene izložbe sastavljene iz više segmenta bili su istoričari umetnostiBranislava Anđelković i Branislav Dimitrijević koji su za izložbu Ubistvo 1 okupili (pored drugih)sledeće umetnike: Uroša Đurića, Ivana Ilića, Batu Krgovića, Zorana Naskovskog, SimoniduRajčević, Rašu Todosijevića, (čiji su radovi postavljeni u "Paviljonu Veljković"), a istoj izložbipripada i rad Milice Tomić (koji je bio instaliran u Galeriji Doma omladine). Zatim tu je 10 sekundipre ubistva (Konak Kneginje Ljubice) autorski projekt Dejana Sretenovića u kome su učestvovaliJelica Radovanović i Dejan Anđelković sa zajedničkim radom, i dr. Najzad, Lidija Merenik jekoncipirala postavku Strah (Cinema Rex) sa radovima Mrđana Bajića, Gabriela Glida, DraganaJelenkovića Milete Prodanovića, Dragana Srdića i dr. Ovaj složeni izložbeni poduhvat pokazao jesimptom jednog stanja koje je kod nekih umetnika pobudio interes da se prema društvenoj zbilji iprocesima koji su ga tada obeležavali, a to je bio nepatvoreni kriminal, u svojim delima ophode narazličite, ovom prilikom uglavnom aluzivne i indirektne načine. Kasnije će taj angažovani stavpostajati sve otvoreniji i direktniji."Pertej"U paralelnom obrazovnom sistemu kosovskih Albanaca odigravali su se očigledno veoma zanimljiviprocesi. Nema sumnje da su školski programi i u umetničkoj edukaciji na alternativnim kosovskimuniverzitetima adekvatno funkcionisali. Na izložbi Pertej (na albanskom - nad, preko, onkraj, s onestrane; naziv je u ovom slučaju poprimio aktuelne i političke konotacije koje se tiču prevazilaženjapredrasuda i umetničke apstinencije) - prema koncepciji i izboru Škeljzena Malićija, u malom alisasvim adekvatnom reprezentativnom uzorku prikazana su tri zanimljiva slikara i jedan kompozitor:zatamnjene slike - palimpsesti Maksuta Vezgišija, prostorne instalacije Sokolja Bećirija, radoveprekrivene bitumenom Mehmeta Behuljija i zvučno-ambijentalnu postavku sa istim nazivom IliraBajrija.Gledajući Behuljijeve radove prisećali smo se slične izložbe Milete Prodanovića pod nazivomTama. Nije neobično da se u istom geografskom prostoru, ali nezasvisno i bez neposrednogkontakta, stvara praktično saglasna plastička i semantička situacija sa jednakim strepnjama,slutnjama i optužbama: Behulji je u Prištini istovremeno radio umetničke predmete jednakog smislau poređenju sa pomenutom beogradskom izložbom. Vizuelni rezultati, sklopovi značenja, atmosferatih izložbenih postavki govore da je problem koji zaokupljuje ovu vrstu angažovanih stvaralacazajednički i jedinstven, da se obraća istom civilizacijskom usudu ovog istorijskog trenutka, da jeupozoravajući i optužujući za stanje u kome ove generacije istovremeno i zajednički žive i stvaraju.Osnova i arhiva ljudskog iskustva - knjige i biblioteke unuštene su u Behuljijevim delima dostadijuma da su postale neupotrebljive, efemerne za ljudsku (ili neku specifičnu etničku) civilizaciju,a odricanje od te vrste memorije uvek dovodi do nasilja, anticivilizacijskog ponašanja, vandalizmakoji su najčešće individulni čin ali su ponekad dirigovan ideološkim i političkim interesima.Belodani dokazi za ove tvrdnje nalaze se svuda oko nas. O tom iskustvu, svom ličnom, naravno ikolektivnom kome poreklom pripada. (Mehmetu Behuljiju svakako da je mesto na ovoj izložbi.Zbog toga je on i bio pozvan ali je konflikt na Kosovu toliko eskalirao upravo u trenutkukoncipiranja izložbe i izboru autora da je ovom umetniku praktično postalo nemoguće da na njojučestvuje)Potpuno izvan medijski determinisanog područija nalaze se simulacije etno-objekata i instalacijeSokolja Bećirija. Njegova asocijativna, nekada konkretna i veristička, nekada aluzivna i dvosmislenadela većinom su hromatski izrazito živopisna ali taman koliko i tragična. Aktuelna kritička postavka


koja u recentnoj umetnosti traga za novim smislom umetničkog predmeta (koju je ustanovioBodrijar) uspostavila je ideju simulakruma. Fundamentalni smisao leži u tome da je za savremenuumetnost potpuno irelevantno pitanje bilo kakve originalnosti koje je potpuno iscrpljeno tokomepohe modernizma. Pa ako sada osnovni zahtevi koji daju smisao nekom umetničkom delu više nisusamosvojnost, neponovljivost, autentičnost, gde ih onda treba tražiti i očekivati? U onom njegovomsloju - utvrđuje nova estetika, koji je dosada bivao zapostavljan a koji je takođe veoma uspešno,kada je to bivalo moguće, učestvovao u fantazmatskoj igri umetnika, u njegovim svetransparentnijim potrebama da iskorači iz poznatih i uobičajenih jezičkih transcedencija i da formiratakav umetnički predmet koji ne govori novom već drugačijom sintaksom - znakovitošću samogartefakta."Asocijalno osiguranje"Pod neuobičajenim naslovom za umetničku izložbu - Asocijalno osiguraje priređena je jednaautorska, grupna izložba petoro umetnika koja u svom podnaslovu ima sledeću odrednicu: Socijalnaumetnost u beogradskom slikarstvu (od 1975. do 1998. godine). Time je dato neophodno objašnjenjekoje identifikuje vremenski i semantički okvir ove izložbe, a njena sadržinska ravan ispunjena jeradovima Milije Nešića, Milana Blanuše, Dušana Gerzića, Jelene Marković i Srđana ĐiletaMarkovića koji je uz Tatjanu Velenik potpisan i kao autor koncepcije i pratećih tekstova.Osnovna teza izložbe veoma je rigidno postavljena i duboko zadire u problem angažovanosti našelikovne umetnosti posle 1975. godine. Tekst u katalogu sadrži, recimo i ovakvu konstataciju:Neoizmi nisu doneli nikakav suštastveno nov ili neposredni način prikazivanja socijalne stvranosti adžentlmenska distanca prema ovom problemu je zadržana, sve to da se ne bi pokvarili korektniodnosi sa državnom politikom (patronima). Odanost državnoj politici se nagrađivala pozivima zaučešća na velikim ekstravagantnim izložbama. Velike reprezentativne izložbe, glamurozne preskonferencije, slikari kao medijske zvezde, sve to da bi se stvorio utisak i kod publike i kodumetničkog podmlatka da je oštrina socijalne umetnosti, kao slikarskog žanra, nesvrsishodna ipasse. Gerila ovog žanra nikada nije bila favorizovana od strane državnih institucija jer je smatrananepodobnim za reprezentativne izložbe u Evropi i svetu, na kojima se demonstrirao intelektualniprestige, finansijska moć i artistički zamagljeno ogledalo.Ovo je zapravo sporenje u jedinstvenoj porodici sa istinskim umetničkim karakteristikama. Premamišljenju autora izložbe, nasuprot tzv. oficijelnoj, etabliranoj umetnosti devedesetih godina, onojkoja je zaista unela novi jezik i donela novu estetiku, što ni za autore ove izložbe nije sporno,istovremeno stoji jedno stvaralaštvo koje pokazuje veoma naglašene karakteristike socijalno stanja,vidnu idejnu angažovanost koja je ostala izvan zvaničnih tokova, koja nema potrebni pristupinstitucijama umetničkog sistema. Nasuprot hiperprodukciji umetnosti osamdesetih koja je ispoljilaapolitički stav do besmisla, socijalni žanr u ovoj paralelnoj umetnosti odbacio je ispraznu strategijuneoizama. Dakle, izložbom Asocijalno osiguranja identifikovan je još jedan ciklus na spirali starihproblema - nasuprot estetici larpurlartizma opet se u prilično zaoštrenoj formi pojavilo idejnoangažovano stvaralaštvo."Prestupničke forme"Prema koncepciji dr. Ješe Denegrija i dr. Miška Šuvakovića nastala je autorska i studijska izložbaPrestupničke forme - Postmoderna i avangarda na kraju XX veka priređena u vršačkoj Konkordiji.U njihovoj selekciji našlo je mesta 22 umetnika i jedan pozorišni projekat tematiziranih u 11poglavlja, uz dva uvodna teksta koji daju niz teorijskih i kritičarskih referenci kojima je iščitavanosloženo polje aktuelne plastičke produkcije. A gledaocima izložbe i čitaocima omogućeno je vrloblisko praćenje značenja i strukture današnjeg vizuelnog jezika, odnosno, mnoštva njegovihplastičkih strategija i formalnih ishodišta.Denegrijeva teza naslanja se na već uobičajenu odrednicu za domaće stvaralaštvo tekuće decenijekoje je definisano kao umetnost u zatvorenom društvu. Na suprot njoj, on ističe snažne proceseaktuelne kulturne globalizacije a prelamanje ta dva principa-sa svim posledicama koje po našestvaralaštvo otuda proističu, uzrokuje nastali formalni i semantički konflikt i području plastičkogjezika. Dakle, kakve mogućnosti stoje pred našom umetnošću, odnosno, kakva joj je sudbina uuslovima koji postoje u zemlji ratova, temeljne ekonomske destrukcije i političke krize, totalneizolacije međunarodne zajednice, a pri tome (i uprkos tome), ona istovremeno pokazuje jednuvanrednu vitalnost koja je dovodi u rang najprominentnijih fenomena sa međunarodne scene ovogatrenutka - pita se Denegri u svom tekstu. No iako su silom prilika na koje ne mogu da utiču odsutni(uz malobrojne iznimke) sa scene globalnih zbivanja, umetnici ove sredine u odmaklim devedesetim


misle i rade u skladu s idejama i osećanjima sopstvenog istorijskog trenutka, faktički su deomultikulturalne svetske umetničke situacije, s tim što u svom delovanju prvenstveno i suštinskiodgovaraju na specifične izazove koje im nameću duhovne i materijalne koordinate njihovogpostojanja - on naročito ističe na istom mestu. S druge strane, Šuvaković je i u ovoj prilici ostaodosledan svojoj poznatoj analitičnosti, sistematičnosti (u klasifikaciji fenomena najnovije umetnosti)a termin prestupničke forme odredio na ovaj način: danas (su) prestupničke i (kao) avangardne onestrategije umetnika koje su kosmopolitske, internacionalne ili transnacionalne u ksenofobičnojnacionalnoj kulturi, ali i one strategije koje štafelajnoj slici prizora suprotstavljaju drastičnumaterijalnu konfiguraciju koja se širi kroz različite sisteme izražavanja. Indeksaciju transgresije(prestupa) u savremenoj i aktuelnoj umetnosti Šuvaković je izveo u jednaest problemskih celina a uokviru naše teme značajna je ona koju je nazvao Umetnost i politika. Ovo je upravo tema današnjegvremena, a postaje sasvim vidljivo da je ona zaokupila pažnju i usmerila stvaralačku volju mnogihautora koji su danas za nju živo zainteresovani. Autori izložbe odlučili su da u mnoštvu fenomena izove oblasti prikažu radove Balinta Sombatija - jednu celovitu prostornu, ambijentalnu instalacijupod imenom Raskršća i Raše Todosijevića - zidni reklamni pano Restoran Sloboda kao najizrazitijeprimere etičke i ideološke angažovanosti naše recentne plastičke umetnosti.IV UMETNOST I ANGAŽOVANOST DEVEDESETIHMarina Abramović: "Balkanski barok"Razaranje ikona savremene kulture, uništavanje kodova vremena: civilnih simbola i znakovasadašnjosti, narušavanje podele u semantičkim poljima paralelnih svetova koji su karakteristični zapostistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost) koju baš mi imamo kao datu privilegiju dagledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više i milenijuma, učinila je da se istorijski citati izumetničke realnosti gde im je jedino mesto presele u našu evidentu, životnu stvarnost. Halucinatnovraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebali upravo kao istorijskinarod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama, postaje novi krvavi dansemacabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je to pokazala Marina Abramović.Iz ovog htoničkog kazana, pravog pandemonijuma naših naravi, opet su se prelile najnovije slikemortalne realnosti - one kojih se svet civilizacije pokušava zasvagda otarasiti. Monstruozni crvenocrnisavez levog i desnog, crvenog i crnog socijalizma te crnog i crvenog fašizma postaje stvarnostkoja zatamnjuje perspektive i oduzima budućnost mnogim generacijama. Fascinantni, antiratnoangažovani performans Balkan Baroque Marina Abramović je izvela na venecijanskom Bijenalu uokviru glavnog programa Buduće, sadašnje, prošlo.Taj njen bijenalski nastup ispunjen je političkim značenjima, dakako izraženim već poznatimjezičkim formama koje je ona praktikovala od samog početka bavljenja umetnošću. Ti otvoreniestetički, etički i idejni elementi mogu se čitati i u horizontalnom (semantičkom) redosledu i uvertikalnom (hronološkom) nizanju unetih parametara. U vertikalnom - vremenskom pozicioniranjuovaj rad zadire u najdublju prošlost: onu koja barata iskonskim, arhetipskim, mitskim,primordijalnim impetusima zla koji se danas upravo na balkanskim, exjugoslovenskim prostorimaintenzivno obnavljaju u još jednom krvavom ciklusu rata i on se nalazi na drugom kraju ovogvremenskog niza. U horizontalnom - značenjskom ređanju ideja takođe se recikliraju traume rađanjai umiranja, drame ujedinjavanja i raspadanja, neprozirnost smisla i besmisla... Ovaj i onako stravičnibalkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodno i zakonito da završi još jednim ciklusommasovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavim baroknim pirom: Bloody Balkan Baroque.Smisaoni kapacitet najnovijeg rada Marine Abramović postavljen je upravo u tim atributivnim isimboličkim okvirima koji navode na ideju proćišćenja, na individualnu i kolektivnu katarzu.Zvonimir Santrač: "Balkanski voz (sudbine)"Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, opšte izolacije sveta koja jepogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokon uspeo 1996.godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljiviji i najznakovitijih ikona ovog vremena -železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje u budućnost aneopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovom kraju. Ovukompoziciju Santrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna, pokretna, upravoputujuća skulptura spravom je u kritici proglašena umetničkim znakom vremena. U tekstu baš pod


tim naslovom Ješa Denegri je, između ostalog, istakao i sledeće:A ukupni utisak cele ove (železničke i umetničke) "kompozicije" nosi neuporedivu i neporecivusugestiju: direktnost, drastičnost, sirovost, grubost, brutalnost kakva prevazilazi sve što umetničkatranspozicija može da postigne, a takav utisak postiže se tek kada predmeti i materijali progovoresami po sebi, svim svojim fizičkim svojstvima, svojim telesnim prisustvom, a ipak budu savladani iosmišljeni idejom, koncepcijom, energijom, ekspresijom svesne umetnikove i umetničke volje... Nosugestija Santračevog voza moćna je ne samo zato jer se nameće enormnim dimenzijama predmeta,grubošću materijala, fizičnošćču prisustva u realnom i svakodnevnom prostoru (ne, dakle u galerijinego na licu mesta, in situ, u ovom slučaju u vrevi železničke stanice). Ta je sugestija izuzetno jakajer je ovo delo u stanju da na simboličnom planu ponudi i probudi mnogobrojne sasvim određenereferencije. I to referencije na neke dramatične sadržaje kao što su prisilna putovanja, nasilnapreselenja, sve moguće represije i torture (od uvođenja ogromnog broja ljudi u logore i stratišta uvreme drugog svetskog rata do nedavnih masovnih etničkih čišćenja...); sve, dakle, s neprikrivenimasocijacijama na prinudu, ugroženost, opasnost, na strah i patnju, mučenje i trpljenje, ukratko nasve ono katastrofalno i kobno što donose ratovi i njihove beskrajne neizlečive posledice.Kada se bude jednom pravila konačna rekapitulacija umetničke faktografije koja je odslikala naševreme devedesetih, uz Balkanski barok Marine Abramović Balkanski voz (sudbine) ZvonimiraSantrača zauzeće svakako najistaknutije mesto. I ako je većina umetnika koji su stvarali u tojdramatičnoj epohi bila dakako uznemirenih savesti, tek je mali broj imao potrebu (a i hrabrosti) da otim događajima koji su presudno kreirali našu sudbinu jasno i nedvosmisleno prozbori autentičnim imonumentalnim delima, a tek ih je nekolicina koji su na krajnje direktan način o tome svedočili zabudućnost.Podatak da je sam Santrač imao i neposrednog ratno iskustva devedestih (sa direktnim sučenjem sasmrću i vrlo skupo plaćenom cenom) podiže uverljivost njegovog rada na izrazito visoku razinu.Brutalna ekspresija njegovog voza naše sudbine morala se temeljiti na neposrednom doživljaju kojije pri tome imao i direktne traumatičme posledice po samog autora.IZLOŽBENI PROJEKTIBalint Sombati: Postistorijski asamblažiUmetnička delatnost Balinta Sombatija imala je još od najranijih primera koji datiraju u kasnešezdesete godine izraziti najpre ideološki, a potom i otvoreno politički diskurs. Niz akcija iperformansa koje je on načinio pokazivali su stanje jedne specifične ideološke svesti kod one vrsteangažovane umetnosti koja je direktnim govorom svedočila, ikonički obeležavala i kritički tumačilasvoje vreme. Koje je opet za vrlo kratak period iz stanja socijalizma sa ljudskim licem prešlo unacionalsocijalističko stanje raspada, destrukcije, pervertiranja svih vrednosti od ljudskih i etičkih doestetičkih i umetničkih. Pri tome, Sombati je uvek baratao sa najprisutnijim simbolima koji suobeležavali taj trenutak. Ranije je to bila zastava Jugoslavije sa petokrakom ili portret Maršala Tita,kasnije bolnički ležaj i prolivena (sopstvena) krv po Ustavu, nekada su to bile ikone revolucionararadničkog pokreta (Lenjin), danas su to napušteni prostori sa rasutim stvarima, robom i uniformama,nekim simbolima na granici ruralnog i urbanog...Poslednje performanse ili ambijentalne postavke koje je Sombati načinio imaju najdirektniji zvukpostistorijskih asamblaža, dakle one povesne i umetničke forme koje su se ne samo u njegovom raduveć i u realnosti susrele, preplele i izgradile jednu složenu umetničku celinu koja je međunajrečitijima u ovoj vrsti kreativno-političke aktivnosti. Ako se manifestacije postindustrijske ereovde jedva mogu nazreti postsocijalizam je u enormnoj ekspaziji, ako je rušenje Berlinskog zidaoznačilo nastanak jedne potpuno nove civilizacije onda je taj trenutak ovde označio ekspresnopodizanje mnogobrojnih malih berlinskih zidova, ako je globalna kibernetička kultura Internetapraktično ovladala kulturnim svetom onda je njen pandan u našim uslovima propast svih tekovinaljudskog društva - od ekonomije do obrazovanja, od urbanizma do kulture... Balint Sombati poputosetljivih pojedinaca jedino u oblasti svoje profesije može da do kraja iskaže stav nemirenja inepristajanja. Otuda je njegov ukupni umetnički angažman danas postao isključivo jezivo opor,surovih prizora (auto)destrukcije i beznađa, haosa i prestupništva.Raša Todosijević: Umetnost = reklamaNakon konceptualističkih sedamdesetih kada je Raša Todosijević ponajbolje ispoljio svest o tome ukakvom se položaju našla nova umetnost u odnosu na sistem u kome opstoji - i u kome je najvažnijičinilac, a taj položaj je bio krajnje ponižavajući u odnosu na zvaničnu umetnost, na likovnu kritiku,institucije koje je opslužuju (galerije i muzeje), otkupnu politiku i medije, takva svest ga je usmerila


na neke od najradikalnijih kreativnih ponašanja tog perioda u jugoslovenskoj umetnosti, došle suosamdesete koje su i u njegovom primeru pokazale jedan novi interes za ponovnu produkcijuartefakta. Tada on menja strategiju i zauzima isto tako radikalni, ali sada i zaoštreno ironični stavprema socijalnoj zbilji, položaju umetnika u novouspostvaljenoj društvenoj hijerarhiji vrednosti(kada je nastao nezabeleženi prodor šunda i pompijertva); u tom periodu počinje i da objavljujekratke priče o umetnosti koje su među prvim menisfestacijama postmodernizma u našoj umetnosti istvara umetničke predmete koji poseduju evidentna estetička svojstva ali ona su sada potpunodrugačijih namera, poruka i ciljeva. Devedesete, napokon, u njegovom radu još jednom beležezaokret u skladu sa dominantnim temama vremena ali i sa promenjenom ikonosferom svakodnevice.Pre svega onom koja se direktno tiče opšte ideološke i političke realnosti.Glavna Todosijevićeva misao kreće se unutar svesti da se naše aktuelno društvo našlo na ivicifašizma - kako je sam isticao. Taj opšti sindrom naravno da je zahvatio i osetljivo područjeumetničkog stvaralaštva, čak je izvesno da je baš tu nacionalsacijalizam u domaćoj varijantiproizveo i najveću štetu u zvaničnoj umetnosti, u institucijama koje se njome bave, u umetničkojkritici koja je postala estradna i plaćenička. Kulturna štetočinstva koja su načinjena najteže supogodila seriozne umetnike koji, poput samog Todosijevića nisu imali drugih sredstava za odbranusem vlastito stvaralaštvo. A u tim pokušajima i činovima samoodbrane radovi Raše Todosijevićazauzimaju jednu od najinteresantnijih i najuzbudljivijih pozicija.Firma Todosijević, baš kao u kakvoj reklamnoj manufakturi ili marketinškoj agenciji do sada jerealizovala četiri reklamna plakata: Srborandže, Ubistvo i Cvet kanalizacije a Restoran Sloboda jesamo u jednoj prilici izveo firmopisac direktno na zid vršačke Konkordije (za izložbu Prestupničkeforme). Povodom ovakvog oglašavanja Todosijević je rekao kako su oglasi maksimum do koga svestovdašnjih ljudi može da dosegne, a uzrok tome su umetnici glupi kao tocila, a sami oglasi nastajuapsolutizacijom tuđeg idiotizma.Estetika Todosijevićevih bilborda nastala je kao nova vrsta kritike koja je našla mesta negde upraznom prostoru između postojeće kritike i umetničkog dela. I to pre svega kritike društvenestvarnosti a ne umetničke. Todosijevićevi reklamni panoi simuliraju na ironični i perverzni način iumetnost i robu, estetičku i propagandnu poruku, smisao i potrebu..., oni su hibridna vizuelnafiksacija ovog ideološkog trenutka prelomljenog preko nećega što ima privid svega - umetnosti,dizajna, propagande.Čedomir Vasić: Govor istorijeOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić je stalnoispoljavao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe - i ranijih epoha krozkoje je plastičko stvaralaštvo prolazilo a koje su ga iz nekih razloga kao stvaraoca naročito zanimalei podsticale na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne strane vrlo vidljivanjegova zainteresovanost za žive problemske sklopove vizuelnog jezika onih sredstava koja jekoristio, a iz čijih je striktnih medijskih odrednica već u prvoj fazi izlazio i sve češće supstituisaotzv. novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima, elaborirajući teme isadržaje svoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar imanentne semantičke ravni i izvedbene,upravo procesualne postavke.Već prva izložba: Klijina bašta održana novembra meseca 1992. godine u Galeriji ULUS-a otkrilaje jednu novu temu. Nju implicira sledeći citat preuzet iz Tukididove Istorije:Od pređašnjih ratova najveći beše Persijski, ali i on je brzo odlučen u dvema bitkama na moru ikopnu. Međutim ovaj rat toliko se odužio i Grčka je za to vreme toliko patnji podnela, koliko nikadanije u istom vremenskom periodu. Jer, nikada toliko zauzetih gradova nije bilo opustošeno, bilo odvarvara, bilo od međusobno zaraćenih strana (a bilo je i onih gradova gde je pri zauzimanjupromenjeno i stanovništvo), niti je ikada bilo toliko izbeglica i krvoprolića što zbog samog rata, štozbog nesloge...Dakle, veza je očigledno direktna sa aktuelnim ratnim zbivanjima na jugoslovenskom područjudevedesetih godina. Dramatična aktuelizacija teme u radu Čedomira Vasića pokazali su njegovosuvereno vladanje nekim povesnim umetničim sadržajima koji mu efikasno pomažu da identifikujesa njima uporediva današnja zbivanja i to ne samo u domenu estetičkih formi već i u društvenim teideološkim procesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnoj interpretaciji postao je i govorom našegvremena.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u multimedijalnoj ambijentalnojinstalaciji Čedomira Vasića pod nazivom Put u Oz koja je tokom novembra meseca 1997. godineizvedena u Savremenoj galeriji Pančevo. Realni, egzistencijalno potvrđen predložak ovoj totalnoj


prostornoj postavci bila je istorijska kompozicija Paje Jovanovića Seoba Srbalja. Jedna njenareplika čuva se danas u Narodnom muzeju u Pančevu i to je spona koja ukazuje na razlog zbog čegaje ovaj Vasićev rad izveden baš u tom mestu. Na Jovanovićevoj slici prikazana je kolona narodapredvođena srpskim Patrijarhom koji beži iz oblasti koje su ponovo pale pod Otomansku imperiju ustrahu od odmazde. Oni se kreću prema obećanoj zemlji a kako će to kasnija istorija pokazati - to jebio samo još jedan od mitova nastalih u velikom strahu za nacionalnu sudbinu. Ista tema se nalazi i uromanu Miloša Crnjanskog Seobe a citat na koji Vasić ukazuje govori o tome da je Negde moralobiti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Na ekranu televizora neprekidno pulsiraju samo dveslike: prizor sa Jovanovićevih Seoba Srbalja i isti prizor kompjuterski očišćen od ljudi - znači da jeostao samo prazni pejzaž. Lako je dovesti u vezu ovaj rad sa aktuelnim stanjem koje nas je snašlonakom najnovije masovne seobe koja je u najnovije vreme dobila i adekvatni naziv - etničkočišćenje. O tom istorijskom usudu, o toj najnovijoj epizodi neprekidne serije koja se zove IstorijaSrba Čedomir Vasić je dao jedan izvanredan i sa umetničke strane zanimljiv doprinos zarazumevanje i tumačenje ovog, po svemu sudeći, trajnog procesa na ovom prostoru.Rad koji je izveden za XX Memorijal naziva se Setna Nova 1970. On je pre svega autobiografskipodatak (o njemu ali i o nama), jedna realna životna činjenica koja govori o samom autoru, ali je posvojim ikoničkim, vizuelnim i semantičkim svojstvima istovremeno podignuta na opšti, aktuelninivo brojnih individualnih migracija koje su se naročito tokom tekuće decenije intenzivirale. Ovajpostupak temelji se na smislu memorijalnog, na davanju obeležja (nalik stećcima) pređašnjeg - onogšto je ostalo kao konačni podatak i podsećanje na nekadašnje postojanje, na prošlu egzistenciju.Dakle, opet je izneto Vasićevo zanimanje za migraciju, za nasilno ili dobrovoljno premeštanjepojedinaca kroz različite prostore, kulture, civilizacije... Ovaj problem koji je postao procesočigledno da će biti od trajnijeg interesovanja današnjih umetnika a ne samo ovog posebnogautorskog rada.Mileta Prodanović: Alegorije svakodneviceU opštoj preformulaciji i postavci umetnosi osamdesetih godina, jedna od njenih vidnijih osobinabila je i njena potreba da o spoljašnjoj, neartificijelnoj realnosti progovori jednim novim plastičkimjezikom. Neke estetičke podloge tom jeziku tražene su (i nalažene) u prošlosti, ali je za većinuumetnika bila ipak presudno da se na njihovim delima vide jasni odblesci vremena. U jednom,početnom periodu taj govor je bio govor alegorija, metafora, simbola i simulakruma, a kasnije je,kako su se socijalne propozicije zaoštravale ne samo prema toj umetnosti već i prema ukupnomživotu, on postajao sve direktniji, bukvalniji i banalniji. Taj razvoj se lako može uočiti i u opususlikara Milete Prodanovića. Njegov prvobitni rad u grupi Alter imago imao je nameru da formirajednu plastičku sintaksu koja je kasnije određena kao najvredniji doprinos u stvaranju jugoslovenskepostmoderne. Ne menjajući zapravo taj kreativni idiom, Prodanović je u devedesetim, dakle utemeljno promenjenom životnom (političkom i državnom) ambijentu u svoje delo postepeno unosiometaforička svedočanstva vremena.Kao kruna tih nastojanja nastala je izložba sa nazivom Tama. Već polovinom devedesetih znatno seintenzivirao socio-kritički angažman umetnika. Ako je i dotada on postojao u blažim, aluzivnijimpojavama oko 1995. taj vid ekspresije postaje sve eksplicitniji, uočljiviji i prisutniji. Taj raspletmože se primetiti i u radu Milete Prodanovića. Budući da je ovaj autor gotovo stalno biosenzibiliziran na ideološke, opštepolitičke tendencije koje su potresale jugoslovensko društvo, krozrazvoj njegovo likovnog dela (jer uporedo on se bavi i likovnom kritikom, književnošću ikomentarima dnevnih kulturoloških zbivanja) prati se energičan porast angažovanosti. Prvaizložbena manifestacija Prodanovićevog otvorenog, celovitog i zaokruženog stava prema društvenojrealnosti bila je upravo ta izložba održana 1995. godine u Galeriji ULUS-a.Dobivši 1997. godine nagradu fonda "Ivan Tabaković" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaostvarenje od izuzetnog značaja za razvoj likovne misli u našoj umetnosti, Mileta Prodanović jestekao pravo na samostalnu izložbu u reprezentativnoj akademijinoj Galeriji. Odazivajući se tompozivu Prodanović je koncipiao i realizovao jednu kompleksnu izložbu pod nazivom Pohvala rucikoja je već do sada izazvala brojne kontroverze koje se nisu ticale samo kritičkog prosuđivanjanjegovog dela već su implikacije Prodanovićevog rada pokrenule i neke diskusije koje najdubljezadiru u aktuelne odnose, stanje i procese koji jasno odražavaju sve negativne vrednosnekomponente ovdašnjeg likovnoumentičkog sistema, onog koji pretenduje da danas bude dominantani arbitraran a zapravo je bez realnog pokrića. Njegova izložba pokazala je da je aktuelno čitanjeikona bremenito mnogim nejasnoćama nastalim usled opšteg pada intelektualnog kapaciteta publike.Ovaj fenomen tek će biti istražen, ali je već sada očito da razumevanje i kritičko tumačenje


stvarnosti zahteva posvećenost posebne vrste. Prepoznavanje onoga što Prodanović radi zapravozadire u najtanine tokove angažovane svesti koja se hrabro i pronicljivo odnosi prema ovdašnjojsvakodnevici.ULIČNI AKCIONIZAMSve tri umetničke grupe - Škart, Ledart i Magnet, čiji je delovanje ovde izložen zasnivaju rad nanekolikim zajedničkim principima. Ponajpre, to je izmeštanje aktivnosti izvan državnih institucija iuobičajenih izlagačkih prostora (muzeja, galerija) i prelazak na uličnu umetnost koja pobuđujeznatno veću pažnji javnosti, dobija veću publiku a time je i medijski znatno atraktivnija ipromovisanija. Zatim, služe se netipičnim umetničkim sredstvima kojima se privlači znatno većapozornost publike, provocira se njihova burnija reakcija i upečatljive se ostavlja trag u vremenu iprostoru. Njihovi radovi su prolaznog karaktera i oni se čuvaju samo na video ili foto-dokumentaciji.Najzad, ovaj vid umetničkog angažovanja tipičan je isključivo za urbane ambijente većih gradova ukojima se najbolje vide pravi učinci razorne politike, siromaštva, propadanja, smrti... Njihovereakcije su takođe jedinstvene - odnose se na dnevne društvene i ideološke procese i fenomene: odratne drame do razaranja gradova, od kriminala do hiperinflacije, od gladi do siromaštva, odpreživljavanja do smrti, od opšteg šunda do antiurbanizma, od ekologije do deponija, itd. čime jeuvek obezbeđena potpuna aktuelnost značenja njihovog rada. U njihovom sastavu, među stalnim ipovremenim članovima nisu obavezno likovni umetnici, već i arhitekti, književnici, pa čak i nekeprofesije izvan humanističke inteligencije.Škart: Poetika malih provokativnih formiOd 1990. godine dvojica studenata arhitekture - Dragan Protić i Đorđe Balmazović deluju kao grupaŠkart. (Uz njih povremeni ili stalni saradnici su Vesna Pavlović, fotograf, Boris Mladenov,kompozitor i slikar, Miloš Tomić, filmski i radio režiser, Andreja Leko, fotograf, Goran Petrović,arhitekta, Nataša Manojlović, organizator i tekstilni studio LUM.)Nasuprot velikim, bučnim nastupima umetnosti tokom tekuće decenije (ne bi li se makar malonadjačala zaglušujuća ratna galama totalnog razaranja) Škart je u svom svakodnevnom delovanjupraktikovao male, jedva uočljive provokativne forme javnih protestnih aktivnosti. Ti oblici i metodiminimalističkog art-ponašanja neposredni su deo našeg živog i veoma agilnog urbanogandergraunda. Njihove brojne realizovane aktivnosti koji su se sastojale od akcija plakatiranja gradado projekta Tuge (u raznim njenim oblicima - od potencijalnog putnika, pana i pobednika doprijateljstva, porođaja i pušaka, na primer), dakle onih akcija koje imaju, po definiciji, karakterneposrednog obraćanja masovnoj publici. Ali se u njihovoj realizaciji, paradoksalno, ove aktivnostiiskuljučivo odnose prema slučajno izabranom pojedincu - prolazniku sa kojim se uspostavlja mali,neposredni, prisni dijalog.Kada je Mileta Prodanović 1994. godine istakao kako Rad grupe ŠKART jeste pokušajuspostavljanja novog humanizma u vremenu koje brine samo za kolektivitete, pojedinačan, intimaniskaz naspram gomile, to je zapravo značilo da je u tom vremenu, usred rata, totalne drame i opštenemaštine jedna mala grupa mladih stvaralaca, zapravo umetnički par prigušeno, ali dovoljno glasnoi energično na ultra-frekventnoj talasnoj dužini, dakle tihom snagom, ponudio jedan individualniodgovor i otpor, znak aktivnog komentara i akcije koja nije nasilna već intelektualna i mentalna. Taduhovna i kreativna oaza, sasvim po ugledu na samoizolaciju, u prvom trenutku baštinila je najednoj od brojnih margina lokalne andergraud-urbane kulture, ali se vremenom već sredinomdevedesetih transformisala do zapažene umetničke pojave koja je počela da ostavlja sve dubljetragove u zatečenom socijalnom i ideološkom ambijentu.Njihovo učešće na izložbama kakve su bile Privatno - javno ili Novinari u mračnim vremenimapokazalo je da je Škart poprimio jednu vrlo specifičnu i respektabilnu osobinu koja je veoma dobrobila uočena. Ona je i valorizovana kao adekvatno radno defenisani oblik kreativnog ponašanja uzatečenom ambijentu sa, za umetničko stvaralaštvo krajnje nepovoljnim uslovima. A održati se utakvim uslovima poseban je fenomen, pri tome, kako smo videli sa malim, tek primetnim formamarada i diskretnog ponašanja. Tome je doprinela i njihova radna strategija koja je stajala potpunonaspram tada dominantnih procesa karakterističnih za high-tech umetničku produkciju. ManufakturaŠkartovih radova simbolički je ukazala na još uvek vidnu, ali sada i nešto pojačanu, potrebu da seumetnici u samom činu stvaranja artefakta vrate direktnom radu sa materijalom koji je budućipotisnut novim tehnologijama, počeo da se zaboravlja. Ukupno gledajući, fenomen grupe Škartoznačio je jedan krajnje neuralgični trenutak u našoj političkoj stvarnosti tokom devedesetih godinana koji su oni reagovali neposrednom stvaralačkom aktivnošću ispunjenom mnogim simboličkim


sadržajima koji nisu obavezno bili čitani kao politički angažovani ali su istovremeno davali ipakdovoljno podataka o sebi kao o posvećenosti koja je duboko zadirala upravo u ideološko stanjevremena.Ledart: Zaleđena zbiljaGodne 1993. Osnovana je novosadsko-beogradska grupa Led-art u čijem se najaktivnijem nukleusunalaze Nikola Džafo (slikar), Dragan Živančević (slikar i grafički dizajner), Dragoslav Krnajski(skulptor), Goran Denić (grafičar), Vesna Grginčević (pisac), Nebojša Milikić (geolog) i SrđanVečjović (fotograf). Njihovo objašnjenje razloga postojanja grupe ovako je bilo: Led art jepokretačka snaga. Kreativnost kao metod otpora i prevazilaženje nastale situacije. Stvaranje uprkossvemu... Koristi neprirodne uslove (temperatura -20 c) i promenu agregatnog stanja (voda-ledvoda)kao metod umetničkog delovanja, a Džafo je na samom početku njihovog rada isticao sledećiparadoks: Da ne bi nestala toplina nastala prilikom rađanja dela, potrebni su zamrzivači!Iz ovih iskaza vidljivo je da Ledart deluje kao simboličko - smrznuto ogledalo ovdašnje ledenestvarnosti. Njihova smrznuta umetnost pojavljuje se kao ekvivalent zaleđenoj realnosti vremenaopšte bede, propadanja, životarenja u zemlji koja upravo tada nije bila u ratu. Ledart je u svojimbrojnim akcijama isticao i otvorene antiratne i antinacionalističke poruke koje čitamo u pratećimtekstovima njihovih izložbi i nastupa. Uz to, već se iz samog naslova da naslutiti, a to je potvrđeno inekim od njihovih aktivnosti, kako su snažno zainteresovani za probleme ekologije, polucije(fizičkog i duhovnog sveta), uništenja prirode kao metafore uništenja kulture i umetnosti.Hronoligija nastupa Ledarta kao naj značajnije događaje zabeležila je mnoštvo akcija. Prvi nastupbio je u Beogradu 1993. godine pod nazivom Zamrznuta umetnost. Izložba u je održana u jednojhladnjači parkiranoj ispred Doma omladine a prateći komentar je isticao: Novonastali društveniuslovi protumačeni su kao promena agregatnog stanja vode što je bio metaforički opis najcrnjegodine u ovoj deceniji: ovime su oni iscrtali delikatnu liniju koja je delila smrt i hibernaciju, fizičkouništenje i zaleđeno stanje koje treba da omogući dugotrajni opstanak, ali i agoniju umiranja. Na -20 stepeni Celzijusa svoje radove izložili su Raša Todosijević, Jovan Čekić, Dejan Anđelković,Jelica Radovanović, Mileta Prodanović, Mrđan Bajić, Dragoslav Krnajski, Talent, Nikola Džafo,Vera Stevanović, Darija Kačić, Vesna Pavlović i dr.Zatim je priređen niz akcija: (Pre)potom u Novom Sadu 1993. (nerealizovano), odnosno, izveden udva dela - kao Javni rad i Potop. Art kuvar u Beogradu 1993. proizašao iz jedne Uredbe republičkeVlade kojom su propisane mesečne količine osnovnih životnih artikala po glavi stanovnika : 6,25,kg brašna, 0,5 kg šećera, 250 gr soli, 750 gr ulja, 500 gr deterđenta (ili jedan sapun za panje)..., atom prilikom načinjeni su bili brojni recepti, na primer, Dobro čuvani hleb, Univerzalna srpskasmesa, Klin čorba 'Pet do 12', Ledene bombe od jagoda za četiri klipana. Kao svojevrsni kulturnoterapijskiakcionizam Ledart je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju od 1995. godineizvodio sledeće akcije: Stolica, Ko was šiša, Zastave, Art aid, najzad, Dan leda (Bekstvo iz Centra)kao finalni događaj u ovom umetničkom prostoru koji se pojavio kao alternativa uništenomoficijelnom kulturnom institucionalnom sistemu (poput Narodnog pozorišta, Muzeja savremeneumetnosti, itd.).Posle bekstva usledila je turneja pod imenom AJ SAD - opasuljivanje koja je obuhvatilaKragijevac, Užice, Čačak, Valjevo, Zrenjanin, Zaječar, Niš i Novi Sad tokom 1995. godine, a tokomStudentskog protesta 1996/1997. nastale su akcije: Predsednikov S.O.S, Rekonstrukcija zločina(izvedena posle incidenta na Brankovom mostu u noći između 3. i 4. februara kada su demonstrantinajpre poliveni vodom, a potom brutalno pretučeni). Iste godine izvedene su akcije Deponija uBeogradu i Nišu, a ove Službeni put - Rekonstrukcija zločina u Nišu, Zrenjaninu i Prišini. Poslednjistreet-art Političari na asfaltu izveden je u Novom Sadu sredinom 1998. godineOpšte mesto svih navedenih aktivnosti, akcija, radova, performansa i izložbi Ledarta fokusira se nanjihovu u osnovi protestnu umetničku delatnost koja snažno animira javnu pažnju, energično delujena posmatračev mentalni i emocionalni sklop te u njemu izaziva neophodnu i očekivanu reakcijubunta i otpora.Magnet: Protestno ponašanjeU Beogradu od 1993. godine deluje umetnička grupa Magnet čiji je osnivač, vođa i glavni ideologstudent književnosti Miroslav Nune Popović. Grupa je postala poznata po seriji javnih umetničkihradova pod opštom odrednicom street-art koji su označili visoki stepen provokativnog kreativnog


angažmana koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito složeni sadržaj sačinjen od ideoloških,etičkih i estetičkih komponenti nezabeleženih u novijem jugoslovenskom stvaralaštvu.Njihov prvi ulični hepening izveden je aprila 1996. godine pod nazivom FaluSerbia bio je prilikada zatečeni posmatrači u centralnoj beogradskoj ulici osete i pomiluju stvaralačku moć Srbije. A onaje simbolizirana falusom na kome je bila zakačena fotografija tadašnjeg predsednika Srbije. Ovaprotestna akcija prekinuta je u toku izvođenja policijskom kontraakcijom u kojoj su članovi grupeprvi put uhapšeni. Projekat ovog ulično-pozorišnog performansa bio je prva manifestacija udevedesetim godinama, dakle vremenu neposredno nakon jugoslovenskog rata i embarga svetskezajednice, žestokog otpora ovih mladih stvaraca prema zatečenom kulturnom i umetničkom stanjujednog društva tada lišenog bilo kakve pozitivnije idejnosti.Potom je usledila serija akcija izvedenih ispred vodećih srpskih institucija iz različitih kulturnoumetničkihi informativnih oblasti. Poslednja Tajna večera priređena je maja 1996. kraj Srpskeakademije nauka i umetnosti nedvosmisleno je otkrila njegove progresivne, dakle u osnovi one idejekoje su karakteristične za evropske mladalačke (umetničke i društvene) pokrete. Mesto održavanjaukazalo je gde se zapravo institucionalno inauguriše zvanična kultura i umetnost, a naravno i sveostale vrednosti iz drugih oblasti socijalnog života nacije. A ispred zgrade državne radio-televizijeistog meseca razbio je jedan televizor iskazujući revolt zbog pogubne propagande centralnerežimske televizije u vreme opšteg jugoslovenskog rata. Performans je nazvan Otkrovenje ukazavšina neophodnost okončavanja informativno-obmanjivačke službe masmedija. Ovaj protest protivizrazite info-manije još jednom je locirao glavnog sejača propagandnog otrova i raspirivača mržnjesvih vrsta: od etničke i političke do estetičke i umetničke. Posle te izvedene akcije uredno supokupili ostatke uništenog televizora i od njih je vođa Magneta Miroslav Nune Popović načinio jošjedan rad koji je nazvao Srpska noćna mora. Implikacije ovog konačnog, dakle, završnog dela kojeima konstantne formalne i semantičke osobine mnogobrojne su i mogu se identifikovati i čitatinajdirektnije u okviru njihovog dosadašnjeg aktivizma.Nakon jednogodišnje pauze grupa je nastavila aktivnost juna 1997. godine sa projektom Rekvijemza Srbiju. Akcija je održana na danas sigurno najneuralgičnijem mestu - pred kancelarijompredsednika Srbije. Uz ogromnu zaklanu svinju na kojoj je pisalo Srbija, nameravao je da preda isledeću poruku:Gospodine predsedniče Miloševiću, Zaklali ste Srbiju i sve u njoj: život, umetnost, nauku, kulturu,privredu, ekonomiju, školstvo... pravdu i poštenje. Ništa nije ostalo. Poklanjam vam ovu zaklanusvinju duboko uveren da na taj način jasno predstavljam svoje gore navedeno mišljenje o konkretnojposledici vaše vladavine Srbijom. To je moj rekvijem za Srbiju...Ovaj svojevrsni umetnički krik naznačio je da se jugoslovensko društvo našlo na samom dnu jednevišegodišnje agonije. Naravno da je ova izuzetno otvorena i oštra provokacija ponovo morala daizazove reakciju policije koja je uhapsila vođu grupe Nuneta Popovića. Istog meseca izvedena je iakcija 88 jaja za novu opozicionu vlast kada su članovi grupe Magnet jajima gađali Skupštinu gradakoja je nešto ranije postala opoziciona. Na ovom mestu je načinjen značajan obrat od entuzijazmaprema skepticizmu i od blagonaklonosti prema sumnji. Taj rad je pokazao puni smisao političkogangažovanja grupe bez presedana u jugoslovenskoj savremenoj umetnosti. Pri tome, očigledno je daoni u suštini ne pravi ustupke kada su u pitanju osnovne slobode - od političkih i individualnih dostriktno umetničkih.Z A K L J U Č A KNa karti mnoštva zbivanja u plastičkim umetnostima locirali smo ovom prilikom jednokarakteristično vertikalno (vremensko) kretanje koje je formiralo osnov i jedinstven semantički krugkoji je ispunjen praktično mnoštvom nepovezanih zbivanja, fenomena i ličnosti. Drugo kretanje jehorizontalno (fenomenološko) i za ovu izložbu bilo je dovoljno da se registruje nekoliko najizrazitihpojava koje takođe sačinjavaju polje unutar koga je dakako moguće identifikovati i neke drugeautore koji svojim delom ili delovanjem manjeviše otvoreno ili duboko zadiru u tematsku oblastkojom se upravo na ovom mestu sa vanredno opravdanim razlozima bavimo.Kroz najuverljivije primere u ovoj vrsti stvaralaštva ukazali smo na nekoliko načina angažovanogumetničkog rada ili ponašanja u devedesetim godina. Ovaj niz fenomena formira značajnu gradacijukoji postoje među njima: od metaforičkog govora do brutalizma uličnih akcija, od simulakrumakamernih ambijenata do monumentalnih pokretnih ready maid-a, od povesnih alegorija dozaleđenosti aktuelnog trenutka... Svako od njih, s druge strane direktan je odgovor na dramatičneizazove ovog krajnje opasnog i ideološki neartikulisanog vremena. Jugoslovensko postsocijalističkodruštvo nije izgradilo stabilne ustavne, političke, ekonomske, edukativne, kulturne i ostale parametre


(koji definišu jednu civilizovanu zajednicu) te je stoga u punom zamahu upavo sada jedno opštesocijalno rastrojstvo koje pojedinca dakako i umetnika, pripadnika takve zajednice čine nemoćnim.Ono što ipak ostaje kao poslednja mogućnost je aktivni otpor zatečenom stanju, napor i hrabrost dase pruže jasni znaci nemirenja i nepristajanja. Ova izložba pokazuje, nadamo se, tu slojevitost: sjedne strane ona je pregled, opis i komentar one vrste savremenog jugoslovenskog stvaralaštva kojeje na vlastiti estetički nivo podiglo i njene etičke komponente potpuno ih izjednačavajući uvrednosnim kategorijama, s druge, za ovu priliku izneti primeri vrlo aktivno deluju u odnosu premasocijalnoj i kulturnoj zbilji. A na tom nadasve osetljivom i (po stvaralaštvo) opasnom ukrštanju stojijedna od danas najvažnijih umetničkih građevina čiji su najviši spratovi već zašli u narednimilenijum. Na samom njenom vrhu, može biti, stoji jedan novi svetionik koji se tek nazire a koji imaizgleda da postane našom novom Nadom.Umetnost i angažovanost devedesetih, XX memorijal Nadežde Petrović, Galerija Nadežda Petrović,Čačak, oktobar-novembar 1998., (pred.kat.)III VREME REPRESIJE I OTPORAProtiv tame - Sloboda za MakijaU galeriji Saveza za Promene, Građanski Otpor u Valjevu, na istorijski dan (SPS-ov kongresni 17.februar), okupio je dvadesetak tamošnjih umetnika na zajedničkoj izložbi-protestu pod sloganomProtiv tame - Sloboda za Makija. Različitih poetika, stilskih opredeljenja, likovnih shvatanja umnogim medijima (slike, crteži, fotografije, plakati, ikone, stripovi, karikature, te literarno-poetskimperformansom na otvaranju), valjevska alternativna scena načinila je jedan, po vladajući poredakneprijatan, ali publici zanimljiv, značajan i nadasve slobodoumni događaj posvećen njihovomutamničenom sugrađaninu i umetniku Bogoljubu Arsenijeviću Makiju,Bilo je očigledno da se umetnici Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvoreniji način, nisuuplašili aktuelnih pretnji vlasti već upravo suprotno - da su spremni na najdirektniju borbu ne samoza oslobađanje jednog stvaraoca - koji već pola godine bez krivice (i pravosnažne presude) čami upritvoru prkosno odbijajući inicijative za pomilovanjem, uz to u takvom zadravstvenom stanju kojeiziskuje najhitniji medicinski tretman a ne najsurovije utamničenjeValjevo je jedan od preostalih bastiona SPS-ovskog režima pa je tim značajniji ovaj kolektivni činumetničke demonstracije otpora represiji kojoj nisu izloženi samo poznati umetnici (sa zaprećenimili već sprovedenim zatvorskim kaznama), u ovom slučaju stvaraoci poput Makija, Flore Brovine,Bobana Miletića Bapsija, Miroslava Nuneta Popovića, već i brojne nevine žrtve računajući imaloletne Albance. Ovome treba dodati i najnoviji talas progona aktivista studentskog Otpora,direktne pretnje novinarima i profesorima kojima su takođe jasno upućena upozorenja - čak i onaopasna po život ili su pak podvrgnuti najrazličitijim svakodnevnim ucenama kojima su sklone,istorija to stalno pokazuje (ali šta to vredi lošim đacima) jedino diktature koje i same uviđaju da imse kraj sasvim približio.Republika, br. 232, 1-15. mart 2000.Otpornost OtporaNa krajuOdgovor je otpor!U sve češćim primerima jugoslovenskih stvaralaca fenomen istovremene estetičke i etičkeangažovanosti se sve redovnije može identifikovati. Jedan od njih videli smo na izložbi DejanaAtanackovića pod naslovom "Perfect Future" nedavno održanoj u Centru za kulturnudekontaminaciju.Atanackovićev CV kazuje da je ovaj Beograđanin (rođen 1969) umetnički obrazovan u Beogradu(Škola za industrijsko oblikovanje), Milvokiju (SAD, Visoka umetnička škola) i Firenci (Akademijalepih umetnosti na odseku za slikarstva), da izlaže od 1992. a samostalno od 1994, između ostalog iu Firenci, Vršcu, Novom Sadu, Beogradu i dr. Iz ovoga se otkriva puni smisao povezanosti njegovog


kretanja, upravo istinski kosmopolitizam, po mestima školovanja i umetničkog delovanja u jednuusaglašenu iskustvenu komponentu u radu pune i zaokružene autentičnosti.Mogući su mnogi i posve različiti odgovori na izazove koje sadašnje društvo, kultura i tehnologijestavljaju pred estetičku i etičku svest umetnika. Jedna od ključnih i najopštijih odrednica kojaukazuje na način aktuelnog oblikovnog ukrštanja ovih područja jeste crossover - čime se indukuje dasu ona istovremeno dovedena u jedinstvenu estetičku ravan ali i da su time njihovi identifikacionikodovi uzglobljeni i preneti u jedan novi (drugačiji!) artificijelni fenomen. Ponovo se odigravadobro poznata i, tokom duge povesti umetnosti potvrđena, stalna povezanost čvrstim estetičkimlinijama spoljašnje ikonosfere (sa njenim dominatnim formama i sadržajima koji joj daju "izgled")sa onim oblikovnim izrazom za koji se odmah (kroz kritiku) ili nešto kasnije (kroz teoriju) utvrdi daje postao plastičkim znakom epohe.Izložba, ili pak prezentacija rada sa ironičnim i iritirajućim nazivom "Savršena budućnost" DejanaAtanackovića sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnih kutija izrađenih po uzoruna reklamne bilborde, posedno izrađenom CD-romu koji se mogao "pretraživati" na postavljenomkompjuteru i "projekcije" osnovnog rada na velikom platnu. U tehnloškom pogledu očigledno je dasmo se suočili sa primerom upotrebe, pri čemu se mora istaći - sjajnim i ubedljivim, medijaekranske, računarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog rada protiče u potpunoj tišini čime se pažnjagledalaca fokusira na vizuelni i semantički kompleks: njegove montaže u vidu elektronskihfotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenim dekontekstualizovanim parolama -kratkim, direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksuje slikovne i verbalne idiome koji semasovno i silovito emituju u našem današnjem okruženju. Ovaj njegov rad ima i naslov "Screensavers 3" čime se ukazuje na tehnološko poreklo i na jedan kontinuirani kreativni koncept koji sepretvara u mali radni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: "Moj screen saver potpuno jeantikomercijalan i antipropagandan", mada je najočiglednije da u postupku upravo koristi striktnikomercijalni i propagandni diskurs. Specijalnom, "neautorizovanom" preradom prizora i rečiAtanacković nas direktno uvodi u područje primene umetničke, masmedijske, kulturološke isocijalne manipulacije koja je doživljava kao najkarakterističnija za ovdašnju političku ipropagandnu javnu sferu. Gotovo da ovi radovi imaju, zanemarujući njihovu tehnološku strukturu,istu komunikacionu svrhu i efekat kao grafiti-art u striktno urbanom području koji se takođedirektno obraćaju masovnoj publici.A tu su dominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledice masmedijske(aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategija "ideologijezavođenja". Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava na izražavanje,Atanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku i ekonomsku) i tako uređenioni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnim mestima, Interneta ili galerijskihradova emituju kao čista autorska poruka upakovana u hipermodernu ambalažu advertajzinga.Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcija posmatrača čiji suodbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatno oslabljeni delovanjem snažnogpropagandnog pritiska. U tom, svesno projektovanom i realizovanom političkom i ideološkomokruženju primalac poruke gubi moć rasuđivanja i tada nastupa očekivani trenutak političke (ilikomercijalne) manipulacije kada je moguće sa njime činiti aposlutnu svaku potrebu prisilu - bezuslova za ikakav otpor. Zbog ovoga rad "Savršena budućnost" Dejana Atanackovića primljen je kaodirektna posledica indentifikacije njegovih sadržaja u današnjem vremenu a ona je pak samopretočena reklamna poruka za koju je kao paradigmatični uzor uzeta nacistička propaganda koja jena ovom polju dala najopipljivije rezultate u periodu pred Drugi svetski rat. Ova izložba-projekatdobila je time vid svojevrsne kulturne dekontaminacije (u savršenoj saglasnosti sa institucijom ukojoj je priređena).U toku je epohalno traženje novih puteva obraćanja novom konzumentu umetnosti od koga seočekuje odgovornost i kritičnost prema emitovanim-primljenim porukama koje ga svakodnevnobombarduju. Njihov delatnik u ovom slučaju je jedan mladi umetnik visokomoralnih načela,uznemirene savesti i hrabrosti vlastitog angažovanja (po ćemu ulazi u najuže jezgro potpunoposvećenih autora devedesetih godina u Jugoslaviji). A tehnički i oblikovno majstorska prožetostitema epohe i supernove tehnologije u primeru rada Dejana Atanackovića ukazuje da se pojavio autorkoji ne samo da savršeno vlada tim jezikom već i da je spreman da se upusti u rizične postupkesocijalnog kriticizma kao vida otpora zatečenom stanju kome se na dramatičan način sužava prostordelovanja. Time se, naprotiv, proširuje i upotpunjava krug onih za koje je upravo danas jedinirelevantni odgovor - Otpor!Otpornost "Otpora"


Posle Julovske uzurpacije organizovanja proslave dočeka 2000. godine, poslednje u ovom veku imilenijimu (mada ona spisateljica dnevničkih pabiraka i ruski akademik uporno tvrdi kako njomezapočinje Treći milenijum, a njeni politički poltroni to elementarno neznanje nedostojno jednogprofesora univerziteta, poput papagaja ponavljaju i time dokazuju da im je osnovna i smišljenazadaća zapravo temeljno "zaglupljivanje" sopstvenog naroda) i to istovremeno na dva centralnagradska trga (a videli smo u kakav se neukus ona pretvorila - upravo prema tačnoj meri osećanja zavreme i mesto u kome oni jedini i "žive"), Skupština grada je odlučila da u ovom kritičnommomentu ne zateže političku situaciju, da zasad ne ulazi u "uličnu" konfrontaciju sa vladajućimrežimom na taj način da ona priredi doček pravoslavne Nove godine. U poslednjem trenutku izneobjašnjenih razloga, ovog za njih neumesnog posla koji im nikako nepripada (ali ga shvatamoisključivo kao nažalost neprikladan povod za još jedno javno manifestovanje idejnog programa)prihvatila se antirežimska studenstska organizacija "Otpor". Šta više, ta promena je i nerazumljiva,jer šta oni da dvadesetak i manje godina ("komjuterska generacija", "pripadnici internetcivilizacije")treba da imaju sa anahronizmom zvanim pravoslavna Nova godina. Da li je baš njimatrebala da zapadne ova "čast" i iz kojih razloga?Odgovora na ovo pitanje ima više. Prvi je da svakako dominira podela u "Otporu" na mnoge strujeiz najrazličitijih razloga: liderskih, surevnjivih, marketinških, posebno i ideoloških te političkih štoje naravno uzrokovalo da se aktuelno vođstvo "Otpora" odluči za organizovanje ovakve svečanost zajednu radikalnu, proevropsku studentsku organizaciju. Primećen je takođe i izostanak onih koji su izapočeli "otpor" u ovoj formi vrlo hrabro, agresivno i opasno po njih same reagovanje represijerežima (uz policijske progone i torture u prvom trenutku što su oni vrlo dobro osetili na vlastitojkoži).Pitanje je takođe i šta su oni u tim godina mogli za proteklih deset godina (dakle od vremena kadasu "progledali" u realni, spoljašnji svet) da vide od njega vide, da se uvere u njegove osobine iprednosti u odnosu na autarhična, zatvorena društva u kome sami žive i o kome nažalost jedinonešto znaju. Otežana putovanja u svet (zbog izolacije države čiji su stannovnici, vrlo otežanogdobijanja viza za putovanja, a da ne pominjemo i materijalne oskudice koje ih onemogućavaju dauopšte negde odu izvan zemlje) usmerilo ih je jedino na "virtuelni" izvor informacija i pogled uveliki svet posredstvom Interneta i e-meila, što je dakako samo pomoćno sredstvo za razumevanjetog sveta ali nikako i dovoljna zamena za neposredna iskustva direktnog suočavanja sa njim irealnim odnosima koji vladaju u civilizovanom delu čovečanstva.Najzad, šta su mnogi od njih mogli da nauče od profesora kakvi su Štambuk, R. Marković, M.Marković, Rosić, Teodosić, Marojević, Laban, Ivković i mnogih drugih sličnih njima koji im uglavu usađuju isključivo lojalnost prema vladajućem režimu kao jedinom uslovu za zadovoljavanjenjihovih ambicija, za profesionalno napredovanje (stipendije, akademski uspon) čak i zaegzistencijalni opstanak (dobijanje stanova, dobro plaćenih poslova ili državnih apanaža za onenajposlušnije).No, oni su ipak naslutili da nikako ne smeju da ponove neukus sa dve nedelje ranije organizovanogdočeka. Otuda su spretno načinili izbor "Heroja Otpora" pronalazeći ih (uz pomoć ankete međugrađanima) među pojedincima, institucijama i gradovima. Prema njihovom izboru najotpornijifakultet tokom 1999. godine bio je Filološki, najotporniji profesor (u velikoj konkurenciji) SrbijankaTurajlić, najotporniji novinar - utamničeni Nebojša Ristić, najotporniji pojedinac - utamničeniživopisac Bogoljub Arsenijević Maki, najotporniji grad - Leskovac, najotporniji mediji -ravnopravni dobitnici su 22 nezavisne redakcije iz beogradskih medija i onih u unutrašnjosti Srbije.Međutim, ispalo je sporno da li je najotporniji kulturni radnik tokom prošle godine bio baš VojaBrajović (čini se neopravdano i čak bez dovoljno ubedljivih argumenata jer je svakako baš u ovojgrupi bio značajan broj "otpornih" pojedinaca poput Ivana Čolovića, Borke Pavičević, VideOgnjenović, Mlađana Dinkića i mnogih drugih koji su pokazali kudikamo značajniju antirežimskuaktivnost). Posmrtno priznanje dobio je Slavko ]uruvija, a specijalne nagrade vladika Artemije iMomčilo Trajković kao i svi vojnici poslednjeg rata. Nagrade su bile bronzane statue stegnutepesnice što je dobro odabran vizuleni i simbolički znak ove "Otporove" akcije.U programu su nakon dodele nagrade učestvovali jedino bubnjari (i vokalna grupa) DragoljubaĐuričića, što je takođe bio izraz potpuno oprečnog razumevanja pobunjenih studenata vremena ukome žive za razliku od njihovih "pinkovskih" i "kulovskih" kolega iz Jula.Očigledno je da je potrebna (u politici pre svega) smena generacija ali svakako ne onima koji su seobrazovali kod pomenutih profesora, već intelektualno i moralno emancipovanih slobodnihakademskih građana koji će vrlo brzo preuzeti vođenje ove države. Zbog toga se nikako ne možemo


pomiriti sa utiskom kao je ova "poslava" prikazala Srbiju kao "grobno mesto" (kako reče NikolaBarović, iako to nije sasvim netačno) na kome se jedino mogu održavati parastosi i in memorijami,na primer onakvi kakav je poput svojevrsnog proglasa pročitan na samom završetku:"Srbijo, šta za teme znače ova imena (ilustrovana fotografijama brojnih mladih ljudi koje suemitovane na video-bimu na potpuno zamračenom Trgu republike uz koji se samo u daljini najednom bilbordu moglo pročitati "Love"- prim. J.D.)? Srbijo da li znaš ko su ovi ljudi? Gladni,prebijeni, zatvoreni, opljačkani, poniženi, iznevereni, oterani, ubijeni... mrtvi. Srbijo da li imašrazloga za slavlje? Znamo da ga nema, jer smo osećali smrt deset godina. Koliko godina? Jednu i jošjednu. Još jednu? Koliko? Želimo život, toliko da su mnogi žrtvovali sebe za nas. Koliko ste takvihpoznavali. Želimo da ih se setimo, zato što poštujemo njihovu žrtvu. Zato sada hoćemo sebi daobećamo život, zbog njih i zbog nas. Život za koji će svako od nas morati da se bori i da da deosebe, život a ne smrt, ponovo, uvek. Srbija nema razloga za slavlje i zato vas molimo minut ćutanjaza sve njih i nas. Sada idemo kući, naš odlazak je poruka za Srbiju, ove godine život konačno morada pobedi. Da ne bude više žrtava, da ovo bude poslednji minut ćutanja, da poručimo svima - ovo jeta godina."Zaprepašćujuće je, s druge strane, da nije bilo pominjanja zatvorenih i progonjenih jugoslovenskihAlbanaca (čak ni onih maloletnih), kakvi su na primer, doktorka i pesnikinja Fljora Brovina i mnogidrugi koji takođe bez krivice čame u srpskim zatvorima. Ovaj propust već govori o ozbiljnimpukotinama koje se nažalost vide čak i u "Otporu". No, ideja dočeka kao komemoracije naravno daje imala uz loše i neke dobre strane. To je svakako je smirivanje strasti prisutnih nasuprotmonstruoznom svečarenju uobičajenom za JUL i Ministarstvo kulture koje nije pokazano samoovom prigodom već u mnogim prilikama tokom prošle godine u trenucima masovnih pogibijamladih. Dakle, ovaj osvešćeni deo studentske populacije razumeo je da je ovo vreme bez ikakvograzloga za svečanosti bilo koje vrste i sa bilo kakvim povodom. Nakon svega publika se sapomešanim osećanjima razilazalila nakon ovako koncipirane "proslave" i poslate "poruke".Za kraj još jedno neprijatno ali i neophodno pitanje: da li je ova "frakcija" koja sada dominira"Otporom" zaista dovoljno otporna, tj. da li je dovoljno svesna ozbiljnih izazova vremena koji suneposredno pred nama? To ćemo ubrzo videti! Kako kod bilo: (i) sa Otporom Biće promena.Rebublika, br. 232, 1-15. mart 2000.Demonstracije prkosaUz pojačanu represiju značajno se povećava i stepen otpora na raznim planovima: od medijskog,preko edukativnog sve do kulturnog i umetničkog. I to ne samo u Beogradu, već i u drugim centrimagde se ubrzano organizuju snage koje se otvorenije i osmišljenije suprotstavljaju sve krvavijoj ibezobzirnijoj diktaturi paralelno sa opozicionim strankama - katkada efikasnije i ubedljivije. Tako sunedavno u Valjevu, Vršcu i Novom Sadu održane tri ižložbe koje su žestokim jezikom stvaralačkogkriticizma odgovorile na sve oštrije političke, socijalne i kulturne trendove. Očigledno je da se stvarajedan vrlo širok front nepristajanja koji mobiliše sve veći broj ohrabrenih pojedinaca uprkospoličkim ubistvima, prebijanjima aktivista, drakonskim kaznama medija itd.Protiv tame - Sloboda za MakijaU organizaciji Saveza za Promene i Građanskog Otpora u Valjevu, na još jedan istorijski dan (SPSovkongresni 17. februar), dvadesetak umetnika okupilo se na zajedničkoj izložbi-protestu podsloganom Protiv tame - Sloboda za Makija. Sasvim različitih poetika, stilskih opredeljenja ilikovnih shvatanja Valjevska alternativna scena je kroz mnoge medije od slika do performansanačinila jedan zanimljiv, i nadasve slobodoumni omaž Bogoljubu Arsenijeviću Makiju.Stvaraoci Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvoreniji način, nisu se uplašili aktuelnihpretnji već upravo suprotno - spremni su na najdirektniju borbu ne samo za oslobađanje jednognjihovog sugrađanina, saborca za ljudska prava i umetnika koji već pola godine bez krivice čami upritvoru prkosno odbijajući inicijative za pomilovanje (uz to u takvom zadravstvenom stanju kojeiziskuje najhitniji medicinski tretman a ne najsurovije utamničenje) već i za kolektivno izbavljenje izposlednje evropske komunonacističke tamnice koja kao tumor volšebno opstojava u samom srcuBalkana.Živko Grozdanić Gera: Bull testiclles in bloodZaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanom stvaralačkompoduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera priredio je izložbu objekata u Galeriji


Konkordija.Ta galerija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike i kritičara svojomizrazitom aktivnošću kojom je dovedena u red najznačajnijih izlagačkih mesta u preostalojJugoslaviji. Nekada mrtav, veličanstven po dimenzijama prostora i njegovom rasporedu, nakon štoga je Grozdanić zakupio, oživeo je na tako ekskluzivan način da se bez preterivanja može reći da suu njemu priređene neke izložbi koje će zasigurno ostati u povesnoj kao znaci umetničkog vremenadevedesetih. U ulozi direktora Konkordije, Grozdanić je zapravo bio pravi spiritus moves, kreatorprograma, organizator, finansijski operativac, izdavač publikacija i svega drugog što je neposrednopovezano sa likovnom delatnošću.U Konkordiji je sada otvorena i njegova samostalna izložba Bull testiclles in blood (u slobodnijemprevodu Beli bubrezi u krvi) jer su dve instalacije postavljene pod tim naslovom: jedna su burad nakojima je ispisan njihov sadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarski specijalitet, a kao legendastoji odštampan recept za njegovu pripremu, drugi su zapravo tri zasebne, identične celine sa pravimbelim bubrezima u autentičnoj životinjskoj krvi. Njihova brutalna prizornost podseća na izgledklanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su i nalik kuhinjskim stolovima na kojima sepriprema to popularno jelo. Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan, dopunjenzadahom raspadanja organske materije, podstiče na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakcijugledalaca nenaviknutih da u galerijskom prostoru, gde uobičajeno nailaze na estetizovane umetničkepredmete, izazove pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjenod tih organa. Zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevu nameru da istovremeno izazove i utisakprijatnog i lepog kao i osećanje mučnine i gađenja.Ogromni aktivizam Živka Grozdanića Gere i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi saumetničkim stvaralaštvom ima karakteristike lokalnog delovanja u globalnim uslovima ikarakterističan je za umetnost devedesetih sa njenim refleksivnim metaforama vremena.No, to je bilo dovoljno da bi mu se onemogućio rad. Naime, Narodni muzej se dosetio da izformalnih razloga prekine ovu uzložbu i da Konkordiju vrati u pređašnje stanje totalne zapuštenosti.Priča je upravo ista i ponavlja se u najvećem broju kulturnih i umetničkih institucija kojih sesocijalisti dokopaju (Muzej savremene umetnosti, Studentski kulturni centar, Galerija Sebastijan imnogi drugi). Otuda su njihova programska načela (i) u kulturi samo puko, opasno slovo na papiruuprkos izlečiteljskom misionarstvu resornog ministra prema ovdašnjoj endemskoj bolesti -raskolima, mržnjama i deobama.Led-art: Kunstraleger - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Tek što se iz Beograda Led-art preselio u Novi Sad, na prestupni 29. februar(t) izveo je performansKunstlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000. u uobičajenom ambijentu: gradu, njegovim trgovima iulicama pred namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima i gledaocima..Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime je kunstlager pretvoren ukonclogor) uz pomoć uniformisanih glumaca i trupe Art cirkus, uz nepopularnu, posebno za NoviSad, najavu vazdušne opasnosti i čitanje dnevne zapovesti, odpočeli ulični spektakl. Dok se kuvaopasulj (zarad opasuljavanja učesnika: umetnika, glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša)odata je pošta zaleđenoj zastavi himnom Danas nam je divan dan... Prisutni, dobrovoljno žigosani,uz instrukcije higijeničara popunjavali su anketu sa pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?,Da li je naša zemlja "najveći, najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smomi - pod a. izdajnici, b. patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, kao što su mogli da u koncbarakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), dapredstavnike Otpora umotaju bodljikavom žicom, da rade neki ozbiljni posao (Arbait macht frei)poput cepanja drva, pravljenja plavo-belo-crvenih ledenih zastava...Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna: foto-izložba dosadašnjih aktivnosti Led-arta,projekcija video snimka podnevnih akcija, dodela poklona rođenima na prestupni(čki) dan, snimanjeu dve poze sa vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to uz zabavu u bubnjarskom ritmu zaokupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasna komorasvojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanja sa promenama) na svojevremeni Noue Slovenicshekunst kao Nova srpska umetnost, koja je u slovenačkom slučaju značajno doprinela opredeljenju(makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) za onu vrstu promena koje su tu republiku ukratkom vremenu dovele u red demokratskih zemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom kojidanas ostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćajuumetnici poput Led-arta ista potreba da budu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A toj


očekivanoj promeni svakako da će, to će istoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi,umnogome doprineti i aktivnost mnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija,Miroslava Nuneta Popovića, Flore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, BobanaMiletića Bapsija i mnogih drugih čije je kritičko delo već sada ugrađeno u temelje novejugoslovenske umetnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivom Rekonstrukcijezločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne političke i socijalne procesekoji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo (izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje ismrt.. Ovo je samo još jedna od, u ovom veku (i milenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopijakoje su karakteristične za epohe totalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavanejavnosti, a u našem konkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu napolitički, ideološki, socijalni, profesionalni, radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvimausmerava prema promenama od kojih nam na najbukvalniji način zavisi budućnost.A već sutradan, kada je predsednik vlade (po drugi put) otvarao početak radova jednog od srušenihmostova, poveća grupa građana, veća od onih koji su privedeni na tu svečanost, zbog demostriranjabila je uhapšena. Time je to masovno privođenje od metafore kunstlagera postalo zbiljomkonclogora. Da li je u pitanju podela građana Srbije na zadovoljne i nezadovoljne ili je s jednestrane učinjena neophodna mimikrija radi preživljavanja videće se već na sledećim izborima. A to jeresurs na koji svi računaju i kojima se obraćaju opozicioni političari, kritički intelektualci, otpornistudenti i pobunjeni đaci i profesori i nastavnici, angažovani umetnici... ili, istorija to stalnopokazuje, ni to ne vredi lošim đacima, predvodnicima autističnih oligarhija kada postanu svesni daim se kraj sasvim približio.Treći program Radio-Beograda, 22. februar 2000, Danas, 11-12. mart 2000.Led-art: Kunstrlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Greetings from SerbiaTek što se iz Beograda preselila u Novi Sad, grupa umetnika pod nazivom Led-art čiji je spirutusmovens Nikola Džafo, nastavila je intenzivnu aktivnost baziranu na konceptu koji već punih osamgodina (od 1993) primenjuje. Naime, prostor njihovog rada je sam grad, njegovi trgovi i uliceispunjene namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima i gledaocima. Ovogodišnji 29. februar(t),prestupni dan u mesecu, posvetili su Svetoj umetnosti, izvodeći ambijentalnu akciju-peformans podnazivom Kunstlager - Živeti u Srbiji ili Prestup 2000. načinjen iz dva dela.Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime je kunstlager pretvoren ukonclogor) uz pomoć prijatelja - glumaca, Ratka Radivojevića sa uniformisanim saradnicima i grupeArt cirkus, uz nepopularnu, posebno za Novi Sad, najavu opšte (vazdušne) opasnosti i čitanje dnevnezapovesti odpočeli svoj ulični spektakl. Dok se u velikom loncu kuvao pasulj (zarad opasuljivanjaučesnika: umetnika, glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša ali i proizvođenja adekvatnoggasa za večernje korićenje u gasnoj komori Piping kluba), odata je pošta zaleđenoj zastavi himnomDanas nam je divan dan, divan dan, divan dan... Logoraši, kostimirani u autentične ulične čistače icivili, dobrovoljno žigosani pri ulazu, instruisani tim higijeničarima popunjavali su anketu sasledećim pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?, Da li je naša zemlja "najveći, najlepši,najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smo mi - pod a. izdajnici, b. patriote, c.opijum za mase, d. zabava za narod, istovremeno su mogli da u konc-barakama (šatorima) buduošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), da se zabavljaju kuglanjem ledenimloptama, da pripadnike novosadskog Otpora umotaju u bodljikavu žicu, ili da rade neki ozbiljnijioslobađajući posao (Arbait macht frei) poput cepanja drva, kuvanja pasulja, pravljenja plavo-belocrvenihzastava od leda, najzad da stanu u red za ručak koji je za to vreme bio zgotovljen.Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna opet sačinjena od nekoliko segmenata. Tu su bilefoto-izložba dosadašnjih aktivnosti Led-arta (od četrdesetak da spomenemo samo neke od najstarijihčlanova: Dragan Živančević, Vesna Grginčević, Goran Denić, Srđan Veljović, Ratko Vučinić,Predrag Kočović, Dobrica Kamperelić, Milomir Filipović Filimir, Milica Badalić, LjubišaBogosavljević, Nataša Tomić-Veljović), projekcija video snimka podnevnih akcija, puštanje gasanačinjenog za vreme ručka, dodela poklona rođenima na prestupni(čki) dan, fotografisanje protivuroka ili slikanje u dve poze sa tek promovisanim vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve topropraćeno bubnjarskim sejšnom Igora Maleševića i zabavom priređenom za okupljenu logorašku


elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasna komorasvojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanje sa promenama) na svojevremeni Noe Slovenicshekunst kao vid Nove srpske umetnosti, eksplicitno politički angažovane, koja je u slovenačkomslučaju značajno doprinela opredeljavanju (makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) zaonu vrstu promena koje su tu republiku za kratko vreme dovele u red demokratskih evropskihzemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom koji danas ostvaruju ti austrijski konjušari isobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćaju umetnici poput Led-arta ista potreba dabudu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A toj eventualnoj, očekivanoj promeni svakakoda će, to će istoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi, umnogome doprineti iaktivnost mnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija, Miroslava Nuneta Popovića,Flore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, Bobana Miletića Bapsija i mnogih drugihčije je delo već sada ugrađeno u temelje nove jugoslovenske umetnosti poput najave bliskebudućnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivom Rekonstrukcijezločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne političke i socijalne procesekoji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo (izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje ismrt. Ili kako sami kažu: Rad s ledom, incidentne grafike, fotografisanje protiv uroka, ekspedicije nadeponije, smeće - jesu elementi umetničke magije koji konzumente treba da oslobode straha, sprečezlo i sunovrat i vrate veru u izbavljenje. Dakako, kako se odmah vidi, ovo je samo još jedna od, uovom veku (i milenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopija koje su karakteristične za epohetotalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavane javnosti, a u našem konkretnomslučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu na politički, ideološki i socijalni teprofesionalni i radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvima usmerava samo prema jednomcilju - promenama od kojih na najbukvalniji način zavisi naša budućnost.Nije naodmet primetiti da je akcija nastala pod pokroviteljstvom Skupštine grada Novog Sada čiji jesekretar za kulturu prisustvovala svim aktivnostima (što se ne bi moglo reći za neke druge gradskeministre kulture, na primer beogradskog koji će ostati poznata po nekim drugim načinima pomoćiumetnosti i medijima), zatim Kulturnog centra (nekada kultnoj Tribini mladih koja se pod novimrukovodstvo izgleda vraća izvornoj, živoj umetnosti nalik sedamdesetih godina kada je steklarenome na nekadašnjoj opštejugoslovenskoj umetničkoj sceni) uz finansijsku potporu Fonda zaotvoreno društvo od čije pomoći u Novom Sadu očigledno nema straha i zazora, što je još jedna odondašnjih specifičnost. Nije na odmet ni primetiti da je za ovu, iako kranje politizovanukontrarežimsku akciju, dobijena i policijska dozvola. Sve to upućuje da se Novi Sad, za razliku odmnogih srpskih kulturnih i umetničkih centara, otvorio i za alternativne aktivnosti koje je neophodnopodržati da bi se održala preko potrebna vitalnost ovog specifičnog dela kreativnog delovanja uprkosradikalnog kriticizma koji je imanentan toj vrsti umetnosti.A već sutradan, kada je predsednik srpske vlade (po drugi put) otvarao početak radova jednog odnovosadskih srušenih mostova, poveća grupa građana, veća od onih koji su privedeni na tusvečanost, zbog demostriranja nezadovoljstva bila privedena u policiju. Time je to masovnohapšenje od metafore kustlagera postalo zbiljom konclogora, dakle izbrisana je granica koja deliartificijelno od realnog kako je dan ranije, ali i u mnogim drugim slučajevima, Led-art na svoj načinprikazao kao Pozdrave iz Srbije.Da li je u pitanju podela građana Srbije na zadovoljne i nezadovoljne ili je s jedne strane učinjenajoš uvek neophodna i za mnoge spasonosna politička mimikrija - videće se već na sledećimizborima. A zvanične statistike govore da poprilici 80% jugoslovena živi ispod egzistencijalnogminimuma. To je glasački resurs na koji svi računaju i kojima se obraćaju opozicioni političari,kritički intelektualci, otporni studenti i pobuljeni đaci sa svojim profesorima i nastavnicima,angažovani umetnici kojih je sve više i svi drugi koji su sačuvali minimum zdravog razuma u ovombolesnom vremenu.Republika, br. 233, 16-31. mart 2000.Slikovne ispovesti Bogoljuba Arsenijevića MakijaU srpskom slikarstvu posleratnog perioda, među brojnim poetskim nizovima u kratkotrajnomperiodu pedesetih godina, pojavila se i jedna grupa umetnika koja je stilski određena kao slikarstvofantastične figuracije. Vodeći autori: Dado Đurić, Uroš Tošković, Ljuba Popović, Vlada


Veličković čije je delo u tada obnovljeni modernizam (radije od teoetičara imenovan kaosavremenost) posle prekida nastalog usled dogmatskog, ideološki doktrinarnog socijalističkogrealizma, unelo novu živost, nisu nastojali da se uključe u oficijelne tokove domaćeg stvaralaštva,niti da budu uobičajeno etablirani, za tu epohu, u njen dominantni tok. Razlozi tome su nekoliki, avažniji su s jedne strane mentalitet ovih umetnika koji sebe nisu (makar tada) videli kao zvanične ilivodeće stvaraoce trenutka uprkos tome što je njihovo delo davalo osnovni pečat vremenu ranihgodina šeste decenije, a sa druge, njihova umetnost, po temama, likovnim sadržajima, vizuelnojekspresiji i dr. ili se kosila ili je bila direktno suprotna likovnoj estetizaciji aktuelne umetnosti.Grubi, surovi prizori raspadnutih tela, genitalnih atrofija, deformacija ljudskih oblika, smrti,apokalipsi, nemogućih, iracionalnih i fantastičnih kombinacija formi itd, izazivali su uglavnomnegativne reakcije iritirane publike koja je u njima prepoznala, sem umetničkog izraza, i eksplicitnudruštvenu kritiku kao direktan udar na estetiku lepog kome je društvo, ne samo u kulturi, već i usvim ostalim oblastima tadašnjeg socijalnog života težilo još uvek vidajući rane od traumaprethodnog rata. Tamna strana života u ovoj umetnosti prevladala je neophodni optimizam izgradnjenovog socijalističkog društva. I time je bila uspostavljena demarkaciona linija koju ne samo poltičkiveć ni tadašnji umetnički režim nisu hteli niti smeli da prekorače. Usledio je ceo niz posledica po teumetnike koji su odmah svrstani u slikarstvo surovosti, (a kasniji njihovi idejni nastavljači poputMira Glavurtića, Radomira Reljića, Dragana Lubarde i dr. u crni talas), te je takva odrednicatrebala da im da jasnu (dakako optužujuću) ideološku ocenu što je obavezivala na društvenu reakcijusvih pozvanih - od političkih foruma do umetnički institucija, udruženja, kritike, medija...Nije bez značaja ni činjenica da su ovi umetnici, otuda, ubrzo napustili Jugoslaviju i nastanili se uParizu, prestonici fantastike ne samo u vizuelnom stvaralaštvu već i u ostalim stvaralačkimoblastima. I mada su vremenom padali u zaborav, naglo su se osamdesetih godina vratili u domaćiumetnički život, sada gotovo kao mitske ličnosti ovenčane znacima istinskog uspeha (profesurama,luksuznim monografijama, podrškom velikih galerista i teoretičara, tržišnim rejtingom i dr.) sabrojnim sledbenicima koji su fantastiku razumeli kao likovni jezik kojim se može adekvatno,metaforički i simbolično odgovoriti na egzistencijalne izazove vremena.Zahvaljući Ljubi Popoviću Valjevo je tada polako postajalo našim centrom figurativne fantastikečije je jezgro činio njegov veliki legata slika koje je poklonio gradu i Modernoj galeriji a njenaprogramska okosnica bila je definisana upravo tom poetikom: u njoj su prikazani samostalno ili nagrupnim i autorskim izložbama, praktično svi predstavnici ovog slikarstva, od njihovih istorijskihpreteča do najnovijih generaciji. Tih godina njima se sasvim neformalno i bez direktnih vezapriključio u svemu samouki (kako je sam naveo u autobiografiji) i Bogoljub Arsenijević Maki koji,začudo, nije imao prilike da izlaže u pomenutoj galeriji. Moguće je da je tome doprinelo i to da seArsenijević ubrzo, od 1987. godine, opredelio za profesiju živopisca (kao da nije mogao da izbegneznamenje svog imena - nomen atque omen!) te je u Šabačko-valjevskoj eparhiji oslikao brojne crkve(tačnije četrnaest sa oko 5000 kv. metara fresaka) koje su okarakterisane pohvalnim ocenama.Budući, dakle, da je dugo vremena bio posvećen kanonskoj umetnosti koja se obraća malobrojnijojpublici (vernicima) za Arsenijevića se zadugo nije ništa čulo - sve do trenutka kada je u Valjevupodigao pravu narodnu bunu postajući njenim vođom i simbolom otpora opštoj propasti današnjeJugoslavije. Upravo je pod njegovim angažovanjem i nastao danas znameniti Valjevski pokretOtpora kao deo širokog pokreta antirežimske pobune. Posledice po Arsenijevića ubrzo su nastupile:tokom jednog boravka u Beogradu oktobra 1999. on je uhapšen i brutalno pretučen sa takvimpovredama koje su zahtevale hitnu hospitalizaciju. Nakon toga osuđen je na tri godine zatvora (zbogometanja službenog lica u obavljanju dužnosti) a do pravosnažnosti presude nalazi se u pritvorskojjedinici valjevskog zatvora u kome se, sada u dramatično izmenjenim uslovima, vraća prvojslikarskoj ljubavi - profanoj fantastici novih sadržaja kao posledici upravo ovakvog životnogmučeništva gotovo nalik starohrišćanskim martirijima svetaca koje je nešto ranije oslikavao.U, da kažemo, prvoj fazi Arsenijevićevog stvaralaštva, a ono je ostvareno crtežima perom napapiru, prepoznajemo uobičajeni vokabular postnadrealizma: iracionalne, teške za dešifrovanje,vizuelno halucinantne prizore nalik starim majstorima (Hijeronimusa Boša na primer) koji susmešteni u iluzionističke, renesansne prostore, groteskne figure, sa zastrašujućim hipertrofiranimgrimasama, prikovane na stubove poput krstova ili smeštene iza rešetaka kao da su u autorovimnesvesnim slojevima naslučivali kasnije bukvalne biografske događaje. I najednom, u najnovijimzatvorskim crtežima urađenim sa priručnim materijalom (hemijskom olovkom na koricama knjiga sanimalo slučajnim naslovima: Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskijea Morisa Žolija,Bolest vladanja: vlast, opozicija i parlamentarizam u Srbiji na kraju XX veka Dragoša Ivanovića,Pitanje krivice Karla Jaspersa, Ne pristajem Zorana Ivoševića) njegove likovne metafore po žestini


prizora čak prevazilaze životnu realnost makoliko da je ona već sama po sebi dramatična, užasna,gotovo smrtonosna za njihovog autora. U stilu, izrazu i postupku građenja likovnih predstava u tojseriji Bogoljub Arsenijević se nastavio na ranije crteže iz osamdesetih godina kao da nije bilopomenutog prekida. Ali, ako su raniji radovi bili isključivo plod artističke imaginacije, današnji sudirektni izraz njegovog egzistencijalnog stanja u najbukvalnijem smislu. Ispisani nazivi poput:Valjevski zatvor, 17. feb. Jura 2000, Istražni zatvor Valjevo, 17. feb, Soba gneva, 2000. feb. 17,Slika sveta ništavila, jauk 2000, feb. 25, Svedočanstva jauka, 2000, feb. 27, Nihilistička plažajauka, 2000, feb. 27, Stanje sobe br. 8 (jauk) 2000, feb. 28, Vreme jauka 2000, feb. 29, ]elija br. 7.2000 (zanimljivo je da je isti broj imala i bolesnička soba u kojoj je ležao posle operacije), Čuvarjužnog zida istražnog zatvora 2000, Predsoblje jauka 2000, Kafka u sanatorijumu, februara 2000,itd. poput svojevrsnog iscrtanog dnevnika svedoče o veličini patnje jednog, u najdubljoj svojojsuštini, upravo slobodnog čoveka koji stoga mirno čeka izbavljenje od učinjene nepravde. Taj put gazasad jedino vodi kroz crtanje, kroz ove slikovne ispovesti ispunjene rugobama izobličenih nagih(tek nalik) ljudskih tela smeštenih (poput njega samog) u iracionalne predele i neljudske prostorekoji jesu plod mašte, najcrnjih fantasmagorija ali i tamničke zbilje u kojoj se Bogoljub ArsenijevićMaki nalazi.Psiholozi bi najverovatnije zaključili kako je ova Arsenijevićeva ponovna potreba za crtanjemzapravo spasonosna za njegov narušenih duhovni život i zdravlje. Gledaocima, ljubiteljima njegoveumetnosti, ali i ispoljene hrabrosti zbog pobune i otpora koje i po cenu vlastitog života uporno vodibez namere da se preda, ostaje da se zarad najdubljeg poštovanja za već učinjenu žrtvu solidarišu satim činom koji se duboko utiskuje u svakog ko oseća istu ogorčenost i nepristajanje na udes što nasje skupa snašao. Mesto Bogoljuba Arsenijevića Makija u toj borbi već je utvrđeno - i zbog ispoljeneistrajnosti životnog stava bez obzira na posledice i zbog umetnost kojom nam to poručuje.Centar za kulturnu dekontaminaciju, mart 2000. (pred. kat.)Prilozi za biografiju Bogoljuba Arsenijevića MakijaIzožba pedesetak crteža Bogoljuba Arsenijevića Makija (Valjevo, 1955) priređena u Centru zakulturnu dekontaminaciju iz dva ciklusa nastalih osamdesetih godina i tokom poslednjih sedambolničkih i zatvorskih meseci, otvorila je, pored nekih uže stručnih pitanja i određene opštijeprobleme nastalih u relacijama ovog umetnika i beskompromisnog borca za oslobođenje odovdašnjeg totalitarizma, i kulturnog i umetničkog miljea mesta u kome živi i stvara. Kao priloge zaArsenijevićevu potpuniju, ne samo umetničku, biografiju, na ovom mestu ukazaćemo na tri koji uovom trenutku dominiraju.U Valjevu je krajem 1984. godine osnovana Moderna galerija, a prva izložba (održana 1985)zapravo je predstavila umetnički legat kao stalnu postavku 30 slika i pedesetak crteža LjubePopovića, kako je posebno naglašeno - iz autorov "jugoslovenskog perioda", dakle, onih nastalihizmeđu 1953. i 1963. godine. Ta inicijalna izložba je zapravo ukazala koju vrstu likovne estetike ćenegovati i zastupati Moderna galerija što se moglo odmah videti u ciklusu koji je usledio a koje supovodom petogodišnjice njenog rada 1990. godine skupno prikazane. Među njima su bilesamostalne izložbe Dada Đurića, Vlade Veličkovića, Milana Popovića, Leonida Šejke, IgoraVasiljeva, Mira Glavurtića, Krsta Hegedušića (kao njihovog istorijskog preteče i za neke od njih islikarskog učitelja), Radomira Reljića i dr, ukupno 17 zaista najznačajnijih juguslovenskih umetnikaFantastičnog slikarstva. (Ovom nizu jedino su nedostajali Milena Pavlović-Barili i Uroš Toškovićkojima su nešto kasnije priređene izložbe).U predgovoru kataloga Dragoš Kalajić je napisao i sledeće: "Zašto baš u Valjevu (misli na otvaranjeModerne galerije - prim. J.D.) a ne u nekom drugom gradu, u drugoj sredini srbijanske 'provincije'?Mislim da u ovom slučaju kvalitet ljudi određuje mesto pojave vrednosti. Pod terminom 'kvalitet'ovde podrazumevam niz karakteroloških svojstava ljudi valjevskog kraja. Među tim svojstvima, zaopstanak u uslovima real-socijalizma posebno su bile značajne vrline pragmatične razboritosti idomišljatosti (da ne kažem: prepredenosti). Pragmatična razboritost je bila dobra odbrana uma odideoloških bezumlja dok se urođena domišljatost pokazala i dokazala kao primitivno ali odličnosredstvo izbegavanja glavnih udara 'sistema'... Pod svetlom spoznaje domišljatosti, kaokarakterološke osobenosti ljudi valjevskog kraja, možemo se lako dosetiti da je ustanovljavanjeModerne galerije ciljalo i na neke druge, van-umetničke, svrhe. Vrlinom rečene domišljatosti,projektanti i izvođaći 'valjevske perestrojke' su lako spoznali jedno svojstvo kulture koje premaloljudi danas i ovde poznaje... U slučaju o kome je reč, ogroman uspeh, medijska slava i izvanrednistečeni ugled Moderne galerije u očima kulturne javnosti - bili su prva legitimacija ali i valjani štit


'valjevske perestrojke'. Ta legitimacija je štitila projektante i izvođače 'valjevske perestrojke' bar odspoljnih i suviše javnih udaraca te protivmera 'političke birokratije', žreca i administratoranaopakosti... Marks je mislio da je kultura nadgradnja 'proizvodnih odnosa' ali se i u tom pogleduteško varao ili nas je pokušao prevariti."Kako je poznato šta Kalajić danas misli o perestrojci, dakako onoj Gorbačovljevoj koja je potpunopromeninala geopolitičku kartu Evrope, a kulnimacija i simbol bilo je rušenje Berlinskog zida 1989,pitanje je kako je, i još više, zbog čega je tako korenito promenio mišljenje? Na to je svakako uticalai njegova stalna osobina konvertita koja se kretala u krajnostima od komuniste do ljotićevca, odmarksiste do antimarksiste, od radikala do julovca, ali je uvek bila fundamentalistička bilo leve bilodesne, bilo muslimanske bilo ortodoksne provenijencije (što mu sve dakako nije smetalo, naprotiv,da uravo na listi Jugoslovenske levice "dogura" do dopisnika Tanjuga iz Rima.)Godine 1999. u istoj Modernoj galeriji priređena je i izložba pod nazivom "Metafizika crteža" nakoji su prikazani radovi već pomenutih umetnika ali i njihovih mladih slebenika, Arsenijevićevog imlađih godišta: Željka Đurovića, Dragoslava Živkovića, Zorana Matića, Milana Tucovića, naprimer. Ova napomena je učinjena sa namerom da bi se postavilo i pitanje kako to da poznati'valjevski kvalitet ljudi' nije u svom sugrađaninu prepoznao umetnika upravo iz kruga stvaralacakoje je negovala Moderna galerija?Može biti da je "prekid" nastao u Arsenijevićevom radu posle 1987. godine kada se okrenuocrkvenom živopisu i ikonoslikarstvu za Šabačko-valjevsku eparhiju uticao da on "ispadne" iz pažnje"valjevski kvalitetnih ljudi"? No, nažalost sada ponovo iskrsava problem. Budući da je za tu eparhijuoslikao crkve Svetog Petra i Pavla u Paštriću, Pokrova Presvete Bogorodice u Belanovici, UspenjaBogorodičinog u Lipolistu, Prenos moštiju Svetog Nikole u Štitaru, Svetog Đurđica u GornjemLeskovcu, Svetog Nikolaja u Ribarima, Svetog Đorđa u Mojkoviću, Vaskresanja Hristovog u GolojGlavi, Mionici i Popovu, Silazak sv. Duha na Apostole u Badovincima i sv. Nikole u DonjojKamenici za šta je 1998. godine dobio "Pohvalnicu" episkopa Šabačko-valjevskog Lavrentija, niovakav Arsenijevićev rad ne dobija potvrdu niti valorizaciju u stručnim krugovima. Naime, kada jeMuzej primenjene umetnosti u Beogradu sredinom 1995. godine priredio veliku izložbu "Savremenapravoslavna srpska umetnost", u predgovoru je napomenuto: "Ovom prilikom, uspeli smo dadođemo do 154 autora, grupa i ekipa... (sa) preko 750 radova" (ikona, fresaka, arhitekture,drvorezbarstva, zlatarstva, minijatura, veza na tkaninama, kaligrafije) - i među svima njima nije bilomesta za slikara koji je živopisao 12 crkava sa oko 5000 kv. m. i koji je rukotvorio bezbroj ikona iikonostasa.Deo odgovora možemo samo naslutiti iz teksta autora ove izlo'be koji na jednom mestu kaže: "I sveto tako ide (misli na povest ortodoksne, kanonske umetnosti živopisa i freskoslikarstva prema Orosuvere Sedmog vaseljenskog sabora - prim. J.D.) ... sve dok energiju čistog pravoslavlja ne uzmutevetrovi sa Zapada i Severozapada, i dok umetnost ne počne da se suši i tanji pod idejama'humanizacije' i popuštanjem najezdi 'umetničkih sloboda'". I dalje: "Krajem 18. veka (doba baroka ievropeizacije srpske umetnosti - prim J.D.) "imamo onu nesrećnu pojavu 'egedastih bogomaza', a u19. veku potpunu 'smrt ikone'".O ikoni kao o vizuelnoj propovedi govori se još od vremena Velikih Kapadokijaca (sv. VasilijeVeliki, sv. Grigorije Bogoslov...) a prvu hrišćansku ikonu dobio je oboleli kralj Avgar u sirijskojEdesi. Tražeći leka od Mesije, Hrist mu posla ubrus koji je prethodno prislonio uz svoje lice koje seotisnu (nerukotvoreni obraz) kojim se bolesni obrisa i izleči. Na kraju ovog teksta, za svaki slučajstoji: "Želeli smo da, kao niko do sada, zberemo što više kvalitetnih autora i dela... Pokušali smo dadođemo do svih, ako smo koga propustili... greh će pasti na grešnoga". I greh pade! Posvećeni, odcrkve hvaljeni a od naroda prihvaćeni ikonopis i freskoslikarstvo Bogoljuba Arsenijevića Makija jošjednom bi zaobiđeno.No, na sreću, pojaviše se neki novi ljudi, ovog puta Valjevci sa istinskim "karakternim osobinama"te prirediše izložbu-protest pod sloganom "Protiv tame - Sloboda za Makija". Dvadesetak tamošnjihumetnika, jer toliko ih ima: Katarina Marinković (plakat), Dušan Jovanović i Miroslav Jeremić(fotografije), Miodrag Pešić i Miša Dudić (zajednička slika), Dušan Jevtić (ikona), Josif Vidojković,Vojislav Damnjanović, Miodrag Antonić i Miloje Mitrović (slike), Branka Sisinački (crtež), DušanArsenijević (strip), Branko Obradović (karikatura), uz literarno-poetski performans koji je naotvaranju izvela "Valjevska alternativna scena" prema stihovima Momčila Trifunovića, načinili sujednu slobodoumnu izložbu posvećenu njihovom utamničenom sugrađaninu i umetniku BogoljubuArsenijeviću Makiju (čija su dva crteža takođe izložena).A izložba u CZKd-u pokazala je vanredni Arsenijevićeve talenat za Fantastično slikarstvo čiji jeistorijski koren u nadrealizmu pre svega dalijevskom, ali i ranijim pretečama poput Boša, kao i


umetnicima koje smo pomenuli na početku. Njihova poetika fantastičnog, iracionalnog,enigmatskog, somnabulni ekspresionizam ako je ranije kao "negacija (svega postojećeg) imalaprednost nad afirmacijom" danas je dostigla takav stepen "negacije" da je ona postala apsolutna idoninatna u našim životima i stvarnosti. Kako smo videli, Arsenijevićevi crteži idu od organskog ibiološkog do figurativnog, na granici su mogućeg i nemogućeg. Čak se o njima može govoriti kao osado-mazohističkim naracijama. Ti raniji, iz osamdesetih godina, prizori užasnih delirujuma,hibridne antropo-zoomorfne kreature koje govore o iskonskoj surovosti u ljudima, o ludilu i smrti,ljubavi i erotici, košmarnoj stvarnosti u apokaliptičnim slikama, najednom su tokom poslednjihsedam meseci za Arsenijevića i njegovu porodicu postali stvarnost. Nekada zamišljeno i nemogućedanas se dramatično preobrazilo u realno i apsolutno moguće sa svim kolektivnim i individualnimposledicama koje skupa trpimo. Rođen u vremenu nastanka Dadove i Toškovićeve umetnosti (kojisu u detinjstvu prošli kroz dramu rata) apsurda imaginarnog i fantastičnog, Arsenijević ih danasprikazuje kao dnevnik svakodnevice. Njihovo ranije "slikartvo surovosti" i "crni talas" danas navolšeban način živimo. A doprinos Bogoljuba Arsenijevića Makija toj svesti kroz njegovu umetnosti na način pravog narodnog vođe spada među najvrednije i najubedljivije iz jednostavnog razloga -jer su proistekli iz istinskog egzistencijalnog iskustva.Republika, br. 234, 1-15. april 2000.AlternativaKulturni RemontArt of realityU sve nepovoljnijoj političkoj i ideloškoj situaciji koja se direktno odražava i na opšte kulturnostanje i umetničko stvaralaštvo poslenjih godina nastao je niz ad hoc udruženja, asocijacija, pokreta,čak i institucija koji su okupljali autore koji se nisu zadovoljavali samo sopstvenim kreativnimradom i profesionalnim stausm već su nastojali da pokažu i znake društvenog aktivizma na širemetičkom području koje nadilazi isključivo estetičke kriterijume.Tako je raspadom kulturnog sistema nekadašnjeg radija B 92, jedan od njenih ključnih protagonistai promotora Darka Radosavljević, urednik kulture na tom radiju i osnivač Cinema Rexa, oktobrameseca 1999. godine sa grupom umetnika osnovala "Remont" - nezavisnu umetničku asocijaciju kaoudruženje samostalnih vizuelnih umetnika "koji žele da žive od svog umetničkog rada" zbog čega ćedelovati na revitalizaciji savremene kulture "teško oštećene ratom i ekstremno nepovoljnompolitičkom situacijom". A već 24. februara 2000. "Remont" je dobio i sopstvenu galeriju koja jezapočela na praktičnom ostvarivanju programskih ciljeva zajedničkom izložbom članova, daspomenemo najznačajnije: Uroša Đurića, Mirjanu Đorđević, Branka Pavića, Milicu Tomić, TanjuOstojić, Sašu Markovića, Gabriela Glida, Srđana Apostolovića, Eru Milivojevića, RašuTodosijevića, grupu "Škart" i dr.Njihovu aktivnost čine izložbe iz ciklusa "Parovi" (kao zajednički rad dva umetnika na jednomprojektu), razgovori "Remont predstavlja", predavanja "Art Speech (lična prezentacija rada domaćihi stranih autora), projekcije i promocije. "Remont" ima i otvorenu (za sve zainteresovane) biblioteku(časopisa knjiga, publikacija iz savremene umetnosti), i videoteku (sa domaćim i inostranim videoartom,dokumentarnim filmovima o izložbama, Low Fi produkcijom i sl.).Ideja "Remonta" je i da popuni prazninu nastalu usled dugogodišnjeg nedostatka prostora zaokupljanje i brzu reakciju koji će okupiti urbanu publiku, studente, umetnike, saradnike, kritičare,istoričare itd.Program su započele Žana Poliakov i Mirjana Đorđević bilbordom "Respect Yourself", a izložbeEra Milivojević i Saša Marković radom "Prirodna veličina", potom su usledile intervencije Elizabetei Kolomana Novaka, strip-album "Okean iznenađenja" Aleksandra Zografa itd.Ova nebudžetska umetnička asocijacija (jer se zasada samofinansira iz ličnih sredstava članova iučesnika) za kratko vremen je razvila izuzetno značajnu i vidnu aktivnost koja se nije samopozicionirala u lokalnom sistemu već je uspostavila i međunarodnu komunikaciju artslinkom igostovanjima umetnika iz inostranstva.Still Life (a true story)Trenutno se u"Remontu" održava izložba "Still Life" dvoje bugarskih autora Ivana Mudova iDesislave Dimove kao deo projekta "Nova bugarska umetnička scena". Mudov (1975) je završio


Nacionalnu umetničku akademiju u Sofiji, a Dimova (1974) Istoriju umetnosti i kritiku na istojškoli. Serijom fotografija velikog formata ovaj par u nizu radnji, fingiranih položaja, međusobnihaktivnosti ukazuje na njihove "odnose muža i žene, umetnika i kustosa, kombinacija koja bi moglabiti savršena, ali..." Prisećamo se jednog sličnog, ali mnogo žešćeg u realizaciji i porukama radajednog isto tako našeg umetničkog i životnog para: Raše Todosijevića i Marinele Koželj podnazivom "Was ist Kunst" iz sedamdesetih godina u kome umetnik šamara kritičara i istoričaraumetnost neprestano mu postavljajući to pitanje. Bugarski par se, potpuno u stilu i duhu devedesetih"kameleonski" i ironično prilagodio zatečenoj, zapravo, jedino mogućoj situaciji:"Snimali smo u stanu mojih roditelja. (Koji po klasičnim slikama i nameštaju verovatno pripadajugrađanskoj klasi koja je uspela da preživi realsocilaizam - prim. J.D.) Igrali smo se kao da smoodrasli, mada nam u stvari nije potrebno da budemo takvi. Nije tajna da živimo o njihovom trošku ida oni finansiraju moj celokupni profesionalni poduhvat, uključujući i ovu izložbu. Žalosno je, ali jeu isto vreme i prijatno, ako se distanciramo od nekih pojava griže savesti. To mi pruža stvaralačkuslobodu, koje se ne mogu odreći. Ne bih želeo da započnem od nule da bih umirio svoju savest" -potpuno transparentno svedoči Mudov.Strategija recentne umetnosti i ide tim putem svakog oblika koristi koje mu mogu, najčešćenepovoljni, socijalni odnosi te profesionalni i privatni položaj u društvu pružiti. To je upravo i tačnaslika koju "Remont" želi da formira kao "nultu tačku" od koje započinje aktivnost sa ciljem da je uzvelike napore i umešnost prevaziđe.Art of realityDa li društvo bez ideologije obavezno stvara i umetnost bez ideologije, danas nije samo retoričkopitanje već bi odgovor na njega zadro vrlo duboko u estetičko stanje vremena? Pri tome se ne mislisamo na politički angažovanu, upravo kritičku umetnost koja stoji u opoziciji (svakoj) ideologiji izvaničnom političkom diskursu, već više na onu koja ide "paralelno" sa njom - uz naravno dovoljnuestetičku i etičku distanci koja ne dozvoljava njihovo banalno niti potpuno poistovećivanje.Mladi istoričar umetnosti Milosav Pješćić pronašao je u primerima radova šestoro umetnikaokupljenih u dve grupe (Hype i Hard soc. kojoj pripada i njihov kritičar) upravo takve primere: onekoji su po svom nadasve totalitarnom konceptu saglasni idejnim zadatostima vremena, ali i tu sezavršavaju sve moguće sličnosti. (Da nije tako, ovi umetnici bi sasvim izvesno ali i na neki čudannačin mogli postati pravi kreativni zatupnici vladajuće politike, ali oni to dakako i na sreću nisu izmnogobrojnih razloga.) U čisto likovnom smislu oni se direktno izrazavaju ikonama masmedijskekulture, poput stripa: Srđan Đile Marković, pop-arta: Vladimir Markovski, reklamnih bilborda:Vladislav Šćepanović, ili nešto starijih poetika bad-arta: Borislav Nanović i Igor Marsenić, te artbruta:Nikola Božović. Dakle u pitanju su autori koji apsolutno vladaju relevantnim slikarskimmedijem i koji su potpuno upoznati sa zbivanjima nastalim tokom protekle dve decenije, uz naravnoi uobičajene "citatne" dodatke iz bliže i udaljenije povesti medija likovne umetnosti koji im služe zasemantičke "montaže" koje percepciju posmatrača vode u raličitim pravcima.Jedna nezmisliva situacija koja bi proistekla iz stvarne potrebe da se, ma kakva da je, vladajućaideologija istinski opredeli za onu pravu umetnost koja će govoriti njenim jezikom i koja ćevizuelizovati njene artikulisane političke ciljeve, svakako da bi se obraćala upravo ovakvimautorima. No, naravno kako to nije niti može biti slučaj, ovi umetnici se nalaze na krajnjimmarginama stvaralačkih zbivanja, čak u njenom andergraund području. Kritika, zvanične umetničkeinstitucije, mediji, pardoksalno su takođe najmanje zainteresovani za ovu vrstu produkcije, štotakođe tačno dokumentuje realno stanje u domaćem stvaralaštvu ovog trenutka. A ta javnatransmisija između umetnika i umetnosti, s jedne strane i politike i vlasti s druge, ipak je uorganizovanim društvima odlučujuća da pažnju faktorima praktičnog političkog odlučivanja usmerika umetničkom stvaralaštvu koje bi ga na najefektniji način afirmisalo i propagiralo.Nimalo nije čudno da ta veza nije uspostavljena iz jednostavnog razloga - naša oficijelna političkamisao i praksa kreću se u sasvim drugom pravcu od prirodnog i očekivanog. No, cinično bi semoglo reći da je to možda i prava sreća za ove umetnike i ovu umetnost: uprskos svemu, ona će uzsve prepreke ostati više nego jednim pukim podatkom o vremenu u kome je nastala.Republika, br. 238-239, 1-30. jun 2000, Treći program Radio-Beograda,, 2. jun 2000.Bauk makizma kruži Srbijom


Posle dve beogradske premijere održane najpre u Paviljonu "Veljković" od 20. marta u organizacijiCentra za kulturnu dekontaminaciju a odmah zatim zbog velikog interesovanja javnosti i uOdborničkom klubu opštine Vračar od 27. mart do 7. aprila, izložba crteža Bogoljuba ArsenijevićaMakija sa pedesetak radova iz dva perioda - osamdesetih i onih nastalih tokom sedam meseciprovedenih u zatvoru i bolnici (do njegovog bekstva sa maksilofacijalne hirurgije 7. marta), nazahteve mnogih gradova u Srbiji krenula je na jednu svojevrsnu turneju.Prvo je priređena u Galeriji "Srbija" u Nišu gde je otvorena 17. aprila na poziv Centra za etničkeodnose kome je prisustvovao veliki broj građana i koju je videla brojna publika. Zatim je uorganizaciji Građanske čitaonice "Lingva" otvorena 24. aprila u Klubu odbornika skupštineKraljeva, potom kao gost Građanskog parlamenta Srbije u Domu kulture u Čačku 8. maja. Od 15.maja postavljena je u foajeu Narodnog pozorišta u Užicu gde je priređena u organizaciji Građanskečitaonice "Libergraf". Kako je istog dana bio održan i miting demokratske opozicije, otvaranjuizložbe prusustvovao je izuzetno veliki broj građana.Na svim otvaranjima bila je i Snežana, supruga Bogoljuba Arsenijevića Makija kao i svi lokalnielektronski i pisani mediji koji su preneli informaciju, izjave i delove uvodnih govora: BorkePavičević, Vide Ognjenović, Domazeta, Verice Barać i dr.Iako je sada u prisilnom (samo)zatočeništvu, jer mu je presuda kojom je osuđen na tri godinezatvora vraćena nižem sudu pritvor nije ukinut, Bogoljub Arsenijević Maki ne samo da održavastalne kontakte sa javnošću brojnim intervjuima koje je davao štampi i TV stanicama, već i ovanjegova putujuća izložba počinje da se doživljava kao svojevrsni bauk makizma koji kruži Srbijomšireći i na taj način njegovu, ali i opštu, izvornu poruku o potrebi samooslobađanja građana ne bi lise napokon izbavili iz ralja poslednje evropske diktature kojoj se sada već sasvim jasno nazire kraj.Republika, br. 238-239, 1-30. jun 2000.Kriv je!" ... mašinbravar bez zaposlenja i aforističar iz Knjaževca Boban Miletić zvani 'Bapsi' ... otac trojemaloletne dece ... zbog krivičnog dela povrede ugleda SRJ iz čl.157 st.1 KZ SRJ što je dana 18.decembra 1998. godine, u domu kulture u Knjaževcu, na promociji svoje knjige 'Srbijo, majko,plači', javno izložio poruzi predsednika Savezne Republike Jugoslavije - Slobodana Miloševića uvezi sa vršenjem njegove funkcije, na taj način što je, obraćajući se prisutnim licima, citirajućipojedine tekstove iz knjige rekao: 'Samo Sloba Srbiju spasava - svojom ostavkom', 'Jedva čekam dazagrlim Vođu, kakva bi to Španska kragna bila', 'Vođa je lud. (A ja sam, izgleda ludo hrabar.' kakotačno glasi ovaj aforizam - prim. J.D.), 'Vođo, popni se na vrh Beograđanke i iskorači. Biće to malikorak za tebe, ali veliku za Srbiju', 'U zemlji nenormalnih ljudi, sasvim je normalno da vladanajnenormalniji', 'Samo da znaš Milošesku, proćićeš gore nego Čaušesku', 'Hoćemo mir, ali ne posvaku cenu, tebi se obraćam druže kretenu', 'Druže Vođo, neka, neka, tvoja te bandera čeka', 'Mesto:bunker, Dobanovci, u bunkeru kao rovci, oko bunkera straža, u bunkeru gorile ne mogu da prođu(treba: priđu - prim. J.D.) mušica ni pile. Noć. Sve normalne hvata prvi san. Može li da spava drugSlobodan?... Džaba straža i gorile, u bunkeru a i oko vile, nema ludak miran san', i tom prilikompreko sedamdeset primeraka navedene knjige, sa navedenim tekstovima, poklonio učesnicimapromocije... za koje ga delo sud O S U Đ U J E na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci ...našta je dozvoljena žalba u roku od 15 dana ..."stoji, između ostalog, u presudi izrečenoj u ime naroda kojom se prvi put posle famoznog suđenja"Vunenim vremenima" Gojka Đoga sudilo knjizi, odnosno jednom literarnom delu a presudilazatvorska kazna njenom autoru.Pretres koji je doveo do ove presude Bobanu Miletiću Bapsiju vođen je u Okružnom sudu uZaječaru pred sudijom Veroljubom Cvetkovićem a po optužnici javnog tužioca Dušana Đurića, štoje važno da se zabeleži i zapamti za istoriju pravosuđa poslednjeg evropskog totalitarizma na delu,upravo u punom zamahu, na izmaku devedesetih godina koje će upotpuniti političku sliku Srbije,pogotovo u predmetu faktičnog stanja umetničkih sloboda i demokratije koja se toliko naglašavaju uprigodnim, svečarskim političkim govorima perjanika vladajuće koalicije kojih je svakim danom sveviše - upravo u obrnutoj srazmeri sa defaktnom situacijom sveopšte agonije i propasti.Sud nije odgovorio, doduše nije ni bio dužan, ali baš zbog toga ostaje neprijatna činjenica kojasvedoči da je ova presuda doneta izvan te sudnice, na dva, između mnogih, bitna pitanja. Najpre,ukoliko se stvarno radi o "narušavanju ugleda predsednika SRJ Slobodana Miloševića", kako to da


su jedino okružni tužilac i sudija tako zaključili na osnovu čitanja pomenutih aforizma? Da li moždai oni sami, intimno, smatraju da se "inkrimisane" reči mogu zaista odnositi samo na predsednikaSlobodana Miloševića pa se time pridružuju onima koji, moguće, isto misle. Time bi se mogaoobjasniti i sledeći navod iz presude: "sud utvrđuje da se i tekstovi, koji su citirani u prethodnom deluoblazloženja i u izreci ove presude, a u kojima se pominju reči 'vođa, najnenormalniji, kreten' a zakoje tekstove je nesporno da ih je optuženi napisao, a na promociji kazivao opt. Boban Miletić,odnose na predsednika Savezne Republike Jugoslavije - Slobodana Miloševića" - sic! I drugo, i da jeto tako kako su tužilac i sudija razumeli, pošto je ova "predsednička poruga" izneta u literarnoj,dakle umetnički priznatoj formi, po pozitivnom zakonodavstvu nije joj moguće suditi kaoumetničkom (niti naučnom) delu bez obzira šta u njemu piše odn. koji se estetički stavovi (ili koje seegzaktne činjenice) u tim radovima iznose. (Cinično priželjkujem da ovaj nerazumni propust nikakoneće omaći ispravci piscima budućeg Zakona o terorizmu.)Karakteristična činjenica je takođe da ni svi zahtevi odbrane, advokata Mileta Petkovića iz Bora,Momčila Ristovića i Aleksandra Đorđevića iz Zaječara, Gradimira Nalića i Dušana Ignjatovića izBeograda, nisu uzimani u obzir. A među važnije spadaju sledeći: izuzeće okružnog sudije i tužiocazbog osnovane sumnje u pristrastnost (jer su članovi SPS-a pa time po dve osnove podređeni"oštećenom": i kao predseniku SRJ i kao predsedniku SPS-a, i pored toga što ovakva "akomulacija"funkcija protivreči slovu Ustava), te da se zbog navedenog razloga suđene obavi na Kosovu ili uCrnoj Gori. Zatim, da se uzmu u obzir izjave svih svedoka da Boban Miletić na pomenutojknjiževnoj večeri nije izgovorio "inkriminisane" aforizme, potom, da se pozovu novi svedoci međukojima i poznati satiričar Milovan Ilić Minimaks koji je objavljivao Miletićeve aforizme na Radio-Beogradu, najzad da svedoči i Slobodan Milošević (ili njegov predstavnik) "na okolnost" izoptužnice - da li se on lično oseća oštećenim zbog sadržaja ove knjige. Sud je kao krucijalni zahtevodbarne čak odbio da se izvrši stručno veštačenje da li je Miletićeva knjiga uopšte literarno delo. Ato je krunski dokaz, uprkos svim obrazloženjima i upinjanjima tužioca i sudije da dokažu suprotno,što otkriva da im savest i zakletva nisu u skadu sa dobijenim nalogom ("A sad svi na svoje zadatke"i tome slično). Itd.Da su ti opravdani zahtevi uzeti u obzir ne bi se dogodilo da sudija "previdi" i dve materijalnegreške koje je okružni tužilac načinio u optužnici: prvo, u vreme izdavanja knjige (maj 1997.godine) Slobodan Milošević nije bio predsednik SRJ, drugo, pomenute večeri nije održanapromocija ove knjige već književno veče na kojoj je, pored Miletića, učestvovalo još desetakaforističara koji su čitali i govorili svoje tekstove. No te činjenice prirodno iz istih razloga, poputtužioca nisu brinule ni sudiju kod izricanja presude. Nije ga upozoravalo da se nalazi na pravnojstramputici ni to da je knjiga kojoj je sudio katalogizovana u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradupod brojem 886.1-84 pa je očigledno i onima koji neće da vide, da se radi o literarnom delu koje jeizuzeto od mogućnosti bilo kakvog progona, baš kao i njen autor.No, ako se mogao predvideti pravac i ishod ovog procesa, krajnje je začuđujuće da profesionalnaudruženja (književnička, PEN-a) niti pojedinci (profesori književnosti, aforističari, satiričari,akademici koji su sa vicevima postali srpski "besmrtnici") koji se bave istim ili sličnim poslom nisuispoljili očekivanu solidarnost sa Bobanom Miletićem Bapsijem niti su se oglasili oko ovog sramnogsuđenja i osude - izuzev protesta Foruma pisaca. Valjda se čeka da prvo iz iznostranstva stignepodrška, kao u slučaju Flore Brovine, pa tek onda da se probude njihove davno uspavane savesti.Tada će ipak biti kasno za pranje mralno umazanih biografija.Razložno pitanje bi možda bilo zašto je ova sudska farsa uopšte bila održana i kome je ona trebala?Sam Boban Miletić je odgovor formulisao na sledeći način: "Ne plaše se oni mene, druge plaše samnom". Tačno, potrebno je u ovim za režim izuzetno opasnim vremenima kada može lako iiznenada doći do preokreta i demokratske promene vlasti da se u njihovim tradicionalnimbastionima (kakva je Timočka krajina) narod zadrži u što je moguće većem strahu od svih kojidrugačije misle. To dokazuje i sve veći i drastičniji progon članova "Otpora" i aktivistademokratskih stranaka upravo u tim područjima koji su izloženi besumučnoj torturi iprotivzakonitom tretmanu za koji se čak zainteresovala i kancelarija Visokog komesarijata zaljudska prava Ujedinjenih nacija što sve ukupno i sa ovim "pikatnim detaljima" komplikuje ionakonezavidan međunarodni položaj SR Jugoslavije. No, to je zasigurno najava nastavka našeg daljeg iubrzanog sunovrata kome se najniže granice još uvek ne mogu sa sigurnošću nazreti.Republika, br. 241, 1-31. juli 2000.Dve izložbe u Centru za kulturnu dekontaminaciju


Fotografije sa atributimaU Paviljonu "Veljković" od 15. jula izlagao je poljski fotograf Vojćeh Pražmovski čiju je izložbupriređenu u saradnji Poljske ambasade u Beogradu mogao da vidi i onaj deo naše fotografskepublike i poslenika ovog medija koji je zainteresovan za takvu vrstu promena koje su uzmeštene izuobičajenih koncepcijskih pristupa i procesa.Pražmovski ide nekolikim linijama fotografskog izraza. Najpre, u onim crno-belim fotografijamakoje su naizgled najbliže standarnom postupku, on zapravo istražuje mogućnosti reinterpretacijeizraza na predlošcima starih negativa ili snimaka. Metodom kolažiranja on dobija jedan začudanfoto-prizor koji nam se čini savremenim, ali opet, prema svim svojstvima, atributima i ikonografijiočigledno da su oni nastali mnogo ranije. Ta igra sa vremenom u jedinstvenom prostoru,Pražimovskog dovodi u red onih fotografskih poslenika kojima ona nije puko dokumentarističkobeleženje nekog stvarnog događaja već mogućnost da izrazi autorsku ekspresiju koja će izbećiverizam a u prvi plan izneti čistu kreativnu imaginaciju umetnika.Na ovoj izložbi pokazane su i pet fotografija u boji većeg formata u kojima Vojćeh Pražmovski radisa mnogim simbolima (krug, krst, apstraktna šara itd.) snimajući aranžirane prizore načinjene odrazličitih predmeta. U ovoj seriji radova dolazi do izraza njegova potreba da se bojom izrazi poputslikarskim sredstvom stvarajući gotovo pikturalne kompozicije u čistoj fotografskoj tehnici.Treća serija Pražimovskovih radova predstavljaju objekti načinjeni od starih fotografija koje je"upakivao" na različite načine i na kojima je intervenisao stvarajući proreze, dvostranu slikovitost,zamagljenost i zamućenost u boksu ispunjenog peskom itd. Dakle, u ovim radovima autor je otišaoponajdalje u procesu "eksperimentisanja" sa mogućnostima da fotografija ostane osnovni medijnjegovog rada ali da ona istovremeno bude i "opredmećena", da dobije trodimenzionalna svojstvakoja joj nisu primerena.Vojćeh Pražimovski očigledmo da spada u one aktivne, živo prisutne autore u fotografskom medijukoji ga razume kao "fotografiju proširenog polja" da parafraziramo Suzi Gablik. Njegovabeogradska izložba je upravo to pokazala: jedan krajnje oslobođeni autorski pristup koji dakakopoklanja dužnu pažnju fotografskom mediju ali istovremeno traži i nove mogućnosti koje ostaju ubliskoj povezanosti sa intencijama rada na otvorenim putevima nove kreativnosti.Totalno pomračenjeOd 1. avgusta gost u Centru za kulturnu dekontaminaciju bila je grupa ukrajinskih postavangardistakoji su izložbom Delimično pomračenje u Jugoslaviju doneli prve relevantne informacije oaktuelnim zbivanjima na tamošnjoj likovnoj sceni. Posle događaja stoleća - perestrojske i velikogpada (Berlinskog zida - simbola podeljene Evrope na zapadnoliberalnu u istočnokomunističku kojise u zemljama što neminovnost društvene i ekonomske tranzicije i uključenja u civilizovani svetdoživljavaju kao direktnu političku propast Starog kontinenta), pored svih opštih promena kojepolagano i postupno ali zasigurno zahvataju sve zemlje nekada iza gvozdene zavese odražavaju se i upolju kulture i umetničnog stvaralaštva. Jedan od tih stvaralačkih povetaraca koji duvaju sa Istoka,ovoga puta iz bivše Sovjetske republike Ukrajine, upravo iz jednog od njenih najvećih inajznačajnijih kulturnih centara - Odese, dopreo je posle Hrvatske, Francuske, Rusije, Švedske,Litvanije i do Jugoslavije potvrđujući pravilo da se sa ideološkim otvaranjem država stvarajuneophodni uslovi i za estetička otvaranja umetnosti.Izloženi radovi kreću se od klasičnog medija slikarstva (ulja i akrilika na platnu) do novihtehnologija u fotografiji, videu i instalacijama. Vasilij Rjabčenko spada u danas najpoznatijeukrajinske umetnike koji je izlagao na mnogim likovnim manifestacijama savremenog stvaralaštva usvetu (Danskoj, Francuskoj, Japanu, Nemačkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Rusiji). Zbog izrazitogeklekticizma posmoderne slike mu se nalaze u mnogim javnim i privatnim kolekcijama u svetu. UBeogradu je prikazao dve: diptih Obala nenajavljenih ličnosti i Žrtva koja svojom prizornošćunovih divljih predstvaljaju adekvatan jezični odgovor na izazove najpluralističkije dekade uumetnosti XX veka. Tri sivo-bele slike Vladimira Kožuhara iz ciklusa Biti viđen ikonografskibrataju sa simbolima savremene tehničke civilizacije (roleri) iz naglašenu seksualnost koja jeiritirajuća s obzirom da se radi o infantima. Njega je stoga lako svrstati u transavangardu lokalnogkorita koji govori emancipovanim, nesputanim, čak bezobzirnim jezikom današnje civilizacije kojase, kao što je to uvek slučaj sa umetnišću koja nastaje na kraju veka (ovog puta i na krajumilenijuma) poprima i sasvim jasnu i nametljivu znakovitost dekadencije. Pet crno/belih fotografijaAleksandra Ševčuka pod nazivom Reanimacija imaju dvostruko značenje i cilj: s jedne strane oneiz memorije prizivaju pionire koji su upravo i stvarali modernu fotografiju (poput Štiglica, ili Kartje-Bresona) a sa druge očigledno da barataju sa nekim elementima aktuelne umetnosti kakvi su


Očigledno da su Srbija i Jugoslavija posle izbora 24. septembra, a naročito nakon masovnognarodnog bunta 5. oktobra ove godine postale prvorazredne mete internacionalnog interesovanja, i tone samo u političkoj ravni već i u drugim oblastima društvenog života. Trenutno se u ovde nalazinekolicina organizatora - poput svojevrsnih "izvidnica" za buduće nastupe naših umetnika diljembrutalnost i morbidnost prizora u kombinaciji sa erotičnošću i gotovo patetičnim narativom koja jeiznet u pet sekvenci. Video rad Bez naziva Gleba Katčuka slično prethodnom autoru traga za, idanas, važećim porukama preteča modernizma - ovog puta u domenu nemog filma. Njegov rad sesastoji iz sekvenci starih filmova koje je on preradio u kolornoj video-tehnici čime je dobio neobičanspoj stare eksperimentalne filmske umetnosti i umetnosti postavangarde devedesetih. AleksandarRojtburd takođe je prikazao video rad Psihodelična invazija ratnog broda "Potemkin" itautološke halucinacije Sergeja Ajzenštajna. Za razliku od prethodnog umetnika, Rojtburda zanimanajpoznatiji ruski film vodećeg reditelja revolucionarnog perioda koji je svetu ostavio ovo remekdelosedme umetnosti. Ono je dakako prerađeno na fantastičan način: u istom antalogijskommizanscenu i sa istom radnjom umetnik je ispričao svoju priču o sudbini današnjeg umetnika kojidoživljava istu sudbinu, s tim da se sa krstarice ne puca na narod već na stvaraoce. Dramatičnost togprizora sasvim je, iako je očigledna replika ili citat, na nivou Ajzenštajnovog izpunjenog strahom,besom, užasom, haosom, beznađem dolazeće kataklizme koja se događa na početku veka, a kakovidimo, koja se ponavlja i na njegovom kraju. Pridruženi umetnik Božidar Milović za ovu priliku jerealizovao vide-instalaciji Delimično pomračenje. Njega zanima sudbina umetnosti u uslovimamedijakratskog doba, tj, totalne prevlasti televizijskog medija u svim sferama društvenog života.Opasnost na koju on upozorava je direktna i nemilosrdna jer se preko TV-ekrana šalju one otrovneporuke koje kontaminiraju ljudsku svest i onemogućavaju mu da jasno razazna činjenice stvranostiod virtuelnih. On se zapravo nalazi između stavova Bojsa da svako može da bude umetnik i Viriljada u situaciji kada svako može da bude umetnik, za umetnost više ne ostaje mesto gradeći vlastitupoziciju stvaraoca koji nije obavezan školskim metodama i tehnikama pravljenja umetničkogpredmeta već isključivo stepenu unutrašnje kreativne ekspresije koja nije kanalisana spoljašnjimrazlozima.Ukrajinska neoavangarda krajem veka u radovima ovih Odesita pokazuje onu vrstu slobode koja jenedostajala evropskoj multikulturalnosti pre poslednje decenije. Time se mapa umetnosti Starogkontinenta dopunjuje na najefektiniji a za samo stvaralaštvo, na najdragoceniji način.Ova izložba bi dobila uobičajenu javnu recepciju da je nije pratio jedan neverovatna događaj.Naime, posle izložbe Miće Popovića iz 1974. godine koja je zatvorena (upravo i ako postavljena,nije ni bila otvorena) ovo je prva koju je aktuelna vlast (finasijska policija i državna bezbednost)zatvorila!? Naime, nekoliko dana nakon njenog otvaranja u CZKD je upala finansijska policija uzasistenciju državne beznednosti (i to u trenutku kada niko od ovlašenih lica iz Centra nije bio uBeogradu) da bi kontrolisala njeno poslovanje. I to ne bi bilo ništa neuobičajeno za ovaj predizborniperiod kada je vlast odlučina da se, gde je to god moguće po njenom mišljenju, obračuna saideološkim neistomišljnicima, da sutradan nisu došli da zatvore CZKD (“obustave njen rad”) a timei izložbu ukrajinskih umetnika koja je bila u toku. Naravno da je odmah obaveštena međunarodnajavnost, pre svega država Ukrajina (gle čuda, to je baš ona zemlja sa kojom Jugoslavija nastoji dauspostavi najprisnije moguće odnose poput Rusije i Belorusije iz tog regiona) koja je posle proverena najvišem diplomatskom nivou, i protesta Jiržija Dinzbira, izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudskaprava (u kojima značajno mesto imaju i umetničke i kulturne slobode), zahtevala objašnjenje odnašeg Ministratsva inostranih poslova. Njihov odgovor je ubrzo stigao: Paviljon “Veljković” iCZKD su oni koji su ga “zapečatili” otvorili za manje od 24 časa. Time je tek ublažen još jedanmeđunarodni skandan u koji se Jugoslavija uvalila, ovog puta u domenu kulturne politike, jer nesamo da je po prvi put u periodu sadašnje vlasti zatvorena jedna značajna institucija kulture sameđunarodnom reputacijom, već je jasno dat signal kojim će putem da se ona kreće i u ovoj oblastiposle 24. septembra. Ujedno je i ogoljena priča o proveri rada u domenu finasijske policije a u prviplan su došli stvarni interesi državne bezbednosti i to u onoj oblasti u kojoj ona nema šta da traži – ukulturi u umetničkom stvaralaštvu. Tako je Delimično pomračenje izvesno postalo najava totalnog.Republika, br. 242-243, 1-31. avgust 2000, Republika, br. 244, Beograd, 1-15. septembar 2000.Dosije Srbijamerenje stvarnosti devedesetih godina


Evrope i sveta koji vrlo pomno istražuju i ocenjuju scenu devedestih pokušavajući da razumeju štase to zaista dogodilo, a što se i na fonu umetničkog stvaralaštva odražava kao činjenica realnosti teda takvu sliku prenesu međunarodnoj javnosti.Jedan od tih većih poduhvata već se odvija u Akademiji umetnosti u Berlinu gde je u na pozivFondacije Hajnrih Bel, čiji je predsednik mađarski književnik Đerđ Konrad (a koja je najavila iskoro otvaranje svoje kancelarije u Beogradu poput Soroseve fondacija koja je tokom protekledecenije odigrala prvorazrednu ulogu u održavanju one vrste kulture i umetnosti koja je od interesaza civilizovano čovečanstvo), organizovana izložba naše likovne umetnosti pod naslovom "DosijeSrbija - merenje stvarnosti devedesetih godina".Ovaj naziv podrazumeva da se izložba sastoji iz dva segmenta: jedan je artificijelni i čine je radovideset umetnika i tri grupe u različim medijima: fotografiji, videu, CD-Romu i web-sajtovima, adrugi isto tako obiman i sadržajan načinjen je od stotinak dokumentarnih fotografija koje su uzete izdnevnih i nedeljnih novina na čijoj se osnovi kao na nekoj neprekidnoj traci političkih i društvenihdogađaja na njima registrovanih zapravo odigravala i drama te neobična čarolija serioznogstvaralaštva u ratnim uslovima i temeljnim političkim pretumbacijama koje smo preživljavali za tovreme, kao i o delatnosti šest nezavisnih kulturnih institucija koje su u ovom periodu sa krajnjimnaporom uspevale da održe kontakt sa svetom i da maksimalno omoguće i podrže vitalnost onogstvaralaštva koje će zaigurno ostati znakom ovog vremena.Svet je naravno detaljno bio obaveštavan posredstvom masovnih elektronskih medija o svimratovima koji su se vodili na prostorima bivše Jugoslavije, o etničkim čišćenjima, masovnimegzodusima, bombardovanju NATO pakta, izrazima i stepenu diktature koja nas je pogodila itd, alije mnogo manje bilo pravih informacija o umetničkom stvaralaštvu koje je u takvim uslovimanastajalo i opstajalo. "Dosije Srbija" zapravo je prvi veliki događaj te vrste nakon demokratskihpolitičkih promena u Jugoslaviji koji je sačinjen na osnovu koncepcije do koje je došla dr. IrinaSubotić sa nekolicinom saradnika a u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju.Pet stonina kvadratnih metara izlagačkog prostora galerije Akademije umetnosti u Berlinu bio jejedini limit da se na dovoljno reprezentativan način odgovori na postavljen zahtev: da se prikažunajrelevantnije pojave na našoj umetničkoj sceni tokom protekle decenije - od politički nezavisnihumetničkih institucija, grupa i stvaralaca do dokumentarnog materijala, pre svega fotografija iisečaka iz štampanih medija koji su u katalogu sakupljeni u posebno urađeni suplement, a na izložbisu postavljeni kao "besprekidna" vizuelna traka koja je prikazala čvorišne događanje koji pomažunemačkim gledaocima da bolje razumeju i same artefakte kao neposredne ili indirektne produkte tihzbivanja. Otuda pored primera krajnje angažovanog stvaralaštva nekolicine autora poput grupa Ledarti Škart ili umetnika Coraxa, Zvonimira Santrača, Dragana Srdića, Darka Vukovića, SašeStojanovića i Dejana Atanackovića preko simboličkog i znakovnog rada u primerima ČedomiraVasića, Dušana Otaševića, Mrđana Bajića i Branka Pavića do čiste artificijelnosti na striktnoestetičkom planu u slikama Marije Dragojlović. Pored crteža, objekata, intalacija i slika posebno supredstavljneni i radovi u drugim medijima: sajber-artu, CD-romovima, videu i fotografijama:Goranke Matić, Vesne Pavlović, Tanje Ostojić, Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića, VesneVesić, Vide Jocić, Zorana Naskovskog, Milice Tomić, grupa Aposutno i Magnet i mnogih drugih.Od institucija koje su i pored izrazitih nastojanja države, odn. političke oligarhije da obustavi njihovrad na najdrastičnije načine od direktnog zatvaranja do stalnih poseta finansijske policije, ali i javnebezbednosti, smenjivanja direktora i urednika i mnogo toga drugog, na izložbi su predstvaljenedelatnosti Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra za savremenu umetnost, Studentskogkulturnog centra, Radija B92, Cinema Rexa i Remonta, kao i Otpora kao svenarodnog pokreta protivdiktature koji je sem političkog davao i značajan vizuelni identitet ikonografiji druge polovinedevedesetih različitim rekvizitarijumima: plakatima, letcima, majcama, bandarolama, bedževima itd.koji su ovom prilikom takođe izloženi. Time je slika zbivanja u ovom periodu upotpunjena sa onimneophodnim podacima bez kojih bi ona u većem delu ostala nerazgovetna zapadnoevropskoj publici."Dosije Srbije" je tek nagoveštaj jednog velikog nastupa, upravo povratka jugoslovenske i srpskeumetnosti na svetsku scenu sa koje je iz najrazličitijih razloga izopštena (zbog sankcija isamoizolacije ali i krajnje pogrešne državne politike i u ovoj oblasti) dakako sa onimnajreprezentativnijim primerima koji će nesumljivo ostati kao znak tog vremena opšte propasti kojaje ipak zaustavljena makar na malom broju primera relevatnog umetničkog stvaralaštva. "Izmerenastvarnost" tog vremena kroz umetničke i dokumentarne primere data je na ovoj izložbi sa svojimnajrelevatnijim umetničkim podacima i dokumentarnim parametrima koji su načinili jedno čitljivopolje dobrog razumevanja i opravdane potrebe za povratkom u društvo kome istinski pripada.


Treći program Radio-Beograda, Beograd, 28. novembar 2000.Aktivni otporTema specifikovana kao Angažovanost u umetnosti posle '95. naprosto se u ovom trenutku bilanametnula imperativima vremena: načinom života i egzistencije u sadašnjoj Jugoslaviji. Jer, šta bi tobilo značajnije u likovnim umetnostima aktuelnog trenutka od njenog angažovanog svedočenja,komentara ili kritike sociokulturnog ambijenta u kome je nastajala i pokušavala da deluje sakrajnjim naporom i potpunom neizvesnošću - do samog kraja: velikog političkog prevrata tokomseptembra-oktobra 2000. A devedesete godine u trećoj Jugoslaviji opterećene starim i novimmeđunacionalnim i međudržavnim problemima dale su toj zabrinutoj umetnosti brojne velike tepovesne povode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti, direktno naestetičku vrednosnu razinu dovedena je i njena izoštrena etička postavka tako da su ta dva, naročitodanas, suštinski neophodna elementa, izgrađujući njenu celovitost, postala potpuno jedinstvena jersu izjednačena po svim vrednosnim nivoima.Zanimljivo je da paradigmatičan primer upravo za ovako aktueliziranu tezu nalazimo na samompočetku veka u slučaju prve srpske modernističke umetnice Nadežde Petrović - jugoslovenske Nadekako su je svojevremeno zvali hrvatski vajar Ivan Meštrović i slovenački slikar Ivan Grohar, njeniumetnički prijatelji i saborci u mnogim poslovima građenja kulture jedne mlade nacije i države unastajanju Njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav je uostalom redovan slučaj kodnajboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičku angažovanost na mnogobrojnimpoljima na kojima je delovala. Pored teške i uporne borbe za estetičke principe Moderne, zatimorganizovanja prvih jugoslovenskih umetničkih izložbi, osnivanja umetničkih kolonija i udruženja,njeno društveno angažovanje beležilo je i druge isto tako značajne događaje: osnovala jehumanitarno društvo Kolo srpskih sestara, nakon neuspelog Ilindenskog ustanka u Makedonijipovezuje se sa komitskim pokretom organizujući dopremanje razne pomoći pobunjenicima - odhrane i odeće do novca i oružija, u vreme Aneksione krize u Bosni i Hercegovini osniva Narodnuodbranu - patriotsko društvo za pomaganje nacionalnooslobodilačke borbe Bosanaca tokom ustankaPetra Mrkonjića (budućeg kralja Petra I Karađorđevića). U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rataona je kao dobrovoljna bolničarka umrla razbolešvi se od tifusa u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915godine. Ovakav individualni primer jedne lične svestrane angažovanosti prošao je kroz ceo XX vekasa neposrednim delovanjem na mnoge njene sledbenike ali i na umetničke ali i druge fenomene.Podudarnost ovih interesa, ciljeva i načela sa početka ovog veka, paradoksalno, isto tako snažnostoji kao etička i estetička norma i na njegovom kraju u istim oblastima - ali sada kako vidimo, saretrogradnim predznacima. Jer, raniji procesi ujedinjavanja u devedesetim su se izvrgli urazjedinjenje, osnivanje i stvaranje sada su postali realnost uništavanja i razaranja, entuzijazamformiranja novog južnoslovenskog društva zamenjen je dramom raspada u krvavom pirujugoslovenskih ratova protekle decenije. Kao da upravo ova epoha mora da nam iznedri jednu novuNadu koja dakako neće uzaludno završavati nezavršeno (jer taj eksperiment definitivno nije uspeo)već će poput nje razumeti vlastito vreme u svim njegovim dramama a životnim i umetničkim delomstvoriti novu viziju, odaslati jasne i jake signale koji se nastavljaju upravo na onim mestima nakojima su bili mnogo puta prekidani i napokon potpuno prekinuti - kao u kakvom horor filmu koji seponavlja i ubrzano vrti unazad.U osnovi, moguća su dva načina političke angažovanosti umetnika kroz njihovo stvaralaštvo. Jedanje apologetski kada se propagandistički glorifikuje političko stanje i ideološke tendencije usocijalnoj strukturi koje vladajući slojevi autoritarno uspostavljaju i normiraju. Suprotni je kritičkikada se ti opšte proklamovani politički ciljevi podvrgavaju preispitivanju, sumnjama ili direktnomnegiranju. Naravno da je prvi slučaj od strane svakog režima uvek okarakterisan kao društvenopozitivan, afirmativan i u državnim isntitucijama najsnažnije podržavan. Ekstremni primeri za takvuumetnost u ovom veku bili su nacikunst u Hitlerovoj Nemačkoj i socrealizam u StaljinovomSovjetskom savezu za koje je najkarakterističnije bilo gušenje svih sloboda - od političkih iindividualnih do umetničkih. Naprotiv, sloboda umetničkog stvaralaštva koja je sigurno ponajvišeimanentna modernoj i savremenoj umetnosti podrazumeva i postojanje različitih vrsta i načinapolitičkog aktivizma na krilu njegovog angaživanog kriticizma.U delu jugoslovenske angažovane umetnosti, na intelektualnoj levici između dva svetska rata nastaoje u stvaralaštvu kritički pokret koji se podelio u dve struje: nadrealizma i socijalnu umetnosti, a izkoje je nakon pobede Titovog partizanskog pokreta u totalno promenjenim društvenim i političkimuslovima direktno proizašao socijalistički realizam. Ako su prve dve poetike imale manje-više jasno


kritički naglašenu ideološku i socijalnu dimenziju, druga je kao estetički izdanak levičarskerevolucije odjednom zamenila kritičnost apologetikom, angažovanost glorifikovanjem, borbenunegaciju uspaljenom afirmacijom, buržoasku estetičnost artističkim levičarenjem....Posle 1945. godine umetnost je postala pristupačna narodu, a po svojim problemima bliska životu.Najporaznije za našu umetnost koja se izražavala poetikom socijalističkog realizma, poredbespogovornog služenja političkim ciljevima, bilo je njeno tragično podpadanje pod uzoreakademskog realizma XIX veka. Politički i ideološki instrumentalizovana umetnost socrealizmaslavila je društvo i veličala sistem, plakatski i propagandistički isticala heroizam, gordost, ponosjezikom tradicionalnog, a tada anahronog realizma koji nije mogao da pobudi veće interesovanjestručne javnosti i publike. Otuda je krah socijalističkog realizma posle 1950. godine ujugoslovenskoj umetnosti bio primljen kao potpuno prirodni epilog jednog neuspelog pokušajauspostavljanja nove estetike.Sa početkom jugoslovenskih ratova nastupio je posvemašni prekid - pa je tako i eros u umetnostizamenjen tanatosom, natalno mortalnim, život smrću, žovijalno morbidnim. Devedesete godine - štoje potpuno razumljivo usled krvavog raspada Jugoslavije, pokazale su niz otvoreno angažovanihekspresija na domaćoj likovnoj sceni, a njeni najvažniji fenomeni registrovani su u knjizi Art inJugoslavija 1992-1995 definisani kao umetnost u zatvorenom društvu, zatim na nekolikoproblemskih izložbi sa glavnom temom (ili delimično) aktuelnog socijalnog kriticizma poputUbistvo 1, Pertej, Asocijalno osiguranje, Prestupničke forme, Umetničko i angažovanodevedesetih, i naročito u radu umetnika nekoliko generacija, na primer Marine Abramović,Zvonimira Santrača, Raše Todosijevića, Čedomira Vasića, Milete Prodanovića, SašeStojanovića, Dejana Atanackovića te tri u ovom pogledu vrlo aktivne grupe - Škarta, Led-arta iMagneta, kao i niza umetnika najmlađe generacije koja se pojavila u poslednjoj deceniji ovog veka(i milenijuima).Morbidna teorijska matrica izložbe Ubistvo 1 (prema koncepciji Centra za savremnu umetnostpriređena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 1997) može biti shvaćena i kao smisaoumetnosti opasnosti u politici sigurnosti koja je upravo bila inverzna tadašnjoj realnoj situaciji kojaispravno glasi: oficijelna politika opasnosti, generalne javne i privatne nesigurnosti postavila jeosnovna pravila ponašanja u svim oblastima društvenog života - pa tako i u njenom najvitalnijempodručju koje zauzima kultura u kojoj se, da ovaj apsurd bude još veći, do nedavno odvijalaaktivnost poznata kao umetnost sigurnosti sa simptomima sasvim očiglednog autizma, izolovanostiili izopštenosti od idejne zbilje ratnog i neposredno poratnog perioda. Oficijelni politički strateziproteklog vremena jasno su naznačili da je neophodno da se obavi efikasna supstitucija postojećestvranosti veštačkom, da se porazni kvalitet života zakloni iza afirmišućeg kvantiteta pseudo, ili unajboljem slučaju - mediokritetske umetnosti. I zaista, taj lažni sistem vrednosti vrlo dobro jefunkcionisao u najvažnijim institucijama (muzeji, galerije, pozorišta) i masovno propagiran urežimskim medijima (štampa, TV, radio). I jedni i drugi su brinuli o tom delu duhovnog zdravljadruštva na takav način da je u jednom trenutku zabeležena apsolutna dominacija tobože nacionalnogprograma veoma bliskog najordinarnijem kiču s jedne strane, a sa druge, pažnja javnosti bila jeisključivo usmeravana prema lažnom stvaralaštvu dostupnom najširim populističkim slojevima.U paralelnom obrazovnom sistemu kosovskih Albanaca za to vreme odigravali su se očiglednoveoma zanimljivi procesi. Nema sumnje da su školski programi i u umetničkoj edukaciji naalternativnim kosovskim univerzitetima adekvatno funkcionisali. Na izložbi Pertej (u Centru zakulturnu dekontaminaciju u Beogradu 1997; na albanskom - nad, preko, onkraj, s one strane; nazivje u ovom slučaju poprimio aktuelne i političke konotacije koje se tiču prevazilaženja predrasuda iumetničke apstinencije), prema koncepciji i izboru Škeljzena Malićija, u malom ali sasvimadekvatnom reprezentativnom uzorku prikazana su tri zanimljiva slikara i jedan kompozitor:zatamnjene slike-palimpsesti Maksuta Vezgišija, prostorne instalacije Sokolja Bećirija, radoveprekrivene bitumenom Mehmeta Behuljija i zvučno-ambijentalnu postavku sa istim nazivom IliraBajrija.Pod neuobičajenim naslovom za umetničku izložbu - Asocijalno osiguraje (u Prodajnoj galeriji"Beograd" u Beogradu 1997) priređena je jedna autorska, grupna izložba petoro umetnika koja usvom podnaslovu ima sledeću odrednicu: Socijalna umetnost u beogradskom slikarstvu (od 1975.do 1998. godine). Time je dato neophodno objašnjenje koje identifikuje vremenski i semantičkiokvir ove izložbe, a njena sadržinska ravan ispunjena je radovima Milije Nešića, Milana Blanuše,Dušana Gerzića, Jelene Marković i Srđana Đileta Markovića koji je uz Tatjanu Velenik kaoautora koncepcije i pratećih tekstova. Osnovna teza izložbe veoma je rigidno postavljena i dubokozadire u razloge i problem angažovanosti naše likovne umetnosti posle 1975. godine.


Prema zamisli dr. Ješe Denegrija i dr. Miška Šuvakovića nastala je autorska i studijska izložbaPrestupničke forme - Postmoderna i avangarda na kraju XX veka (u Centru za kulturnudekontaminaciju u Beogradu 1997). Denegrijeva teza naslanja se na već uobičajenu odrednicu zadomaće stvaralaštvo tekuće decenije koje je definisano kao umetnost u zatvorenom društvu. Nasuprot njoj on ističe snažne procese aktuelne kulturne globalizacije a prelamanje ta dva principa - sasvim posledicama koje po naše stvaralaštvo otuda proističu, uzrokuje nastali formalni i semantičkikonflikt i području plastičkog jezika. Dakle, kakve mogućnosti stoje pred našom umetnošću,odnosno, kakva joj je sudbina u uslovima koji postoje u zemlji ratova, temeljne ekonomske krize ipolitičke destrukcije, totalne izolacije međunarodne zajednice, a pri tome (i uprkos tome), onaistovremeno pokazuje jednu vanrednu vitalnost koja je dovodi u rang najprominentnijih fenomena sameđunarodne scene ovoga trenutka - pita se Denegri u svom tekstu. Indeksaciju transgresije(prestupa) u savremenoj i aktuelnoj umetnosti Šuvaković je izveo u jednaest problemskih celina a uokviru ove teme značajna je ona koju je nazvao Umetnost i politika. Ovo je upravo tema današnjegvremena, a postaje sasvim vidljivo da je ona zaokupila pažnju i usmerila stvaralačku volju mnogihautora koji su danas za nju živo zainteresovani. Autori izložbe odlučili su da u mnoštvu fenomena izove oblasti prikažu radove Balinta Sombatija - jednu celovitu prostornu, ambijentalnu instalacijupod imenom Raskršća i Raše Todosijevića - zidni reklamni pano Restoran Sloboda kaonajizrazitije primere etičke i ideološke angažovanosti naše recentne plastičke umetnosti.Tema XX memorijala Nadežde Petrović (Čačak, 1998) određena je kao Umetnost i angažovanostdevedesetih bila je nametnula samim zbivanjima koja su potresala Jugoslaviju tog perioda. Nijeneophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan način pokazujutemeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slika iščitanju. Ovapojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovno rigidnih političkihgrupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnim i civilizacijskimpodručijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvan magistralnihcivilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile do tolikog preplitanjauticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpuno raspoznati. Učinci takvogstanja mogu biti zaista zanimljivi - da istovremeno nisu porazni, destruktivni i opasni. Jedan od tihsindroma bio je registrovan kao strah od slika. Razaranje ikona savremene kulture, uništavanjekodova vremena: civilnih simbola i znakova sadašnjosti, narušavanje podele u semantičkim poljimaparalelnih svetova koji su karakteristični za postistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost)koju baš mi imamo kao datu privilegiju da gledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više imilenijuma, učinila je da se istorijski citati iz umetničke realnosti gde im je jedino mesto presele unašu evidentu, životnu stvarnost.Halucinatno vraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebali upravokao istorijski narod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama, postaje novikrvavi danse macabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je to pokazalaMarina Abramović na Venecijanskom bijenalu 1998. godine. Iz ovog htoničkog kazana, pravogpandemonijuma naših naravi, opet su se prelile najnovije slike mortalne realnosti - one kojih se svetcivilizacije pokušava zasvagda otarasiti. Monstruozni politički crveno-crni savez levog i desnog,crvenog i crnog socijalizma te crnog i crvenog fašizma vladajuće koalicije do septembra ove godinepostaje stvarnost koja je zatamnjivala perspektive i oduzima budućnost mnogim generacijama. Ovaji onako stravični balkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodno i zakonito da završi još jednimciklusom masovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavim baroknim pirom.Kao individualna kultura protesta okarakterisan je rad leskovačkog umetnika Saše Stojanovića.Osnova mog rada je povratak čistoti početka. Iz saosećanja sa decom koja su najteže podnelaregresiju društva, posvećujem se tihoj energiji bola stoji kao izvorni stejtment umetnika koji jetokom svoje ni punu deceniju duge stvaralačke delatnosti prošao kroz mnoge medijske oblasti - odslikarstva do performansa i javnih uličnih aktivnosti. Tako na primer, slike poput Gledaj svojimočima, Šta sve tanuje u mom džepu, Predah, Reforma u vašoj glavi, Dečija pesma, itd, imajutrasnparentan likovni izraz blizak veoma mladalačkoj imaginaciji, ali istovremeno i poruku upućenuodraslima o njihovoj odgovornosti prema deci i nedužnima. U to vreme on je priredio i nekolikosamostalnih izložbi od kojih je najkarakterističnija Istinite priče (Cinema Rex u Beogradu) kada jenačinio kutije obložene fragmentima štampanih medijima u funkciji režimske propagande prekokojih je izveo crteže u dečijem maniru, kao i nekoliko grupnih poput: Glasovi novog veka iliOktobarskog salona (u Beogradu 1999) na kome je učestvovao u izradi zajedničkog rada sa jošdvanaest autora koristeći metafore i direktne političke poruke. Vreme rata, destrukcije i masovnesmrti u kome su takve slike na izložbama priređivane teklo je mimo njih na onoj poznatoj


udaljenosti koja je zapravo svedočila o paralelnim svetovima koji se nikada neće, niti mogudodirnuti, niti ukrstiti jer je svet ove vrste umetnosti beskrajno udaljen od sveta realnosti u kojoj onanastaje. A to jeste i jedna od najvažnijih odlika ovog stvaralaštva koje nosi smisao nežne pobuneprotiv zatečenog stanja stravičnih prizora događaja, ljudskih tragedija i dramatičnihanticivilizacijskih procesa. Ovaj mirni, povučeni mladi čovek umetnički je delovao i otvoreno sedeklarisao upravo u sredinama tvrdog režimskog totalitarizma - na jugu Srbije: u Prištini i Leskovcu.Taj prividni nesklad između njegove individualne nežnosti i objektivne surovosti ideološkestvarnosti sa kojom se neposredno sučeljavao iznedrio je u našim aktuelnim uslovima jedanumetnički fenomen koji ne samo da je neposredno obeležio svu dramu ovog vremena - individualnui kolektivnu, već je i markirao jednu od najtiših ali i najborbenijih kreativnih pozicija koje su sepojavile u recentnoj srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti.Vlastiti doživljaj drame kolektivne smrti zaloga je stvarne autentičnosti i iskrenosti nekogindividualnog stvaralačkog čina od trenutka od kada umetnost postoji kao ljudsko iskustvo. Tavelika tema, možda najveća u kulturnoj povesti čovečanstva, nalazila je autore koji su joj odgovorilina direktan način stvarajući takve radove koji su formirali korpus najvrednijih, najznačajnijih inajboljih, upravo remek-dela ukupne istorije umetnosti. Na njenom vrhu svakako se nalazi i GernikaPabla Pikasa, a tom nizu po svim osobinama pripada i monumentalna skulptorska kompozicija Apelza mir Vide Jocić postavljena za vreme NATO borbandovanja tokom aprila-maja meseca 1999.godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U njegovoj osnovi je univerzalna znakovitostholokausta (za svakog pojedinca, kolektiv, naciju, uvek i svuda), u njegovoj kreativnoj pozadini jebroj 49865 urezan na vajarkinoj ruci u Aušvicu 1943. godine, u njegovoj estetičkoj ravni jedramatična ekspresija forme jednog koje se u tim prilikama redovno umnožava do mnoštva; to je,kako je već napisano - katedrala bola što deluje svojim razornim mukom, jekom strašne tišine,kretanjem u mestu, kovitlacem emocija u prostoru i vremenu...Mogući su mnogi i posve različiti odgovori na izazove koje sadašnje društvo, kultura i tehnologijestavljaju pred estetičku i etičku svest umetnika. Jedna od ključnih i najopštijih odrednica kojaukazuje na način aktuelnog oblikovnog ukrštanja ovih područja jeste crossover - čime se indukujeda su ona istovremeno dovedena u jedinstvenu estetičku ravan ali i da su time njihovi identifikacionikodovi uzglobljeni i preneti u jedan novi i (drugačiji!) artificijelni fenomen. Ponovo se odigravadobro poznata i, tokom duge povesti umetnosti potvrđena, stalna povezanost čvrstim estetičkimlinijama spoljašnje ikonosfere (sa njenim dominatnim formama i sadržajima koji joj daju izgled) saonim oblikovnim izrazom za koji se odmah (kroz kritiku) ili nešto kasnije (kroz teoriju) utvrdi da jepostao plastičkim znakom epohe. Izložba, ili pak prezentacija rada sa ironičnim i iritirajućimnazivom Perfect Future Dejana Atanackovića (u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu1998) sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnih kutija izrađenih po uzoru nareklamne bilborde, posedno izrađenom CD-romu koji se mogao pretraživati na postavljenomkompjuteru i projekcije osnovnog rada na velikom platnu. U tehnloškom pogledu očigledno je dasmo se suočili sa primerom upotrebe, pri čemu se mora istaći - sjajnim i ubedljivim, medijaekranske, računarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog rada protiče u potpunoj tišini čime se pažnjagledalaca fokusira na vizuelni i semantički kompleks: njegove montaže u vidu elektronskihfotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenim kontekstualizovanim parolama - kratkim,direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksuje slikovne i verbalne idiome koji se masovno isilovito emituju u našem današnjem okruženju. Ovaj njegov rad ima i naslov Screen savers 3 čimese ukazuje na tehnološko poreklo i na jedan kontinuirani kreativni koncept koji se pretvara u maliradni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: Moj screen saver potpuno je antikomercijalan iantipropagandan, mada je najočiglednije da u postupku upravo koristi striktni komercijalni ipropagandni diskurs. Specijalnom, neautorizovanom preradom prizora i reči Atanacković nasdirektno uvodi u područje primene umetničke, masmedijske, kulturološke i socijalne manipulacijekoja je doživljava kao najkarakterističnija za ovdašnju političku i propagandnu javnu sferu. A tu susada i ovde dominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledicemasmedijske (aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategijaideologija zavođenja. Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava naizražavanje Atanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku i ekonomsku) itako uređeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnim mestima, Interneta iligalerijskih radova emituju kao čista autorska poruka upakovana u hipermodernu ambalažuadvertajzinga. Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcijaposmatrača čiji su odbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatno oslabljenidelovanjem snažnog propagandnog postupka. U tom, svesno projektovanom i realizovanom


političkom i ideološkom okruženju primalac poruke gubi moć rasuđivanja i tada nastupa očekivanitrenutak političke (ili komercijalne) manipulacije kada je moguće sa njime činiti aposlutnu svakupotrebu prisilu - bez ikakvog otpora. Zbog ovoga rad Savršena budućnost Dejana Atanackovićaprimljen je kao direktna posledica indentifikacije njegovih sadržaja u današnjem vremenu(dominantna crveno-crna kombinacija čita se i kao simbol vladajuće koalicione boje) a ona je pakpretočena reklamna poruka za koju je kao paradigmatični uzor uzeta nacistička(nacionalsocijalistička - još jedna koincidencija?) propaganda koja je na ovom polju dalanajopipljivije rezultate tridesetih godina. Ova izložba-projekat dobila je time vid svojevrsne kulturnedekontaminacije (u savršenoj saglasnosti sa institucijom u kojoj je priređena). Atanacković stoji nastanovištu da savremena umetnost napreduje samo tamo gde je jaka želja za oslobađanjem, kako jesam istakao, a istovremeno smatra da je taj mehanizam očigledno primenljiv na šire sociokulturnopodručje koje takođe ima razloga i potrebu da se oslobodi dejstva svakovrsnih prisila.Sve tri umetničke grupe - Škart, Ledart i Magnet, čiji je delovanje ovde izloženo, zasnivaju svoj radna nekolikim zajedničkim principima. Ponajpre, to je izmeštanje aktivnosti izvan državnih institucijai uobičajenih izlagačkih prostora (muzeja, galerija) i prelazak na uličnu umetnost koja pobuđujeznatno veću pažnji javnosti, dobija veću publiku a time je i medijski znatno atraktivnija ipromovisanija. Zatim, služe se netipičnim umetničkim sredstvima kojima se privlačni znatno većapozornost publike, provocira se njihova burnija reakcija i upečatljive se ostavlja trag u vremenu iprostoru. Njihovi radovi su prolaznog karaktera i oni se čuvaju samo na video ili foto-dokumentaciji.Najzad, ovaj vid umetničkog angažovanja tipičan je isključivo za urbane ambijente većih gradova ukojima se najbolje vide pravi učinci razorne politike, siromaštva, smrti... Njihove reakcije su takođejedinstvene - odnose se na dnevne društvene i ideološke procese i fenomene: od ratne drame dorazaranja gradova, od kriminala do hiperinflacije, od gladi do siromaštva, od preživljavanja do smrti,od opšteg šunda do antiurbanizma i urbocida, od ekologije do deponija, itd. čime je obezbeđenapotpuna aktuelnost značenja njihovog rada.Tako je grupa Magnet i njen osnivač i vođa Miroslav Nune Popović postala poznata po serijijavnih umetničkih radova pod opštom odrednicom ulična umetnost su označili visoki stepenprovokativnog kreativnog angažmana koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito složeni sadržajsačinjen od ideoloških, etičkih i estetičkih komponenti nezabeleženih u novijem jugoslovenskomstvaralaštvu. Na kraju niza umetničkih pojava koje se danas aktivno bave društvenim, ideološkim ipolitičkim kriticizmom stoji i njihov radikalizam koji je najdirektnije i najotvorenije identifikovaoneke od činilaca zatvorenog društva koji ovde dominiraju i koji najfatalnije određuje sudbinu našekulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti socijalnog i ekonomskog života, koji se podočiglednom prinudom odvija. Time su pokazali kako se nalaze izravno na tragu tradicionalnihavangardnih pokreta XX veka od dadaizma preko ruskog umetničkog eksperimenta ranihrevolucionarnih godina do hepeninga i performansa kasnog modernizma koji su imali isti cilj:menjanje (poboljšavanje i podizanje na viši stupanj) opšte etičke i estetičke svesti.U uslovima opšteg državnog i građanskog propadanja jugoslovenskog civilnog društva, bilo jeočekivano i razumljivo da se ta opšta propast ne zaustavi pred vratima kulturnih ustanova. Vodećenacionalne umetničke institucije poput najvećih pozorišta, biblioteka, arhiva, muzeja doživele sutemeljnu destrukciju od kadrovske politike do programske. od finansijskog kolapsa do potpunogprekida međunarodne saradnje itd. Njihovo mesto nižno su zauzele alternativne, nezavisne,nevladine organizacije poput Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra za savremenu umetnost(ogranka Sorosevog Fonda za otvoreno društvo), Studentskog kulturnog centra, Rex-a i u najnovijevreme asocijacije umetnike pod imenom Remont. Bilo je i nekoliko manjih galerija koje su otvorileprostor novom stvaralaštvu kakve su one u Domu omladine i Kulturnom centru, te, i privatnihZvono i Haos, uporedo sa nekoliko manifestacija koje su održale visok nivo u svojoj programskojaktivnosti: Bijenale mladih u Vršcu, Trijenale savremene jugoslovenske skulpture u Pančevu,Memorijal Nadežde Petrović u Čačku i nekolikim Oktobarskim salonima u Beogradu. Sve drugo jenagriženo ili potpuno uništeno štetočinstvom državne politike koja se nemilosrdno sprovodila u svimoblastima života od socijalnog i ekonomskog, preko medijskog, pravosudnog i obrazovnog sve dosportskog, kulturnog i umetničkog. Otuda je delatnost navedenih institucija od najvećeg značaja zaodržavanje kako-tako vitalnog umetničkog života, upravo onog koji će nesumljivo obeležiti tovreme opšte propasti.Na karti mnoštva zbivanja u plastičkim umetnostima locirali smo ovom prilikom jednokarakteristično vertikalno (vremensko) kretanje koje je formiralo osnov i jedan semantički krug kojije ispunjen praktično mnoštvom nepovezanih zbivanja, fenomena i ličnosti. Drugo kretanje jehorizontalno (fenomenološko) a na ovom mestu dovoljno je bilo da se registruje tek nekoliko


najizrazitih pojava nastalih posle '95. godine koje takođe sačinjavaju polje unutar kojeg je dakakomoguće identifikovati i neke druge autore koji su svojim delom ili delovanjem manjeviše otvorenoili duboko zadirali u tematsku ravan kojom bavimo. Među njim su svakao i oni koji su bili izloženipravosudnom i policijskom progonu poput umetnika Miroslava Nuneta Popovića (kome jezaprećena kazna čak do tri godine zatvora zbog ometanja službenih lica - policije, u vršenjudužnost), živopisca Bogoljuba Arsenijevića Makija (osuđenog na tri godine zatvora iz istograzloga, koji se međutim od marta meseca 1999. godine nalazi u bekstvu i kome je za to vremepriređene brojne izložbe u najvećim kulturnim centrima u Srbiji), aforističara Bobana MiletićaBapsija osuđenog na pet meseci zatvora jer u svojim radovima izložio poruzi tadašnjeg predsednikaJugoslavije Slobodana Miloševića, albanske lekarke i pesnikinje Flore Brovine koja je zbog novodneterorističke aktivnosti osuđena na dvanaest godina zatvora.Kroz najuverljivije primere uočili smo tek nekoliko diektnih načina angažovanog umetničkog radaili ponašanja u ovom periodu. Ovaj niz fenomena formira značajnu gradaciju koja postoji međunjima: od metaforičkog govora do brutalizma uličnih akcija, od simulakruma kamernih ambijenatado monumentalnih pokretnih ready maid-a, od povesnih alegorija do zaleđenosti aktuelnog trenutka,od represije u oblast umetničkog stvaralaštva do primera policijskog i pravosudnog progonaumetnika.. Svaki od njih, s druge strane, direktan je odgovor na dramatične izazove tog krajnjeopasnog i ideološki neartikulisanog vremena. Naše postsocijalističko društvo nije izgradilo stabilneustavne, političke, ekonomske, edukativne, kulturne i ostale parametre (koji definišu jednucivilizovanu zajednicu) te je stoga u punom zamahu upavo tada bilo jedno opšte socijalno rastrojstvokoje su pojedinca dakako i umetnika, pripadnika takve zajednice činile nemoćnim. Ono što je ipakostalo kao poslednja mogućnost bila je aktivni otpor zatečenom stanju, napor i hrabrost da se pružejasni znaci nemirenja i nepristajanja. Ova izložba pokazuje, nadamo se, tu slojevitost: s jedne straneona je pregled, opis, komentar i dokument one vrste savremenog jugoslovenskog stvaralaštva koje jena vlastiti estetički nivo podiglo i njene etičke komponente potpuno ih izjednačavajući u vrednosnimkategorijama, s druge, za ovu priliku izneti primeri vrlo su aktivno delovali prema socijalnoj ikulturnoj zbilji. A na tom nadasve osetljivom i (po stvaralaštvo) opasnom ukrštanju stoji jedna oddanas najvažnijih umetničkih građevina čiji su najviši spratovi već zašli u treći milenijum. Dakle, nasamom njenom vrhu, može biti, stoji jedan novi svetionik koji se tek nazire a koji ima izgleda dapostane jednom našom novom Nadom.Smrknuta stranaKada je 1. januara 1995. godine, Tačno u podne, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, (idenacifikaciju kako se takođe naziva ova institucija čime joj se poput nekog dvojevrsnog kulturnogantibiotika pojačava spektar "dejstva" u sredini višestruko socijalno i ideološki zagađenoj i zaraženojtokom proteklog perioda) priređena I Dekontaminacija, za ovu priliku u tek zakrpljenom Paviljonu"Veljković" dotad potpuno zapuštenom i sa još vidljivim građevinskim oštećenjima na zidovima iplafonu, posetioci uprkos novogodišnjem raspoloženju nisu pokazivali uobičajeni optimizamnastupajuće godine usled trajnih posledica tek okončanog srpsko-hrvatskog rata i rata koji je jošuvek trajao u BiH, kao i sa jasnim naznakama svih predstojećih krvavih drama i masovnihsmrtonosnih raspleta na ex-jugoslovenskim prostorima. U takvom raspoloženju skoro da su proteklesve ove godine njegovog rada upotpunjujući prostor koji su gotovo potpuno napustile centralne,državne institucije.U ovom pregledu ukazaćemo na izložbenu delatnost CZKd-a koja u poslednje vreme ponovoizaziva reagovanje dela javnosti nastojeći na različite načine da od njega načini nekakavanahronizam pod nazivom "Museum Veljković" previđajući da je upravo realizovani likovniprogram znatno prevazišao smisao i potrebe institucije koja danas nema isti cilj kakav je imala kadaje osnovana 1931. sve do prononsiranja njenog rada u centralnom vladinom dnevniku kao petojkoloni u kulturi te zaplene dokumentacije i opreme od tajne policije. A vreme se toliko dramatičnobilo promenilo da bi još jedna simbolički ali i bukvalno mrtva kulturna ustanova bila neproduktivnau epohi kada je neophodno jedno novo oživljavanje, traženje drugačijih puteva i probijanje krozokamenjena i uska vrata društvenih tokova - naročito onih kulturnih i umetničkih kako je to direktorBorka Pavićević sa saradnicima u pravom trenutku uvidela i projektovala uprkos svim ometanjima.A samo taksativno nabrajanje (nehronološkog izbora) iz likovnog programa dovoljno ubedljivo otome svedoči. Nakon početne I Dekontaminacije, usledile su inostrane izložbe: Contra-dibidon iLikovna radionica (Ljubljana), Give Me Back my Flag i Transformers (Pariz), Tuzla-Beograd


1996, Zračenja (Skoplje), Fotografije sa atributima (Poljska), Ukrajinska neoavangarda(Odesa), ARTME izložba i prezentacija rada mladih umetnika iz Slovenije, Hrvatske, FederacijeBiH, Makedonije i Jugoslavije te posebno zanimljiv Haos u akciji (simultana likovna manifestacijaistovremeno održana u 11 evropskih gradova linkovana videom i kompjuterima); zatim autiorskiprojekti Camera Lucida i Ubistvo (godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Fonda zaotvoreno društvo), Još uvek smo na ulicama (Žene u crnom), Tendencije '90-tih: Hijatusimoderne i postmoderne, Više od pištaljke, Kako se zoveš?, Pertej (izložba po koncepcijiŠkeljzena Malićija na kojoj su izlagala četvorica umetnika, kosovskih Albanaca); dokumentarne:300 brojeva (naslovne stranice nedeljnika Vreme), Druga strana istorije (10 godina časopisaRepublika); brojne postavke slika, kolaža, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, videa, dizajna,performansa: Developing/ment (fotografije), Foto Safari, Paprika (akcija i instalacija), Ko wasšiša (akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike), BIS (skulpture), Nokturno (slike),Dekontaminacija erosa (slike i skulpture), Isečci iz dnevnika jednog štampomana (slike-kolaži),Bili smo deca (fotografije), Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike), Žudnja (objekti i slike),Downtown (fotografije), Biblijske aplikacije (kolaži), Susret otpadnika (performans), PE-LD(eksperimentalni grafički dizajn), Apel za mir (skulpture), Individualna kultura protesta (slike),Crna zvezda (performans i video); obeležavani su jubileji: Ajd' sad (godišnjica Led Arta);priređivane specijalne izložbe: Ecologis (dečijih radova), Aukcija slika za Studentski Parlament,Underground (posvećena suđenju progonenom umetniku Nunetu Popoviću), ili u okviru velikihmanifestacija: Zabranjena slika nekad i sad (Festival "Žudnja za životom, WR u Beogradu" poideji Dušana Makavejeva kada je prvi put prikazana "Svečana slika" Miće Popovića zbog koje mu jeotkazana izložba 1974. godine), Srbija 2000 koja je okupila angažovane aktiviste s kraja decenije uprodukciji Rex-a; započeta je i produkcija CD-a: Perfect Future (Dejana Atanackovića uz kreativnusaradnju Zorana Živkovića), predstavljen je rad polaznika foto-radionice Vesne Pavlović i Centra zastvaralaštvo mladih Dragane Marković....Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i Halila Tikveše, srednjegeneracije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog, Zorana Naskovskog,Miomira Grujića Fleke do najmlađih: Saše Stojanovića, Biljane Đurđević i grupe Škart, te BredeKralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domercqa, Vuka Vidora i Fabrice Langlada, (Pariz) ijoš mnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tek mali broj vodećih kulturnih ustanova udanašnjoj Jugoslaviji mogao istaći.Obeležavajući petogodišnicu CZKd-a prvom izložbom u 2000. Pronađi se Vesne Pavlović koja jenačinila fotografski pregled njegove delatnosti u 59 slika uz koautorstvo Ane Miljanić koja je tojprezentaciji dala zanimljivu dramaturšku postavku, istovremeno je postignut ne samo jedandokumentraristički efekat (arte)faktnog nizanja događaja, ličnosti i činjenica u radu Centra koji sumarkantno obeležili i reflektovali reagovanja na ovaj razorni period Jugoslavije u tekućoj deceniji,već je prikazan i vrlo široki obim najrazličitijih delatnosti od umetničkih izložbi, autorskih projekatate dokumentarnih postavki sa mnogim dnevnoaktuelnim temama, a pre svega bila posvećenateatarskoj delatnosti sa četrnaest kompletnih produkcija od kojih se danas pet paralelno izvodi, prekogostovanja iz zemlje i inostranstva brojnih eminentnih ličnosti poput Đerđa Konrada, Liv Ulman iliBibi Anderson, iz ex-jugoslavije Slobodana Šnajdera i Predraga Matvejevića, protestnih tribinapovodom progona i utamničenja intelektualaca i umetnika (Nuneta Popovića ili Flore Brovine naprimer), protiv svakog oblika represije režima, pa i onih najbrutalnijih kakvo je ubistvo Slavka]uruvije, in memorijama onim stvaraocima koje oficijelne institucije smišljeno potiskuju iznacionalnog sećanja kao što su Danilo Kiš i Biljana Jovanović, promocija knjiga, premijeraalternativnih filmova autora kakav je Želimir Žilnik, demonstrativnih okupljanja, uličnih predstavaSonje Vukičević pred kordonom policije u vreme protesta 96/97, otvorenih razgovora o zaoštrenim ibolnim društvenim i političkim pitanjima koja su sve ovo vreme potresala Jugoslaviju sve do njenogkonačnog rasturanja, kulinarske akcije Nebojše Popova pod nazivom "opasuljivanje" naroda... Poovome, Centar je iako nezavisna kulturna institucija preuzela ulogu mnogih "urušenih" oficijelnihkuća od nacionalnog značaja koje nisu imale hrabrosti da progovore o najtežim problemima koji sutemeljno potresali Sbiju svih ovih godina a građana i umetnika osuđenih na puko preživljavanje itrajanje na egzistencijelanoj i profesionalnoj ivici.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa "dekontaminacija" od straneJugoslovenske levice, po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije ali odlučujuće popolitičkom uticaju koja njime zapravo nastoji da "disciplinuje" nerežimske medije na nekakvojlažnopatriotskoj osnovi, previđajući dakako sa razumljivim razlogom i smisao "denacifikacije"društva kroz ideologiju kojoj je ona takođe značajno doprinela. Zbog toga bi izložba Pronađi se


mogla upravo nekim njihovim idelozima (mada je jedan od njenih čelnika - Ljubiša Ristić,predsednika JUL-a svojevremeno prisustvovao razgovoru o pozorištu) da pomogne da se (pro)nađuna onoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nad prizorima koji su nam uz njihovizdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore, najmlađim generacijama definitivnokontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Centar za kulturnu dekontaminaciju za proteklih pet godina obavio je ogroman deo poslaodržavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravog razuma kod svojih redovnih ipovremenih posetilaca. A to ne da nije malo, nego je ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg,pa i kulturnog te umetničkog štetočinstva što nasuprot njemu stoje poput bauka čak i u Srbijineminovno, a u najnovije vreme i definitivno prolazeće epohe.Neumoljive posledice preživljavanja istorijeČedimir VasićOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić je konstantoispoljavao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe u odnosu na ranije ukojima je plastičko stvaralaštvo imalo drugačiju funkciju što ga je iz nekih razloga zanimalo ipodsticalo na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne strane vrlo vidljivanjegova zainteresovanost za žive, aktuelne problemske sadržaje vizuelnog jezika koji je koristio, a izčijih je striktnih medijskih odrednica već u prvoj fazi izlazio i sve češće ih supstituisao tzv. novimmedijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima, do kompjutera elaborirajući teme isadržaje svoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar njene imanentno semantičke ravni iotuda izvedene procesualnosti same postavke.No, ta izvedbenost u nekim njegovim novijim radovima, poput onih pod nazivom Kosovka devojka,Bosansko-hercegovački begunci i Seoba Srba sadrže i svojstva koja dobijaju novu dimenzijukonrolisanog učestvovanja gledalaca u (re)kreiranju nekog umetničkog predmeta. Naime, podlogaovih radova su poznate slike srpski akademskih realista s kraja XIX veka Uroša Predića i PajeJovanovića sa istorijskim temama (koje su se u našim životima na brutalan način ponoviledevedestih godina XX veka) a odnose se na mit o Kosovskom boju (a na Kosovu je, izgleda nimaloslučajno, započeo i najnoviji, za Srbe smrtonosni mit o Slobodanu Miloševiću), i redovnimviševekovnim seobama (najpre iz južnih krajeva Otomanske imperije, kasnije i sa zapada izaustrougarske carevine). Recikliranje tih mitova i istorijskih događaja prenetih u fabulozne slikenajvećih preteča umetnosti ovog veka, u najnovijim interpretacijama Čedomira Vasića, dobijajujasno receprivno polje: tanka nit koja deli istorijsku memoriju i njeno brisanje i potiranje dovelo jedo najnovijih ratnih drama koje su dezintegrilase nekadašnju Jugoslaviju. A upravo toga postajesvestan gledalac-učesnik Vasićevog rada - predložak koji odgovara originalnim slikama on dobijaisključivo kao ispražnjeni pejsaž, avetinjski pust, bez života i ljudi. Autor se očigledno poigrava sanajnovijim, tragičnim iskustvom žitelja današnje Jugoslavije koji su počeli da gube smisao zarealnost usled snažnog pritiska istorije kroz državnu ideologiju baziranu upravo na mitovima odobijenim/izgubljenim ratovima te seobama koje su zatim sledile. Istorijska i umetnička memorijaovde su se preplele u upozoravajuće artificijelno delo koje gledalac pasivno (baš kao i u vlastitomživotu tokom proteklog vremena) prima bez mogućnosti da išta promeni. I nije samo umetničko delomedij prenošenja estetičkih, etičkih ili ideoloških poruka, već je to i sam autor koji takođemanipuliše vlastitim radom poput državnika (ili demijurga).Ovi radovi po svojim ikoničkim, vizuelnim i semantičkim svojstvima podignuti su na opšti, aktuelninivo brojnih traumatičnih i katastrofičnih događaja koje su se naročito tokom tekuće decenijeintenzivirali u ovom delu Evrope. Ovaj postupak temelji se na smislu memorijalnog, na davanjunovog obeležja pređašnjeg - onog što je ostalo kao konačni podatak i podsećanje na nekadašnjepostojanje, na prošlu egzistenciju, ali koja se na žalost katkada i ponavlja u vremenima anahronihpolitičkih projekata. Dakle, ovde je izneto specifično zanimanje Čedomira Vasića za istorijsko, zamigracije, za nasilno ili dobrovoljno premeštanje etničkih zajednica kroz različite prostore, kulture,civilizacije, za evociranje mita kao aktuelizovanih dnevno-političkih imperativa. A taj put, jošjednom se pokazalo, uvek vodi samo u jednom pravcu - ka opštoj društvenoj kataklizmi koja jenjegova direktna i neumoljiva posledica.Berlin, novembar-decembar 2000, Beč januar-februar 2001. (pred.kat.)Utopistička pogreška Svetomira Arsića Basare


Nemoguća kulturna misijaKrajem sedamdesetih godina politička situacija u socijalističkoj Jugoslaviji naglo je počela da sepogoršava. A njen kulminativni nivo dosegnut je neposredno nakon Titove smrti - i to na Kosovu iMetohiji jednom od brojnih i gotovo kontinuiranih pobuna etničkih Albanaca. No, kako njihovasecesionistička aktivnost nije mogla da se odvija sasvim otvoreno oni su, budući da su već tadapotpuno kontrolisali institucionalni politički, pa i ukupni život u ovoj pokrajini, pribegli manjevišeotvorenim pritiscima na sve malobrojniju - kosmetsku srpsku nacionalnu manjinu ne bi li potpunompopulacionom dominacijom ostvarili odavno postavljene državotvorne ciljeve. Izrazi tadašnje teške,svakodnevne egzistencijalne borbe za opstanak, odjednom su se pojavili u tamošnjem likovnomstvaralaštvu - pre svega u skulpturi akademika Svetomira Arsića Basare, kao znaci drame vremena.Ovo jedinstveno stvaralaštvo unelo je jednu novu i dotad nepoznatu živost u naš likovni život samnogim karakteristikama koje su ga izdvojile na aktuelnoj umetničkoj sceni najpre izazivajućisocijalno ignorisanje, a potom ideološku kritiku te kulturnu izolaciju.Dotad poznato kao visokomodernistički formalizam asocijativne i geometrijske apstrakcije sedmedecenije u savremenoj srpskoj skulpturi kojim je ona ušla u vodeće evropske i svetske plastičkepokrete epohe, delo Svetomira Arsića Basare tokom sedamdesetih godina postepeno se menjalo upravcu metaforičkog i simboličkog izraza. Ono ga je uvelo u krug jugoslovenskih autora kojima jeforma bila istovremeno i ishodište i cilj. Nesklon radikalnoj jezičkoj problematizaciji oblika, Basaraje u tom periodu tragao za onom vrstom oblika koji je prema njegovom shvatanju i senzibilitetuponajbolje objašnjavao način obnove modernizma u plastičkim umetnostima. Otuda je poneštočudno da ga Miodrag B. Protić u pregledu "Skulptura XX veka" (u ediciji "Umetnost na tluJugoslavije", zajedničko izdanje Beograda, Zagreba i Mostara 1982) nije uvrstio smatrajućiverovatno da je njegova forma suviše opšte i često mesto u tom stvaralaštvu, a svakako previđajućinjenu unutrašnju slutnju čime se izbegavalo remećene čistog estetičkog koncepta koji nije želeo dauvidi i očigledne etičke dimenzije. Uostalom, to je uobičajen kritički metod teoretičara"socijalističkog estetizma" kako ih je, pomalo ironično, nazvao Sveta Lukić praveći otvorenuparalelu sa socijalističkim realizmom, zapravo tvrdeći da je jedan (idejni) dogmatizam zamenjendrugim (bezidejnim). Basarin slučaj je zaobiđen i jer je govorio o neposrednoj budućnosti kojuProtić niti je mogao da nasluti, vidi niti da ga u tom trenutku vrhunca i potpunog trijumfasavremenosti razume. No, za srpsku vajarsku umetnost Basarino delo polako je postajalo znakomnadilazeći lokalne okvire (Sirinička župa podno Šar-planine) kojima je po poreklu pripadala, bilačvrsto ukorenjena i postala delom opšteg talasa koju su dočim drugi teoretičari primećivali, presvega Lazar Trifunović ili organizatori vajarskih simpozijuma na koje je pozivan, a među njimasvakako da su najpoznatiji oni u Moravanima (u Čehoslovakoj) ili Portorožu (Forma viva).Ali i u tim "formalističkim" delima postojao je začetak naracije koja je osamdesetih godina potpunoprevladala. Radovi poput "Feniksa" iz 1964, "Proleće koje je zaboravilo da cveta", 1965-69,"Pokušaj odcepljenja" 1967, već ukazuju na promenu raspoloženja: kao da je u najdubljim slojevimastvaralačke imaginacije Basara maglovito naslućivao bure koje su predstojale i koje će sedramatično pretvoriti u državno rastrojstvo, individualne i kolektivne drame devedesetih. Dobarprimer je "Proleće koje je zaboravilo da cveta" u kome se Basara još uvek živo seća strahota rata ukome je učestvovao kao šesnaestogodišnjak, ali i sve tragedije koje će u kasnijem vremenu, sada većkao zreo čovek, iznova preživljavati.Svetomir Arsić Basara potpuno je iznenadio javnost krajem 1984. kada je na svojoj prvojretrospektivnoj izložbi priređenoj u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu pokazaonajnoviji ciklus sasvim promenjenih kreativnih shvatanja. Usred srpske nacionalne tragedije koja jenajavila korenite i dugoročne promene na jugoslovenskoj političkoj sceni (koje će nastupiti tekkrajem te decenije, naročito u poslednjoj dekadi veka sa događajima koju su tada začeti a konačnirezultati bili dosegnuti svojim logičnim epilogom: raspadom Jugoslavije i masovnim egzodusom trinjene najveće nacije) Basara je stvarao svoj famozni ciklus monumentalnih skulptura poput: "DedaLime", 1983, "Topovi Alekse Dačića", 1983, "Reminiscencije na Tanaska Rajića", "Apokalipsa",1984, itd. Stoga je on našao mesta praktično na poslednjoj opštejugoslovenskoj izložbi angažovaneumetnosti sa simptomatičnim naslovom "Umetnost za i protiv" koju je riječki istoričar umetnostiBerislav Valušek priredio u Banja Luci u praskozorje jugoslovenskog rata 1990. Tom prilikompriređen je i simpozijum teoretičara i kritičara od kojih su neki jasno pročitali te likovne najavepretstojeće opštejugoslovenske katastrofe."Veliki zaokret" koji je usledio u skulptorskoj poetici Svetomira Arsića Basare odigrao se nasamom prelazu dve decenije: 1979-1980. godine. On u tom, vrlo dramatičnom i neizvesnom


vremenu raskida sa svojim dotadašnjim plastičkim iztraživanjima jezika savremene skulpture ipostupnog formiranja jednog oblikovnog postupka u kome će politički i ideološki tragovi noveepohe postajati sve vidljiviji. Opšta pitanja i probleme univerzalnog modernističkog projektaumetnosti (prema Arganu) čiste forme Basara je tada supstituisao posebnim zahtevima i ciljevimaaktuelnog lokalnog koncepta angažovanog stvaralaštva kod koga oblik više nije cilj kreativneimaginacije već sredstvo koje delo prima i gledaocima prenosi određeni sadržaj, poruku i idejustvaraoca.Ako su ranije Basarine izložbe bile energične, potresne i agresivne, poslednja retrospektiva održanau Galeriji SANU najednom je poprimila vidni ton rezignacije, onespokojavajućeg mira imelanholije. Sve je dakako isto, ako se imaju u vidu forma i sadržaj njegovih radova, ali je došlo dopromene opšteg vizuelnog i semantičkog tona u ovom upusu. A to opet, ukazuje na jednunovoformiranu dominantu u ovdašnjem društvenom životu koja, ako se malo prisetimo naše novijeistorije, nimalo ne sluti na dobro. Da li će takvo stanje i kolektivnu svest obeležiti u umetnosti ovogtrenutka? Prema opštem utisku koji se mogao steći na izložbam Svetomira Arsića Basare, a poučeniiskustvom sa njegovim ranijim radovima - odgovor je i ovog puta nažalost zasigurno pozitivan.Pa ako je tako, u čemu je onda "utopijska greška" Basarine skulpture (kako smo pokušali da za ovupriliku problematizujemo njegov umetnički opus)? Ako pođemo od "projekta" moderne umetnostikoji je neophodan da bi se razuneo njen razvoj tokom veka, i ako imamo u vidu da se danas govori o"drugoj moderni", prema Klocovoj teorijskoj postavci (a upravo trećoj u našem slučaju jer je njenprirodni tok bio prekinut doduše kratkotrajnom epizodom socijalističkog realizma između 1945. i1950. godine kada se modernizam u srpskoj umetnosti obnavlja i iznova priključujeintrenacionalnim umetničkim procesima), normalno je da dođemo do pitanja da li uopšte umetnostima "preobaziteljski" karakter u vlastitom socijanom okruženju? Da li ona, dakle, može snagomsvoje likovne ekspresije da utiče na neophodnu reformu društvene zajednice, da njen razvoj usmeri upotrebnom progresivnom, demokratskom, modernom pravcu? To je pitanje oko koga se spore presvega oni koji se bave tzv. "angažovanim stvaralaštvom", njegovim realnim učinkom na idejnu sferupolitičkog života u svakoj zajednici.Dve protekle decenije u našoj umetnosti donele su veliki broj primera angažovanog stvaralaštva alimeđu svima njima u skulpturi primarno mesto zauzuma Svetomir Arsić Basara, a u slikarstvu je bezpremca Mića Popović. Zajednička im je želja stvaranja novog društva, drugačijeg u svakompogledu, emancipovanog čoveka koji će biti u stanju da raspozna dobre od loših karakteristikasocijalnog razvoja, političkih trendova, osobina vlasti itd. Umetnost znači ima sem estetičke i jednunaglašenu etičku dimenziju koja ovu vrstu stvaralaštva izdvaja iz ogromne produkcije što obeležavakraj poslednje decenije ovog veka i milenijuma.A da li je umetnost uopšte kadra da izvrši tu misiju? Da li su njeni instrumenti dovoljno ubedljivi isugestivni da u posmatraču izazovu očekivane efekte u njegovom duhovnom, intelektualnom,sebzibilnom, mentalnom ili psihološkom sustavu?Upozorenja koja su emitovana iz dela Svetomira Arsića Basare - koliko na obične gledaoce toliko ina onaj sloj (politički) uticajnih ličnosti koji kreiraju i usmeravaju odlučujuće društvene tokove.Otuda i sugestivnost naslova ovog priloga: "Utopistička pogreška Svetomira Arsića Basare" kojimsmo želeli da pokažemo da je pogrešno očekivati od umetnosti, ma koliko da je ona estetična ietična, da izvrši uticaj na društvo pogotovo ono koje je po svim svojim najvažnijim osobinamatotalitarno, autarhično i u samoizolaciji bez definisanog cilja i izraženih demokratskih potreba.Utopijska greška je ujedno i zaključak koji se neminovno mora izvesti ako se sledi logika razvoja nesamo nekog pojedinančnog umetničkog čina, kakav je ovde slučaj, već i konteksta u kome je taj činnastao.Ideje avangardi sa početka XX veka, ruskog umetničkog eksperimenta, apologetske umetnosti unacizmu, fašizmu i komunizmu sa svim njihovim epizodama sa "neo" prefiksom (od kojih dve kojese neprestano smenjuju: neokomunističku i neonacističku) u preostaloj Jugoslaviji živimo već višeod jedne decenije, sve od reda su pokazale da umetnost definitivno nije niti pokretač niti usmeritelj,niti popravljač niti korektiv socijalnih, idejnih ili političkih tokova. Ona je jednostavno samo jasnoizrečeno upozorenje onima koji su u stanju da raspoznaju njene znakove i simbole i time eventualnosebe zaštite od direktnog udara spoljašnje realnosti. Još 1969. godine Arsić kao da je bio togasvestan kada je na novinarsko pitanje "šta želi da kaže svojim delom", odgovorio: "da doprinesemborbi protiv besmisla, u čemu je, smatram suština celokupne umetnosti", a 1984. u trenutku kada jeprvi put prikazao ciklus "angažovane" skulpture napominje "da je likovno delo predmet koji govorio istinama". I tu se njena misija završava. Umetničke utopije, poput uostalom i društvenih, kako jejasno pokazala istorija, tek su izraz kreativnih ili političkih imaginacija pojedinaca koji su sposobni


da se više od drugih zagledaju u bližu ili dalju budućnost. Jedan od njih je zasiguirno, u oblastiumetničkog stvaralaštva, i Svetomir Arsić Basara.Saopštenje na simpozijumu Delo Svetomira Arsića Basare, Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić, Baština br. 11, 2000, Identitet, br. 41, Zagreb, juli 2000.Publikumov kalendar za 2001Počelo je ’Antizidom’Već je postalo uobičajeno da godina, uz druge tradicionalne događaje, u Beogradu započinje iredovnom promocijom Publikumovih umetničkih kalendara koje već po 11. put produkujeumetnička grupa FIA. Ovoga puta, ovaj poduhvat - nazvan "Antizid - kalendar nove umetnosti isavremenog života", realizovan je kao internacionalno izdanje u cilju stvaranja novog smisla životaposle svega. Iako je i u ranijim slučajevima bila angažovana ogromna medijska pažnja, jer sunjihove publikacije zaista bile svojevrsni kulturni, pa i kultni događaji, s punim pravom može istaćida je ovogodišnji istinski milenijumski poduhvat po svim naglašenim likovnim i zanačenjskimkarakteristikama.Ovim kalendarem, u pravom smislu reči - istinskom umetničkom publikacijom ili monografijomkatalogomkoja obuhvata radove 12 internacionalnih autora, prema dizajnu njujorškog umetnikaMirka Ilića a u kreativnoj produkciji Stanislava Šarpa i koordinatora projekta Nade Rajičić, zatvorenje jedan ciklus koji ima više nego simboličke implikacije. Treba se, stoga, podsetiti da je prvi urađenza 1993. godinu, promovisan na ruševinama, za jugoslovensku savremenu umetnost, tek srušenegalerije "Sebastijan" u Knez Mihailovoj ulici, mesta relevatnog pregleda likovnog stvaralaštva togvremena poput nekog malog muzeja, a ovogodišnjoj promociji prisustvovala je i njena nekadašnjadirektorka Ljuba Gamulin. Kao da su danas na tim srušenim zidovima autori najnovijeg izdanjaizgradili aktuelni koncept antizida - dakle kreativnog pokreta koji treba da sruši sve barijereizgrađene tokom devedesetih koje su, između ostalog, i našu kulturu izolovale od civilizovanogsveta. Ustupanje radova umetnika Vima Vendersa, Vika Munica, Bjorg, Dragana Živadinova,Nataše Merit, Marine Abramović, Barbare Kruger, Grupe AES, Tadanorija Jokoa, OlivieraToskanija, Kristoa i Žane Klod te Dejvida Burna, upravo tome služe: da se posle više od jednedecenije kako je pao berlinski zid sruši i ovaj poslednji koji je ostao kao zastrašujući znak epoheposlednje evropske diktature u 20. veku.Mala retrospektiva ovih kalendara pokazuje da su se oni uvek zasnivali i na tradici srpskognadrealizma, pa je tako prvi nazvan Nemoguće (po njihovom almanahu), zatim u istom duhu sledeL'impossible, Život u pokretu, Nadrealizam & optimizam, Balkanski ples, Idiot, Fatamorgana iprošlogodišnji Ožičeni čovek HHOO. Već i po naslovima lako se zapaža da se, kako su uslovitokom devedesetih ovde bivali sve gori, nametao i direktniji vizuleni govor usmeravajući pažnjujavnosti prema sve izraženijoj kritici stvarnosti i sa tog meta. Iz ovdašnje perspektive o tome, oživotu u Beogradu devedesetih u kalendaru 2001. pisao je Mileta Prodanović ističući ga "Kaootkucaje vremena u crnoj rupi", dok je Stiven Heler, umetnički direktor Književnog pregleda NenjYork Times-a, sledeći okvirnu ideju izdanja naveo: "Kada sama slika prevazilazi potrebu zaverbalizacijom, ona ruši zid koji je od pamtiveka razdvajao levu i desnu stranu mozga. Ona, takođe,uklanja kulturne prepreke koje su vekovima ometale slobodan protok ideja i uverenja".Da li objavljeni radovi ovih dvanaest umetika zbilja ruše mnogobrojne zidove koji nisu uvekbukvalne prepreke postavljene iz striktno političkih razloga, već su katkada i neformalne barijerenastale između različitih civilizacija savremenog sveta? Ovaj svojevrni katalog dela internacionalneumetnosti koliko god da daje pozitivne odgovore otvara i brojna pitanja smisla i tumačenja noveumetnosti i savremenog života, našta uostalom i ukazuju autori projekta antizid. Mogli bismo moždaistaći još i to da će nas vremenska vertikala stvarana, upravo vizuelizovana reprodukovanimradovima u kalendaru 2001. koja se bude odvijala pred našim očima mesečnim promenamaokretanjem njegovih listova, nesumnjivo učvršćivati u uverenju da su kultura i umetnost definitivnoone oblasti koje u bilo kakvim uslovima ipak daju najvišu i konačnu normu kvaliteta životu.I sama centralna promocija nakon trodnevne medijske kampanje, odvijala se u svojevrsnom,direktno prenošenom tv-performansu uz učešće 500 prisutnih, bila je realizovana pod sloganomrušenje zida uživo, dakle kao bukvalna destrukcija zidova sačinjenih od kalendara da bi se i na timosnovama izgradila nova kultura za novo vreme, što je svakako i njegova opšta koncepcija ali ifinalna poruka ovogodišnjeg predstavljanja Publikumovog kalendara. Temelj je time postavljen, prvi


korak je učinjen - nova kultura se rađa - kako bi eventualni današnji nadrealisti rekli.Politika, 17. februar 2001.Živko Grozdanić Gera: ’Meteorska kiša’Zaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanom stvaralačkompoduhvatu, vršački (odnedavno i novosadski) umetnik Živko Grozdanić Gera i ovog puta je,potpuno dosledno svom provokativnom kreativnom karakteru i mentalitetu načinio jednu dvodnevnuizložbenu instalaciju koja je pobudila i veliko interesovanje, ali i kontrovezne reakcije.Nekadašnji direktor vršačke Konkordije, a sada Muzeja savremene likovne umetnosti u NovomSadu, već celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike i kritičara svojom intenzivnomaktivnošću koja je ovu provincisku galeriju dovela u red najznačajnijih izlagačkih prostora uprethodnoj Jugoslaviji. Nekada "mrtav", veličanstven po dimenzijama i rasporedu prostora (koji jenekada bio gimnazija a potom je pripao Narodnom muzeju) nakon što ga je preuzeo Grozdanićoživeo na tako ekskluzivan način da se bez preterivanja može reći da su u njemu priređene neke odnajznačajnih izložbi koje će zasigurno obeležiti tu epohu, upravo koje će ostati u povesnoj memorijii literaturu kao znaci umetničkog vremena devedesetih godina (što je već jasno naglasio i JešaDenegri u knjizi: ’Devedesete - teme srpske umetnosti’).Da se samo začas podsetimo da su u Konkordiji održana četiri Jugoslovenska bijenala mladihumetnika, što je bila gotovo jedina prilika da se prikažu dela najboljih stvaralaca najmlađihgeneracija, potom brojne samostalne izložbe (poput Dragomira Ugrena, Mirjane Pavlović, MilanaBlanuše, Milete Prodanovića itd., ili grupne na kojima su učestvovali Raša Todosijević, TanjaOstojić, Nenad Racković te mnogi drugi), potom autorski projekti kritičara (na primer SvetlaneMladenov u nekoliko navrata ili antologijske postavke Ješe Denegrija i Miška Šuvakovića podnazivom "Prestupničke forme" dr.). U ulozi art-direktora Konkordije, Grozdanić je zapravo bio pravii jedini spiritus moves, kreator programa, organizator, finansijski operativac, urednik i izdavačpublikacija i mnogo štošta drugo što je bilo neposredno povezano sa izložbenom delatnošću.Da drastična i brutalna prozornost nisu korateristične samo za ovaj najnoviji Grozdanićev radsvedoče i dve njegove instalacije izvedene početkom 2000. u Konkordiji kada je priredio samostalnuizložbu koja je ispunila sve sale (kojih je ukupno sedam i zbog veličine nadrastaju i najvećegalerijske prostore u sadašnjoj državnoj zajednici). Naziv izložbe je, u slobodnijem prevodu, "Belibubrezi u krvi" prema dva rada postavljena pod ovim naslovom. Jedan su činila crvena buradokačena o zid galerije na kojima je ispisan njihov sadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarskispecijalitet, a kao legenda uz rad stajao je odštampan recept za pripremu tog jela. Drugu rad su bilezapravo tri zasebne, identične celine koje su zauzele tri galerijska prostora i nalik su stolu po komesu proliveni pravi beli bubrezi u autentičnoj životinjskoj krvi. Stolovi na kojima su oni postavljenidelovali su na taj način da dobijaju dvostruku ulogu: najpre njihova brutalna prizornost pravihživotinjskih organa rasutih u pravoj krvi podseća na izgled klanice u kojima se te životinje kolju ičereče ali su i nalik "kuhinjskim" stolovima na kojima oni treba da se serviraju kao popularno iukusno jelo. Ovaj opšti, brutalni vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan, ’tautološki’, dopunjenužasnim zadahom koji nastaje usled raspadanja organske materije tokom vremena podsticao je napojačanu emotivnu i intelektualnu reakciju gledaoce koji nisu navikli da u galerijskom prostoru, gdepo prirodi stvari, uobičajeno, nailaze na "estetizovane" umetničke predmete, (i pored svihavangardnih, modernističkih i postmodernističkih provokacija) izazivaju stanovitu unutrašnjupobunu koja se kosila sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjen od tih organa.A to je upravo i jedan od bitno postavljenih ciljeva ovog autora koji je u svom radu prošao ne samofakultetsko obrazovanje (diplomirao slikarstvo na sarajevskoj Likovnoj akademiji), već i krozprethodnu fazu tokom osamdesetih godina kada je participirao na liniji analitičkog i primarnogslikarstva. Dolaskom u rodni Vršac početkom devedesetih u vreme kada započinju jugoslovenskiratovi i drama raspada nekadašnje države, Grozdanić je iz temelja promenio kreativni stav koji serazgranao u nekoliko pravaca.Na sadašnjoj izložbi Grozdanić ide praktičmo istim putem i teži identičnom cilju: snažnojprovokaciji vizuelnim i plastičkim sredstvima, destabilizovanju određenih javnih stereotipa, mitova itabua, kritikovanju aktuelnih političkih i ideoliških procesa. Ovoga puta meta mu je vrhovnipoglavar Srpske pravoslavne crkve, dakako ne kao ličnost koja u javnosti važi za nespornu ličnost,ali institucija na čijem je čelu već niz godina pokazuje tendencije koje nisu primerene ni njenoj


tradiciji ni njenom mestu u državi i naciji. Prizor je doista drastičan: voštana figura Patrijarha Pavlau prirodnoj veličini leži na podu galerije jer je ’pogođen’ meteorskom kišom čiju su komadi razasutioko njega. Ova hiperrealistička, tautološka scena i za ateiste deluje uznemiravajuće, duboko dirajućinajintimnija osećanja ma kakva da su u odnosu na crkvu i današnje predstave o njoj.No, mora se istaći i to da je ovaj rad svojevrsna replika i inspiracija delom italijanskogumetnika Mauricija Katelana ’Deveti čas’ koji prikazuje nedavno preminulog Papu Jovan Pavla IIkoga je takođe meteor oborio na zemlju. Ako se zna da je taj rad devedesetih izveden u Poljskoj,zemlji duboko prožetoj katolicizmom (u kojoj je crkva, za razliku od naše, odigrala značajnu ipozitivnu ulogu u demokratizaciji društva), pri tom i postojbini tadašnjeg Pape, onda su reakcijekrelikalnih i konzervativnih krugova bile žestoke i razumljive. Ova konstatacija dovodi do pitanjauloge naše crkve u demokratskim promenama, naročito posle oktobarskog prevrata kada se ona,prema svim pokazateljima, u najmanju ruku, nije snašla u tom istorijskom trenutku. Upravosuprotno, iz crkvenih krugova je dolazila i najsnažnija odbrana antidemokratskih tendencija tokomposledniih petnaest godina. I to se nažalost, i danas nastavlja.Otuda potiče puna aktuelnost i značaj ovog rada Živka Grozdanića Gere.Jedina oficijelna reakcija, pored niza anonimnih koje su prenete internetom a potiču od radikalnodesnih i crkvenih krugova, koja je došla od jednog nesmotrenog ministra, a koji je ishitreno istakao,tumačeći ovaj rad na svoj način, da umetnost ne treba da se meša u crkvene i političke poslove (štoje ona tokom svoje istorije naravno uvek radila sa velikim zadovoljstvom i uspešno), otkrivajućitime prirodu vlastitog shvatanja (ali možda ne i samo njegovog u aktuelnoj Vladi) po kome se, bašobrnuto, politika i u ovom vremenu, kao i u periodu prethodnih diktatura, mora mešati u umetnostodređujući joj teme kojima se može baviti, načinom, dakle formama, koje su ispravne za javnuupotrebu, najzad, što je najgore, i arbitriranjem u oblasti umetničkog i estetičkog vrednovanja. Neštokasnije je usledio i jedan novinski komentar u ’uglednom’ beogradskom nedeljniku koji krajnjeproizvoljno, neznalački i zlurado potencira ono čega zapavo i nema na ovoj izložbi. Naime, autor uvidu uvodnika upisuje u ovaj Grozdanićev rad ono što on i ne sadrži, dakle ono što se piscu učiniloda on znači: ’karneval netolerancije i prostakluka’ – baš kao da se ovaj nesrećni uvodničar posmatrau ogledalu dok piše ovu neprimerenu paskvilu dostojnu samom dnu dostojnog žute štampe kojeimamo na pregršt. Odgovor na pitanje zašto je čitanost njegovog ’uglednog’ nedeljnika spala naaktuelni broj prodatih primeraka, ako ga kao zamenika glavnog urednika to uopšte zanima, nalazi seu sadržaju i porukama upravo ovakvih komentara.Ceo ovaj događaj neodoljivo je podsetio na političku i kulturnu atmosferu koja je dominiralatokom devedesetih godina vraćajući nas, poput nekog zarđalog vremeplova, u period za koji smo –izgleda pogrešno, mislili da je za nama i da nam se neće ponoviti. No, ovde je ponavljanje istorije, ito one negativne, izgleda postalo neizbežno.Nijedan prikaz rada Živka Grozdanića Gere neće biti dovoljan ako se ne ukaže na njegov ogromniaktivizam i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi sa umetničkim stvaralaštvom a imakarakteristike "lokalnog delovanja u globalnim razmerama" i karakterističan je za umetnost tekućegperioda. Naime, Grozdanić se za sve ovo vreme pokazao i kao vrlo spretan organizator umetničkogživota u Vršcu, (a odnedavno i u Novom Sadu) koji je okupio praktično sve vredne i značajneumetnike. Uz to, on je bio i jedan od pokretača znamenitih vršačkih kulturnih časopisa "Košava",kasnije i ’Artkonteksta’, koji su znatno nadišli lokalne granice, rečju, Živko Grozdanić Gera je jednaod ključnih ličnosti, ako ne i najznačajnijih, koja je inicirala i realizovala ono što je ostalo poznatokao "vršačka (ali i vojvođanska) kulturna inicijativa".Ovaj svestrani aktivista kulturnog i umetničkog života ne samo svojim delom već i ukupnomaktivnošću (i to ne samo u gradovima u kojima je živeo) koju sprovodi u niz institucija - Narodnommuzeju, Konkordiji, Galeriji Aurora, Muzeju savremene likovne umetnosti, Muzeju savremeneumetnosti itd., časopisima, organizaciji jugosloveskih umetničkih manifestacija, izdavačkojdelatnosti itd., gotovo da spada u tip "renesansnih" kreativnih priroda koji ima vremena, energije,dakako i znanja i talenta, da svaku od ovih oblasti ispuni gotovo besprimernim entuzijazmom čimega dovode u red onih autora i umetničkih stvaralaca koji na mnogostruke načine obeležavaju tekućuepohu.Treći program Radio-Beograda, 30. novembar 2005.O normalnostiUmetnost u Srbiji 1989-2001.


Kao jedna od manifestacija kojom je Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležio četrdesetgodina rada u novopodignutoj palati na Ušću Save, u programskom delu, bilo je priređivanjekompleksne izložbe ’O normalnosti – Umetnost u Srbiji 1989-2001’. Po svom obimu ireperkusijama, ova prezentacija vizuelne produkcije u umetnosti u Srbiji tokom poslednje decenijeproteklog veka umnogome je nadmašila sve ostale aktivnosti Muzeja kojima je ukazano na ovajjubilej jedne od najvećih i najznačajnijih kulturnih institucija u ovom regionu.Od osnivanja 1958. godine, a posebno od preseljenja u novi, velelepni prostor ne samo za to vreme,1965. godine Muzej savremene umetnosti je kao jednu od svojih najvažnijih delatnosti, poredprikupljanja, proučavanja, čuvanja i publikovanja dela likovnih umetnosti XX veka, priređivao ivelike izložbe na kojima je ’istorizovao’, prema dekadnom principu koji je u mnogim prilikamadovođen u pitanje, razvoj jugoslovenske i u njenim okvirima i srpske likovne umetnosti tokomproteklog stoleća. Tako su u ciklusu ’Jugoslovenska umetnost XX veka’ u kontinuitetu bilepriređivane velike izložbe od prve do pete dekade XX veka koja je pod naslovom ’Jugoslovenskoslikarstvo šeste decenije’ održana 1980. godine. Prekid ovog ciklusa izložbi od fundamentalnogznačaja za proučavanje naše likovne umetnosti koincidirao je sa odlaskom iz Muzeja njegovogidejnog tvorca i glavnog autora u velikom timu jugoslovenskih stručnjaka koji su ih stvarali, slikara,teoretičara umetnosti i kritičara, napokon i osnivača i dugogodišnjeg upravnika Miodraga B. Protića.Kada je trebalo nastaviti rad na ovom ciklusu izložbom posvećenoj sedmoj deceniji, dogodio seznačajan obrat u vizuelnoj produkciji pojavom konceptualne, minimalne i analitičke umetnosti kojase nametnula kao fenomen o kome je bilo neophodno, usled ogromnog otpora koji je ona izazvala uakademskoj javnosti, odmah načiniti relevantan odgovor. I tada dolazi do prekida ciklusa’Jugoslovenska umenost XX veka’ priređivanjem izložbe ’Nova umetnost u Srbiji 1970-1980 –pojedinci, grupe, pojave’ u Muzeju savremene umetnosti 1983. godine koja se zapravo bavilaisključivo novim, radikalnim umetničkim praksama osme decenije koje su se nadovezivale duž’druge linije’ prema definiciji njenog idejnog tvorca i glavnog promotera u opštejugoslovenskimokvirima Ješe Denegrija. (A pre nje, 1978. godine u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebuodržana je retrospektivna izložba ’Nove umjetničke prakse 1966-1978’ koja se na studiozan načinbavila istim programskim i idejnim konceptima stvaralaštva poznatijeg kao konceptualna umetnostna prostorima bivše Jugoslavije.) Ovo nije značilo samo energično stupanje na likovnu scenu novegeneracije autora već i preuzimanje odgovornosti za njeno tumačenje nove generacije istoričaraumetnosti i kritičara. Slično se ubrzo ponovilo i sa devetom decenijom kada je gotovo na samomnjenom pročetku (1983. godine), u istom Muzeju, grupa autora priredila izložbu ’Umetnostosamdesetih’ opet ukazujući, na zgražavanje javnosti, na naćin svojevrsnog umetničkog trendsetera,i predviđajući ono što će se tokom te dekade tek razviti kao masovni pokret pod naznakama’povratka slikanju’ ili ’nova slika’ prihvaćenoj od brojnih protagonista i podržanoj od, opet, novegeneracije istoričara umetnost i umetničkih kritičara.I naravno, kada je presedan jednom uveden, i kada je odmah i ponovljen, sadašnja generacijakritičara, od kojih su neki među najznačajnijima sada i glavni kustosi Muzeja savremene umetnosti,istakla je na izložbi ’O normalnosti’ one ličnosti i pojave koji su obeležili dramatično vremedevedesetih godina, godina građanskih ratova, etničkih čišćenja, masovnih pogroma i razaranja,bombardovanja i izolacije na prostorima nekadašnje i potonje Jugoslavije.Dakle, ostao je problem sa nerealizovanim izložbama koje su trebale da predstave sedmu deceniju ulikovnim umetnostima, kao i onu koja bi, sada post festum, iznela sliku o događanjima u devetojdeceniji. Istine radi treba reći i to da je tokom osadesetih godina Muzej učinio prve korake i kontaktesa stručnjacima iz drugih jugoslovenskih umetničkih centara ne bi li se nastavio ciklus’Jugoslovenska umetnost XX veka’ izložbom posvećenoj šezdesetim godinama, ali je obrzopromena direktora Muzeja, koja je bila izraz opšte društvene propasti tog perida posle 1990. godine,onemogućila dalji rad na ovoj inicijativi. Nakon oktobarskog obrata 2000. godine ponovo sustvoreni uslovi da se i Muzej vrati svojoj osnovoj delatnosti koja je gotovo cele decenije bilazapostavljena, ali umesto da se programska aktivnost nastavi na mestu prekida, ona se okrenulanajnovijem periodu, što je s jedne stane razumljivo i opravdano, ali se istovremeno postavlja ipitanje da li je sada i prekasno raditi na obimnim programskim projektima koji su bili svojstveniperiodu najvećeg uspona i snage, u svakom pogledu, ove institucije od osnivanja do početka devetedecenije.Kao granične godine kojima je započeo, odn., završen period koji obuhvata izložba ’Onormalnosti’, uzete su 1989. kada su u Sarajevu održana Druga ’Jugoslovenska dokumenta’, dakleupravo ona izložba koja je poslednji put na jednom mestu okupila najznačajnije protagoniste nove


umetnosti iz nekadašnje Jugoslavije, i 2001. kada je među drugima, u Muzeju savremene otvorenameđunarodna izložba ’Koverzacija’ prema koncepciji koju su osmislili isti autori sadašnje.Simbolično, ako je prva bila isključivo jugoslovenska, druga je postala internacionalna upravo da bise i na taj način naglasilo novo otvaranje društva. Unutar njih, prema mišljenju autora izložbeBranislave Anđelković, Branislava Dimitrijevića i Dejana Sretenovića, uz dva dodata segmenta kojisu uradili Vladimir Tupanjac i Kristian Lukić smeštene su one pojave, ličnosti i grupe u srpskojumetnosti koji su obeležili svakako najbitnije momente u ovom nadasve dramatičnom političkomperiodu koji je kao najfatalniju posledicu imao raspad nekadašnje Jugoslavije što je prošlo uratovima, masovnim etničkim istrebljivanjima, bombardovanju i totalnoj izolaciji osakaćenogostatka države koja se paradakosalno i nadalje nazivala Jugoslavijom. Naravno da se ovakoobuhvatni pregledi ne mogu učiniti potpunima i sveobuhvatnima, te su stoga njegovi priređivači nasamom početku istakli kako je ’mnogo pažnje vrednih umetnika i pojava ostalo izvan ovog pregleda... jer, tema srpske umetnosti devedesetih se tek otvara, kako za stručnu, tako i za široku javnost’.U zajedničkom, vrlo detaljno pisanom tekstu Anđelkovićeve i Dimitrijevića pod naslovom’Poslednja decenija: umetnost, društvo, trauma i normalnost’ date su najkorisniji uputi za praćenje irazumevanje zbivanja na sceni vizuelnih umetnosti tokom ovog perioda. Uz to, načinjen jesvojevrsni vrednosni odabir ovih procesa često puta i indirektno osenčen kroz prizmu suprotnihdogađaja oličenih u lažnoj, kič ili stvarnoj umetnosti političke apologetike spram vodeće ideologijenacionalizma, tradicionalizma i skučenosti koji su se tako očigledno i vidno očitovali u onojumetnosti o kojoj više nikada neće biti razloga da se ističe. Prepličući događaje na samoj umetničkojsceni, u politici i u društvu, autori su uspešno komparirali i/ili konfrontirali ono što je zaista bilotraumatično i ono što je davalo utisak normalnosti u vremenu opšteg poremećaja svih vrednosti ičvrstih duhovnih i mentalnih stajališta, kojih je tada dakako bilo izrazito malo i koji su bili saterani urezervate tek nekoliko institucija (poput Centra za savremenu umetnost, Centra za kulturnudekontaminaciju, Reksu i dvema-trima uglavnom privatnim galerijama), manifestacija (poputBijenala mladih u Vršcu, Bijenala skulpture u Pančevu ili Memorijala Nadežde Petrović u Čačku),časopisa (na primer, New Moment, Projektart, Vreme umetnosti ili Republika) i naravno u brojnimsmostalnim i grupnim autorskim izložbama koje su uprkos svemu, a posebno političkoj opresiji (pa ipolicijskom i krivičnom progonu performera Nuneta Popovića i živopisca Bogoljuba ArsenijevićaMakija) ipak nalazile mogućnost da budu realizovane.S pravom se ova živa, aktivna umetnost posmatra iz ugla ’konsekvenci druge linije’, o ćemu je, nesamo na ovom mestu i ovim povodom, već više puta bilo reči. Ali na paradoksalan način – završnatačka radikalizma ’druge linije’ situirana je u umetničkoj praksi sedamdesetih godina jer je’pluralizam’ te decenije odustao od bilo kakvog problemskog ili ideološkog angažovanja u samomumetničkom činu. Nakon tog poznog prizivanja (post)modernističkog projekta u novom ruhu,umetnost devedesetih biće dramatično saterana ne samo u radikalizam u ponekim primerima, većpre svega u jasno javno ideološko angažovanje za koje se polje umetničke aktivnosti ponovoispostavilo pogodnim za isražavanje stavova nepristajanja, kritike i otpora.’Aktivni eskapisam’ prema ideji Lidije Merinik, odn., ’umetnost u zatvorenom društvu’ kako je spravom vidi Dejan Sretenović, pokazala se i na ovoj izložbi zapravo onim aktivnim i živimsegmentom umetničkog stvaralaštva tokom devedesetih koje je održalo njenu istinsku vitalnost ikoja se sa novom energijom usprotivila sivilu ratnog i postratnog beznađa unoseći u društveni živottoliko neophodnu, makar i minimalnu dozu optimizma koja se napokon, ipak uspešno oduprlaogromnom teretu nedaća, oskudica i trauma svim mogućih vrsta.O tome je vrlo nadahnuto pisao i Dejan Sretenović u kataloškom tekstu ’Putovanje po slikama ifantazmima devedesetih’. Kao svojevrsni kredo pod kojim je tekst ’o stanju stvari’ nastao istaknut jenapis Metju Kolina: ’Dobro došli u nadrealan život. Grad u kome je sve dozvoljeno i ništa nijedozvoljeno. Gde je sve moguće i ništa nije moguće. Gde sve izgleda normalno, ali ništa nije kakoizgleda. Dobro došli u Beograd, grad haosa’ (objavljen u ’Srbija zove, rokenrol radio i beogradskipokret otpora’, Samizdat B92, 2001.). Iako je sasvim moguće da nas stranci bolje vide nego što smo,uz sav napor, sami sposobni da se prepoznamo u najtačnijim nijansama, ipak su umetnici onehipersenzibilizovano strukturisane ličnosti koje identifikuju takve procese. Tako je i u segmentu’Lični prostori’ kod umetnika Tanje Ostojić, Milice Tomić, Zorana Naskovskog, VladimiraNikolića, Vesne Pavlović, Miodraga Krkobabića, Zdravka Joksimovića ili Marije Dragojlović udevedesetim, na primer, lako uočiti kako su oni do suštine razgolili stvarnost koja se svim silamavlasti i institucija trudila da tu istinu sakrije koprenom fikcija, laži i obmana. Iako, prema prirodistvari, ovi autori nisu bili ’politički’ angažovani radeći vlastitu umetnost, njihov rad je ipak dobrimdelom usmeravao vizuelnu i intelektualnu pažnju posmatrača prema onome što je imalo neposredne


veze i sa zbivanjima na opštepolitičkoj društvenoj sceni. Socijalne deformacije imale su u njihovimradovima ’kritičku’ opservaciju koja ipak nije preopteretila njihovu ’estetičku’ stranu te su oni čitanikao dela plastičkih fenomena a ne ideoloških ekscesa.No, to je jedna od strana umetnosti tokom devedesetih godina, druga je bila mnogootvorenija, direktnija i radikalno kritička prema svemu onome što je već ’istorizovano’ kaonajtragičnija decenija druge polovine prošlog veka. O tim zbivanjima u umetnosti pisao je, dalekoispod vrednosti prethodnih tekstova i svakako nedovoljno upućeno Vladimir Tupanjac u poglavlju’Umetnost i javna stvar, Srbija između 1989 i 2001)’. O tome on sam svedoči rečima da ’unutarperioda od 1980-tih do 1995. gotovo da i nije bilo diskontinuiteta tj, da direktne uslovljenostidešavanja na umetničkoj sceni onim što bi se nazvalo istorijskim događanjima u regionu gotovo da inema’ – što je u potpunoj suprotnosti sa iznetim tezama u prethodnim tekstovima. Srećom da on nijebio i autor postavke koja se odnosila na tu, ’političku’ umetnost jer bi krtike koje su u međuvremenuupućene ovoj izložbi bile mnogotruko brojnije i teže. U osnovi, ovaj nedovoljno upućeni pisac, iznepoznatih razloga, ne pavi razliku između stvarno angažovane umetnosti, na primer Grupe Magnet,Led Arta, Saše Stojanovića i onoga što je, na primer, pratio i podržavao korporativni časopis NewMoment. I to nije jedino mesto nesporazuma ovog pisca sa vremenom i umetnošću kojom se bavi.Za ovako ambiciozne i projekte sa delekosežnim posledicama angažovanje neupućenih autora uvekse ispostavi kao fatalno.Dobroje da je i poslednji prilog koji je napisao Kristian Lukić ’Privremeno (off)online –Umetnost novih medija u Srbiji na kraju 20. i poćetkom 21. veka’ mnogo bliži stvarnosti odprethodnog. Svedeni prolaz kroz novu civilizaciju sajber-arta u ovom radu ipak je dovoljan da serazume kako su i autori u Srbiji postali delom globalne internet-mreže koja je umnogome ponovouspostavila sve nakratko prekinute veze sa spoljnim svetom. No, nažalost ovaj segment izložbe,utisak je, da je ostao u krajnje suženom prostoru te da je stoga nedovoljan i da je neophodno tek gakritički i teorijski obraditi.Poput drugih kataloga koji prate studijske izložbe i ovde su uneti nekoliki dokumentacionidodaci: biografije umetnika, hronologija pisana u tri paralelna stuba: umetnost, politika i društvo ukojima su registrovani svi najbitniji datumi ovog perioda. I na samom kraju, bjavljeni su i intrevujinekolicine kosovskih umetnika Albanaca koji su aktivno učestvovali u umetničkom životu ovogperioda. Zamerka koja se ovde može izneti je da je načinjen previd da su u isto vreme, takođe kaoizolovani pojedinsci, stvarali i nekoliki umetnici Srbi, na primer Petar Đuza ili Zoran Furunović kojisu takođe imali jasan, ne samo umetnički stav u vremenu već i politički. Da su razgovori sa njimatakođe ovajvljeni, slika zbivanja na Kosovu bila bi znatno potpunija.Izložba ’O normalnosti’, napokon, zapavo je samo jedan mogući (i mora se reći u velikojmeri uspešni) predložak za razumevanje kako ostati u takvom mentalnom stanju u uslovima svihkatastrofa koje su nas, naravno i umetnike i njihovu umetnost, zadesile tokom devedesetih godina.Posao umetnika je da pronalaze te puteve slobode i ozdravljenja, posao kritičara i istoričara je da ihrazumeju i objasne, na ostalima je da ih se što je više moguće drže. A koliko smo u tome svi zajednouspeli, kao i uvek, pokazaće vreme.Treći program Radio Beograda, 24. januar 2006.The best off...Nije greška, ova sintagma ne ukazuje na najbolje od Saše Stojanovića (the best of), već na to da je(prema njegovom iskustvu) najbolje isključeno, dakle na činjenicu konačnog poraza lepog iljudskog, dečije nevinost i umetničke čednosti koju sam autor otvoreno sagledava, ovog puta, naretrospektivni način kroz vlastiti izložbeni pogled unazad. To je vid jasnog prepoznavanjauzaludnog, prema njegovom mišljenju, investiranja izuzetnih snaga narastućih unutrašnjih energija,pre svega osećajnih i imaginativnih, koji su u slučaju ovog umetnika uvek bile u stalnom,nezadrživom porastu i bujanju – od prvih javnih nastupa, performansa održanih u Prištini 1996. donajnovih slika nastalih ove godine.’Na kraju 20. veka, na razmeđi milenijuma, sivilo, bol i hladnoća prljavih bara, predstavlajunametnuti pejzaž. Brodići od papira su nalik Nojevoj barci. Upravo zbog ovakvog izgleda zahtevajuvraćanje dečijoj čistoti kao jedinom načinu sprećavanja katastrofe’ napisao je Saša Stojanović uflajeru za performans ’Joj brodići – rekla je Dada’ koji je na ulicama Prištine izveo 12. decembra1996. godine na taj način što 96 brodića načinjenih od žute hartije stavljao u blatnjave bare,


tadašnjeg simbola propasti (ne samo ovog grada) u jednoj zemlji bez perspektive i sa najavomdramatične budućnosti koja joj se spremala. Katkotrajni, dvosatni, bljesak čistote žutog papira uopštem sivilu naše svakodnevice najavio je jednu sasvim samosvojnu svaralačku individualnost kojaje nenametljvo, blago, nežno i delikatno upozoravala na opasne stramputice kojima se društvo ukome je živeo zaputilo, ali, kao i sva druga, čak i oni mnogo glasniji komentari, i ono je ostalonečujno, neprimećeno, potpuno isključeno iz javnog diskursa prepušteno tek nekolicini onih koji subili senzibilizovani na isti način kao i sam umetnik.Serija performansa pre 2000. nastavljena je ’Minutom radosti’ (Priština, 1997) koji je izveden predprepunom koncertnom salom dece u ’Boru i Ramizu’ kao kontrastu sa prečesto korišćenim’minutom ćutanja’ koji je postao znakom vremena smrti tih godina, zatim ’Regresija društva’ (Niš,1997), ’Trominutna slika’ (Novi Sad, 1997), ’Poslednji pokušaj lečenja zemlje’ (Priština, 1998),’SFRJ’ (Novi Sad, Beograd, 1998-99), ’Umazane ruke brzo se peru’ (Beograd, 1998) i ’Čovek’(Beograd, 1999). Ovaj niz javno izvedenih radova u različitim otvorenim i zatvorenim prostorimapokazao je da se Saša Stojanović kretao uzlaznom linijom u političkom smislu ne napuštajućiistovremeno vlastitu poetiku mekog pritiska na javno mnjenje pokušavajući da ga usmeri ili premanekim ugroženim osnovnim ljudskim pravima (’Umazane ruke...’ su izvedene pred ulazom u SANUna dan potpisivanja univerzalne deklaracije o pravima čoveka), ili potcenjenim umetničkimvrednostima (’Trominutna slika je posvećena’ Slobodanu Tišmi), ili prema osećanju odgovornosti zavlastitu sudbinu (’Čovek’ je posvećen policijski i sudski progonjenom umetniku Nunetu Popoviću)koja je tih godina bivala sve neizvesnija. I ostali navedeni performansi pokazali su snažnuzainteresovanost autora da radom javno postavi neuralgična pitanja našeg društva u konkretnimokolnostima, pred publikom koja je trebala da bude pokrenuta iz duboke letargije bespomoćnosti izadate tragičnosti te da se aktivno odupre prema pretećim opasnostima koje su kulminirale upravotokom bombardovanja 1999. godine. I to je bio početak kraja jednog režima koji je proizveoumetnike poput Saše Stojanovića. Njegov mirni, pacifistički pokret umetničkog otpora, nemirenja zavlastitu i kolektivnu sudbinu svekolike ugroženosti, ispoljenom nežnošću protiv naraslog ratnog ineratnog nasilja, sentimentom prema raspadu jedne velike države, a kraj tog kraja odigrao seprevratom 2000. godine kada su se umetici, na ovaj način osetljivi, našli u jednoj posve novojsituaciji koja se mnogima učinila kao povratak nade, kao ostvarenje nemogućeg, kao buđenje izkošmarnog sna. No, taj trenutak kratko je trajao. To se može primetiti i u ovoj vrsti radova SašeStojanovića.Prvi performans koji je nakon promene režima uradio bio je ’Hrana za golubove’ (Bograd, 2000)koji je posvetio Džonu Lenonu. Time je on pokazao još jednu stranu svoje stvaralačke ličnosti.Posvećujući ovaj performas Lenonu, Stojanović je istakao da je on ’kroz svoju muziku i aktivizamafirmisao ljubav i ljudska prava a bio protiv rata, nasilja i rasizma’, dakle ona linija koju je sledio iautor, s tim da je pokazao i koliko je na njegovu umetnost uticala rok-muzika kao deo velikogpokreta pop-kulture. A zapravo je i Saša Stojanović pripadao tom pokretu koji jasno pratimo i kroznjegovu slikarsku delatnost. Sledeći performas ’Ovo nisu igračke’ (Beograd, Vranje 2001) bio jeposvećen deci koja su rasla u ratnoj atmosferi i koja su, lomeći svoje plastične igračke u oblikuoružija, iskazala stav o tek okončanom periodu razaranja, destrukcije, umiranja – o svemu onome učemu kao mlada bića ne žele da učestvuju niti da budu deo. Jedan od najznačajnijih performansakoje je Saša Stojanović izveo u postratovskom periodu bio je pod nazivom ’Srce 2002.’ (Beograd,2002) kao početak Oktobarskog salona. Za njega je rekao kako nije ’romantičarsko-utopijski zanos,već civilizacijai čin’, a to je već sasvim novi kvalitet ako se poredi sa njegovim početnim radovima.Na opštem planu, uz ovaj peformans stoje i ’Korak, zemlja, drvo’, (Beograd, 2003), ’Hleb’ i ’Život’(Beograd, 2004) i ’Marjan Beneš’ (Beograd, 2005) u kojima Stojanović otvara etička pitanja vezanaza svakodnevni život i sudbinu ljudi. Time je on na izvestan način zaokružio ciklus performansa –od početnih, smrti, razaranja, propadanja, do kasnijih koji se bave ljudskim pravima, novim životom(koji je takođe težak), sudbinama i egzistencijama koje je tranzicija takođe ugrozila osakatila, čestoponištila, ostavljajući umetnicima poput Saše Stojanovića još uvek veoma veliki prostor zaumetničku ekspresiju.Uporedo sa performansima, Stojanović se bavio i slikarstvom – uljem na platnu. Najstarije slikedatiraju u 1996. godinu, a prvi put su izlagane na njegovoj samostalnoj izložbi u Nišu 1997. Za ovihdeset godina, jer poslednju je priredio u Beogradu 2007. Stojanović je ostao dosledan početnomslikovnom jeziku koji je negovao sve ovo vreme, tematski preplićući svoje javne akcije saizložbenim postavkama. Stojanović smatra, da ako se drži dečijeg pogleda na stvarnost da će jojostati bliži, a time će bit i istinitije njegovo svedočenje. Namerno izbegavanje da vlastito slikarstvopretvori u akademsku disciplinu sa jasnim medijskim određenjima, Stojanović se zadržao na


elementarnom crtežu koji zaodeva izrazitim, nametljivim kolorizmom. Kroz ove infantilne, veseleprizore umetnik saopštava one istine koje bi se surovijim sredstvima izraza i prizorima težeprihvatili, a u najdrastičnijim slučajevima oni bi bili sa negodovanje i gnušanjem odbijani kao lažniili propagandistički. Znajući za tu sudbinu ’crnog talasa’ u našoj umetnosti, Stojanović se vrlosvesno odlučio da svojim ’vesilim talasom’ kojim je preplavio galerije u kojima je izlagao zavedegledaoca, da mu na prihvatljiv način, bez bolnih zabijanja prstiju u otvorene rane pokaže pravu slikuvremena u kome živi, stanje morala sa kojim mora da se bori, dubinu patnji koje ga svakodnevnoophrvavaju...U tom slikarskom opusu moguće je razlučiti nekoliko celina. Najpre, tu su one nastale na samompočetku, 1996. i 1997. godine koje su ponešto narativnije, kao da slikar želi da sem likovnimprizorom, i samom pričom zainteresuje gledaoca. Potom dolazi period predanost popkulturi kada se,ugledajući se na strip-art 1998. i 1999. godine bavi plakatskim rečnikom punim otvorenih peruka naračun društvene i političke zbilje u kojoj je živeo. Najzad, posle 2000. Stojanović potpunoproćišćava svoju sliku u kojoj ostaje samo elementarni crtež utopljen u jarku kolorističku gamu.Ovde vidimo neverovatnu kombinaciju kleovskog, heringovskog i naivističkog postupka u slikanju,infantilizam i humornost, optimizam i setu, sve to u isto vreme, praktičmo u istom radu saočiglednom potrebom umetnika da pogled posmatrača najpre zabavi, a potom i da ga usmeri premapažljivjem praćenju likovnog teksta (koji je naglašen i nazivima tih radova).I najzad, posebno poglavlje u radu Saše Stojanovića je i mali opus, od svega četiri rada, nastalih1998. i 2001. godine koje je, kao plakate, uradio za Odbor za ljudska prava u Leskovcu, za albumgrupe ’Obojeni program’ ’Sva sreća general voli decu’, za ’Žene u crnom’ u Beogradu ’Prigovorsavesti’ i za Ujedinjene nacije ’Prava očima deteta’. I u ovim radovima Stojanović je potpuno ostaodosledan sebi – i u likovnom postupku i u naročitoj naraciji koja je karakteristična za celokupnunjegovu slikarsku umetnost.Mesto Saše Stojanovića u recentnoj srpskoj umetnosti sasvim je posebno. On praktično nijeuporediv ni sa jednom od mnogobrojnih pojava na prebogatoj, čak preobilnoj sceni moju imamoprilike da pratimo. Ali, među svima njima, on je jedan od malobrojnih koji su pravi glasovi novog(ovog) veka. Oni glasovi koji će se dugo i daleko slušati. Zašto? Jer se Saša Stojanović ’još uvekraduje vazduhu koji putuje balonima’ (kako sam kaže), i jer je njegov The best off tek privremenostanje, uostalom kako to redovno biva sa onim ličnostima koje njihova savremenost ne prepoznaje,ali čiji će se tragovi jasno raspoznavati u vremenu koje dolazi, u budućnosti koja uvek bolje vidi odsadašnjosti.Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, novembar 2007. (pred. kat.), Muzej savremeneumetnosti Vojvodine, Novi Sad, decembar 2007. (godišnji izveštaj)2. Kultura politikeMuzej Savremene umetnosti u raljama levog i desnog totalitarizmaGodinu dana 'trkuljisanja' Muzeja savremene umetnostiHod desnom nogomU raljama totalitarizmaPosrnuću, potpunom, nacionalnog kulturnog projekta, ili kako je još nazvan "spske kulturnerenesanse" poslednje decenije ovog veka, doprineli su mnogobrojni razlozi: rat, sankcije,katasrofalna kadrovska politika u svim oblastima javnog života, potiskivanje urbane kulture koja jeionako bila na slabašnim nogama ali je postojala i uspešno je gradila kulturni identitet srpskognaroda. Opšte stanje kulture u nas dovedeno je poslednjih nekoliko godina na najniži nivo: natotalnu dominaciju hibridne narodnjačke potkulture u svim mogućim varijantama, na šovinističkipatriotizam i kič-nacionalizam prisutni u svim umetničkim rodovima i medijima koji formirajuunutrašnju i spoljašnju javnu sliku o ovom narodu. Danas u likovnoj umetnosti dominiraju jedan lakipisac i još lakši slikar, jedan zakasneli pobornik brojgelovskih slikarskih škola čije likove preoblačiu nacionalne kostime te ih utapa u aktualnu šovinističku atmosferu, jedan odnedavno veomaistaknuti nacionalni borac za srpsku stvar, a koji je pre dvadeset godina takođe bio veoma angažovanposlenik - ali za islamsku terorističku politiku i muslimanski fundamentalizam, napokon, jedan lažnislikar koji je od poznatog beogradskog tapkaroša i falsifikatora na talasu novog primitivizma ineznanja proizveden u salonsku "umetničku" ličnost. Ovakvom trendu opšteg upropašćavanja


istinskih duhovnih i institucionalnih vrednosti veliki doprinos je dat i uvođenjem "patriotizma" saOsme sednice u kuće od najveĆeg nacionalnog značaja. Tako je Narodno pozorište ostalo bezvodećih umetnika i nosilaca repertoara, čiji direktor, politkomesar, u duhu najboljeg komunizma,nepoštuje ni sudske presude, Narodni muzej u svojoj 150. godišnjici organizuje veliku izložbuslikaru koji je takvu promociju zaslužio jedino svojim izjavama ljubavi šefu države, Muzejsavremene umetnosti dobio je "generalnog direktora" po meri nove kafansko-KPZeovske sekte kojaje u stanju da dela jedino kadrovsko-političke mućkalice.Budući da je proteklo četrnaest meseci od kada je sa fotokopijom zapisnika o postavljenju u Muzejsavremene umetnosti stigao Raša Trkulja, novopečeni "generalni direktor", biće zanimljivo da sepodsetimo sa kakvim je razlozima, idejama i ciljevima ovaj upad u instituciju od posebnog državnoginteresa izvršen i šta je od svega toga ostvareno.Dolazeći u Muzej, centralno mesto optužnice izneo je sam budući "generalni direktor": "Ja samčovek koji obilazi sve izložbe u Beogradu, a u Muzej savremene umetnosti nisam ušao pet godina,jer za to vreme nisu otvorili - nijednu izložbu." U ovoj stručnoj i programskoj oceni rada jedne kućeod najvišeg nacionalnog značaja tačno je ono da Trkulja u Muzej nije uopšte ulazio, sem u jednomslučaju, na otvaranje jedne velike retrospektivne izložbe kada ga je zbog nedoličnog ponašanja(pijanog stanja) obezbeđenje izbacilo.A među izložbama koje Muzej u tom periodu nije otvorio nalaze se i ovakvi poduhvati: desetvelikih retrospektivnih izložbi kakve su Matije Vukovića, Vase Pomorišca, Olge Jančić, KosteHakmana, Petra Omčikusa, Vana Živadinovića Bora, zatim, osamnaest izložbi iz međunarodnerazmene poput drupe Kobra, Georga Bazelica, Alvara Altoa, Roberta Mapletorpa, Barija Flanagana,Volsa, Le Kurbizjea, grupe Gutai, zatim, dvanaest tematsko-problemskih izložbi srpske umetnosstiXX veka, pa dvadeset osam samostalnih izložbi srpskih umetnika, sedam izložbi iz bivše Jugoslavijeitd. Muzej je u tom peeriodu organizovao i izložbe srpskih umetnika u inostranstvu: SaveŠumanovića u Minhenu, Milene Pavlović Barili u Parmi, Male plastike u Budimpešti, bijenala uVeneciji, Sao Paolu i Sidneju itd. zatim izložbe srpskih umetnika u bivšim metropolama Jugoslavije.Dakle, za četiri godine teškog nerada priređeno je više od sto izložbi, što iznosi oko dvadeset petgodišnje. Prema onome šta je moglo da se vidi od izložbi koje je MSU priredio, u protekloj godiniotvoreno je dvanaest izložbi, od toga šest iz programa koji je "generalni direktor" zatekao kada jebanuo.U poslednjem periodu mandata prethodnog direktora Zorana Gavrića Muzej je kupio, ili na druginačin prikupio, devedeset devet slika, četrdeset dve skulture, dvestotine osam grafika, sedamdesetdva crteža, šezdeset pet radova za zbirku novih medija, a prema podacima koji se u Muzeju kriju, uprotekloj godini kupljena je 1 (jedna) slika?! Ovo je svakako dobar način da se obavlja osnovnamuzeološka delatnost - prikupljanje muzejskog materijala. Od 'generalnog direktora' – pripravnika(ovo direktorsko mesto je zaptavo prvo Trkuljino radno mesto) nije se ništa bolje ni mogloočekivati.I ko sada ovde vara javnost i sa kojim razlozima? Ne možemo razumeti aktuelnog ministra kulturekada kaže da joj je važnije kako se troše tuđe pare (na primer, Džordža Sorosa) nego novacministarstva kojim gospođa ministarka rukovodi. Ili pak, da se sredstva Ministarstva kulture troše naizraziti kič, kao što je kupovina radova slikara prevaranata (akvizicija Tapija za Kruševac).Još malo podsećanja: u vreme prethodnog direktora Zorana Gavrića, koji je iz svoje kancelarijeisteran pod pretnjom policijske intervencije, pokrenute su tri edicije Muzeja: Teorija umetnosti,Srpska likovna kritika i Pojetike srpskih umetnika XX veka. Legat Vana Živadinovića Bora izOksforda doneo je sam upravnik Muzeja pakujući umetnikova dela i organizujući prevoz avionom.Pripremajući međunarodnu izložbu "8 x 2 iz 7", direktori osam evropskih muzeja kao komesariizložbe obišli su oko dvestotine pedeset ateljea iz osam evropskih zemalja. Samo u Beogradu obišlisu oko trideset ateljea.Još 1991. godine postignut je dogovor u Ministarstvu kulture (u kome su učestvovali upravnici svihkuća od republičkog značaja) oko rada na Novoj stalnoj postavci Jugoslovenske umetnosti XX vekaMuzeja savrmene umetnosti. Elaborat za nju bio je već urađan i kada je trebalo početi sa njenomrealizacijom započele su smicalice tadašnjeg ministra kulture Miodraga Đukića (a njegov sadašnjipolitički komesar, opunomoćenik za MSU, ni ne zna za ovaj poduhvat od fundamentalnog značajaza srpsku kulturu, a kamoli da je počeo da se bavi tim poslom). A kada je započelo organizovanobojkotovanje rada Muzeja u kome su važne uloge dobili i Đukićev zamenik za zaštitu kulturnihdobara kao i sekretar Ministarstva, stanje u kući je postajalo sve dramatičnije i to ne samo uprogramskom delu rada već i sa fizičkim stanjem zgrade, njenim održavanjem, čak i bukvalnomzaštitom umetničkih dela itd.


Do danas na neka pitanja javnosti još uvek nema odgovora: zbog čega Ministarstvo kultureRepublike Srbije, dok je u njemu bio M.Đukić, nije htelo da finansira rad Muzeja savremeneumetnosti na adekvatan i zakonski način? Zbog čega se nije odredilo prema postignutom dogovorusa prethodnim ministrima oko programskog rada Muzeja? Ako je namera bivšeg ministra Đukićabila zaista utemeljena, a to znači da su iza nje stajali ozbiljni razlozi da izvede smenu na čelu MSU,zbog čega to nije uradio za vreme trajanja mandata već u jednom interregnumu kada je legitimnostnjegove odluke mogla do bude dovedena u pitanje (a to je bilo vreme od nekoliko dana kada jeizvršena smena kabineta dva predsednika republičke Vlade – R. Božovića i N. Šainovića). Akopredhodni upravnik Muzeja Zoran Gavrić, prema kriterijumima ministra Đukića, nije odgovaraonjegovoj ideji o načinu rada ove kuće, zašto Gvarić nije razrešen dužnosti u vreme negovog mandatana legitimni način i u standardnoj proceduri?Jedino na čemu je Zoran Gavrić u trenutku smenjivanja insistirao bila je primopredaja dužnosti:dakle, predaja ovog trezora nacionalnog umetničkog blaga nije bila obavljena na pedviđen -zakonski način. Posledice ovakve beskrupulozne samovolje i domonstracije gole sile – pogubne su.Gavrić je na potpis više od sedam hiljada umetničkih predmeta od svog prethodnika na mestuupravnika Muzeja i naravno da je ovaj nacionalni trezor mogao da preda legitimnom naslednikujedino uz potpis. Zašto Ministarstvo kulture misli da se ova smena može izvršiti samo tupom voljomnekolicine udruženih kabadahija iz Ministarstva sa bljutavim, kič-patriotskim prenemaganjima? Zarje moguće da u bilo kojoj državi (a pogotovo onoj kojoj je naročito stalo da se o njoj misli kao opravnoj) na saopštenje dotadašnjeg upravnika ustanove od republičkog značaja novoimenovanom"generalnom direktoru" da on, još uvek aktuelni upavnik Muzeja, o tom postavljenju ne zna ništa,jer ni od koga nije obavešten na institucionalni način, dobija odgovor kojim mu se skreće pažnja "dase ne pravi lud" i da su vest o imenovanju novog "generalnog direktora" preneli svi mediji. O ovojzaista gruboj, primitivnoj uzurpaciji i beslovesnoj volji nekolicine neodgovornih iz Ministarstvatelefaksom su tada obavešteni predsednik Republike i predsednik Vlade republike Srbije.O posledicama ovakvog upada u vitalno tkivo srpske kulture govori još jedan podatak koji u celuovu ujdurmu unosi novo svetlo. Na prvom Stručnom veću kome je predsedavao 'generalni direktor,kustosima Muzeja je saopšteno da je njihov plan rada za 1993. godinu 'pao u vodu' i da od sada imada se radi po novom, dakako, onom koji naloži komesar nove srpske kulture, a on konkretno glasi:umesto retrospektivne izložbe veoma važnog srpskog slikara, kritičara, teoretičara umetnosti,profesora Beogradskog univerziteta čije je delo ostalo neistraženo zbog političkih razloga - jer je onnaime 1945. godine "pao pod mačem revolucije", dakle umesto izložbe Branka Popovića ima sepripremiti izložba najpoznatijeg komunističkog diktatora u likovnoj umetnosti - Đorđa AndrejevićaKuna. Ironijom subine, ovde se radi, da se podsetimo, upravo o glavnim ličnostima čiji su životipovezani i opisani u romanu "Lagum" Svetlane Velmar Janković. Znači, sa novom nacionalnom,reformisanom, renesansnom srpskom politikom stigli smo dotle da se ma mesto žrtve koja jebezrazložno zapostavljana pola veka, stavljaju lišnost i delo upravo njegovog dželata.Dakle, ako je nastup nove srpske kulture u MSU bio da se umesto rehabilitacije nepravedne žrtve,što bi se moglo očekivati, naprotiv afirmiše njegov dželat, odnosno da se potvrdi jedna suludakomunistička nepravda, kako objasniti organizovanje, i to u istoj vodećoj kući srpske kulture,izložbe - provokacije novog srpskog fašizma? Ili je to ipak saglasno jedno s drugim ako se ima uvidu nedavni javni poziv glavnog ideologa srpskog fašizma glavno ideologu najveće komunističkeorganizacije kod Srba, iz koga ispada da je jaz između (srpskih) komunista i fašista manji negoizmeđu ove dve grupacije i evropske demokratije i liberalizma. Biće zanimljivo da vidimo kakav ćeodgovor uslediti na ovu nenadanu simpatiju. Ako ga uopšte bude, moguće je i to da se nama istorijaponavlja u sve manjim vremenskim intervalima.Kada je 1932. godine u bastionu srpske građanske umetnosti - Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" naKalemogdanu Mirko Kujačić na zid zakucao jednu radničku cokulu i "uramio" je pravim slikarskimokvirom, čime je taj rad proglasio svojom slikom, označen je nagli direktni uvod u onu vrstuslikarstva kod Srba koje će se nazvati socijalno angažovanim ili političkim. Sledeći ovu ideju klasnoangažovane umetnosti, posle 1945. godine nastao je čitav pokret - socijalistički realuizam - koji je unašim uslovima više važio kao politički nego kao slikarski pravac. Poslednjih tridesetak godinaumetnici su se povremeno vraćali političkom angažmanu u stvaralaštvu koje je režim smatraoideološki problematičnim: od apstraktne umetnosti i enformela do "Slikarstva surovosti" i"Slikarstva prizora" Miće Popovića. Početkom osamdesetih godina u krajnje zaoštrenim političkimuslovima na Kosmetu se začela progra,ski (nacionalno) orijentisana srpska umetnost u radovimanekolicine stvaralaca, ali osim Muzeja savremene umetnosti u to vreme nijedna institucija nijepoklanjala pažnju ovoj pojavi. Čak su i vodeća pera "srpske kulturne renesanse" devedesetih tada


potpuno ignorisala ovu pojavu savremene umetnosti sa otvorenim nacionalnim obeležijima.Jedna grupa novosrpskih stvaralaca različitih medijskih aktivnosti (literarnih, muzičkih, likovnih)pod nazivom POLITART pokušala je da u centralno mesto umetnosti vrati čisti politički projekat.Izložba koju je organizovao MSU, dakle ona ista institucija koja je pre godinu i po dana optužena zapolitikanstvo (jer je u svoj Savet pozvala dvoje uglednih opozicionih političara), u svojoj zabačenojGaleriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića ukazala je na neke veoma zanimljiveimplikacije. Dakle, u privatnim prostorima ovog nekadašnjeg jugoslovenskog revolucionaraodigrava se deo aktuelne drame srpske kulture koja se samodeklariše kao neofašistička - tačnijeljotićevska. I sam sastav umetnika na ovoj izložbi takođe je zanimljiv: tu je jedan profesorBeogradskog univerziteta koji je od komunističkog miljenika postao ratoborni nacista, jednalitererna zvezda u usponu, izbeglica is srpskog Sarajeva za koju je javnos prvi put čula posle čuvenenaci-žurke, jedan osvedočeni totalitarni intelektualac i slikar kome je upravo svejedno u čiju seideološku funkciju stavlja: komunističku, ili mladofašističku, ili muslimasko-fundamentalističku, ilipravoslavno-fundamentalističku, ili novosrpskonacionalističku itd.Naravno da ovde ne može biti reči o konkretnim umetničkim delima, jer njih naprosto naovoj izložbi i nema - izuzev nekoliko infantilnih kolaža, nekoliko krpa koje su nazvane "zatavama",ili asamblaža sa umetničkim delima koja su do 1987. godine stajala u službenim prostorijama MSU.(Zapravo, jedine radove sa izgledom umetničkih dela načinilo je dvoje dece jednog od aktivistapolitarta.) A da bi neka umetnost uopšte bila polit-art, ona mora imati i svoju artificijelnu dimenziju,recimo polit-smart osobinu. Ovako smo dobili nešto što liči jedino na polit-smrad.Mnogo bi nam još mesta zauzelo nabrajanje svih posledica, stručnih i političkih postignuća"generalnog direktora" Muzeja savremene umetnosti, ali kao ilustraciju reći ćemo da se trenutnovode dva sudska sporo zbog neosnovanog raskida radnog odnosa, da najmlađi kustos u sadašnjemstručNom timu Muzeja ima oko pedeset godina (pet kustosa je od dolaska Trkulje po raznimosnovama i izgovorima napustilo Muzej), da je kao novi stručni kadar u Muzej dovedenadugogodišnja metresa "generalnog direktora", da u Upravnom odboru Muzeja sedi nekvalifikovanaradna snaga za poslove stručnog vođenja kuće, kakav je na primer referent za informscije (ni uvreme najgoreg samoupravljanja nije se dogodilo da se u Upavnom odboru Muzeja nalaze, naprimer, stolari ili radnici obezbeđenja, već isključivo oni koji su za taj posao pozvani - kustosi). Dane pominjemo krađe i oštećeja umetničkih dela koja su se za kratko vreme dogodila u Muzeju(poput nestanka jednog rada Branka Miljuša sa njegoveretrospektivne izložbe, ili oštećenja slikeMališe Glišića iz stalne postavke, itd.).I, na kraju, ako je jedna od manje naglašenih optužbi za prethodno delovanje Muzeja bilo da on umaloj meri zastupa interese srpskog naroda - Što je bio izraziti bezobrazluk ako se uzme u obzirčinjenica da je u stalnoj postavci i kolekcijama Muzeja srpska umetnost zastupljena sedamdesetprema trideset odsto u odnosu na celu bivšu Jugoslaviju, a takav je odnos otprilike bio i uprogramskoj orijentaciji Muzeja - kako objasniti najnovije organizovaje jedne isključivo političkeizložbe koja demostrira krajnje desničarski totalitarizam - fašizam sa domaćim nazivom:ljotićevstvo! Ako je Muzej svojevremeno hteo da u svom Upravnom odboru ima i takve ličnosti kaošto su Slobodan Rakitić i Zoran Đinđić, a što je tada zamereno kao grubo politikanstvo neprimerenojednoj kulturnoj instituciji, kako se danas tumači prisustvo u tom istom Upravnom odboru jednogotvoreno deklarisonog neofašiste? Da ne bi bilo zabune, lične nemam ništa protiv da se svako osećai ponaša kako mu najviše odgovara, ali ono što je nemoguće jeste - licemerje političkih prevaranata:nemoguće je da ovi novi i stari fašisti optužuju i izbacuju iz vodećih kuća srpske kulture političkineutralne ličnosti čije javne, stručne, profesionalne, stvaralačke reference nisu dovedene u pitanje.Kada ne želimo normalnu kulturu, politiku i demokratiju odmah dobijemo levi i/ili desnitotalitarizam. Već je rečeno: hodanje bilo samo levom ili samo desnom nogom vodi direktno uprovaliju.Vreme, 30. maj 1994, Vreme, 13. jun 1994, Književna reč, avgust 1994, Kultura vlasti, Index smenai zabrana br. l, Radio B92, 1994.Evropski govoritiMoto Rastka Petrovića Dok ne neprebolimo Evropu i ne naučimo evropski govoriti, nikako nećemouspeti ni da pronađemo što je u nama os vrednosti, a kamoli to da izrazimo tako da to bude odvrednosti i za ostali svet preuzet je iz njegovog prikaza izložbe Petra Dobrovića objaljenog 1921.


godine i danas se čini izuzetno aktuelnim iz mnogih razloga. Najpre, najnovije otvaranje ove državeprema Evropi i svetu izaziva ideološko-političke lomove u taboru lokalista, autentičara, srbofundamentalistačiji mentalni pir ove već treću ratnu godinu i u velikom intenzitetu bezobzirno šibaozbiljnu srpksu kulturu i umetnost. Mnoge instuticije kulture, računajući i one od nacionalnogznačaja, pretrpele su snažne udare srbujušćih patriota - trogodišnjaka, koji su razumeli jedino da jedošlo njihovih pet minuta, ili nekoliko godina, da se oslobode vlastitih frustracija i griže savestiusled dugogodišnjeg pomanjkanja ikakve nacionalne ili etničke svesti. Veliki kalkulanti, aktuelniprofiteri, upravo su uhvaćeni u poslu bacanja magle i kontaminiranja nacionalnog kulturnog prostorai sada sledi zaslužena kazna. Za njih je to vraćanje duhovnog i kulturnog stanja ove nacije u njenoprirodno stanje.Naučiti evropski govoriti, zahtev koji se postavlja i nakon 70 godina, čini se temeljnim ineophodnim uslovom istinskog prisustvovanja u svetu. Srpska politička, ekonomska, naučna,kulturna, sportska integracija sa "ostatkom sveta" sine ljua non je našeg opstanka, postojanja kaoprosvećene , civilizovane nacije. Upravo je od toga strah domaćih barbara koji se sada ponašajupoput bubašvaba kada se najednom upali svetlo. Tako treba, nazad u rupe i budžake, natrag u mraku kome je zapravo njihov stvarni habitus.Podlistak "Vreme umetnosti" stavio je sebi za ozbiljan cilj da u najširoj javnosti vrati naše evropskoi svetsko stvaralaštvo, dakle vrednosti koje su saglasne međunarodnim standardima, i domete koji suod takvog značenja da ulaze u internacionalni jezik komunikacija. Dakle ni Zapad ni Istok, ni Severni Jug, već prosto - umetnost i jezik razumevanja i akceptiranja svetske civilizacije.Želimo da ukažemo na aktuelnosti iz Srbije, Jugoslavije, ex-Jugoslavije, Evrope i sveta. Daukažemo da su srpski stvaraoci, uprkos svemu, još prisutni na najvećim svetskim sajmovimaumetnosti poput Bijenala u Sao Paolu. Želimo da napravimo jasnu razliku između izložbi koje suimale razloga i onih drugih kroz izložbene hronike i da skrenemo pažnju čitaocima da domaćaumetnička publicistika (časopisi, knjige) nisu potpuno posustali - naprotiv. Želimo da ukažemo najedan veoma uporan i trajan fenomen sa velikom tradicijom - kolekcionarstvo, o kome se višemistifikuje nego što se ozbiljno govori. I, napokon, želimo da u rubrici "Reprint" ukažemo naprimere umetničke kritike koje i danas stoje poput svetionika u gustoj tami koja nas je okružila, aosvetljavaju stvarne umetničke fenomene i ukazuju na načine njhovog tumačenja.Za "Vreme umetnosti" mnogo toga je još moguće i neophodno uraditi u ovoj vrsti poslova koji sebave duhom, stvaralaštvom, kulturom. Vraćamo se izvorima, korenima, čvrstim osloncima.Vraćamo se vremenu umetnosti.Vreme umetnosti, br. 1, Vreme, 19. septembar 1994. (Uvodnik u tek pokrenuti dodatak nedeljnikaVreme posvećen umetnosti.)Paralelni svetoviMrak oko nasNajnovija ujdurma "slikara", organizatora neotvorene izložbe posvećene Nikoli Tesli, koja je trebaloda reprizno bude postavljena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a u kojoj je srećomotvorena "samo" velika studijska, naučno-tehnička postavka "Nikola Tesla - život i delo", zapravo jesamo jedna nova tužna epizoda koja se već godinu i po dana razliitim povodima ponavlja i sveintenzivnije po bezočnosti ispoljavanja.Dolaskom "generalnog direktora" u Muzej savremene umetnosti januara 1993. godine safotokopijom zapisnika o postavljenju (što je izazvalo četiri hitre ostave na mesta u Upravnomodboru Muzeja, dva hitna otkaza, a potom i napuštanja kustosa Muzeja po raznim osnovama),započeo je siloviti talas napada na centralne institucije srpske kulture.Nikakvi mnogobrojni argumenti tada nisu pomogli da se izbegne ovaj varvarski upad sa veoma lakopredvidljivim posledicama, iako su svoju zgroženost i ogorčenje izrazili mnogi kulturni delatnici,među kojima i osnivač i dugogodišnji upravnik ovog muzeja Miodrag B. Protić. Tupa volja vlastioličena je u dotadašnjem ministru kulture Miodragu Đukiću koji je uz saradnju dvoje činovnikaministarstva (pomoćnika ministra za zaštitu kulturnih dobara i sekretara ministarstva) odigraosramnu, kriminalnu ulogu inspiratora i realizatora upada i jedno kulturno, naučno i umetničkopodručje koje naprosto ne trpi ovakve siledžijske i destruktivne zahvate.Uzaludna upozoravanja odmah su se pokazala tačnim. Prvu izložbu koju je "generalni direktor"Muzeja otvorio bila je repriza izložbe "Tarot" sa koje su neki umetnici, kada su shvatili da su


izmanipulisani, povukli radove, ali su se zato prvi put pojavila i neka nova imena u našem"umetničkom" svetu koji ni po čemu tu zapravo ne pripadaju.U stabilnim, na umetničkim i naučnim principima zasnovanim ustanovama kulture kakvi su i velikimuzeju, nemoguće je da u ovim centralnim institucijama izlažu "umetnici" koji je zavu, na primer,Dragan Malešević Tapi. (D.Malešević je, zapravo poznato ime beogradskog podzemlja, tapkaroš -"tapi", falsifikator najpre kao slobodni "stvaralac" a zatim, bogme, i vrlo ud(ba)ružen; sedamdesetegodine su period koji se pažljivo krije u njegovoj biografiji kada mu je, valjda kao mladom "slikaru"početniku mecena bio - Stane Dolanc (šef svih tajnih policija Titovog režima), i najzad, evo namgenija Tapija koji žudi da od nečega stvori svoju novu javnu biografiju i opravda - tačnije, opere -poreklo silnog kapitala koji u poslednje vreme investira u vlastite izložbe, monografije, kataloge ipromocije.)Zatim sledi izložba-vašarište posvećena Nikoli Tesli, otvorena u samom Muzeju, koja je poMaleševićevoj tvrdnji "najuspelija izložba od otvaranja Muzeja" (što je zanimljiva ocena s obziromna to da je ovaj "umetnik" tada prvi put ušao u Muzej), sa malo tipičnom zaboravnošću da se ta"uspešnost" dopuni podacima da su i sa ove izložbe umetnici povlačili radove i da su se pred samootvaranje dvojica izlagača potukla - naravno iz "estetskih" razloga!I kada je već od Muzeja savremene umetnosti ova ujdurmska bratija načinila palanačko vašarište,po svim kriterijumima (estetskim, muzeološkim, istoričarskoumetničkim), krenula je na osvajanjedruge centralne naučne i kulturne institucije - Srpske akademije nauka i umetnosti, čijoj sramnojepizodi upravo prisustvujemo. Zasad je ovaj napad odbijen, ali se pitam ko je sledeći na njihovomspisku? Šta predstoji u ovakvim poduhvatima, možda još jedna maestralna i groteskna prevara, naprimer knjiga kojom će se falsifikovati srpsko slikarstvo XX veka na sličan način kako je toučinjeno na izložbi "Balkanski istočnici srpskog slikarstva 20. veka".No, u Maleševićevom slučaju samo ovi napadi sa ozbiljnim posledicama koje tek slede nisuzapravo ni bitni. Ne! Jedino je važno obezbeđivanje referenci, memoranduma na vlastitimkatalozima koje sam finansira, na primer za izložbu u Srpskoj akademiji), beleženje jednog novogpodatka u bibliografiji i biografiji. Jer, Malešević je "slikar" bez (umetničkog) obrazovanja i porekla,bez dela, i ovde, u našoj sredini, nema izgleda da se uistinu uključi u umetnički sistem (on i nije članUdruženja likovnih umetnika). Njemu zaista treba da se ovde načini umetnička biografija (izlagao uMuzeju savremene umetnosti, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti itd.), da bi prodro tamo gde gane poznaju - u nižerazredne umetničke krugove, jedva postojeće galerije koje se bave poslovimapranja novca sumnjivog porekla u velikim metropolama od Tokija do Njujorka. Jer, tamo za sve, pai za Maleševića ima mesta, publike, kupaca.Ako se na ovaj način prepozna razlog silnog angažovanja Maleševića nakon svih ovih poduhvata odprvog upada u Muzej savremene umetnosti (finansijsko i drugo), onda se mogu lako razumeti i svaostala njegova lažna argumentovanja, lažna patriotska izjašnjavanja, lažno kulturna i lažno slikarskaprenemaganja i mistifikacije. Dogodilo se, tako da ovakav "slikar" drži javnu pridiku - akademicima("kojima čvrstina karaktera nije bila mnogo bitna" kako sam kaže - što mu dakako ne smeta daupravo od takvog bezkarakternog društva potraži prostor za izlaganje) i doktorima nauka raznihdisciplina.I jasno je zašto je mrak svuda oko nas. Duboka tama!Vreme, 26. septembar 1994.Paralelni svetoviSeptembar je mesec u kome otpočinje nova likovna sezona. Ovoga puta taj početak je veomaintenzivan: u istom danu, upravo u nekoliko sati u Beogradu su otvorene četiri značajne izložbe iodržan jedan umetnički performans. Tokom ovog meseca pojavile su se i četiri luksuznemonografije naših umetnika, što je nezabeleženo u našoj novijoj istoriji. Posle niza posnih godinakada smo gotovo zaboravili na fenomen umetničkih monografija, dogodilo se čudo, pa su sepraktično istovremeno pojavile veoma dobre knjige Vere Božičković-Popović, AleksandraCvetkovića, Vlastimira Nikolića i knjiga crteža Miće Popovića. Kao da je narasla neka nova energijakoja se dugo akomulirala u hermetički zatvorenom loncu - kakav je slučaj sa totalnom izolacijomove zemlje.Da li će ukidanje embarga na kulturu održati ovakvo povišeno energetsko stanje? Sudeći premahorskom pevanju na beogradskom aerodromu prilikom dočeka prvog aviona nakon 28 meseci, ili


proklamovane borbe protiv "novokomponovanog haosa" koji se zasad samo vidi nakalemegdanskim poselima, ali ga ima i u vodećim institucijama kulture (u Muzeju savremeneumetnosti, na primer, koje je već poželeo da zaboravi izložbu POLIT ART-a, a za najnovije "prvopreduzeće" tek predstoji kajanje i stid), ili najsvežiji vandalizmi poput načina dogradnje dečijeklinike u Beogradu, pokušaja promene namene Legata Nedeljka Gvozdenovića i upada u radionicuza mozaik Fakulteta primenjenih umetnosti, biće potrebno uložiti još veću pozitivnu energiju zaprevladavanje zatečenog stanja. Ukidanje embarga svakako je i novi izazov za izvoz protagonista"novokomponovanog haosa", što je odmah i iskorišćeno - među uglednim poslenicima srpskekulture od Antonija Isakovića i Milorada Pavića do Radmile Bakočević, u prvom letu JAT-a zaMoskvu našao se i "slikar" koji je zapravo istinska sramota za srpsku kulturu.Jedan izuzetno malo poznat beogradski kulturni ambijent - Umetnički paviljon Veljković, izgrađen1931. godine, koji se nalazi u Birčaninovoj ulici, na inicijativu Beogradskog kruga bićerevitalizovan i nadamo se jedan novi punkt iz koga će isijavati energija duhovnog sadržaja koja ćenas vratiti svetu i civilnom društvu kome zapravo i pripadamo.Vidimo da i kod nas postoje, kao i svuda, paralelni svetovi. Oduvek su oni i postojali: oni javni,građanski, sazdani na čvrstim etičkim principima uređenog društva u kome se tačno zna gde je komemesto i čime se ko bavi, i oni tajni, podzemni, kriminalni, karakteristični po proganjanjima,prevarama, ucenama, otimanjima... Ta dva sveta danas su se odjednom ukrstila, udarila u ovomtužnom i strašnom vremenu u kome živimo. Vremenu za koje se veruje da će brzo proći, ali je tavera, a zatim nada, sve tanja i dalja.Bar je beogradski aerodrom ponovo otvoren.Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. oktobar 1994.Socijalistički nacionalizamNisam odmah shvatio genezu njihove mržnje ni zato što smo se mi, socijalisti, bili opredelili zakontinuitet jedne neimarske politke, politike koja je Srbiju i Jugoslaviju iz statusa siromašne agrarnezemlje dovela u rang razvijenih evropskih i svetskih država, politike koja je zadivljujuće uspešnorazrešila višenacionalno pitanje, rad, penzije, zdrastvo, školstvo, kulturu..., pa u predratnim srpskimgradovima nije bilo ni po deset kuća sa vodovodom i engleskim klozetima, a sada... stotine hiljada imiliona higijenskih novih stanova, škola, fakulteta, bolnica; vekovima nepokrivene i rušene svetinjepo srpskim manastirima, sada su pokrivene, restaurisane, konzervisane, podignut je ogroman brojfabrika, domova kulture, bazena za plivanje, sportskih terena, institucija države, intenzivno jerađeno na podizanju nivoa dostojanstva života naših građana, a sada za nama, prirodnimnastavljačima ovog graditeljskog puta, neki masni odrpanci drsko i preteće uzvikuju: 'Bandocrvena'.Kada je ovo napisano - pre 40-50 godina? Ne, upravo oktobra 1994, zgodom proslaveoslobođenja/okupacije (kako je kome prihvatljivije i razumljivije) Beograda i Zemuna, na otvararnjujedne izložbe, a pred budnim okom vodećeg komunističkog ideologa treće Jugoslavije, izgovorio je(bivši ministar kulture) Miodrag Đukić. Izgleda da je tek danas jasno vidljivo šta se događa sanašom vrhunskom kulturom i umetnošću kada su u ovom narodu ministrovale i ovakve intelektualnei moralne veličine i kulturni radnici.Posleratna srpska umetnost razvijala se ili degenerisala pod ideološkom dogmom socijalističkogrealizma da bi naglo oslobođena sa najvišeg mesta gotovo preko noći uletela u jedan drugi opresivnimodel - socijalistički estetizam. Najnovije dostignuće idejno budnih umetnika, i levog i desnogporekla a zajedničkog preduzeća, moglo bi se nazvati socijalistički nacionalizam. Ko bi pomislio dase tako dobro u jednu sintagmu mogu složiti ova dva, prema izvornim definicijama, kontradiktornapojma. Nekoliko godina već gledamo provalu jedne otužne nacionalističke i kič-umetničke euforijekojoj su mnogi vodeći kvazikulturni radnici dali veliki doprinos. A sada sledi uzvraćanje ideološkogudarca (čiju smo bukvalnu najavu videli kao blic-meč Kusturica vs. Pajkić). Socijalizma seočigledno ne možemo otarasiti, ali nam se u međuvremenu zapatio i nacionalizam (makar isocijalistički) koji će u ovoj paradoksalnoj kombinaciji zasigurno potrajati, budući da smo upoznalivelike mogućnosti mnogobrojnih pretvaranja njihovih vodećih protagonista.Oktobar je mesec velikih kulturnih manifestacija: Sajam knjiga i Oktobarski salon, nekada potpunou službi obeležavanja godišnjice oslobođenja/okupacije, danas su novi pokušaji afirmacije istinskekulture i stvaralaštva. Jedno subkulturno područje palo nam je u oči - diksusija povodom


(zlo)upotrebe Belog anđela u propagandne i komercijalne svrhe. Tribina o ovoj temi organizovana jeizgleda samo zbog učestvovanja profesora univerziteta, naravno onih obezvlašćenih koji mogu samoda iskažu negodovanje; oni drugi, ovlašćeni, zapravo, grade svoj društveni uticaj na upravo takvom,za kulturu pogubnom načinu upotrebe srpske baštine. A o ličnim komercijalnim efektima i da negovorimo.Započela se izgleda velika polemika oko prestonih mozaika koje je za Žičku crkvu uradio MladenSrbinović. Još jedna golema i teška tema za naše današnje uzavrele strasti i prepletene interese.Setimo se načas ne tako davnih sporenja oko krsta na kupoli Hrama sv. Save koje je kao svojeposlednje delo uradio Nebojša Mitrić, i žiovopisa voždovačke crkve Milića od Mačve. Začetakpolemike o pravoslavnosti srpske umetnosti u istoriografiji kao tema traje vek i po - 1854. godineobjavljen je tekst koji kao ilustraciju ove teme dajemo u Reprintu. Nagađamo da će se i ova vrstaneophodnog raspravljanja o temeljnim i ozbiljnim stručnim pitanjima danas svesti zapravo na opštemesto - socijalistički nacionalizam.Vreme umetnosti, br. 3, Vreme, 21. novembar 1994.Napred u 1945?Mnogi se zabrinuto pitaju, i oni pozvani iz politike, ekonomije, "teških" državničkih poslova, i onimanje pozvani, ali ne i manje saučesnici, na izmaku ove godine, šta nas očekuje u sledećoj? Nisu(pre)daleko od istine, možda, oni koji tvrde da su poslednjih nekoliko godina jaki retrogradni procesiu našem društvu, naročito na ideološkom planu. No, kod ovakvih procenitelja moguće je uočiti dvegrupe: optimisti kažu da u 1945. ulazimo na prirodni način, od 1. januara, dok pesimisti ukazuju dase u tu dodinu ulazi ali od 31. decembra, što će reći da se kretanje nastavlja prema 1944, '43, '42. itd.Kako se simptomi ovakvog razvoja mogu čitati na planu likovne umetnosti i njene teorije? Uprošlom broju "Vremena umetnosti" ukazali smo na jedan vrući prokomunistički govor na otvaranjuumetničke izložbe povodom pola veka "oslobođenog" Zemuna, koji sa tom izložbom nije imaoblage veze, ali je upotpunjavao opšte nastojanje da se nastavi sa obeležvanjem ideoloških datuma.Tako je i drugi važan datum u istoriji Srba - 29. novembar, proslavljen uprkos svim upozorenjima,čak i zdravoj pameti koja se uzaludno odupirala ovakvim avetinjskim svečanostima i simbolima. Unešto izmenjenoj ikonografiji, sa sve manje crvene boje, koju danas postepeno zamenjuje, čak i nalevici, plava, intenzivno deluju mnoge komunističke frakcije, očigledno se spremajući da sedomognu vlasti makar i na dozvoljen način, i izvedu nas na nekakav "treći" put.Upravo u 150. godišnjici Narodnog muzeja, u jednoj njegovoj publikaciji možemo pročitati isledeće: "Najtragičniji dani naše najstarije muzejske kuće teku od trenutka kada je knez PavleKarađorđević postao namesnik". Da se podsetimo, radi se o onom knezu Pavlu koji je posedovaoizuzetno vrednu kolekciju slika strane umetnosti i koju je poklonio Narodnom muzeju nameravajućida ih zajedno onim srpske i jugoslovenske umetnosti izloži u jednom novom, upravo prvom Muzejusavremene umetnosti kod nas. Dakle, nastojanje da se srpska umetnost istražuje i prikaže sasvetskim modernim stvaralaštvom danas se smatra tragičnim, a upravo je kod lokalista to znakfrustracije, stručnog besmisla, duhovne skučenosti. Naravno, trebalo bi izbaciti kolekciju evropskemoderne umetnosti - ukoliko je moguće zajedno sa kustosom, i hrabro stati na "treći put" bezistorijske memorije, bez evropskog porekla, bez pameti. Srećna Vam 1945!U ovom broju skrećemo pažnju na još jednu veliku, ovoga puta, međunarodnu izložbu - 3. bijenalegrafike, koja se snažno uputila prema velikim i uticajnim internacionalnim likovnim smotrama.Tema broja je i stanje u našoj muzeologiji. Tu je ukazano i na činjenicu da je, za razliku odprosvećenih naroda koji su od dvorova pravili muzeje, naš originalni doprinos upravo suprotan: odMuzeja kneza Pavla napravljen je dvor - Predsedništvo Srbije. Mnoga pitanja naše kritke i teorijeumetnosti još uvej nas muče, mada su u mnogobrojnim prilikama pokretana i vrlo uspešnoobrazlagana. Tako se vrlo često, gotovo bez prekida spotičemo čak i oko toga gde je mestosavremenoj umetnosti - u istoriji i tradiciji, ili u plastičnim fenomenima modernog izraza. Jedan odvažnijih odgovora jeste svakako i onaj koji objavljujemo na kraju, a dao ga je Petar Dobrović"Povodom izložbe jugoslovenskih umetnika u Parizu 1919. g.", gde se kaže i sledeće: "Ozbiljnoupozorujem naše umetnike, da je cilj umetnosti priroda, a da je jezik vajarev forma, slikarev boja.Ne anegdote, ne istoriju, nego prirodu. Varijacije, prostor, svetlost, boja, forma, ukopčavanjepredmeta jedan u drugi, to je cilj likovne umetnosti, a ne Jug Bogdan".Do 1919. godine, kada je ovo napisano, imamo još vremena.


Vreme umetnosti, br. 4, Vreme, 19. decembar 1994.Godina novokomponovanog užasaLoše je počelo. Istovremeno je "Slobodna Dalmacija" objavila tjeralicu za hrvatskimpetokolonaškim novinarima kada je Božićna "Duga" objavila već famozni dnevnik u kome se bacakletva na potomke onih (još se ne zna koji su!) što su primajući stranu pomoć izdali - koga? Valjdavladajuću porodicu ili poredak? Da nije sve opasnije bilo bi zabavno, jer se, kako vidimo, moglodogoditi da se u hrvatskom dnevniku objave dnevnički pabirci vodećeg komunističkog ideologaMiloševićeve Jugoslavije, a za uzvrat, kao bratsku pomoć, beogradski dvotjednik ili možda čak idnevnik sa naslovom "Večernje novosti", objave hadezeovsku poternicu za izdajničkim tiskom -pogotovo onim srpskog podrijetla i staništa.Protekla godina je, što se kulture tiče, pokatkad bivala u znaku borbe protiv novokomponovanog(kič) haosa, tekuća će shodno najavi biti godina novokomponovanog (ideološkog) užasa. Znači da ćese već začeti trend nastaviti, znači da će do sada učinjene štete (od vrhunskih nacionalnih institucijakulture do individualnog stvaralaštva) biti još veće. Posle dominacije, uglavnom esktremnih desnihideologija, usledio je udar sa leve strane i u tom znaku, sva je prilika, proteći će naredni period.Nakon pritužbe Hrvatske da su iz zapadne Slavonije u Srbiju na početku rata evakuisani uz srpskeumetničke predmete i hrvatski, odnosno katolički, došao je i jedan vrlo neprijatan pritisak naprofesionalno udruženje zaštitara koje se ovim problemom nije bavilo - što nije tačno. A da bi se ovavrlo kompromitujuća stvar po stručna udruženja (istoričara umetnosti, muzealaca) dovela do stanjajeste, i do nečije lične odgovornosti, moraće se najzad oglasiti svi pozvani: od države do pojedinacakoji su voljno/nevoljno u ovome učestvovali.Godišnji rezime zbivanja u likovnim umetnostima zapravo je dvojak, kao i naši životi, teče u dveparalelne kategorije. Pored izrazito loših pojava poput nekih izložbi u Narodnom muzeju (koji jeobeležio 150 godina postojanja) i Muzeja savremene umetnosti, poplave privatnih galerija od kojihje većina nažalost odlučila da se uključi u kampanju za novokomponovani kič, obavljeni su i onidrugi, veoma značajni poslovi. Tako je početkom godine ustanovljena nagrada za likovnu kritikukoja nosi ime "Lazar Trifunović" (a prvi njen dobitnik je naš kolumnista Mileta Prodanović),beogradski Bijenale grafike postao je internacionalni, Muzej savremene umetnosti dobio je velikilegat Miodraga B. Protića, objavljene su brojne monografije umetnika (Miće Popovića, AleksandraCvetkovića, Vere Božičković-Popović itd.). Ali, svakako najvažniji događaj, koji bi za duže vremetrebao da utiče na vitalni deo jugoslovenskog stvaralaštva, jeste otvaranje Soros centra za savremenuumetnost u Beogradu (deo njihovog godišnjeg izveštaja naći ćete u ovom broju).U ovom broju je i intervju sa Darijom Kačić, umetnicom koja pripada sve manjem broju našihumetnika koji su uspeli - uglavnom ličnim kontaktima, da ostanu prisutni na evropskoj umetničkojsceni; Aktuelnosti su dale veći prostor pitanju radova Mladena Srbinovića u Žiči, a tu su i ostaleuobičajene rubrike. U Reprintu je novinski članak iz "Politike" 1906. godine Branislava Nušića opoznatom radu Petra Ubavkića "Takovski ustanak" (čiji se fragmenti danas čuvaju u Narodnommuzeju) koji po stilu dosada odudara od uobičajenih tekstova koje smo dosada objavljivali. A kakoje januar zapravo mesec praznika i pošto smo broj započeli crnim slutnjama, želeli smo da završimona nušićevski način, praznično i veselo. Uprkos svemu.Vreme umetnosti, br. 5, Vreme, 16. januar 1995.Ratna muzeologijaZanimljiv je sastav nove jugoslovenske komisije za UNESCO - među članovima našao se i jedanmuzejski savetnik, koji se pored ostalog proslavio i uspešnom borbom protiv svekolike antisrpskezavere koju je čak pronalazio i u institucijama poput UNESCO-a. Naše kadrovske kuhinje obeležavaili totalna ignorancija, ili totalni bezobrazluk. Beogradom se naglo pronela vest da se sprema smenanačelu srpskog Ministarstva kulture. Razumljivo je, jer ako ne na obe noge, ono barem na jednom seu JUL moraju naći oni koji brimu o idejnom stanju nacije - pre svih ministarstva obrazovanja,informisanja i kulture. Jugoslovenska Elena Čaušesku (sličnost nije samo u naučnim i akademskimtitulama), za razliku od ideologa koji zaludno sede u opozicionim partijama, očigledno se gubi


vreme. Ispod takvog idejnog pokrova odvijala se i nedavna revija kineskog filma, koja je uznekoliko zapadnoevropskih koprodukcija netačno nazvana FEST. Burno započeta i naglo prekinuta(očigledmo iz unutarpartijskih razloga) javna rasprava bivšeg ministra Đukića i sadašnjeg direktoraBerčeka začas je ukazala na stvarni sukob interesa u vladajućoj koalciji (SPS-JUL). Slično pismo senestrpljivo očekuje i u Muzeju savremene umetnosti (podsetnik: tadašnji ministar kulture Đukić je uistom paketu svoje kafanske ortake postavio za direktore Narodnog pozorišta i Muzeja).U očekivaju izvešataja Kristofa fon Inhofa, delagata Evropskog saveta koji je boravio u Beogradu,Novom Sadu i Vukovaru zbog pritužbi Hrvatske oko načina zaštite i evakuacije kulturnih dobara izSlavonije u Jugoslaviju tokom rata 1991/92. prilika je da se pokrene i pitanje zaštite samih srpskihumetničkih spomenika - ne samo na ratom ugroženim područijima.Zaista je lepo i za pohvalu što Ministarstvo kulture Srbije ulaže velika sredstva za zaštitu srpskihsrednjovekovnih manastira (što mu je svakako i osnovni posao), ali šta je, recimo, sa srpskomumetnošću 18. i 19. veka koja se velikim delom nalazi i na teritoriji Slavonije? Pa ako je državapokazala eventualnu nezainteresovanost, iznenađenje je da je još gore postupila Srpska pravoslavnacrkva (kojoj pripada najmanje 90 odsto srpskih kulturnih dobara sa toga područja). Doduše, u njenojorganizaciji, delom od države, a znatno većim delom od priloga emigracije, prikupljena su velikasredstva upravo za zaštitu crkvenih objekata i predmeta. Međutim, prema onome što crkva zapravosada čini sa ovim novcem neće se spasiti ništa, ili, pak, vrlo malo - osnovni cilj je, zapravo,izgradnja novih crkava na "oslobođenim teritorijama", dakako u srpsko-vizantijskom stilu, koji jeodjednom postao veoma popularan kod Justinovih učenika, Štaviše, javlja se jedan zaista novifenomen: zastrašujuće nipodaštavanje srpske barokne umetnosti, od crkvene arhitekture i ikonostasado slikarsta, čiji se najznačajniji primerci nalaze na teritoriji Slavonije i Vojvodine. Saglasno ovomeje mišljenje danas već sasvim oficijelno u krugovima crkvenih velikodostojnika, kako je srpskibarok neprirodno telo u srpskoj umetnosti; on je zapadno-katolički uvoz koji uništava zdraviorganizam srpske vizantijske duhovne i umetničke tradicije. Kako je navedeno: "Ne može da se(pravoslavna) duša moli Bogu pred (katoličkim) ikonostasom". Malo poznati primeri za širu javnostpostaju sve mnogobrojniji: preslikavanje crkava, izbacivanje ikonstasa iz crkava i naručivanje novih(trenutno se 56 crkava prerađuje, obnavlja ili gradi u novom stilu), a iskazana je namera da se čak imanastir Bođani - letnja rezidencija bačkog episkopa, poruši zbog svog baroknog izgleda!Primetno je da se srpski nacionalni jastrebovi, poput poznatih slikara, istoričara umetnosti ieksperata za ovu umetnost, ne oglašavaju zbog ovakvog "autogenocida", kako sami vole da kažu. Iliih upravo ova nacionalna zadaća zanima samo do nivoa efektne antihrvatske propagande. Sva jeprilika sa se rešavanje zapuštenih nacionalnih poslova odvija nekim drugim redosledom imetodologijom. Prema dosadašnjim postignućima, krajnji cilj je već sasvim vidljiv.Vreme umetnosti, br. 6, Vreme, 27. februar 1995.Ugao gledanja"Promenite ugao gledanja" jedan je slogana započete kampanje Ministarstva kulture Srbije podnazivom "1995. godina kulture". Sa očiglednim neuspehom završila se prošlogodišnja akcija istogMinistarstva protiv "novokomponovanog haosa", jer upravo isti kulturnački stratezi nikako dashvate neophodnost promene nekih od osnovnih uzroka koji su doveli do duboke institucionalnekrize kulture i stvaralaštva u nivou državne brige i podrške.Karakteristično je da su već u prvoj nedelji pokrenute kampanje usledili neki evidentno negativnidogađaji: donet je novi propis o deviznom poslovanju u zemlji, koji je smesta zaustavio ionakominimalni uvoz stranih časopisa i knjiga čime smo sebe gurnuli u još veću izolaciju, samiprimenjujući rigoroznije sankcije od onih koje su nam Ujedninjene nacije propisale; zatim, štrajkBaleta Narodnog pozorišta zbog stanja u ovoj kući za koji je Ministarstvo iz samo njemu znanihrazloga nezainteresovano; najzad, krajnje primitivno samoproglašavanje jugoslovenskogpredstavnika za venecijanski Bijenale, koji je aminovano sa vrha vlasti, te naknadno određivanjeinstitucije koja će realizovati ovaj posao i komesara izložbe, što je upravo obrnut redosled poteza,prvi put od kada se iz Beograda šalju učesnici na ovu najvažniju likovnu smotru u svetu. Na šta oviprimeri ukazuju?Najpre, da je stanje u vrhunskim nacionalnim institucijama kulture, onima za koje neposrednoodgovara Ministarstvo kulture, upravo zapušteno do nedozvoljenog stepena: i to u svim segmentima- programskom, kadrovskom, finasijskom. U nekim slučajevima, čelnici tih institucija su laici, koji


jedva da razumeju šta je osnovna delatnost kuća u koje su dovedeni (primera radi, Muzej savremeneumetnosti je u novom Zakonu o kulturi izgubio dosadašnju matičnost za likovnu umetnost XX veka,i ovaj propust će savremeno stvaralaštvo za duži period umnogome unazaditi). Direktori ovih kućasu već i do sada pokazivali krajnje nipodaštavanje čak izvršnih odluka sudova (što istovremenopokazuje i o kakvom je obliku pravne države ovde reč).Zaista je vreme da prestanemo da se zavaravamo: stvarna promena stanja u našoj kulturi iozbiljnom stvaralaštvu moguća je tek kada ministar kulture odredi svoj položaj i ostanak na tommestu sa materijalnim poboljšanjem stanja u kulturi, a to znači sa povećanjem svog budžeta. Dakle,kada budemo čuli da je ministar kulture zatražio ozbiljno povećavanje izdvajanja za kulturu u okvirudržavnog budžeta, odnosno pozicioniranje na znatno bolje mesto od sadašnjeg, prilika je da se možeračunati na stvarno potiskivanje kiča, neukusa i šunda iz oblasti kulture. To je upravo i osnovnostrategijsko pitanje: da li država Srbija računa na usluge kulture i vrhunskog stvaralaštva upredstojećem mukotrpnom povratku na svetsku (umetničku) scenu. Ukoliko je odgovor "da" -molim lepo: to izvesno košta i to se neizbežno mora platiti. U svakom drugom slučaju odgovor napstavljeno pitanje je jasno ne. Sa ovime je tesno povezano i donošenje drugih sistemskih zakona(već pomeniti Zakon o deviznom poslovanju), pri čemu je neophodno unapred predvideti efekte, atime se odrediti i prema stepenu potreba i želja na društvenom i državnom nivou - odnosno premastrategiji definisanja nacionalnih potreba i aspiracija. Ovo bi svakako bilo efikasnije delovanje akose zna cilj, nego utvrđivanje "u čijim džepovima zveckaju Sorosevi novci?", što je postala još jednalažno-patriotska disciplina u ovom delikatnom trenutku između rata i mira. Uostalom, i dilemaosiromašena kultura ili osorošena kultura je lažna. Dakle, promena ugla gledanja ne odnosi se naone na koje Ministarstvo misli u ovoj kampanji - na potrošače kulturnih i onih drugih proizvoda, većna stratege, kreatore glavnih poteza u kulturi u osnovnom društvenom, nacionalnom i državnomtoku. Spreman sam da verujem samo u parolu: "Mi smo promenili ugao gledanja - Ministarstvokulture Srbije".Vreme umetnosti, br. 7, Vreme, 27. mart 1995.Sezona obmanaMalo je postojećih ozbiljnih problema, potrebni su nam još i izmišljeni slučajevi, afere, lažniumetnici, lažne umetnosti u već nedozvoljeno proširenom polju srpske kulture. I umesto da paralelnisvetovi ostanu paralelni, odvija se snažno prodiranje iz jednog u drugi, iz neznanja u znanje, iznekulture u kulturu, iz obmana i prevara u seriozno stavaralaštvo. Najzanimljivije od svega jeste tošto se dokoni i bogati na ovaj način zabavljaju huškajući neke umetničke kritičare plaćenike nadesetak profesora univerziteta, doktora i magistara nauka, galerista, muzealaca... Toliko nam dobroide u svim oblastima, da se zaista možemo i neprimereno zabavljati.Očigledno je da smo u sezoni laznih političara, lažnih ideologa, lažnih vođa, lažnih biznismena,lažnih vernika, lažnih patriota, pa zašto se onda ne bi u "godini kuture" pojavili i lažni slikari, lažnigaleristi, lažni kritičari, estradni pijanisti, estradni aukcionari... lažne galerije, lažni festivali, lažneinstitucije kulture itd.U ovom broju, na naslovnoj strani, objavljena je ilustracija jednog umetničkog dela postavljenog uNarodnom muzrj, koje je izazvalo nervoznu reakciju u javnosti, naročito u medijima ionako sklonimproizvođenju afera, senzacija, atrakcija... No, ovo bi se svakako završilo na nivou plaćenih oglasa,ugroženih ambicija, poljuljanih sujeta, da nisu počeli da se javljaju za reč i neki kritičari koji bi daopravdaju i objasne ono što nije moguće opravdati i objasniti. O pitanjima lažne umetnosti predlažese i razgovor dve tobože "zaraćene" strane: naci-patriota i evro-pacifista. Prvi su i nadalje uintenzivnom nastupu, drugi su u sve većoj institucionalnoj i konceptualnoj krizi i izolaciji.Sezona obmana poput virusne epidemije zahvatila je poveći prostor, čak i unutar kulture gdeobmanama, lažima i prevarama nije mesto.Nedavno je Fond Demokratskog centra organizovao raspravu na temu mesta i uloge kulture unašem društvu danas, gde su se čula dobra i učena saopštenja, od kojih, međutim, kao ni do sada,neće biti vajde. Zašto? Još jednom su se istomišljenici sastali i zaključili da se o svemu slažu! Kaopo onoj tradicionalnoj, oni drumom, a obmanjivači i prodavci magle šumom. Jedan od ozbiljnijihrazloga zašto je ukupno kulturno stanje nacije ovakvo nalazi se i u činjenici da se ugledni i ozbiljnistvaraoci, teoretičari kulture, učesnici u složenom umetničkom sistemu još uvek nalaze u"disidentskom stanju". Dakle, u pasivnoj, podređenoj poziciji koja, pre svega, odgovara vlastima,


kakav je bio slučaj sa pređašnjim političkim stanjem, a danas sa sve većim brojem nekvalifikovanih,te nemoralnih spodoba. Neophodno je izaći iz ovakv pozicije u aktivno stanje, u vrlo intenzivan ividljiv otpor koji će uvek i svuda na različite načine reagovati na konkretne antikulturne pojave,događaje, procese. Prvi korak u ovom pravcu bio bi početak javnog lobiranja u korist stvarne kulturei seriozne umetnosti. Mnogobrojni otvoreni, opštepoznati pritisci na ličnosti i institucije od kojihzavise kulturni tokovi u jugoslovenskom društvu možda bi bili pravi povodi i razlozi da se zaokretizvede efektno i efikasno. Time bi se svakako skratila i ova sezana obmana.Vreme umetnosti, br. 8, Vreme, 24. april 1995.Pokret otporaBeograd je sigurno veliki doprinos dao savremenom urbanizmu i to u onom njegovom slavnompoglavlju koje će biti nazvano - vandalizam. Jedna od naših značajnih nacionalnih specijalnosti kojasve više dolazi do izražaja je i naročita sposobnost da uobičajene i opšte prihvaćene standarde, usvim oblastima javnog života bez izuzetka, izvrnemo ruglu i od njih načinimo neumesne karikature.Ovo pravilo danas važi za svaku vrstu ophođenja u društvu: od visoke politike (što se vidi u načinuponašanja vodećih stranaka, u načinu njihovog delovanja u parlamentima, u prezentaciji političkihideja na medijima itd.), pa sve do specifičnog područja ovakog organizovanog, civilizovanogdruštva kakvo je urbanizam.Ono što se danas u poslovima grada čini ravno je kataklizmi. Ako se prisetimo šta je pre samonekoliko godina pisano i govoreno o načinu gradnje i izgledu Kaluđerice (što je tada okarakterisanokao ruglo, civilizacijski sunovrat, arhitektonska i svaka druga sramota), a danas se polako ta vrstapredurbanog menatliteta seli u elitna beogradska naselja kakvo je na primer Dedinje koje sigurnopoprima izgled Kaluđerice. Ovaj vandalski napad registrovan je i u samom gradskom jezgru -napotezu Kalemegdan-Slavija; duž "grede" podignuto je u poslednje vreme toliko mnogostrukoproblematičnih, neprirodno velikih arhitektonskih zdanja da je izgled glavne trgovačke ulice znatnonarušen. Dorćol je takođe velikim delom unakažen, dorćolska padina preživljava teške udarce, naSlaviji već duže vreme zjape 3-4 kratera kao da je sada 45. a ne 95. godina. Na red je došla iTerazijska padina, dakle mesto koje do sada nije usudio da napadne do ovih vandala - parku koji jeomogućavao direktnu vizuru prema zapadnom delu grada, podižu se zgrade monstrumi koje izgledaniko nije odobrio, ali je zato sigurno neko uzeo novac. (Kada je šezdesetih godina na početkuUžičke ulice podignuta nova Kardeljeva vila, takođe u samom Topčiderskom parku, tadašnjakulturna javnost Beograda više se uzrujala nego zbog ovih najnovij primera).Serija izložbi Srba-patriota koja se već nekoliko godina priređuje u Narodnom muzeju u Beogradu,upravo u toku izložba Miće Trnavca, biće prekinuta na osnovu tačke procene, koja je doduše važila ina njenom početku, da toj vrsti umetnika, uz sva uvažavanja, nije mesto u našoj glavnoj muzejskojinstituciji. Već se pribojavamo da se slično, neadekvatno mesto uskoro pronaći jer neverujemo da suse oni koji su smislili taj koncept u međuvremenu predomislili. Slutimo da će izbor pasti na Muzejsavremene umetnosti.Udruženja likovnih umetnika (ULUS, ULUPUDS) započeli su a bogme i priveli kraju, poslove okopreuzimanja Oktobarskog salona. Pored niza jesenjih, prolećnih, majskih i drugih udruženjskihizložbi, koje više nikog živog nezanimaju, ostalo je da se promeni koncepcija još samo Oktobarskogsalona koji upravo u ovih nekoliko poslednjih godina pokazuje svoje najbolje osobine i optimalnemogućnosti u domenu velikih revijalnih izložbi. I mesto da se bave sve ugroženijim profesionalnim iegzistencijalnim statusom svojih članova (koji je ozbiljno narušen po svim pitanjima - od radnogprostora i ateljea, do socijalnog osiguranja, radnog staža, poreza i vrednovanja), ova udruženja sebave onim što im svakako nije posao - izlagačkom politikom glavnih umetničkih manifestacija ivodećih umetničkih institucija. Zanimljivo je i to da su najagilniji zagovornici ovakvih shvatanjaupravo oni umetnici koji se i ne bave umetnošću, poznati i večiti rukovodioci, kulturtregeri kojivlastiti nedostatak kreativne volje kompemzuju izraženom voljom vladanja u oblastima za koje nitisu kvalifikovani niti ovlašćeni. Ovakav slučaj društvenog aktivizma imali smo samo jednom,neposredno posle Drugog svetskog rata kada su ovima slični stvaraoci sa pištoljima dolazili naizložbe pred otvaranje i tada, na licu mesta obavljali cenzuru šta se sme izlagati, a šta ne. Još sasvimmalo treba d se ovakva situacija ponovi - ukoliko se ne uspostavi jedan otvoren pokret otporaovakvom krajnje zabrinjavajućem trendu u vrhunskoj kulturi.


Beorama, br. 3, juni, 1995.Pobrkani pojmoviKakvo je stanje simptom po kome nagradu koja nosi ime značajnog srpskog socijaliste dobijepublicista - značajni srpski fašista? Manje je nerazumljivo što je, uprkos totalnoj političkojrazličitosti, laureat izgleda spreman da u odnosu na vlastite stavove primi ovu za njega"kompromitujuću" nagradu; paradoksalno je da je žiri (neobjavljenog sastava) uspeo da baš ovakvuodluku iznađe. Zbilja, ko su ti "neobavešteni" ocenjivači, društveni i politički radnici koji očiglednoni malo ne brine činjenica da javno čine neopisane gluposti.No, ako ne znamo cenjena imena ovih štetočina, neka druga znamo. Postoji u Beogradu već duževreme, upravo od pojave konceptualne umetnosti sedamdesetih, jedna grupa uticajnih, veomapoznatih kritičara koja još nije savladala ni osnovne pojmove iz savremene umetnosti. Tako se jedanpenzionisani umetnički kritičar u svom nedavno objavljenom tekstu rve sa pojmom "novafiguracija" uguravajući u njega autora koji se silno trudi da pobegne upravo iz takve stilskeodrednice, ili poznati estradni istoričar umetnosti nikako da se izbori sa terminom "bad painting"čineći lošu uslugu slikaru - čistom predstavniku ekspresionističkog shvatanja, ili jedan kritičarplaćenikkoji u odrednicu "nova predmetnost" gura poznatog beogradskog lažnog slikara. Dalje,glavna srpska smotra likovne umtnosti dobila je Upravni odbor u kome nema nijednog kritičarasavremene umetnosti što je naravno neophodni uslov da bi se i ova izložba svela na meruispodprosečnosti - što bi i mogao biti cilj nekih uticajnih umetnika - društvenih aktivista (koji sudabome svesni vrednosti vlastitih dela), ali oni koji tu jedvaprosečnu izložbu treba da plate (recimosumom od 400.000 dinara) ne mogu imati mirnu savest zbog neopravdanog trošenja tolikog novca.Postavlja se i pitanje šta je Margit Savović radila u Veneciji? Prema izveštajima naše štampe ona jeotvorila izložbu (ostalo je nejasno da li samo naš paviljon ili Bijenale), susrela se sa više od 2000važnih ličnosti iz sveta umetnosti, odnekud je saznala da se Jugoslovenski paviljon našao medjučetiri najznačajnija. Ovakav učinak bi bio opravdan da je tačan: niti je ona otvorila našu izložbu(koja je protekla bez informacija za novinare, bez fotografija, bez pozivnica, bez koktela), niti se onazna sa ijednim od važnih ljudi današnjeg umetničkog sistema, niti je Jugoslovenski paviljon međučetiri najzapaženija. Za trošak njenog nepotrebnog boravka u Veneciji (i njene pratnje) mogao senapaviti makar minikoktel, mogla se uraditi makar skromna propaganda na licu mesta, mogla seuraditi specijalna pozivnica makar za mali broj ljudi, moglo se dosta toga uraditi. Ali, kako smo kaonacija dozlaboga raspušteni i neodgovorni - drugo se sem naopakog arčenja ionako nedovoljnihsredstava izgleda ne može ni očekivati.Prola "mir bez aletnative" polako poprima gotovo preteće oblike. Taman onakve da je čak i mladimsrpskim socijalistima sa podozrenjem ocenjen zahtev za prijem u socijalističku omladinskuinternacionalu (poput njihovih starijih kolega iz iste stranke). Zato, pak, na unutrašnjem planu julskaakcija koja je u toku sa velikim uspehom mobiliše mlade i pametne - poznato je da je to pravainvesticija u budućnost ove zemlje - ma kako da se ona tada bude zvala. I sve bi možda to i bilouredu kada bi se otarasili svoga ideološkog nasleđa koje dobrano kompromituje sam pokret. Bezobzira, njihova tiha revolucija teče i dugoročno gledajući, uspostavlja čvrste korene.Jedno od opterećenja prošlih vremena je često prevelika sličnost levičarskih i desničarskih pogledaoko nekih važnih ideja savremenog sveta. Na primer, identičan je odnos komunista i fašista premaevropskom liberalzmu i demokratskim tradicijama, prema zapadnoevropskoj civilizaciji, premamodernoj umetnosti. Kada se danas čitaju predratne kritike jugoslovenske umetnosti XX veka,gotovo da ne možete da razlučite ko ih piše - oni sa komunističkim idejama ili oni sa fašističkim.Identična se situacija i danas stvara - čak je moguće ovaj proces pratiti, što je zaista novost i velikoiznenađenje, u jednom istom časopisu - u "Dugi" koja je dopola komunistička a odpola fašistička.Neće biti da se baš toliko mogu pobrkati pojmovi. Pre je u pitanju svesno unošenje konfuzije kojana duži rok treba da otvori prostor za nesmetano delovanje idejnih, odnosno, političkih profitera.Beorama, br. 4-5, juli-avgust, 1995.Srpski kopernikanski obratPrema najavama, izgleda da smo negde oko sredine akcije TV Nebojša Glišić (Drugi program RTS,


poslednjeg ponedeljka u mesecu) pod nazivom koji je u svakoj epizodi pomalo menjan, a unajnovijoj verziji glasi "Izbor naj (?) spskog slikara s kraja XX veka", pa je ta vremenska odrednicapomerana ka sredini stoleća, da bi u poslednjoj varijanti, zahvaljujući zadnjem gostu – kritičaru, bilaproširena na ceo ovaj vek. I zašto, pitam se, uopšte ograničavati; verujem da će stručnjaci za XVIII iXIX vek već istaći adekvatne kandidate za ovo takmičenje, i tako sve do Mihaila Astrape (kraj XIII ipočetak XIV veka, čija su glavna dela freske u Gračanici, Studenici, Starom Nagoričanu itd.).Neoprezni Glišić je imao povesnu šansu da bira srpskog slikara milenijuma, a ne za tričavihdvadeset, pedeset, sto godina.Zanimljivost ove akcije višestruko je povećana i time što su se na nekim listama kritičara pojavili iautori koji ni u najslobodnijim popisima ne bi ušli među 15.000 umetnika, a ne 15 ili 16 kako jepropozicijama vrlo precizno predviđeno. Zabava se povećava i time da je odjednom nastala gužva navrhu (Mića Popović, Cuca Sokić, Zoran Pavlović), sa pretnjom da se poveća bar do cifre između 70i 120 najboljih srpskih slikara koji će ravnopravno stajati na samom vrhu. A o komercijalnimefektima i da ne govorimo koji će pogoditi spozore i organizatore ovog takmičenja. Oni valjdanajbolje reprezentuju naše novokomponovane mecene umetnosti, doduše nepoznate u ozbiljnomumetničkom svetu, a sa izrazitim sklonostima prema štetočinstvu i prevrtljivostima svake vrste.I to nije sve. Posebno je korisno što se organizator dosetio da preko "Večernjih novosti", saglasovima čitalaca i gledalaca načini i drugu rang listu, valjda najkomercijalnijih ili populističkinajprisutnijih slikara. A ako se uzme da primerak ovih novina košta 30 para, znači da se tričavihtrista dinara može pribaviti 1000 glasova i tako prosto, za male pare, uspeti se na sam tronvaskolikog srpskog slikarstva.A šta tek reći o mogućoj kladionici za najbolja srpska grla slikarstva - određene, realne prognozekod brokera već su ustanovljena. Ili, zašto na primer, slikari ne bi birali najboljeg kritičara što bi bioizričit doprinos srpske pameti svetskoj ostavštini za budućnost.Kada smo već ovde, nekako nam se čini da se kao nacija nalazimo na kopernikanskoj prekretnici:najzad će se i Srbima desiti da u miru dobiju ono što su izgubili u ratu. A to bi upravo bio epohalniobrat pri kraju ovog našeg krvavog veka i još krvavijeg milenijuma, a koja će sudbina, nadamo se,zaobići Glišićevo TV takmičenje.Beorama, br. 46, septembar, 1995.Teheran u BeograduNa šta me je podsetio poslednji miting ispred Američke ambasade u Beogradu? Na slične protestekoji su se sličnim povodima, ali sa istovetnom ikonografijom, parolama, izgledom i ponašanjemprisutnih održavali širom tzv. trećeg sveta, a svakako na najimpresivniji način u Teheranu ugodinama nakon Pahlavijinog svrgavanja. Razlika je eventualno u tome što tamo nisu govoriliknjiževnici već revolucionari, islamski fanatici. A to da neko ovde želi da liči na teheranske bule imuftije, nimalo mi ne smeta. Zgražavam se jedino nad činjenivom da suđenje liberalnom,evropskom Beogradu zakazuju upravo oni koje je isti taj Beograd "kruhom i ruhom" pomagao doksu robijali, prizivijaju se neki sudski procesi, valjda javni po ugledu na preke narodne sudove, kojemalomalo pa negde vidimo, onima koji su ozbiljno rizikovali policijska šikaniranja, najmanje, uposlenjem periodu Titove vladavine. Tu su nedostajali samo još onaj političar, takođe članknjiževničkog udruženja, takođe raniji rabijaš, takođe u to vreme pod velikom zaštitom liberalnog ievropskog Beograda, koji je pre godinu-dve pokazivao pištolj svojim nekadašnjim zaštitnicima, ionaj slikar i publicista, svojevremeno poklonik islamskog fundamentalizma u religiji, filozofiji iumetnosti, a danas isto tako fundamentalista, doduše pravoslavni i dežurni branilac vaskolikogsrpstva. Valjda i Srba. Pitam se, recimo, koliko su ova trojica-četvorica primili na stan i hranu onihunesrećenika iz kilometarskih izbegličkih kolona, budući da su ih zdušno podsticali na "pravednuborbu" protiv celog sveta.Obeležavanje 90-godišnjice Društva srpskih umetnika "Lada", sasvim u skladu sa ovolikomdugovećnošću, protiče u dvema izložbenim postavkama: u Narodnom muzeju sa podnaslovom"Pogled u prošlost", postavljeni su radovi njenih članova "koji su postali njena prošlost", i uUmetničkom paviljonu na Kalemegdanu, sa analognim naslovom "Pogled u aktuelnost", koja teškoda će izdržati zahteve svog vremena, a još manje kompeticiju sa pretečama. No, za potvrdu iliosporavanje ovakvog iskaza moraće se pričekati. Ono što je već sada jasno je da se, iz nerazumljivihraloga "Lada" gura u nacionalističke vode, i tradicionalističke koncepcije u umetnosti. Tekst u


katalogu ove izložbe vrvi od mnogih "iskrenih i nepokolebljvih vera u svoj narod", "borbe za istinu ipravdu", "veličanje slavne prošlosti", "dokazivanje identite srpskog naroda", "povezivanje antičke inacionalne lepote sa savremenim izrazom" itd, čime se želi dokazati neka njena navodna, mnogoizražena nacionalna budnost - za dom spremnost!, kako bi rekla naša slavenska braća Hrvati. Samoje još jednom u dugoj istoriji "Lade" pisano na isti način: da je za umetnost neophodno "stupanje ukorak sa razvojem narodnog duha", ili kako je "svuda duh nacije bio prisutan, moćan i jak" i to upredgovoru kataloga "Ladine" izložbe iz 1940. godine Vinka Vitezice, našeg najboljeg primerakrajnje desničarske umetničke kritike sa nacionalisitičkih i fašističkih pozicija. Nakon 55 godina,opet se javlja isti fenomen iskrivljavanja smisla ovog društva koje je u članu II svog Pravilnika iz1909. godine zapisalo da je "Cilj društva: negovanje umetnost". Ništa više. Današnjimdopidivačima, počasnim članovima "Lade", ovo očigledno nije dovoljno. Drugo, neobjašnjivo je iiskrivljavanje "Ladinih" umetničkih stavova, odnosno njeno guranje u isključivo tradicionalističkeestetičke oblasti. Pa se na istom mestu kaže da članovi "Lade" nisu pripadali avangardnimpokretima, nego su bili pristalice negovanja tradicionalnog stvaralačkog postupka i izraza". Ovakvakonstatacija se odnosi, recimo i na Nadeždu Petrović, idejnog tvorca ovog Društva, koja je s jednestrane zagovarala i žestoko se tukla za principe integralnog jugoslovenstva na prostoru od Ljubljane,preko Zagreba i Beograda do Sofije, a takođe učestvovala u žučnoj raspravi o modernoj umetnosti,naravno braneći je od konzervativne kritike, koja je, gotovo ceo vek kasnije, opet imala potrebu dase razračunava sa novim pokretima u umetnosti. Uzgred, članovi "Lade" bili su još i DušanJovanović Đukin, najavangardniji srpski vajar u međuratnom razdoblju, ili pak Petar Lubarda, pionirapstraktnog slikarstva u posleratnoj Jugoslaviji - odlični primeri za tradicionalistička usmerenja u"Ladi"! Ovo je zapravo poziv da pogledate ove dve izložbe, uprkos pomenutim tekstualnimometanjima.Za kraj još jedan navod iz ovog kataloga: "Pominje se da u svetu nema ni jednog umetničkogudruženja koje toliko dugo traje kao Lada. Ali, i da ovo nije tačan podatak, uspeh je idevedesetogodišnje opstojavanje u srcu Srbije, u njenoj prestonici, znači u uslovima koji nikada nisubili pogodni za bilo šta što ima odrednicu srpsko". Baš tako: Beograd uz sav svoj kosmopolitizam,pokazivao je naročiti "animozitet" prema svemu srpskom. Teheranski pogled iz Beograda je izgledamnogo dublji, kada se čak i u ovako naivnim povodima može primetiti.Beorama, br. 47, oktobar, 1995.Značajna ostvarenjaOd brojnih kulturnih manifestacija, kojima je grad Beograd osnivač, dakle finansijer, poput BITEFa,BEMUS-a, FEST-a, na primer, izgleda da samo one koje se odnose na likovne umetnosti, bivajupolako prepuštene propasti te postaju svojevrsna gradska pastorčad. Samo što se se saznalo da gradviše ne želi da priređuje Trijenale likovnih umetnosti, koji je istovremeno osnovao kada i Oktobarskisalon, i koji je takođe prerastao u ozbiljnu i uglednu manifestaciju (do sada je u periodu 1961-1988.održano ukupno šest Trijenala), otvoren je 36. Oktobarski salon, koji se odjednom pokazao kaojedna mala, delimično dobra izložba, a ne velika, najvažnija za srpsku likovnu umetnost. Ovakvaocena proizašla je iz poređenja sa normom koja je postavljena u famoznoj, bezbroj puta pomenutojodredbi Pravilnika ove izložbe, koja kaže kako je "Oktobarski salon manifestacija značajnihostvarenja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti Srbije u protekle dve godine". Pitanje za svekoji učestvuju u koncipiranju i realizaciji Oktobarskog salona je kako doći do tih "značajnihostvarenja"?Kada je pre četiri-pet godina primećeno da Oktobarski salon zapada u još jednu od svojihpovremenih kriza (sećamo se takođe i jedne ranije vapijuće izjave Venije Vučinić Turinski kako na"Oktobarskom salon više niko ozbiljan ne izlaže"), koje su najžešće bile prouzrokovane različitimrazlozima uzdržavanja umetnika od učestvovanja na ovoj izložbi, razmišljalo se u stručnimkrugovima i kod organizatora o načinu uklanjanja razloga te apstinencije, odnosno prevazilaženjanjegove krize.Tada se smatralo da masovno i anonimno pozivanje umetnika preko javno objavljenog konkursanije dobro, jer umetnici u većini gube motivaciju da izlažu na tako koncipiranim i organizovanimvelikim izložbama -manifestacijama. Za sam izgled Oktobarskog salona manje je važno što se sveređe pojavljuju najveća imena naše likovne umetnosti iz najstarijih generacija. Od životnog interesza Salon je obezbeđivanje učešća srednjih i mladih generacija koje su nosioci novih i preovlađujućih


estetičkih i stilskih linija likovnog razvoja, dakle onih umetnika koji su autori upravo "značajnihostvarenja" u tom trenutku, i čija dela nadalje čine i stvarnu sliku zbivanja u srpskoj likovnojumetnosti, zbog čega se uostalom i priređuje Oktobarski salon. I tada je odlučeno od strane SavetaOktobarskog salon se koncept organizovanja Oktobarskog salona promeni na taj način da selikovnim kritičarima (dakle namerno je upotrebljen ovaj termin, ne na primer - istoričari umetnosti),poveri da sastave liste učesnika Salona koje će zatim Savet direktno i pojedinačno pozvati. I još, dati selektori obrazlože razloge takvog izbora koji će biti objavljen u katalogu. 34. i 35. Oktobarskisalon bili su organizovani po ovom principu i ova izložba je postepeno ublažavala primećenenedostatke i postajala je "manifestacija značajnih ostvarenja u oblasti likovnih i primenjenihumetnosti". Ovakav model priređivanja velikih izložbi-manifestacija sličan je uostalom kod svihizložbi ovog tipa, pa i najvećih kao što su Bijenala u Veneciji, Sao Paolu itd.Ali zbog totalno pogrešne predstave o svom mestu i ulozi u današnjim društvenim, pa i političkimuslovima, umetnička udruženja snažno su reagovala protiv ove autorske konceocije isposlujućičudnu promenu, zapravo vraćanje na dokazano loš koncept, koji je novi Savet sproveo. A to da utom Savetu nema nijednog kritičara, već ih predstavljaju estradni istoričari umetnosti, kojiobezbeđuju "stručno" opravdanje interesima umetničkih udruženja i za koga se ne može reći da izneznanja čine evidentnu štetu već iz nekih drugih, možda komercijalnih razloga, ne bi zavređivalopažnju ovog osvrta da nije jedne druge stvari. Pored mnogih udruženskih izložbi: prolećnih,majskih, jesenjskih itd. koje se organizuju uglavnom na isti način i potpuno zadovoljavaju intereseovih umetničkih struka, tendencija ka destrukciji Oktobarskog salona, odnosno njegovo svođenje nameru takvog ukusa i interesa, mora zanimati osnivača ove manifestacije. Zanimljivo je da gradBeograd vrlo vodi računa kako će izgledati manifestacije pomenute na početku, i koje ne poveravaumetničkim udruženjima u tim oblastima već stručnim, profesionalnim ličnostima koje imaju tačanuvid u zbivanja i koji dakako javno stoje iza svojih selektorskih načela. Otkuda to da se osnivač naovaj način odriče svojih najreprezentativnijih manifestacija u jednoj umetničkoj oblasti? Stručnajavnost će naravno postaviti ova i slična pitanja, od odgovora na njih, koje će grad dati, zavisi ćedalja sudbina Oktobarskog salona: ili reprezentativna manifestacija s jedne strane, ili mala ineadekvatna izložba, odnosno masovna parada bez koncepcije kojoj se tako očigledno teži.Beorama , br. 48, novembar, 1995.Pax AmericanaDakle, mir je nastupio (?) - treba li da se odmah spremamo za novi rat. Jer, mir kojim niko nijezadovoljan je virtuelan, bliži je kibernetičkoj stvarnosti video-igrica nego definitivnom izmirenjutisućgodišnjih računa među bratskim balkanskim plemenima. A to podrazumeva kontinuirani ikrvavi circulus virtiosus. Pa gde je ovome kraj? Ako je ta optimistička opcija uopšte moguća u"kući nasred puta", ona podrazumeva uključivanje u Mak Luanovo globalno selo, koje se danasnaziva Novi svetski poredak, uključivanje u planetarnu kibernetičku civilizaciju za koju još uvek nežele da čuju jedino poglavnici zatvorenih društava retrogradnih ideologija i političkih koncepata.Suprotno ovome, stoji nova kompjuterska civilizacija otvorenog društva (kapitala, znanja, visokihtehmologija) u kome se efikasno usklađuju interesi konkurentnih društvenih (i političkih) grupa. Iako je u oblasti nauke, tehnike, komunalnog života i primarne informatike primena kibernetike(relativno) bezopasna, njegovo formiranje u interaktivnoj komunikaciji među samim građanimasprečava se "sofisticiranim" sredstvima u necivilnim društvima (od zakonske regulative u oblastimanauke, kulture, informisanja, pa sve do krajnje opasne poreske politike). A te regresivne tendencijekarakteristične su za sva društva dominantnih, rigidnih ideologija - bez obzira da li su one radikalnodesne ili radikalno leve. Na primer, po pitanju tržišta, obe ideologije su zapravo usmerene istomcilju: anahroni kapitalizam teži da zadrži tržišnu kontrolu i kretanje kapitala tek od malobrojnih(mereno nekolikim procentima) predstavnicika društvene elite; bezuspešni komunizam želi da zadržitržišnu kontrolu i kretanja kapitala u masovnim, populističkim, klasnim slojevima društva - naravnou njenim predstavnicima, samoizabranoj eliti.Predviđanja MakLuana su se obistinila u otovrenim društvima. Vizija globalnog sela koju je onizneo 1964. godine u kulturnom delu "Poznavanje medija", posle manje od trideset godina pokazujese u civilizaciji informatičke ekspolozije i pametnih medija tačno kao opšte planetarno stanje.Sadašnja kompjuterska kultura zapravo je savremena kibernetička imperija koja uz kapital i znanje,te posedovanje sofisticirane visoke tehnologije, predstavlja glavni generator unutar ukupnih


tendencija koje formiraju Novi svetski poredak. Vlasnici kapitala, globalni investitori, posednicivrhunske tehnologije i kobernetičke vizije, danas uz pomoć svojih supermedija "formiraju" principena kojima novi, silikonski svet počiva, istovremeno sa digitalnim, virtuelnim projektovanjem trasakojima će se on kretati u budućnosti koja je očigledno već počela. I tu nikakvi, pogotovo ne lokalniinteresi (ako su oni pri tome još i retrogradni i anticivilizacijski), ne mogu da opstanu - oni koji tobrže shvate, imaju više šansi da pronađu adekvatnu poziciju u globalnoj hijerarhiji i podeli uloga uplanetranoj zajednici.Takav zaključaj je toliko očigledan već posle prvog pregleda "Leksikona kibernetičkog prostora"(The Cyberspace Lexicon) Boba Kotona i Ričarda Olivera. Leksikon je referencijalna mapa novogtehnološkog monstruma koga su autori nazvali supermedij, a predstavlja kombinaciju kompjutera ividea, dakle objedinitelja nekada paralelnih jezika reči, slika i zvuka. Mreža kibernetičkog prostoraizaziva i totalnu socijalizaciju onih, a to je paradoks, konačno i tragično razdvojenih pojedinaca,stanovnika MekLuanovog globalnog sela. Ovo vreme eskalacije političkog i uličnog nasilja,opasnog seksa (AIDS) i droge, na direktan način pogoduje potrebi planetarnog povezivanja ljudiputem računarske tehnologije supermedija, a da se oni pri tome uopšte ne moraju izlagati rizicimaizlaska iz svojih domova: od toga das se obrazuju, idu u kupovine, bave se svojim profesijama, pasve do učestvovanja u virtuelnom seksu ili turističkim putovanjima, posetama bibliotekama imuzejima ili video-igricama sa borbenim u ratnim programima. (Na primer, japanski proizođačNINTENDO je tokom 1993, godine zaradio 1,5 milijardi dolara na tim malim programima iperifernoj računskoj opremi, a najnoviji podaci govore da jedan silikonski guru, vlasnik Microsoftkorporacije Bil Gejts spada u najbogatije ljude sveta.)Oni koji danas upotrebljavaju, kreiraju i proizvode CD-ROM, mali laserski disk ogromnogkapaciteta koji na kompjuteru korisnika umesto muzike "svira" slike, grafije, dizajn, ili pomoćukoga odlaze u velike muzeje i biblioteke na surogatnim putovanjima oko sveta za 80 nanosekundi,postali su demijurzi virtuelne stvarnosti i veštačke inteligencije. Time su proširene graniceindividualnih sloboda u novom, totalnom kibernetičkom prostoru.Osim zaustavljanja velikog rata. Američki mir da bi to zaista bio, mora sadržati i ovu integrisanukomponentu.Beorama, br. 49, decembar, 1995.'Dijalog': KulturaNulti broj 'Dijaloga', časopisa koji je pokrenuo Demokratski centar, pokazao je već na samompočetku da želi da siloviti uđe u prazan prostor periodičnih publikacija u kome treba temeljnoproblematizovati pojednine oblasti društvenog života u relacijama evropske demokratske tradicije uzistaknutu kritičnost prema aktuelnom lokalnom stanju u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva –koliko institucionalnog toliko i autorskog i individualnog. Kao probni model iz više razloga jeodabrana kulture, koja s jedne strane jeste deo društvenog života (i to onaj izrazito vitalni inaglašeno prisutan, čak i masovan po bitnim obeležijima), ali je istovremeno i autentičan,autonoman i sve nezavisniji od rigidnih mehanizama društvene kontrole, uticaja i upravljanja. Samnaziv ovog časopisa identifikovao je i način utvrđivanja stanja u kome se društveni fenomeni danasnalaze, te je izrečen i sledeći stav u njegovom Uvodniku po kome je dijalog odabran kao metod'odbrane demokratskih vrednosti, ljudskih prava, razvijanje demokratskog političkog mišljenja ipolitičke kulture'.Čitajući ovaj nulti broj Dijaloga, koji uz noseću temu sadrži i tri uvodna teksta: DragoljubaMićunovića (koji je glavni i odgovorni urednik) 'O dijalogu', Bore Kuzmanovića sa temom 'Krizavrednosti i morala (i mogućnost moralnog preporoda)', i Momčila Grubača 'Ima li Jugoslavija ustav',dok treći, posebni deo čine nekolike recenzije i prevodi, stiče se utisak jednog promišljenog,koncepcijskog zahvata u oblast posustale filozofske prakse naših savremenih mislilaca.Prvog i drugog marta ovo godine u organizacijji Demokratskog centra u Studentskom kulturnomcentru održana je rasprava sa temom 'Kultura kao samoodbrana društva i ličnosti' čiji su uvodnireferati i izvodi iz mnogobrojnih diskusija preneti u drugom, sredinjem i vodećem bloku ovogizdanja Dijaloga. Time je obuhvaćeno ukupno pedeset učesnika od osamdesetak koliko ih je biloprisutno, a prema svedočenju organizatora, bilo je dve stotine pozvanih kulturologa, institucionalnihi vaninstitucionalnih poslenika kulture, teoretičara, kritičara i samih stvaralaca kulturnih dobara.Među trinaest uvodnih diskusija koje su formirale okvir teme o kojoj je bilo reči, ukazaćemo ovom


prilikom samo na one koje su nam se učinile zanimljivijim i na one koje su na najdirektniji načingovorile o mestu i ulozi kulture u našim aktuelnim uslovima. Uvodni tekst takođe je dao prof.Mićunović sa najopštijim naslovom 'Kultura i društvo', a zatim su usledila saopštenja ZagorkeGolubović 'Slabosti nasleđene političke kulture i mogućnosti preobražaja', Sretena Vujovića'Gradska kultura u društvenoj krizi', Biserke Rajčić 'Nacionalno i internacionalno u kulturi'. A odonih saopštenja koja su se direktno i ažurno bavila kulturom i umetnošću u užem slislu, navodimosledeće: Ivana Stefanović 'Muzika između kiča i zloupotrebe', Dubravka Knežević 'Kome je jošpotrebno 'narodno' pozorište' i Velimir Ćurgus Kazimir 'Kultura i mediji – pregrađivanje kaveza'.Sa najaktuelnijim podacima o neposrednim posledicama tekuće kulturne poltike istupili suKneževićeva i Mileta Prodanović. Šteta je zaista da nije bilo više ovakvih , zaista izoštrenih ifokusiranih pogleda na akutnu politiku u kulturi u odnosu na brojna opšta akademska saopštenjakoja imaju za cilj generalizaciju procesa i zaključivanja u kategorijalnim sudovima. No, ovaformalna zamerka nije jedina ako se kao strateški poduhvat gleda namera Demokratskog centra, nanjihove tribine i publikacije koje su časopisom 'Dijalog' pokrenute.Opšte mesto današnje 'dijaloške situacije u nas je da dijaloga zapravo i nema. Dijalog, angažovan,intelektualana, onaj koji sučeljava rrazličite pozicije od ideoloških i političkih pa sve do etičkih iestetičkih – kada su predmet rasprave umetnost i kultura, koji je u osnovi pluralistički, i čije supolazne pozicije u dihotomijama, upravo je potpuno iščezao sa naše akademske i javne scene. Njegasasvim primetno i otvoreno iznegava ponajpre vladajuća stranka, a za tim lošim primerom povele suse i druge, opozicione stranke. Zanimljivo je da do dijaloga nije uspeo da dođe čak ni Demokratskicentar koji je sam odredio dostizanje uoravo ovakvog cilja. Na žalost, ovako realizovan pokušajDemokratskog centra takođe se odigrao i završio u monolu istomišljenina, izuzimajući dve-trizanimljivije provokacije uglavnom mlađih istoričara umettnosti koji su sa paternalisičkim tonomorganizatora i prekorom zaustavljene. Brojni, manje-više otvoreni levičarski diskursi opravdano su upolje ispitivanja stavljali retrogradne, anticivilizacijske pojave u našoj kulturi i umetnosti, ali nemanje mogu razumeti istovremena nastojanja dovođenja u sumnju tradicionalne i trajne kultunevrednosti ili shvatanja klasičnog građanskog društva bez obzira što je ono uglavnom danasneartikulisano zbog mnogih razloga, iz kojih se, prema tim mišljenjima, snažno generišu sadašnji kiči šund, ili savremenije govoreći – turbo-folk kultura. U ovom slučaju došlo je do zamene teza, i štoje još ubitačnije za projektovane ciljeve dijaloga: jedan monizam, kakav je macionalnahomogenizacija, biva potisnut željom da ga zameni drugi monizam – revolucionarni ili evolutivniavangardizam, nekada klasni, a danas lažno urbani, umereno levi, delimično egalitarni i multietničkikoncipiran. Kao vrhunski princip, na jednom mestu je apostrofiran građanski suverenitet. Ali kadase postavi pitanje kako se ta vrsta suverenosti vidi u samoj umetničkoj praksi, dolazi se doporažavajućih saznanja koje je u vizuelnim umetnostima identifikovao Mileta Prodanović.Prodanović je vrlo otvoreno podvrgao kritici one pojave koje su se u nekadašnjim jugoslovenskimdisidenstkim krugovima držale kao zabranjene zone. Na primer, on je postavio pitanje vrednosnihsudova o likovnim umetnostima 'intelektualaca opšteg smera' - kako se izrazio – koji su istinskiuticali na formiranje dominantnog ukusa u našim elitnim društvenim krugovima. Slučaj sa MirkomKovačem i njegovim afinitetom prema kičerskom slikarstvu Slobodane Matić samo je najdrastičnijii izrazvao je najžučnija reagovanja među prisutnima. Nije bez reakcije ostala ni njegova teza da kadase krene od literature, poput pozorišne predstave kao što je 'Golubnjača', zakonito se stiže u realnostscenografije užasa Vukovara iz 1991. godine. To je povod da se fomuliše potreba temeljnedekonstrukcije našeg disidentskog mita i to u onom njegovom vitalnom i dosada nedodirljivomsegmentu elitne estetike koja se prečesto sunovraćivala u kič i kulturnu izolaciju. Zašto se takoslobodno vršilo nasilje nad likovnom umetnošću tokom protekle polovine veka i to u domenuzvanične državne umetnosti i u domenu autoizolacije vodećih disidentskih krugova, a odgovor nakoji Prodanović ukazuje tiče se njenog pozicioniranja u nestrategijskom položaju u velikimdržavnim poslovima. Umetnost je definisana, a ta definicija izgleda da i sada važi, dao dodatak,ukras, sporedna disciplina, gotovo igra što je danas naročito dovedena do krajnje apsurdne situacijeda izraziti šund u likovnim umetnostima aktuelnog izraza najčešće zagovaraju upravo intelektualciopšteg smera iz nekadašnjih disidentskih krugova. Kao da smo bez pravog saznanja i veoma brzoprešli put od socijalističkog realizma preko socijalističkog estetizma do najnovijeg socijalističkognacionalizma. A to je upravo zbog toga što su nam elitni kulturni, društveni i politički slojevipozarno likovno neobrazovani. Značajan dokaz ovoj tvrdnji je da je daleko veća javna bukapodignuta oko afere u Narodnom pozorištu 1993. godine nego oko paktično istovetne akcije vlasti iu istom trenutku u Muzeju savremene umetnosti.Dakle, na ovoj raspravi Demokratskog centra, a kako se ona može pročitati u časopisu 'Dijalog'


pojavila su se dobra i učena saopštenja od kojih međutim neće biti nikakve koristi. Jer, još jednomsu se istomišljenici sastali i zaključili kako se o svemu slažu! Jedan od ozbiljnijih razloga zašto jeukupno kulturno stanje nacije ovakvo nalazi se u činjenici da se ugledni i ozbiljni stvaroci,teoretičari kulture, učesnici i nosioci složenog umetničkog sistema još uvek nalaze u disidentskommentalnom i psihološkom stanju. Dakle, u pasivnoj, odbrambenoj, podređenoj poziciji koja presvega odgovara vlastima, kakav je bio slučaj sa pređašnjim političkim poretkom, a danas sve većembroju zaista nekvalifikovanih, neobrazovanih i nemoralnih društvenih grupa i političkih stranaka.Neophodno je izaći iz ovakve umrtvljene pozicije u aktivno stanje političke opozicije, znači u vrlointenzivan, vidljiv i delotvoran otpor koji će uvek i svuda na različite načine reagovati na konkretneantikulturne pojave, događaje, procese – i to ni sa leve ni sa desne ideološke pozicije, već sa mestaautentičnih i nezavisnih ličnosti centra na političkom sprektru. Prvi, bitan korak u ovom pravcu biobi početak javnog i kontinuiranog lobiranja u korist stvarne kulture i seriozne umetnosti. Čudimo seda Demokratski centar propušta ovakvu priliku.Treći program Radio Beograda, decembar 1995.Tri SrbijeU istorijskom periodu, postojale su tri Srbije: Stara - iz vremena Nemanjića, potom despota,kooperativnih turskih vazala, Nova - otrgnutih turskih vazala i odmetnutih voždova, potom dinastijaKarađorđevića i Obrenovića, koja je potraja do Ujedinjenja 1918. Treća, Moderna je Srbijajugoslovenske ideje i državnosti i nalazila se u razdoblju između dva mira - versajskog i dejtonskog.Danas očigledno da prisustvujemo projektovanju jedne nove ideje o Srbiji III milenijuma, koja ćebiti ili evropska sa časnim mestom u Novom svetskom poretku, sa demokratskim karakteristikamaotvorenog društva i kobernetičke civilizacije - ili je, kako je već prognozirno, neće biti. Definitivno.Ali, postoje i tri aktuelne Srbije, one koje čine tri snažna politička bloka, koji će iz sadašnje faze"tr(v)enja" ubrzo i nužno prerasti u period stvarnih političkih borbi. Fašisti, desni radikali, šovinisti,ultranacionalisti trenutno gube, ali reformisani po uzoru na njihove leve pandane, sigurno ćepostojati u budućem političkom biću Srbije. Staljinisti, levi radikali, komunisti-boljševici iinternacionalisti, antinacionalisti trenutno dobijaju jer se ubrzano transformišu po uzoru na nekeideje evrokomunista, što im može pomoći kao spona za stalno ispoljavanu potrebu integracije sasličnim kriptokomunistima srednje i istočne Evrope i bivšeg SSSR-a. U domaćim intelektualnimkrugovima, ova potonja pojava je nazvana elenizacija, a svoje glavne snage trenutno koncentriše nabrigu o tzv. "društvenom zdravlju" nacije - u koje spadaju idelogija, obrazovanje, nauka, kultura,informativni sistem... Od ideja i adekvatnog političkog zatvaranja osnovne, srednje, demokratskeSrbije zavisiće i stvarno mesto levice i desnice, a to podrazumeva i sada neverovatno, ali mogućekonačno uzvraćanje više puta izražene ljubavi sa desne strane prema onoj na kojoj se "nalazi srce".Ako se baš želi, moguće je gotovo sve važne, opšte događaje u našoj aktuelnoj kulturi, tumačiti i uokviru ovih procesa.Objavljen je pilot broj "Dijaloga", koji izdaje Mićunovićev Demokratski centar. U tematskom blokučasopis sadrži uvodna izlaganja i siskusije koje su se 1. i 2. marta vodile u SKC-u, na tribini podnaslovom Kultura - odbrana društva i pojedinca. Slučajno ili ne, u isto vreme započela je izamašna kampanja srpskog Ministarstva kulture, sa vodećim sloganom "Sa kulturom je lepše". I šta?Ništa! U oba slučaja, utrošeni su ogromni iznosi novca i intelektualna i kreativna energija - bezvidnih rezultata. Poznati teoretičari kulture su se bili još jednom sastali i konstatovali da se u svemuslažu, objavili su sada svoja učena saopštenja u časopisu koji se zove Dijalog, pri čemu dijalog nijeni uspostavljen - ni sa zvaničnom i institucionalnom kulturom, no sa eventualnim (ideološkim)oponentima i kritičarima njihovih shvatanja. U Ministarstvu kulture očigledno da nisu imali širupolitičku i javnu podršku za svoju akciju, te se ona svela tek na nekoliko važnih i uspelih projekata,ali se stvarni odnosi na kulturnoj sceni nimalo nisu promenili – kao da je bez kulture lakše. Glavne,negativne tendencije u našim kulturnim tokovima i dalje su aktivne tendencije u našim kulturnimtokovima i dalje su aktivne, razorne i štetočinske. O tim primerima biće reči drugom prilikom.Najzad, vrlo nevoljno moram priznati da od nacionalnog kiča postoji samo jedna gora stvar -antinacionalisitički kič. Oni koji ozbiljno misle da ovde treba, a treba, isvesti pravu kulturnudekontaminaciju, morali bi se, kako bi se to reklo u hrvatskoj varijatni srpskohrvatskog jezika, datiautodekontaminirati.


Kaj ne?Želim Vam da 1996. ne bude 1946.Beorama, br. 50, januar, 1996.Nagrade i nagrdeIzgleda mi kao da je žiri za dodelu Politikine Nagrade za likovnu umetnost iz fonda VladislavRibnikar pogrešno razumeo da treba da dodeli - recimo, AVNOJ-evu nagradu. A u Pravilniku zaovo izuzetno ugledno, najstarije priznanje za likovnu umetnost, stoji da se ono dodeljuje mlađim ilinajmlađim stvaraocima koji su izlagali u Beogradu, a da pri tome nisu nosioci drugih velikihnagrada, poput Oktobarske, Sedmojulske, Vukove, odnosno, da je njen smisao u podršcitalentovanim umetnicima, na početku njihove karijere. I da se odmah razumemo, ni slučajno nijesporna umetnička vrednost ovogodišnjeg laureata - akademika Ljubice Cuce Sokić, s tim da jedodeljivanje Politike nagrade ovoj velikoj slikarki zakasnilo barem četrdesetak godina, a u svakomslučaju, morala je prethoditi njenim drugim nagradama: Oktobarskog salona (1960), Sedmojulskoj(1972), Oktobarskoj (1978) i Vukovoj (1993). Ovakav ishod rada žirija, može značiti samo dvestvari: prva, da su se podelili oko mogućih dobitnika te da je iznađeno solomonsko rešenje, ono kojesve zadovoljava, ili pak da žiri nije pratio likovne izložbe u 1995. pa nije ni mogao imati uvida umoguće dobitnike, te se opredeljavao isključivo na osnovu predočenih kataloga selektivnoprikupljenih.Još jedna nagrada izaziva najpre kuloarske kritike, a koje će verovatno postati ozbiljnije sapoznatim štetočinskim učinkom, koji se poput očiglednog fenomena uvrežio u našoj likovnojumetnosti. Radi se o nagradi Lazar Trifunović za najbolju likovnu kritiku u 1995. koju je dobilaLidija Merenik. Osnovni prigovor gađa u tezu da dosadašnji dobitnici (Mileta Prodanović, 1994,Ljiljana Ćinkul, 1995) nisu "najbolji" kritičari. Oko ovakvog vrednovanja moguće je polemisati,nemoguće je međutim predvideti da, sa obzirom koje ime ova nagrada nosi, laureati moraju u svomkritičarskom delovanju pokazati, pored neophodnih stručnih, i sasvim nedvosmisleno moralneosobine kod procenjivanja i tumačenja stvaralaštva. A zbog ovog, etičkog zahteva, mnogi aspirantiunapred su se diskvalifikovali. Ne očekuju valjda da promoteri i propagandisti likovnog šunda,kritičari - plaćenici mogu dobiti ovo priznanje. Uostalom, negde u svojoj profesionalnoj savesti,budući da se nisu usudili da na vlastite liste "najboljih naših slikara s kraja XX veka" stave neke odsvojih miljenika na kojima su se u brojnim slučajevima tako nadahnuto vežbali u svom kulturnomštetočinstvu.Kada smo već ovde, završeno je TV takmičenje prema konceptu Nebojše Glišića. I dobili smo dvapobednika - stručne kritike (žiri sa devet članova) koji je ocenu "najbolji slikar" dodelio MićiPopoviću, i čitalaca Večernjih novosti (žiri od 8.632 učesnika - glasača) koji je za "najboljegslikara" proglasio Olju Ivanjicki. A na toj listi, od 15 umetnika sa rang-liste stručne kritike, tek su sedva umetnka našla: M. Popović na 3. mestu i Cuca Sokić na 6. Šta nam ovakav ishod govori: najpreono što smo napomenuli u prethodnom pasusu, a zatim i na poguban uticaj po ukusu nacije, koji seformira delovanjem pre svega televizije, a potom i visokotiražne štampe. No, izgleda da je ovomedošao kraj, ukoliko se po našem dobrom običaju jedna štetočinska tendencija ne izvrgne u svogpandana sa isto tako raznorodnim učinkom.I tek što je započelo veoma zakasnelo podizanje spomenika Nikoli Pašiću, jedna čudna nameraOdbora, određenog za ovaj posao, iskrsla je sa neobičnim ciljem. Za neke naše aktuelnemonumentaliste, oni koji misle da ovaj spomenik treba da bude ogromnih dimenzija, možda bivredelo obaveštenje da je jedan drugi grad u Srbiji nedavno otkrio spomenik istom političaru od 3metara, plus postament. Moglo bi se čak i uštedeti na ovom poslu ako se odlije još jedan primerakiste skulpture, i postavi na dovoljno visoko postolje - i eto njima željenog velikog Lenjina, u likuNikole Pašića na trgu Marksa i Engelsa (sada Nikole Pašića, u šta oni još uvek ili na duži rok jošuvek nisu uvereni - izgleda s pravom!). Sva je prilika da tinja potajna želja da se već jednom završidavno, pre pedeset godina započeti posao konačnog obeležavanja ovog trga, sa danas, misle oni,privrenim imenom i likom.Uostalom, čuje se graja: "1995 - godina kulture je, hvala Bogu, prošla", 1996 - godina jedneideologije tek je počela.Beorama, br. 51, februar, 1996.


Helenizam i renesansaPoslednja rečenica u prethodnom Ehu glasi tačno ovako: "1995 - godina kulture je, hvala Bogu,prošla, 1996 - godina jedne ideologije tek je počela".Dakle, koja je ta jedna ideologija?Ona za koju su umetnost proizvodi estradne, pink-ofarbane pevačice i sindikalne aktivistkinje, lažnislikari i njihovi kritičari-plaćenici, promoteri slikarskog i drugog otrova u masmedijima i žutojštampi. Ona koju danas afirmišu poznati kulturni radnici prošlog režima, a koji su uvideli nakonnekoliko godina šutnje da je đavo odneo šalu te da je biologija ta koja određuje dužinu mandatavladaocima na ovim geopolitičkim prostorima, i stoga treba oposlovati još koju državnuprivilegijicu, možda ambasadorsko mestašce za preživljavanje ovog teškog vremena. Ona u kojojglavni ideolozi nikada nisu viđeni na nekoj pozorišnoj predstavi, koncertu seriozne muzike, u nekommuzeju ili na izložbi. Ona za koju smo već ranije konstatovali kako se ta jedna ideologija pre svegaželi baviti tzv. "društvenim zdravljem nacije" - znači obrazovanjem, kulturom, umetnošću, naukom,informativnim sistemom itd. Ali, previđa se da upravo ta jedna ideologija ponajpre mora pokazatiznake sopstvenog duhovnog zdravlja, stvarnog ukusa u svim javnim oblastima delovanja a naročitou umetnosti, seriozne, da ne kažemo najviše estetičke afinitete. A ako to nije slučaj, a čemu govoremnogi simptomi koje smo pomenuli na početku, u šta ćemo se vrlo brzo i definitivno uveriti, tajedna ideologija će se po ugledu na vlastitu idejnu prošlost još jednom beznadežno sunovratiti unajdublje civilizacijske poraze. Od toliko potrebnog svekolikog humanizma i renesanse ovogdruštva koje treba da se izgradi na novim univerzalnim principima - ostaće samo puka ideološkahelenizacija.Apsolutno prvorazredni kulturni događaj tokom februara meseca bilo je gostovanje slovenačkogvajara i grafičara Andreja Ajdiča u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Ogromna medijskapromocija kojom je ova izložba propraćana ravna je senzaciji i direktno govori o neodloživoj potrebiza ponovnom umetničkom razmenom i uspostavljanjem novog, drugačijeg kulturnog prostora nateritoriji ex-Jugoslavije.Kako je NTV Studio B pratio oblast koja mene zanima - umetnost i uopšte kulturu? Odgovor je,blago govoreći porazan, pa izuzimajući informativni deo, u drugim oblastima promene koje sunastale ništa neće pogoršati. Uostalom, sudeći prema broju onih koji su došli da ovoj televiziji dajujavnu podršku, nju zapravo skoro da niko i ne gleda! Pa ako je tako, obe strane u sporu, bez obzirana pobednika ili neki kompromis, moraće da se vrlo kosekvetno zamisle pred tom činjenicom. I jošjedno pitanje: šta mislite koja će beogradska radio-stanica izgubiti frekvenciju devetog marta?Naravno, ona koja je do danas nije ni dobila!P.S. Ovoga puta neuobičajeno kratak Eho duguje toj činjenici što njegov pisac trenutno živi bezstruje u iznajmljenom stanu plaćenom više godina unapred, ali i sa kliznom kirijom, koju jenemoguće u sadašnjim uslovima obezbediti. Srećom da su dani sve duži, pa je tako sasvim izvesnoda će već sledeće put ova rubrika postići predviđenu dužinu.Beorama, br. 52, mart, 1996.Likovna sezona '95 – godina umerenog optimizmaOpšte obeležije protekle godine našlo se u sloganu – 'Sa kulturom je lepše'. Ova velika akcijasrpskog Ministarstva kulture zamišljena je kao jedan promenjeni vid institucionalne i državnepodrške umetnicima, sa masivnom (i skupom) marketinškom i medijskom promocijom serioznogstvaralaštva, dala je različite razultate. Šira podrška je izostala očigledno zbog nedostatka ozbiljnijegpolitičkog konsenzusa, unutar vladajuće partije, što je znak da se na našu vrhunsku umetnost, ikulturu uopšte, i dalje gleda sa različitim dioptrijama.Prisećam se da je neposredni uvod u pomenutu kampanju 'godine kulture' zapravo bila jedna manja,neuspela akcija zamišljena kao borba protiv 'novokomponovanog haosa', koja je uvidomidentifikovala zaista krajnje poražavajuće stanje u našim ukupnim kulturnim tokovima i procesima,a pre svega u njenoj institucionalnoj, medijskoj i produkcionoj osnovi. Ratna epizoda države kojanije ni učestvovala u ratu, ali je zato imala ratnu ekonomiju, ideologiju, propagandu, dobrovoljce,paravojske i dr., kao poseban fenomen formirala je i jedan novi, masovni ukus koji je tačno nazvan


turbo-folk kultura, a kako ćemo videti, zapažen je i u drugim umetničkim oblastima. Iako jeprimarno njeno značenje ukazivalo na novokomponovani muzički šund, prefiks turbo se našao i unekim drugim (pseudo)umetničkim disciplinama, pa smo tako dobili i turbo-slikarstvo.Simptomatično je da je upravo u 'godini kulture' kulminirao turbo-kulturni mentalitet koji je suzbijanuglavnom neadekvatnim sredstvima. Izgleda da su se prve ozbiljnije korekcije dogodile u uskomvremenskom periodu na prelazu između dve godine.Međutim, za ozbiljnu kulturu i umetnost odlučujući procesi ostali su nedirnuti. Sistem velike zaštitekulturnih dobara ostao je nepromenjen, bez koncepcije (spasava se samo ono što je neposrednougroženo), finansiranje je i dalje očajno, tu su i neregulisana pitanja odnosa crkve i države,savremena kategorizacija i kompjuterizacija centralnih registara su još uvek daleka budućnost.Stanje u velikim institucijama ovog sistema je u svakom pogledu loše: finansijskom, kadrovskom,programskom, strategijskom itd. Nasleđeni personalni sastav i odnosi unutar stručnih timova ostalisu i u mandatu novog Ministra koji istina jeste pokazao znak dobre volje da se zatečeno stanjemenja, ali pravih rezultata još uvek nema. Iz više razloga. Nedostatak novca i volje da se on dodatnopribavi jeste objektivna smetnja, ali nedostatak koncepta razvoja kulture sa definisanjem neophodnihpreduslova, ciljeva i strategija da bi se on ostvario, još je ozbiljniji problem. A da se nešto u samomMinistarstvu traljavo i neznalački obavlja, dokazi su mnogobrojni. Na primer, još uvek nisu poznatisvi rezultati konkursa koje je Ministarstvo raspisalo za materijalnu podršku umetničkim projektima;krajnje medijski neuko i nezanimljivo je demonstrirana buduća muzejska kompjuterizacija ipovezivanje u jedinstvenu informativnu mrežu, što je dokaz da ovaj posao projektuju i vode oni kojimalo ili nimalo znaju o aktuelnoj kibernetičkoj kulturi; Ministarstvo sa ovakvim kadrovskimsastavom neuspeva da obezbedi veću političku, finansijsku, institucionalnu ili javnu podršku bezkojih nema promena.Tek nekoliko istinski odličnih rezultata, poput serije koncerata u Srbiji ili velike promotivne akcijeu Kanu sa filmom Emira Kusturice i Bregovićeve muzike u Atini, sasvim je malo da bi se dala boljaocena stanja. Na suprot ovome stoji fijasko našeg učešća na venecijanskom Bijenalu koji ni izblizanije dostigao željeni efekat iako je ta neuspela izložba bila podignuta na najviši državni interes.Jedan od razloga je što je ceo posao oko određivanja i organizovanja našeg učesnika na Bijenalunaopako urađen: prvo se sam izlagač, nepozvan, samoproglasio jugoslovenskim predstavnikom,zatim je savezna, ne republička birokratija na tajanstven način imenovala ovog samozvanca, najzad,a što u normalnim prilikama stoji na početku, određena je institucija-organizator ovog gostovanja, patime i komesar izložbe. Zbog toga je i bilo moguće tek naknadno saznati da je zapravo iza celogovog poduhvata stajala jedna beogradska privatna galerija koja redovno u vlastitoj programskojaktivnosti sklizne u šund u likovnim umetnostima.Mnogobrojni latentni negativni trendovi u kulurnim tokovima ove godine su kulminirali. Ovomprilikom navešćemo samo nekoliko primera. Istovremeno kada je odlučeno da Beograd odustane odorganizovanja jedne vrlo prestižne i u umetničkom pogledu važne izložbe kakav je bio Trijenalesavremene jugoslovenske likovne umetnosti, promenjen je i koncept organizovanja Oktobarskogsalona. Budući da je ova najveća godišnja likovna manifestacija u nas niz godina pokazivalaevidentne znake duboke krize, odlučeno je da se u njenom organizovanju unesu određene novinekoje su odmah dale pozitivne rezultate. I taj uspeh je iz neobjašnjivih razloga sa najnovijompromenom Saveta Salona zaustavljen, a organizovanje je vraćeno na stari, oprobano loš način, kojije prošle godine dao dosada najgori rezultat – po broju učensnika i po samom izgledu izložbe, Salonje postao jedna mala, neubedljiva likovna smotra kakvu nismo videli u njegovoj troipo decenijskojistoriji. Veoma veliki doprinos ovakvom retrogradnom procesu dala su i dva umetnička udruženjakoja očigledno da nisu našla mesto u promenjenom ideološko i političkom ambijentu, opredeljujućise za oprobani koncept estetičkog arbitriranja u programskim koncepcijama institucija imanifestacija likovne umetnosti. Tako su zapravo ova udruženja i počela aktivnost u vremesocijalističkog realizma razorno delujući na savremenu umetnost sa pozicija državnog komunizma,što danas unosi ne malu strepnju za aktuelne kulturne i stvaralačke odnose u ovom društvusvakojakih, pa i ideoloških tranzicija.No, sličnim, destruktivnim akcijama uzdramene su i neke centralne umetničke institucije. Očigledanprimer je, u tom smislu, programska koncepcija Narodnog muzeja u Beogradu. Tokom godine, odvelikih izložbi naše savremene likovne umetnosti ovaj muzej je priredio još jednu izložbu izfamoznog ciklusa Srba-slikara u dijaspori (a koji je prekinut na izričit zahtev Ministarstva kulture),zatim jedna retrospektivna izložba koja je u javnosti izazvala kontradiktorne reakcije, i jedan ciklusizložbi koji je izazvao nepodeljena pozitivna kritička mišljenja koja su potvrđena i dodelom nagradeza najznačajniji izložbeni poduhvat za 1995. godinu koji dodeljuje Udruženje istoričara umetnosti.


Dakle, programska oscilacija u ovom Muzeju bila je evidentna što se naravno direktno odražavalo ina ukupnu sliku o našoj savremenoj umetnosti. Naprotiv, Muzej savremene umetnosti sve više gubiznačaj u glavnom toku aktuelnog stvaralaštva, a dokaz je i to da se on nije našao, po prvi put odkada je ustanovljena, na listi od deset najzanimljivijih izložbi. U pogledu velikih izložbi, ovakvonepovoljno stanje spasla je Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti sa dve retrospektivneizložbe (Zore Petrović i Ljubice Cuce Sokić) koji su svakako bile događaji sezone.A nakon godina kulturnog embarga, tokom 1995. su priređene i prve međunarodne izložbe: uMuzeju savremene umetnosti gostovala je 'Nemačka grafika 70-tih', u Staroj barutani naKalemegdanu priređena je autorska izložba 'River-art' koja je okupila pored domaćih umetnika idesetak stvaralaca iz Evrope, Bijenale grafike postao je ove godine međunarodna manifestacija, uNarodnom muzeju su bile izložene hromoplastike italijanskog umetnika Pijemontija. Ovo su svezapravo dobre najave intenziviranja međunarodne saradnje Jugoslavije u likovnim umetnostima.Dakle, ukupno gledajući, glavne karakteristike likovne sezone u 1995. godini, pored nizaneprijatnih i ozbiljnih ometanja, obeležile su blago razvijanje optimizma koji, ako ne dođe dosunovraćenja iz 'godine kulture' u 'godinu jedne ideologije', iz 'novokomponovanog haosa' u'kriptokomunističku estetiku' govori o postojećim potencijalima i dakako tek prispelim stvaralačkimgeneracijama koje će zajedno svoje potencijale razviti do uobičajeno, vrlo visokih nivoa vrednosti ipozitivnog javnog uticaja.Da se ne bi dogodilo da od slogana 'Sa kulturom je lepše' primereniji postane 'Bez kulture je lakše'.Treći program Radio Beograda, 1. mart 1996, Dijalog, br. 1/2, 1996. s. 156-157Otklonjanje propustaVeliko očekivano čišćenje je počelo. Ratni lobi zamenjen je mirotvornim, a ovaj je u javni i političkiživot uneo drugačija pravila ponašanja, običaje i ideološki jezik. Veliki intenzitet zaglušne retorikezamenjen je niskim frekvencijama pacifizma i pomirljivim tonovima. A da bi se novi konceptsproveo, pre svega je neophodno otklanjanje propusta (uporediti radio i TV 2, te dnevne novine 3.marta o.g.). Prvo kadrovskih.Nespretno je ispalo da je programska i izlagačka aktivnost novizabranog rukovodstva ULUS-azapočela sa onom izložbom koja je u štampi preimenovana u Slikarstvo prihoda. Zaista, da li ćeovakva vrsta izložbi zapravo označiti i dugoročnu programsku orijentaciju srpskog udruženjalikovnjaka. Sudeći prema njenim kadrovskim rešenjima, upravo, reklo bi se - familijarnim odnosimavečitog gen.sek-a ovog Udruženja sa nekim sumnjivim tipovima neodređenih profesija, ali svakakone iz umetničkih krugova (vidi Beoramu br. 52, str. 54), upravo će se to dogoditi. Ako se moglo štoštazameriti prethodnoj upravi ULUS-a u odnosu na njihovu nepotrebnu aktivnost prema izlagačkimpolitikama galerija, muzeja, umetničkih manifestacija, sadašnjoj će pre svega sami stvaraoci moratida upute pitanja o razlozima njenog postojanja i ciljevima strukovne delatnosti.Srećom, ukradeni Renoar iz Narodnog muzeja je brzo pronađen, doduše sa ozbiljnim oštećenjimakoja će ga trajno obeležiti. I ovaj slučaj je samo potvrdio već svima poznato: slabo ili nikakvotehničko i ljudsko obezbeđenje naših muzeja, hronično neosiguravanje zbirki i izloženih dela ustalnim postavkama itd. Ali tome se još pridodaje da je, recimo, upravo ovaj Renoarov rad kupljenza Muzej kneza Pavla, dakle onaj prvi naš muzej moderne umetnosti za koga su neki sadašnjistručnjaci Narodnog muzeja utvrdili kako je to bio period "najtragičnijih dana naše najstarijemuzejske kuće" (videti Zbornik Narodnog muzeja, XV-2, 1994, str. 233-234). Stvarno, onaj koji jepo svetu kupovao Renoare i druge majstore uvio je u crno ovaj muzej za razliku od ovih koji gadanas čuvaju na ovaj način.Ovaj trenutak sveopšteg haosa i beznađa možda je zapravo ponajbolje vreme da se državnifinansijeri visoke i seriozne umetnosti upozore na neophodnost trajnog, promišljenog i doslednogulaganja - poput svojevrsnih investicija - u naše najbolje stvaraoce, i to ne samo u lokalnim okvirimaveć i u oblasti njihove promocije na međunarodnoj sceni. Za jednu ozbiljnu državnu kulturnupolitiku nemoguće je, recimo, da Mrđan Bajić ne dobije veliku državnu (finansijsku) potporu zasvoje projekte u evropskim galerijama. Nemoguće je da, na primer, Mirjana Đorđević i Ivan Ilić odMinistarstva kulture ne budu finansirani za školovanje u klasama Rinkea i Kunelisa u Diseldorfu.Smešno je da ovu državu ne interesuje izuzetno važna aktivnost Marine Abramović na svetskojumetničkoj sceni i da takvu delatnost ne intenzivira svojim javnim stavom i svakovrsnom pomoćiitd.


Izložba slovenačkog umetnika Andreja Ajdiča u Beogradu ostala je poput propuštene prilike zadomaće razvikane jugonostalgičare i (re)kreatore jedinstvenog kulturnog prostora u granicamanekadašnje države. I šta je to što je u ovom slučaju sporno? Svakako ne to da je Ajdič posle dužegvremena prvi autor koji u ovdašnjim oficijelnim prostorima izlaže uspostavljajući na taj način jednuod mnogih prekinutih veza. Pre će biti da je i ta velika priča o novom kulturnom ambijentu iraznovrsnim nostalgijama kod onih od čije se propagande ne može išta drugo čuti, samo još jedna odmagli koje se razvejavaju. U stvari, bliža nam je i značajnija Kina. I za razliku od Los Anđelesa,kome u svakom trenutku preti sasvim realna mogućnost opšte prirodne kataklizme, nama isto takoneprekidno preti kataklizma prouzrokovana ljudskom glupošću, neznanjem, šarlatanstvom. Zaista,otklanjanje propusta je neophodno. Smesta.Beorama, br. 53, april, 1996.Bez ikakvog naslovaUprkos svemu, čak i meteorološkim uslovima, prvi prolećni mesec u Beogradu uvek označi velikipočetak nove likovne sezone. Ovoga puta, april je nadmašio samog sebe - samo u jednoj nedeljiotvorene su izuzetne izložbe Radomira i Vesne Knežević, Branka Pavića, Jasmine Kalić, BrankeKuzmanović, Voje Stanića, pregled Od aprila do aprila, zajednička izložba Gordane Jocić,Mojovića, Cvetkovića, Damnjanovskog, Aleksandra Đurića, u okviru promocije knjige kritikaDragoslava Đorđevića Slikarstvo poetske figuracije, itd. A događaj nad događajima koji jeprevazišao sezonski karakter i koji je sa primetnim interesovanjem javnosti bio očekivan, svakako jeNova stalna postavka Jugoslovenske umetnosti XX veka u Muzeju savremene umetnosti. Ovakavizrazito pozitivan utisak, nisu mogli da mi pokvare ni neke od hroničnih tendencija koje odumetničkog i kulturnog života u Beogradu prave karikaturu.U jednom nedavnom intervjuu Braco Dimitrijević je rekao" "Luvr je moj atelje, ulica je mojmuzej", i podsetio nas na sudbinu naših najznačajnijih umetnika na koju je ova kolumna većnekoliko puta ukazivala. Svi oni, upravo isključivo vlastitim sredstvima i angažovanjem, svedoče ostvarnom visokom mestu naše umetnosti u međunarodnim tokovima. Državna, institucionalna,profesionalna briga za sudbinu njihovog rada ovde je potpuno nestala. A za obrat u sadašnjimuslovima gotovo da nema nade. Jer, kada niko iz establišmenta (državnog, političkog, javnog) nepokaže interes, na primer za novu postavku u MSU, čak ni resorno ministarstvo, čak ni stratezitoliko razvikanog kulturnog i svakog drugog oporavka ovog zapuštenog društva, tada je sasvimizvestan štetočinski nastavak aktuelnih procesa a ne priželjkivana promena. U vladalačkimslojevima ovog društva, kako je već nekoliko puta primećeno, utihnuo je interes za seriozneumetničke događaje. Naravno da se u njih ne računaju bagataške zabave zatvorenog tipa, makar seone priređivale u centralnim institucijama kulture. Iz takvog mentaliteta i shvatanja vrhunskeumetnosti upravo i nastaju pokušaji uzurpacije programske aktivnosti, na primer velikih muzeja, odumetnika pod znacima navoda. A zanimljivo je da se do sada niko nije setio, ili osmelio da, recimo,u beogradsku operu, dovede nekog "izvođača narodnjačkih umetničkih radova", istog kreativnognivoa. Muzej su u ovoj podeli, očigledno na mnogo nižim strateškim nivoima, te je otuda njihovauzurpacija mogućnija.Dobra uvertira u likovnu sezonu nije pokvarena ni činjenicom da pored glavnih medija koji su tekkroz stisnute zube prozborili o promenama u MSU, oni nezavisni, opozicioni, nevladini nisu objavilini slova - makar kao puku informaciju. Moralni sustav i tzv. jednih i tzv. drugih je izvesno od istog,dosad nepoznatog materijala - opšte ignoracije i kretenizacije vlastitog društva sa zluradimnamerama. Raspoloženje mi nije pokvario ni onaj onaj univerzitetski profesor sklon uličarskimdosetkama, nekada sa grupom Mediala, danas sa grupom mediokriteta, koji se našao pogođen zbogprimećivanja da je u nedostojnom društvu onih "kojima možda i nije mesto na izložbi'' kako je samnapisao. A činjenica da svakako nije pod pritiskom izlagao sa takvima - to ga ne vređa.Poslednjih nekoliko meseci Sedište Moći, političke i svake druge, otarasilo se balastanacionalističih savetnika i mutivoda sada je neophodno ratosiljanje isto toliko štetočinskihboljševičkih suflera. Ukoliko se ne želi da nebeska Srbija postane kineska Srbija ili da se spusti podzemlju.Toj nameri su skloni i oni iz nekog predstavništva u Brankovoj ulici na čijoj reklami još uvek stojida im je sedište u Berlinu, DDR! Ovi mora da čitaju samo one novine koje još nisu objavile da jesrušen Berlinski zid. Berlinski zid u boljševičkim mozgovima nikada neće ni biti srušen.


Beorama, br. 54, maj, 1996.(Posle ovog napisao urednik Beorame obavestio je autora da njegove priloge više neće objavljivati.Nekome je očigledno dozlogrdilo da ih čita.)Kulturna kretenizacijaMeđu zanimljivije zaključke koje mogu izvoditi analitičari zainteresovani za zbivanja u aktuelnim(pseudo)kulturnim tokovima, a čija je osnovna karakteristika vidna kontradiktornost prema ovomvremenu (priželjkivane moralne i svake druge obnove, računajući i kulturnu) i još više projektovanebudućnosti (naspram pretpostavki političkih programa stranaka koje se naročito ističu u zaglušujućojpredizbornoj propagandi) sve je više onih koji otkrivaju kolektivno mentalno nazadovanje. Petprimera nastalih u poslednjih nekoliko dana kao izrazito ubedljive pojave nametnuli su se za ovutemu.Prvi primer. Ima još onih koji se sećaju da je, kada je pre nekoliko godina bila srušena zgrada uKnez Mihailovoj ulici u čijem se prizemlju nalazila Galerija 'Sebastijan', a usled izuzetnog odijumajavnosti prema ovom vandalskom činu (rušenje istorijskih zdanja nije dozvoljena prema sviminternacionalnim standardima i civilizacijskim kodeksima zaštite urbanih jezgra metropola), datoobećanje da će na istom mestu biti i nova umetnička galerija. Investitor nove poslovne palate čiji jedirektor i istaknuti političar jedne progresističke stranke i na najvišem mestu u državnojnomenklaturi, zbilja je obezbedio prostor za jednu galeriju. Ali, kako je Galerija 'Sebastijan' bilajugoslovenski orijentisana po svom izlagačkom programu, ona je predstavljala i najznačajnijeumetnike koji su imali vrlo istaknuto mesto u našoj savremenoj umetnosti, razočarenje novomizložbenom postavkom tim je veće: uz tek ponekog eminentnog stvaraoca, ova galerija je napunjenapotpuno beznačajnim ali zato izrazito komercijalnim umetnicima za čije je radove jedino važnatržišna vrednost – ali i politička probitačnost. Baš koliko i priređivačima ovakve postavke, jer se, daje drugačije, ne bi dogodilo da slike budu neosvetljene ili da direktno na skulture budu nalepljenelegende. Sprega visoke politike sa niskom umetnočću ovde je toliko očigledna da priziva pomisao najedan raniji slučaj. Nekadašnja propala banka koja je ojadila stotine hiljada svojih štediša u vremenajvećeg 'uspeha' hvalila se, dokazujući i na taj način veličinu poslovne politike, kolekcijomumetničkih dela plaćenom više miliona DM. Bilo bi sada zamimljivo utvrditi vrednost iste zbirke,pogotovo zbog namirivanja potraživanja nekadašnjih klijenata. Kako su 'stručni' savetnici i u jednomi u drugom slučaju (kupci i prodavci) praktično iz istog socijalnog i profesionalnog miljea, trebaočekivati da će se istim učinkom trgovati i u najnovijoj beogradskoj galeriji. A pranje novca kroztrgovinu umetninama najslađi je posao onih koji su do (tuđeg) novca došli na lak način.Drugi primer. U poplavi umetničkih kolonija u našem likovnom sistemu, što je u osnovi vrlopozitivno jer u ovom zaista teškom vremenu – za ovu vrstu umetnosti pogotovo, veoma je važnomakar i povremeno osigurati umetnicima elementarne uslove za stvaralaštvo, svoje mesto je našla inajnovija koju je pokrenula vodeća državna televizija. Ugovor o njenom osnivanju potpisali su, kakoje ista TV izvestila, njen glavni urednik svih kulturnih programa, istaknuti funkcioner i aktuelniposlanički kandidat najprogresivnije stranke, uz to poznati estradni istoričar umetnosti čije sevišegodišnje štetočinstvo osetilo u mnogim oblastima: od zaštite kulturnih dobara, prekonedozvoljenog srozavanja vrednosti umetničkih programa naših vodećih muzejskih institucija inajvažnijih likovnih manifestacija, sve do intenzivnog učestvovanja u mešetarenju na ionakoposunovraćenom tržištu umetničkih dela što je uzrokovalo njeno totalno povlaćenje u dobokuilegalu – daleko od očiju javnosti, poreznika, lovaca na falsifikatore i ostale prevarante. Ovomnekada spretnom ocenjivaču savremenog stvaralaštva, a danas ekstremnom tradicionalisti, nepredstavlja nikakav moralni problem da istovremeno bude voditelj aukcija i u organizaciji SPS-a iSPO-a, i članom i progresivnih i reakcionarnih društava i udruženja, sve su to samo dobre prilike zapropagiranje najordinarnijeg likovnog šunda koji se u tim prilikama nudi kao istinska umetnostnovoj klasi političara i biznismena – ako oni uopšte mogu tako da se zovu.Treći primer. Znate li ko je sve politički kadar u onoj najprogresivnijoj stranci koju vodi nekadanajomiljeniji i najavagardniji reditelj na jugoslovenskim prostorima – na primer i ona u pinkofarbana estradna zvezda (pevaljka) koja je opasan pad tiraža svojih ploča pokušala da zaustavinovim poslovnim aranžmanom – učlanjenjem u stranku koja se, tako bar piše u njenom političkomprogramu, bori i protiv svakovrsnog šunda?! Biće zanimljivo videti kakav će kulturno-političkizadatak u budućoj raspodeli položaja ona dobiti: možda neku funkciju u Ministartsvu kulture ili


direktorsko mesto u beogradskoj Operi, možda solistički koncert sa filharmonijom. Ako ovo izgledanemoguće, moramo se podsetiti na neprijatnu činjenicu da su se i veći apurdi ovde već dogodili, pa ioni najnezamisliviji i najgori da posle decenija bratstva i jedinstva krvi bude do kolena upravo međutom braćom u jedinstvu.Četvrti primer. Istu boju kao u prethodnom primeru vidimo i na jednoj televiziji koja se proslavilaisključivo po beskrupuloznom širenju najnižeg etičkog i estetičkog nivoa. To naravno i nije razlogza zabrinutost, jer vlasnik ove komercijalne stanice za sopstveni novac ima pravo ovaj narod dazabavlja kako mu je volja, a isti narod, opet, ima prava i da ne gleda njegovu televiziju. Problem jenešto drugo: kako je moguće da se za jasne odredbe političkog programa neke stranke bore upravooni njeni istaknuti članovi i funkcioneri koji evidentno u svom radu zastupaju krajnje suprotneprincipe. Nelogično, ne, mnogo gore: ovo govori da neke stranke, koje su već danas sigurne uvlastitu izbornu pobedu, zapravo opasno boluju od hronične kadrovske insuficijencije. U suprotnom,ne bi se moglo dogoditi da se naročito njihovi kadrovi, kako smo videli u dva poslednja primera,nađu na udaru vlastitih političkih programa.Peti primer. Na ovogodišnjem sajmu knjiga jedna potpuno nepoznata izdavačka kuća pompezno jeobjavila 10-tomno delo autora za koga javnost jedva da je čula kao literatu; on je, pak, mnogopoznatiji kao novinar, urednik i direktnor dnevnog lista, a u kratkom vremenu prešao je put odboljševičkog, preko nacionalističkog do mirotvoračkog naganjača. Ovaj novinar-književnik, kojiistovremeno pripada dvema najprogresističkijim strankama, dosetio se da od brojnih likovnih iprimenjenih umetnika za ilustrovanu opremu svojih sabranih dela odabere jednog našeg poznatog'slikara'. Stvar je u ovom slučaju još neverovatnija: ovakvo direktno povezivanje prononsiranog'slikara' sa literaturom očigledno istih vrednosti, stavljeno je u funkciju predizborne kampanje, poštoje i u ovom primeru autor kandidat na predstojećim izborima, a jedna specifična vrsta problematičneprodukcije instrumentalizovana je od strane politike na izuzetno primitivan i poguban način.A izbori su svojevrsni testovi inteligencije svake nacije koja se na taj način povremeno proverava.Otuda počinju i da se pomaljaju jasni razlozi ovom nimalo slučajnom nizu događaja koji direktnovode u opštu kulturnu kretenizaciju. Idemo dalje...Vreme, 31. oktobar 1996.Kultura jeste pobunaPostoji jedna slika Miće Popovića koja se zove "Ne, hvala". Na njoj je sam autor sa uzdignutomrukom u stavu odbijanja i sa ispisanim ovim nazivom. Sadržaj te slike je poput znaka obeležionjegovu ukupnu životnu filozofiju koliko i stvaralačku estetiku još od vremena Popovićeve prvepobune protiv dogmatizma socijalističkog realizma u umetnosti na studijama likovne Akademije. Tosvoje "ne hvala" Mića Popović je ponovio i u poslednjem javnom nastupu - simbolično, predpobunjenim studentima Beogradskog univerziteta. Ovaj oblik Popovićeve konstantne građanskeneposlušnosti i umetničke pobune poput njegovog individualnog pokreta otpora istrajavao je i kaolični čin uporedo sa mnogim oblicima političkih i kulturnih protesta tokom poslednjih pola veka unas.Evidentno je da je već od vremena uvođenja boljševičke vlasti u Srbiji, koja je stigla sa pokretomTitovih partizana, stalno bilo izrazito nestabilno, problematično, oportuno i povremeno neprozirnomesto srpskih intelektualaca, a time i njegovog specifičnog sloja koji čine tzv. kulturni radnici iumetnici tokom različitih perioda manje-više otvorenih društvenih pobuna. Nešto obimnija reakcijaprotiv ideološke represije jugoslovenskih komunista zabeležena je nakon uklanjanja Rankovića kadase prvi put sa jasnim programom konstituisao paralelni sistem nacionalizama, dakako među njima isrpski. Glavna ličnost i vodeći idelog te promoter ovog pokreta sa najvišim partijskim i javnimrejtingom bio je Dobrica Ćosić. Ubrzo je potom na talasu studentskih gibanja '68. definitivnoobelodanjeno postojanje jezgra nove levice koju su činili profesori Beogradskog univerziteta, a ciljim je bio da se isprave birokratske devijacije, u suštini, realizovanje zdravog komunističkogprograma. Sedamdesetih godina obe ove ideološke skupine našle su se u poznatom disidentskomodboru za zaštitu slobode mišljenja. To heterogeno društvo, kako su ga popularno zvali "Dobričinštab za odbranu srpstva", činili su nekadašnji značajni partijski kadrovi (Ćosić, Antonije Isaković),novolevičari (Mihailo Marković, Ljuba Tadić, Dragoljub Mićunović i dr.), te "meki" i "tvrdi"nacionalisti (poput Miće Popoivća, Matije Bećkovića, Borislava Mihailovića Mihiza itd.). Njihovojavno delovanje svodilo se na otvorene proteste, saopštenja i peticije kojima su skretali pažnju


domaće i inostrane javnosti na ugrožavanje individualnih ili političkih sloboda "govora i mišljenja"koji su sve više bivali potiskivani u poslednjoj deceniji Titovog života i neposredno nakon njegovesmrti. Članovi ovog Odbora učestvovali su u pisanju Memoranduma SANU - programa koji je uzostale posledice, omogućio i jedini uski prolaz aktuelnom srpskom vladaocu ka učvršćivanju ličnevlasti.Među ovim krajnjim pozicijama mogućeg levog ili desnog angažovanja u real-političkim uslovimaogroman broj intelektualaca, umetnika i kulturnih poslenika ostao je izrazito pasivan pažljivoizbegavajući rizične javne manifestacije imanentnog nezadovoljstva, i čekajući pravi izazov:građansku i demokratsku pobunu koja je masovno inicirana postizbornom krađom novembra 1996. Itaman kad se mislilo kako smo zapatili neizlečivu bolest, dogodila se ova mirna, istrajna pobunakoja je zahvatila sve slojeve srpskog društva. Do sada se veliki broj umetnika i poslenika kulture narazličite načine obratio javnosti, a daleko veći broj učestvuje u građanskim demonstracijama ilistudentskom protestu. Opšte mesto ovakve motivisanosti leži u činjenici da se na taj način osujećujei pokušaj režima da istaknuti koncept nacionalne države (koji je završen u najvećem krvoproliću iegzodusu posleratne Evrope) zameni osavremenjenom boljševičkom državom(kriptokomunističkom), totalno neprirodnih tvorevina u delu sveta koji je demontirao svojetotalitarne, bilo desne bilo leve režime. Na ulicama najvećih srpskih gradova već mesec i po dana uprotestnim mirnim šetnjama demonstriraju oni koji su očigledno bili za mir i pre "dejtonskog mira" ikoji su jasno istakli zahteve za stvaranjem jedino moguće - i od suseda i od sveta prihvatljive civilnedržave opštih demokratskih standarda iz evropskog civilizacijskog kruga. A to je svakako i cilj ismisao kulture u vremenu pobune, odnosno, kultura i jeste po sebi pobuna.Demokratija, 5. januar 1997.Gospođo Ministre,Rasulo u Muzeju savremene umetnostiOtvoreno pismo Nadi Popović PerićićMinistru kulture Republike Srbijeu Muzeju savremene umetnosti sa velikom pažnjom prate se Vaši najnoviji javni nastupi - naročito upogledu aktivnosti sa sada već bivšim direktorom Narodnog pozorišta u Beogradu A. Berčekom.Januara meseca 1993. godine bila su izvršena istovremena imenovanja novih direktora nekihvodećih ustanova kulture u Srbiji - među njima i Muzeja savremene umetnosti. U šovinističkojeuforiji koja je početkom devedesetih godina eskalirala i temeljno harala celokupnim srpskimdruštvom, vođena je naopaka kadrovska politika i u institucijama kulture i umetnosti. U takvojpolitičkoj i idejnoj klimi poslednjeg dana ministrovanja M.Đukić je bez razloga i bez obrazloženjasmenio i direktora MSU Zorana Gavrića a na njegovo mesto postavio Radislava Trkulju. (Usput daVas obavestim da gospodin Gavrić još uvek vodi sudski spor protiv MSU zbog nezakonitogizbacivanja sa posla koji je usledio ubrzo posle dolaska novog direktora.)U sredstvima informisanja u poslednje vreme često se špekuliše oko dužine trajanja mandatadirektora ustanova od republičkog značaja. U vezi s tim stalno se kulturnoj javnosti predočava da jezapravo mandat tim direktorima vremenski neograničen po Rešenjima kojima su oni imenovani. R.Trkulja je 28. januara 1997. godine praktično ispunio jedan uobičajeni četvorogodišnji direktorskimandat. Za javnost bi bilo zanimljivo da sazna da li se u Vašem Ministarstvu razmišlja o ovome i štamislite da učinite. Ovo je formalni povod za pokretanje tog pitanja - suštinski razlog je mnogosloženiji.Da li treba da Vas podsetim na izjave R. Trkulje iz vremena kada je bio doveden u Muzej: da će iznjega izbaciti jugoslovensku umetnost te da će baš on napraviti prvi spski muzej savremeneumetnosti, da će, u skladu sa ovim, obnoviti program, da će vratiti publiku, da će, postojeći tim, ponjegovom mišljenju, anonimnih kustosa zameniti afirmisanim itd. itd. Od svega toga uspeo je jedino- a to se najbolje pamti, da na zgražavanje ozbiljne kulturne javnosti u Muzeju napravi nekolikoskandaloznih izložbi. Na isti način bila je vođena i politika otkupa umetničkih dela za muzejskekolekcije koja je nažalost u većem delu podlegla ukusu aktuelnog direktora i rezultirala akvizicijomvelikog broja radova koji ni po kom stručnom ili vrednosnom kriterijumu ne bi smeli biti uneti uumetničke fondove muzeja od najvećeg nacionalnog značaja. Da ste Muzej savremene umetnosti zaovo vreme makar jednom posetili, o svemu tome, i štošta drugom iz njegove osnovne delatnosti,


mogli ste sa stručnim timom na najkonkretniji način da razgovarate.Danas MSU zvrji prazan, bez publike i bez izložbene delatnosti izuzimajući Stalnu postavku -upravo kao u vreme Gavrićevog smenjivanja, s tom razlikom da je pre četiri godine Muzej (i) timejavno izražavao svoj stav prema tek započetom jugoslovenskom ratu, a danas je u njemu na delujedno potpuno rasulo. Najgore od svega je, i po tome je direktor prevazišao samoga sebe i timedopunio ranija obećanja - da su dva muzejska depoa u kojima se čuvaju najdragocenija delajugoslovenskog slikarstva u vajarstva XX veka više od mesec dana u malteru i zidarskom šutu aslike i skulpture koje se tu nalaze prekrivene su teškom prašinom koja je po njima padala za vremegrađevinskih radova. Ovo je toliki propust u radu Muzeja i neodgovornost direktora da zaslužujuhitnu inspekcijsku posetu Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.Gospođo ministre, na Vama je sledeći potez. Nekako mislim da je pravi trenutak i da bi bilo zgodnoda direktori koji su u istom “paketu” došli na isti način i odu. Ukoliko se u Berčekovom slučajuprimetio makar zakasneli moralni stav za stanje u njegovom Pozorištu, u Trkuljinom slučaju, sasvimje izvesno, tome se ne treba nadati. A ako takođe smatrate da je i ovo primer pogubnog učinkaupravljanja ustanovom od republičkog značaja za šta, napokon, ipak Vi javno i moralno odgovarate,očekuje se da odmah učinite neophodno. U suprotnom, u slučaju Vašeg nereagovanja, javnost će torazumeti samo na jedan način - kao saučesništvo sa ovim bezprimernim kulturnim štetočinstvom.Beograd, 14. februar 1997.Jovan Despotovićkustos Muzeja savremene umetnostip.s. Razumećete, svakako, zašto Vam ovo pismo ne šaljem poštom već preko medija, jer računam,poput ostalih koji u poslednje vreme pribegavaju istom maniru, da je to sigurniji način da ono stignedo primaoca.Demokratija, 15. fabruar 1997.Preostaje rasprodajaU kulturi je proteklih godina neposrednog predratnog, ratnog i poratnog perioda stvoren jedanpotpuno nepodnošljivi jaz između onoga što je svakom normalnom stvaralaštvu neophodno i onogašto se danas vidi kao njegov stvarni ambijent u kome nastoji da s krajnjim naporom preživi. Znatnimdelom sami kulturni poslenici zaslužni su za ovakvo neslavno stanje, ali najvećim delom u tajpoložaj su dovedeni ili istinskom nebrigom i države i društva, ili totalnim odsustvom interesovanjaza te vanredno vitalne interese u područijima nacionalnog života.Oni koje sećanje bolje služi prisetiće se da je jugoslovenska kultura prošla kroz mnoga iskušenja odvremena uspostavljanja komunističke vlasti. Najpre je veliki doprinos dat imitiranju socijalističkogrealizma nalik velikom sovjetskom bratu, doduše kratkotrajan jer je ubrzo izbio politički sukob sadotadašnjim neprikosnovenim vođom naprednog čovečanstva - Staljinom, koji je zadirao u direktneinterese Titove opake liderske ambicije. Iza toga nastao je period totalne birokratizacije icentralizacije društva pod najdirektnijim uticajem komunističke partije, a čak ni Đilasova ideološkapobuna sa najvišeg mesta nije mogla da otkloni takvu političku rigidnost.Sa postupnim osamostavljivanjem republičkih komunističkih partija (u postrankovićevskomperiodu) nastalo je izdvajanje i drugih oblasti društvenog života - ponajviše i najvidljivije -umetnosti i kulture. Kardeljeva ideja samoupravljanja samo je finalna epizoda takvog procesa koji jedo kraja olabavio međurepubličke veze. A tada već potpuno separatna i unutrašnja politika Srbije udrugoj polovini osamdesetih godina inicirala je snažni talas najpre nacionalističke a potom iotvorene šovinističke euforije. Posledice te krize i danas preživljavamo u drugačijim uslovima abrojni stvaraoci i kulturni poslenici pokušavaju u gotovo svim prilikama da racionalizuju, objasne iutiču na promenu tog krajnje razornog toka dominantne nacionalne misli.Potpuno isti put prešle su i specijalizovane umetničke institucije (poput velikih pozorišta i muzeja)koje se na različiti način bave umetničkim stvaralaštvom. Ono što je zadesilo Narodno pozorište,Beogradsko dramsko pozorište, Muzej savremene umetnosti itd. tokom poslednjih pet-šest godina,sudeći prema rezultatima njihovog rada i stanjima u tim nekada izuzetno uglednim kućama, ravno jeopštoj katastrofi koja je pogodina celokupno društvo. Pomenute su ustanove u kojima su promenjeni


direktori, ali i bez toga, a primeri se nalaze u gotovo svim vodećim kućama kulture poput Narodnogmuzeja, Muzeja primenjenih umetnosti, Muzeja grada itd, opšte destruktivne programske politikenačinile su pozamašnu štetu vitalnim interesima serioznog stvaralaštva.Istovremeno sa sramotnim izložbama koje je organizovao Muzej savremene umetnosti kakve su naprimer bile ona posvećena Tesli, zatim Balkanski istočnici ili Polit-art, Narodni muzej je načiniociklus srpskih umetnika u dijaspori koji je jedino pokazao najniži estetički nivo naše umetnosti i tobaš u najvažnijoj muzejskoj kući koju srpski narod ima. Muzej primenjenih umetnosti priredio jepravu ratnohušačku izložbu o genocidu (i da ne bi bilo nesporazuma, naravno da je potrebno pravitii takve izložbe, ali one nikako ne smeju biti nakaradne: da bi imale smisla kada su većdokumentarne, one moraju svedočiti o stvarnom stanju na ratnom područiju, na sličan način kao jeurađeno, na primer, u filmu "Lepa sela lepo gore"). Da stvar bude još gora, ova izložba - upravoantipropaganda srpskih intersa, potrošila je pravo bogatstvo tobože šireći po svetu istinu o Srbima,završila se pravim fijaskom. Slično se dogodilo i sa jugoslovenskim predstavnikom na poslednjemvenecijanskom Bijenalu koji ničim nije izazvao interesovanje, pa čak ni u finansijskom smilsu što seprimarno očekivalo (prema svedočenju samog Šobajića). Ovakvih primera ima za još nekolikoosvrta.Sem programske, i uža muzeološka praksa vodećih umetničkih institucija prošla je kroz izuzetnovelika iskušenja. Prisetimo se samo "ratne muzeologije" kada su neki istaknuti muzealci davali novoobeležije svojoj profesiji shvatanjem kako "hrvatsko đubre ne treba spašavati" iz područija podsrpskom upravom - što je čak iniciralo tužbu hrvatske strane te hitnu inspekciju izaslanikaEvropskog saveta. Bilo bi zanimljivo da javnost sazna šta su razvikani srpski aktivisti uradili napopisu naših kulturnih dobara koja su ostala izvan granica sadašnje Jugoslavije, (misli se na posaokoji su Hrvati odavno učinili i sada čekaju zgodnu prilku da aktiviraju svoja potraživanja). U tomsmislu nešto je nagovestio Igor Zidić, direktor Moderne galerije u Zagrebu, jedan od čelnika HDZ-ai pomoćnik ministra kulture RH koji je nedavno pokrenuo pitanje razmene pokretnih kulturnih dobarizmeđu muzeja u ex-jugoslovenskim republikama. Ne treba sumnjati da će ovaj stručnjak, ali ipolitički vrhovnik te visoki državni dužnosnik, iznaći načina da ovo pitanje stavi na dnevni redbudućih bilateralnih potraživanja između Hrvatske i Jugoslavije.I da završimo sa jednom sve prisutnijom dilemom u ozbiljnoj kulturnoj javnosti. Naime, sve češćese pominje da će direktora Muzeja savremene umetnosti, inače osvedočenog neznalice umuzeološkim delatnostima, uskoro zameniti jedan nekada značajni kritičar a danas samo trgovacnajordinarnijim slikarskim šundom. Sva je prilika da ćemo, ako se to dogodi, pored brojnihprodajnih galerija dobiti i prvi prodajni muzej - što bi zaista bio naš originalni doprinos svetskojzaštiti kulturnih dobara. Po ovoj logici, sasvim je prirodno da ono što u protekle četiri godine nijeuništeno u narednom periodu bude rasprodato - na jedan ili drugi način.Vreme, 15. mart 1997.Srpska kultura u novim političkim uslovimaOpozorila novi mestni oblastiPredaja vlasti u odskora opozicionim srpskim komunama protekla je na taj uzorni način da novavlast u fijokama nije zatekla ni spajalice. Komunisti su sa sobom odneli sve što se nmoglo poneti -ostavili su samo brojne probleme kojima očigledno nisu bili dorasli ni nakon poluvekovneapsolutističke vladavine. Ništa bolje prilike nisu zatečene ni u oblastima kulture i umetničkogstvaralaštva. Ali, u to smo sigurni, nove demokratske vlasti neće moći da se kriju iza ovog izgovora,niti imaju pravo na uobičajenih sto dana čekanja za prve pozitivne rezultate. Naprosto se od dr.Zorana Đinđića predsednika Demokratske stranke, novog gradonačelnika Beograda i njegovog timaodmah očekuju rezultati koji će pokazati pravac promena u delovanju države na javni život.Mandat sekretara za kulturu u novoj gradskoj upravi dobila je Gorica Mojović, dugogodišnjadirektorka Kulturnog centra Beograda. Ona je među ovdašnjim najpoznatijim kulturnim poslenicimaposlednja kojoj bi trebalo dati vremena da se upozna sa stanjem u kulturi grada: u svomdosadašnjem radu ona je imala brojne prilike da stekne detaljan uvid u programske, finansijske,kadrovske, organizacione i druge probleme gotovo svih gradskih ustanova kulture, kao imanifestacija kojima je grad osnivač i finansijer, i svemu ostalom što je u neposrednoj vezi sa ovimkompleksom pitanja.U pozdravnim izrazima koje je dobila nakon promocije, nedvosmisleno joj je stavljeno do znanja da


je tim činom preuzela potpuno odgovrnost za život seriozne kulture u Beogradu, a da odgovornostza sve negativne tendencije koje mogu biti eventualno nastavljene, kritičari neće tražiti na drugommestu izvan njenog sekretarijata za kulturu i savetničkog tima koji će ona okupiti. Od sada sudbinamuzeja i galerija Beograda, velikih manifestacija poput Oktobarskog salona ili Trijenala savremenejugoslovenske umetnosti, zatim umetničkih kolonija, Kuće legata itd, stoji isključivo u njenimrukama i javnost neće biti spremna da prihvati bilo kakve izgovore ukoliko ne dođe do preokreta urazornim tendencijama koje su i u kulturi obeležile protekli period.Naravno da je za normalno delovanje kulture i umetničkog stvaralaštva obezbediti i neophodnamaterijalna sredstva. Ali kako su svi svesni da su komunisti u odstupanju prvo poneli pare, te da jezbog toga gradska kasa zatečena potpuno prazna, razumno je u ovom trenutku od nove vlastiočekivati korake koji će u koncepcijskom smislu postaviti nove okvire i oblastima u kojima kulturadeluje. Racionalizacija i objedinjavanje rasutih poslova poput formiranja jedinstvene direkcije zamuzeje i galerije grada, radikalno smanjivanje broja umetničkih kolonija u kojima su prečestoboravili uglavnom isti, manje značajni stvaraoci, obnova i postavljanje u nove idejne okvire likovnihmanifestacija, vraćanje Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić pod gradsku programsku ingerenciju(dosada je Udruženje likovnih umetnika Srbije vodilo ovu staru i uglednu ustanovu), priprema nastvaranju posebnog fonda za međunarodnu razmenu izložbi i umetnika, kao i za studijski boravak uinostranstvu najboljih mladih stvaralaca koji bi se aktivirao tek od naredne godine itd, zapravo nezahteva nikakva finansijska ulaganja. Naprotiv, neophodno je jedino da nova politička vlast, ugradskoj upravi pokaže spremnost i znanje da odmah inicira i organizuje ove urgentne poslove.Neće biiti na odmet podsetiti novu vlast već sada da će prvo sledeće odmeravanje političkih snagabiti vođeno i na ovom, za svako civilizovano društvo osetljivom i uticajnom terenu.Delo, Ljubljana, 28. mart 1997.Na početkuPerspektive nove kulturne politikeOpšta nezavidna situacija u svim oblastima javnog života Beograda odmah iziskuje efikasnomenjanje zatečenog stanja po formiranju nove vlasti. To se ponajpre očekuje od gradskog Sekretaraza kulturu Gorice Mojović (dugogodišnje direktorke Kulturnog centra) zbog toga što ona zasigurnospada u najobaveštenije ličnosti o stanju u ovdašnjoj kulturi i umetnosti, a nisu za podcenjivanje ninjeno poznavanje situacije u većini gradskih institucija, pogotovo u najvećim i najvažnijim, štopodrazumeva i znatan uvid u njihove materijalne, programske i kadrovske probleme, kao i umanifestacije kojima je osnivač i finansijer grad itd. Ovakav izbor sekretara za kulturu u Beogradupodrazumeva da će se nasleđeni problemi vrlo brzo rešavati, a da li će do toga zaista i doći, ubrzoćemo jasno videti.U specifičnoj oblasti kulture koja nas ovom prilikom zanima - a to je likovno stvaralaštvo, glavneprobleme je moguće sistematizovati u nekoliko grupa. Svakako da je među njima prioritetno pitanjefunkcionisanja makro-umetničkog sistema kroz najznačajnije ustanove - muzeje i galerije Beograda.Otuda je uvođenje uobičajenog reda od vitalnog značaja za stvaranje boljih i racionalnijih uslova zanormalno odvijanje umetničkog stvaralaštva. Podrazumeva se, naravno i promena njihovih direktora- pre svega u Muzeju grada (programski potpuno zapuštenog uz neke izložbe koje se ničim ne moguopravdati).Najbolja iskustva svetskih centara upućuju na potrebu formiranja centralne muzejsko-galerijskeuprave koja bi potpuno objedinila organizaciju ove delatnosti na gradskom područiju sajedinstvenim upravnikom, njegovim stručnim savetom, administracijom i zajedničkim pomoćnimservisom (tehnička služba, održavanje, obezbeđenje, transport itd). S druge strane, programskaaktivnost ostala bi autonomna u ovim kućama koje bi dobile umetničke direktore a zadržalepostojeći stručni, dakle kustoski tim. Naravno da bi programska koordinacija među njima bila nužnai ona bi se odvijala na kolegijumu umetnički direktora ovih kuća.Vitalni deo umetničkog sistema su i likovne manifestacije, pre svega one najuglednije među njimakakvi su Oktobarski salon i gotovo zaboravljeni Trijenale savremene jugoslovenske likovneumetnosti. One se najpre moraju racinalizovati a to znači da se svedu na neophodan broj, a potom itransformisati prema stručnim uzusima profesija koje se zovu umetnička kritika i teorija umetnosti.Do sada ispoljeni voluntarizam, neznalaštvo ili štetočinstvo koji su se baš u njuma najbolje videli uprethodnom periodu, nameću potrebu da se zatečeno stanje izmeni u prioritetnom postupku.


Već više od mesec dana u Beogradu (i dvadesetak najvećih gradova u Srbiji u kojima demokratskaopozicija, uglavnom Srpski pokret obnove i Demokratska stranka drže vlast) održavaju se mitinzi idemonstracije sa parolama koje se slivaju samu u jednu poruku koje je sve glasnija: "Slobo odlazi!",a u osnovi znači konačno odpočinjanje političkih i svih drugih promena koja su pre svega izraz iposledica NATO bobardovanja Jugoslavije. Ako je od lidera opozicionih stranaka bilo mogućeočekivati uobičajene političke diskurse, zanimljivo je pogledati ko i šta sve od tzv. kulturnih radnika,umetnika i drugih javnih ličnosti poručuje okupljenom narodu u ovom dramatičnom trenutku predtoliko željenim preokretom.U Savezu za promene koji predstavlja najnoviju koaliciju opozicionih stranaka (nažalost ne odsvih!) načinjen je neformalni dogovor da u Beogradu nedelja bude posvećena kulturi kada bi senajpoznatiji umetnici obraćali publici te je taj program odpočet jednom "uvodnom" porukom koji supotpisali istoričari umetnosti Irina Subotić, Jovan Despotović, Borka Božović i Savo Ristović:"Naš duh i naša kultura se sistematski razaraju, ali još nisu uništeni. Svima je dobro poznat njihovsistem poricanja svih priznatih vrednosti i stimulisanja lažnih koji odgovaraju suštini kič države...Kultura se već dugo sistematski nasilno prilagođava političkom identitetu jedne propale ideje."Zatim je usledio niz istupa najuglednih stvaralaca koji su se često obraćali sa jasnim političkimtekstovima ali uvek sa naglaskom na probleme kulture u ovom društvu iznutra potpuno istrulelom.Tako je Borka Pavićević istakla: "Kultura je pobuna protiv nasilja i kiča. Od samog početkavladavine ovoga režima nasilje je bilo ugrađeno u njegove osnove, nasilje je bilo način vladavine,način kontrolisanja svih onih grupa koje se protive takvome režimu, bile te grupe etničke,profesionalne, klasne, dovoljno je da one ne pristaju da budu apsolutno lojalne... Kulturni čin je činpobune.", a Mileta Prodanović sasvim kratko poručuje: "Naša kultura nestala je u bezdanu koji seotvorio između ishrane u kontejneru i kiča 'Šećerane'. Ukoliko nam je kultura potrebna i ukoliko neVažnom delu sistema u kome deluje likovno stvaralaštvo svakako da pripadaju i umetničke kolonijekojih u Srbiji ima preveliki broj i u odnosu na broj stvaralaca koji redovno, a prema sistemupretplate, u njima borave a još više u odnosu na sredstva koja se za njih izdvajaju. Kada za to dođevreme, u dogovoru sa republičkim Ministarstvom kulture, treba načiniti spisak najvažnijih kolonija -ne više od pet u celoj republici, koje će biti optimalno finansirane iz budžeta. Do tada, jedinagradska kolonija - ZILIK toliko je kompromitovana da mora biti egzemplarno ukinuta - ne samo izproblematičnih razloga (zbog uvek istog sastava učesnika), već i zbog moralnih.Budući potpuno svesni realne finansijske situacije u kojoj se danas nalazi grad posle odlaskasocijalističke uprave, ovde smo se zadržali samo na onim pitanjima koja praktično ne zahtevajuulaganje novih materijalnih sredstva - sve su ovo isključivo organizaciona pitanja koja se mogurešavati do onog trenutka kada se Beograd bude materijalno stabilizovao. Ali, do tada se već moraobavezno pokazati jasna volja novih vlasti da, makar u domenu preispitivanja zatečenog stanja, teneophodne revizije po mnogim pitanjima koja su se godinama nagomilavala i novog, a to značiboljeg i efikasnijeg strukturisanja institucionalnog života gradske umetnosti, zaustave destruktivnetendencije koje su temeljno ugrozile naše vrhunsko stvaralaštvo.Napomena Ovaj komentar je napisan istovremeno sa konstituisanjem nove gradske uprave pre trimeseca. Osnovna ideja tako brzog reagovanja bila je da ova gradska vlast nema prava nauobičajenih 100 dana poštede od kritika upravo zbog iznetih razloga. U međuvremenu su imenovaninovi direktori (i upravni odbori) gradskih ustanova kulture koji, prema njihovim javnim iprofesionalnim biografijama daju pravo ozbiljnim očekivanjima. U toku je revizija koncepcijavelikih manifestacija i umetničkih kolonija kojima je grad osnivač i finansijer što je odmah izazvaložustru reakciju onih čiji su interesi - pre svega finansijski, tim promenama pogođeni. Izneteprimedbe sa te strane (gradski socijalisti) pokazuju zaprepašćujuće nizak nivo argumentacije ineprikrivenog zamajavanja javnosti besmislicama i lažima (što je uostalom i dosada bilo glavnosredstvo njihove politike). Dok se odatle ne budu čule zasnovane primedbe, dotle će ovakva reakcijabivših vlasti biti samo zaludna žal za prohujalim vremenom, za definitivno izgubljenim (a nikadaopravdanim) privilegijama do kojih su činovnici starog režima jedino i držali.Vreme, 31. maj 1997.Kelneri i sobarice Njihovog režimaKultura vlasti


želimo da se svi pretvorimo u bambije koji naseljavaju "Bambilend" moramo biti ovde. Svakogadana!"Petar Luković u poznatom stilu kaže: "Ko ume bolje govoriti o našoj kulturi nego - srpski ministarkulture? Naš ministar kulture Željko Simić nije neki običan ministar kulture kao neki drugi ministrikulture po belosvetskim zemljama... nedavno je sebe, kao ministar kulture - postavio na mestoupravnika Narodnog pozorišta, a povrh svega, ministar kulture bio je godinama lični savetnikkulturnog radnika ove zemlje Slobodana Miloševića... A komentar bi, vaistinu, mogao biti: jebešživot a posebno kulturu sa ovakvim ministrom kulture!", dok Božo Koprivica persiflira: "Iz svetasame tužne vesti. Eto iz Štokholma, Ginter Gras dobio Nobelovu nagradu. Ne, za mir - zaknjiževnost!... Nagrada mu je dodeljena zato što je podržao napade zlikovačke alijanse. Sumnja seda je navodio (a jednom bio, cak, i u posadi F 177 i B-52, pardon B2-92). Naši domoljubni pisci(neko otvorenim pismom, neko telegrafom, neko elektronskom poštom) vratili su her Grasu njegoveknjige. Zato je i dobio Nobela. Opet. Zavera."Ljubomir Simović se pita: "Postoje, međutim, naša braća, koja Srbiju mogu da zamisle i bez Pećkepatrijaršije, i bez Bogorodice Ljeviške, i bez Gračanice i Visokih Dečana; koja mogu da je zamisle ibez Crne Gore; i ne samo bez Crne Gore, nego i bez Vojvodine i Sandžaka; ali koja ne mogu da jezamisle bez Slobodana Miloševića! Kada i gde će se naša braća probuditi, osvestiti i shvatiti šta jeod čega preče i šta je od čega važnije? Danas ovde, ili sutra, kada se svi, posle dvesta godina opetnađemo u Beogradskom pašaluku?..." Dok u zajedničkoj poruci Biljana Srbljanović i NenadProkić kažu: "Ne želimo dinaroidnu kulturu, kulturu ojkača i gluvog kola, bradate etike, sudbinskogžrtvovanja i samosažaljenja, prepotentnu liriku tumbanja reči po padežima, metriku "ovoga i onoga",spoj komesarskog i sultanatskog, kulturu nacionalne mržnje i pravoslavno-fundamentalističkesamozadovoljnosti.", a Ivan Čolović tačno dijagnostifikuje: "I kultura je politika! Nije sva kultura uSrbiji na vašoj strani, na strani demokratije i pravde, na strani evropske Srbije. Nažalost, dobar deosrpske kulture je na Miloševićevoj strani. To važi i za ustanove i za ljude i za ideje u kulturi. To jekultura mržnje i isključivosti. To je kultura lažnih proroka, lažnih rodoljuba i lažnih bogomoljaca. SaMiloševićemim režimom mora da ode i kultura njegovog režima. Kultura koja je taj režim rodila.Ona ne sme da ga preživi. Jer će posle odlaska Miloševića stvoriti novog Miloševića, ali pod drugimimenom."Najoporiju poruku poslao je progonjeni beogradski umetnik (koji danas živi u Podgorici) NunePopović: "Svestan sam da je teško da se izgovori i da je nezamislivo da se napiše, ali trebalo bi daznate da u zaklanoj Srbiji tek počinje agonija truljenja, nestajanja. Decenijska tiranija i demonijaštvoSlobodana Miloševica i njegovih slugu - lažne i tobož posvađane opozicije i inteligencije - stižeuskoro, braćo i sestre zamorčići do svog vrhunca. Do gladi. bede, zverstva, do bolesti... od kojih ćeteu mukama skapavati, s vapajem za pomoć koju niko neće želeti da čuje."Do sada poruke su poslali i Dejan Despić, akademik, Dušan Kovačević, dramski pisac: (opravdanose pitajući "Da li smo mi normalni?"), Ratko Božović, sociolog kulture, Svetlana VelmarJanković, književnik, Vida Ognjenović, književnik, Zoran Hamović izdavač, Žarko Trebješanin,profesor univerziteta, Mihailo Pantić književnik, Veselin Đuretić akademik, Radislav Petković,književnik, Marija Dragojlović, slikar, Vasa Pavković, književnik i mnogi drugi.Poseban kuriozitet predstavlja protest pedesetak srpskih akademika: "Odavno je postalo jasno daostanak sadašnje vlasti u Srbiji i Jugoslaviji dovodi u pitanje i sam opstanak naroda ove zemlje.Smatrajući da ih društveni status obavezuje da svoj stav o tome egzistencijalnom pitanju još jednomiskažu, potpisani članovi SANU pridružuju se svima koji svakodnevno ističu zahtev za promenudanašnje vlasti kao osnovni uslov da se narod i zemlja Srbija izvuku sa dna na kojem se nalaze i dakranu putem oporavka i povratka u savremenu svet." Ovo su, između ostalih, potpisali DragoslavAvramović, Matija Bećković, Milutin Garašanin, Dejan Despić, Antonije Isaković, NikolaJanković, Olga Jevrić, Vladeta Jerotić, Milan Kurepa, Ljubica Marić, Nikola Milošević,Dragoslav Mihailović, Milorad Pavić, Predrag Palavestra, Miroslav Pantić, Radomir Reljić,Ljubomir Simović, Ljubica Sokić, Mladen Srbinović, Gojko Subotić, Aleksandar Tišma, SimaĆirković, Andrej Mitrović, stim da se ovaj spisak svakodnevno produžava.Naravno da ništa ne bi bilo sporno da se u nekim slučajevima ne radi o javnom pranju biografijapoznatih konvertita poput Pavića, Isakovića, Krestića, Đuretića (poslednja dvojica kao eminentniakademici svojevremeno su "prepravljali" Šešeljevu biografiju dokazujući njegovo srpsko poreklo),ili glumice Nede Arnerić kojoj nije zaboravljena izjava: "Zahvalna sam Socijalističkoj partiji Srbijišto je Beogradu podarila tako lepu galeriju" kako je zapisala u knjigu utisaka na otvaranju galerije"Progres" koja je podignuta na mestu nekada prestižne jugoslovenske galerije "Sebastijan". Direktor"Progresa" je, istovremeno i predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Marjanović preko čije firme


se, između ostalog, obavlja i transfer Miloševićevog novca u inostrane banke i koja danas preuzimaulogu međunarodne kulturne razmene dakako prema interesima JUL-a i SPS-a. Pri tome Arnerićka isama poseduje galeriju čiji je program oličenje kiča, upravo onakvog protiv koga se Demokratskastranka, čiji je ona član Glavnog odbora?! mora boriti u ostalom i kao protiv političkog šundavladajućeg režima.Čuli su se dakako odmah i disonantni glasovi: Mihailo Marković, jedan od osnivača SPS-a, kažekako je ovo "marginalna grupa" (a SANU broji 148 članova), a da je Isaković uhvaćen bolestan(dementan?) da potpiše ovo saopštenje! Doduše za Isakovića (kao i za sve ostale "prevrtače" kojih jesve više) naravno da je prirodno da vremenom promene mišljenje, ali bi oni najpre morali da predljudima na mitinzima kleknu i zamole ih za oproštaj zbog svega onoga što su činili tokom poslednjedecenije šireći Miloševićevu krvavu politiku, populističku kulturu i lažnu umetnost, morali bi da seprvo svima izvine zbog toga kakvu državu ostavljaju svojim potomcima. U najgorem položaju našaose Dejan Medaković, predsednik SANU, koji ima smelosti da kaže kako postoji dogovor da seakademici ne oglašavaju javno o dnevnoj politici (pogotovo ako je ona kritički intonirana, ali ako jeapologetska - onda je svakako poželjna i nenarušava taj princip). Nesumljivo je da je ovaj nemoralnipredstojnik najznačajnije srpske intitucije doveden za predsednika (tek iz trećeg pokušaja i sa samojednim glasom koji je prevagnuo u njegovu korist) pre svega da bi u SANU uveo čuvenog ruskog"akademika" Miru Marković, što će zasigurno rezultirati time da će njegovo ime biti prvo (anajverovatnije i jedino!) brisano sa spiska predsednika Akademije u celokupnoj njenoj istoriji kojase zlatnim slovima ispisuju na ulazu te palate.Nije neobično ni da se u današnjoj uzavreloj situaciji neoglašavaju ni umetnička udruženja poputvodećih institucija kulture (muzeja, pozorišta, zavoda za zaštitu kulture, umetničkih škola, kulturnoprosvetnihzajednica i dr.) kao da je sve u najboljem redu. A pošto očigledno ništa danas u Srbiji nijeu redu, to samo znači da su na njihovom čelu redovno ljudi lojalni toliko da su čak spremni i u Hagda pođu za svojim vođom. Ta samoizabrana suicidalnost samo je pokazatelj moralnog brloga ukome su se isključivo sopstvenom zaslugom našle gotovo sve ličnosti koje su ovde trenutno načelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svako emancipovanodruštvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati tolikopotrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije komese zdušno i zasad deklarativno teži.A da bi se to zaista dogodila, opšta politička promena naravno da podrazumeva da se, osim punogprofesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovati buduća ličnost na najvišemmestu naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, u Prelaznoj vladi ili Vladieksperata što će biti prva formirana posle ove tzv. Vlade nacionalnog spasa, upravo Vladenacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crne koalicije (socijalista, komunista ifašista), ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi i drugačiji status kulture uovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kultutru koji će u novom vladinom kabinetuizdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako što bi se ona takođeod "sirotinjskih" - obrazovanja ili zdravstva, preusmeravala nego direktno uzimala od prebogatih:Miloševićevih pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnih institucija i udruženja) dotle ćeona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih režima svodećivlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanje kakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana (a to svakakonisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki - funkcionera JUL-a ?!, neuspelih direktora nekihvodećih kulturnih instituicija niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica, recidiva kumunističkopolicijskihudruženja). I sasvim otvoreno da kažem da bi to svakako morala biti ličnost poput VideOgnjenović, Borke Pavičević, Mirjane Miočinović ili Ivana Čolovića (da ilustracije radi spomenemotek ova imena) čiji je profesionalni i moralni angažman bez ikakvog ideoloških predznaka osimdemokratskog, tokom proteklog perioda bio izuzetno inspirativan za sve one koji ozbiljno misle dase u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti i postaviti na noge, a čije je javno angažovanjeistovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjim umetnicima i kulturnim poslenicima.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svako emancipovanodruštvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati tolikopotrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije komese zdušno i zasad deklarativno teži.Ovdašnji realni analitičari tvrde da tek danas nidokakvog kompromisa sa Slobodanom Miloševićem


na unutrašnjopolitičkom planu po bilo kom pitanju ne može doći jer bi to označilo prvi znak njegovepolitičke slabosti i - početak njegovog silaska sa političke scene. A tip autokratske vlasti koji onprakticira još od vremena famozne “Osme sednice” (od koje je septembra 1997. godine prošlo ravnodeset godina), ukazuje da ni deobe ni predaje vlasti sa oponentima ili, još gore, sa protivnicima nemože biti.Ukoliko Miloševićev politički autizam eskalira, što je od mogućih opcija najizvesnije, aktiviraće sealternativa još jednog rata - ovog puta u samoj Srbiji - bilo među samim građanima koji podržavajurežim ili su njegovi ogorčeni protivnici bilo sa kosovskim Albancima koji su već (pre)dugo vremenau stanju latentnog protesta a sada u začetku oružane pobune bilo u novom kriznom području - uCrnoj Gori koja je, poput ex-jugoslovenskih republika, krenula putem ozbiljnih političkih reformi.Za pravo ovakvim procenama daje i sama Miloševićava supruga Mira Marković koja se ponaša nanačin veoma sličan verskim fanaticima koje nikakva životna realnost ne može odvratiti od uverenjau siguran epilog: zagrobno suočenje sa Bogom. Ona naime, uprkos svim istorijskim činjenicama kaoi procesima koji se odigravaju u postkomunističkim zemljama nepokolebljivo veruje u sasvimizvesnu komunističku budućnost sveta, pa u skladu sa takvim uverenjem fanatično, uz sva politička inepolitička sredstva, održava totalno anahronu, lažnokomunističku ideologiji režima svoga muža.Njene "Dnevničke beleške" koje posle pauze prenosi ženski časopis "Bazar" novinske kuće"Politika" (a koje se u poslednje vreme ne bez razloga nazivaju "Bolničkim beleškama") već odavnosu postale svojevsna najava događaja koji će u temelju potresati sadašnju Jugoslaviju.Poredak familijarne vlastiDakle, u takvoj političkoj atmosferi koja je sada preovlađujuća, zanimljivo je opservirati specifičnidruštveni milje u kome deluju srpski intelektualci, umetnici i ostale javne ličnosti. Pri tome, stalnotreba imati na umu da se u svakoj vrsti totalitarizama, a otvorenu varijantu levog reprezentujeaktuelni jugoslovenski režim, sve oblasti društvenog života (računajući i obrazovanje, nauku,kulturu, umetnost i sl.) ili potpuno kontrološu ili se toliki institucionalni uticaj vrši da je teškorazlučiti opravdanost (državnog) ispoljavanja interesa neke zajednice od ličnog, autarhičnog diktatavladaoca. Stojan Cerović, politički komentator beogradskog nezavisnog nedeljnika “Vreme”, tačnoje imenovao način vladanja u Srbiji tokom devedesetih godina nazivajući taj fenomen - Familija.Stožer porodice u našem slučaju je bračni par diktatora, a oko njega se granaju manje familije koječine njihovi lični predsednici (jugoslovenskih država, skupština, vlada, sudova, tužilaštava), ministrii ambasadori, sve do šefova nekih - pa i opozicionih partija, rektora, dekana i profesora univerziteta,direktora, urednika i novinara TV i radio stanica, štampe, upravnika vodećih kulturnih institucija itd.Ako je ovo tačno, a opšte je mišljenje da jeste, lakše se prepoznaju i shvataju procesi koji su ovihgodina temeljno razarali srpsku kulturu i umetnost. Totalna dominacija neukusa, kiča, šunda i to nesamo u žutoj štampi i na komercijalnim (privatnim) televizijama, već i u tzv. ozbiljnim dnevnim inedeljnim novinama te na glavnim državnim i trabantskim televizijama - naravno da nije nimaloslučajna.Otuda se ovde mnogi pitaju da li je iko tokom proteklih godina video vladalački par u nekompozorištu, na operskoj predstavi ili koncertu ozbiljne muzike, u galeriji ili muzeju na kakvojumetničkoj izložbi? Odgovor, doista pouzdan, brzo se dobija: naravno da nije! Sa izuzetkom,jedinim - koji ogoljava ovo pravilo, njihove pojave na jednoj bogataškoj zabavi (dakako zatvorenojza javnost) priređenoj u Narodnom pozorištu kada su deca tiranovih ličnih bankara (famozni iprevrtljivi Karići) bila neukusno promovisana na priredbi organizovanoj u tobože dobrotvorne svrhe.Ne mora obavezno da znači da se nedostatak ukusa kod vladalaca posledično prenosi na podanike.Ali ako su oni po razumevanju ciljeva vlasti istovremeno i tirani, onda njihov pogled na svet, uz to iestetički nazori, ma kakvi da su, postaju najpre poželjni, a potom i obavezni prvo za užu, zatim i zaširu familiju, najzad, oni se prenose kroz institucije sistema kulture i umetnosti te medije kojekontrolišu članovi porodice - i na samo pučanstvo.Sindrom kelnera i sobaricaDanašnji status aktuelnih režimskih političara koji opserviraju Miloševićeve ukupne potrebe sasvimje blizak onim profesijama - zapravo poslugama, čiji je jedini zadatak da izvršavaju izričite gazdinenaloge. Pripadnici takvih zanimanja se u svakidažnjem životu nazivaju kelneri i sobarice a njimaponajviše sliče svi sadašnji predsednikovi ljudi - njegovi lični stručnjaci-savetnici sa nekada časnimzvanjima: akademika, doktora nauka, profesora univerziteta itd, kao i profesijama pravnika,ekonomista, novinara...Bivalo je nekada, čak i kod nas, u totalitarnim režimima autonomnih ličnosti sa moralnim i


profesionalnim integritetom koji su znali i umeli da se prema svakovrsnim apetitima i nerazumnimzahtevima vladalaca postave na častan način i tako spasu - ne samo vlastiti obraz, već i ugleddruštvenog staleža kome pripadaju. Brojni su primeri koji potvrđuju čvrstinu nekog profesionalnogstanovišta ispred gole sile vlasti kojoj državnici Miloševićevog kova počesto umeju da pribegnu.Sudije su, nekada, umele i istovremeno imale hrabrost da presuđuju i na štetu ličnosti sa samog vrhadruštvene ili državne piramide. U jedno takvo iskušenje bio je svojevremeno doveden i kraljAleksandar kome je nadležni sudija naložio izvršenje Rešenja u korist nekog seljaka - komšije kojiga je tužio zbog uzurpacije privatnog poseda.Ipak, ne treba biti naivan i na analogni način gledati na mesto pravosuđa u (lažno)komunističkimdiktaturama. Na njih se ponajbolje može odnosti svojevremena čuvena Titova preporuka sudijamada se ne drže zakona "kao pijan plota". I tako je zapravo i bilo presuđivano u njegovom političkomporetku: u osetljivim političkim slučajevima, ili onima koji su mogli dovesti u pitanje javni prestižnjegovih partizanskih kadrova sudovi su isključivo donosili onakva Rešenja "u ime naroda" kakvasu se prethodno dogovorila u partijskim komitetima.Kako je potpuno neprikriveno Miloševićev politički režim proglasio svakojaki "kontinuitet" - odideološkog do državnog i imovinskog tako su u njega aplicirane i sve najgore karakteristikepravosudnog totalitarnog sistema. S tom značajnom razlikom da je on u odnosu na političku vlastdoveden u još nepovoljniji položaj. Najnovija faza zaoštravanja odnosa sa Crnom Gorom i prekosaveznog pravosuđa koje je pod direktnom kontrolom Miloševića ovo besramno potvrđuje. Pojedineviđenije sudije (po mestima koja zauzimaju u našem pravosuđu, na primer, predsednik Vrhovnogsuda a ne po moralnim stavovima) nimalo se ne libe da ugraju ulogu pravnika-kelneraMiloševićevom ukupnom političkom i državničkom prestižu konačno razarajući sistem u kome samideluju. Tom društvu odnedavno se pridružio i savesni javni tužilac potpuno se stavljajući na starnuMiloševićevih politički interesa u sukobu sa crnogorskim reformistima.A ponašanje njegovih partijskih drugova i koalicionih saveznika (računajući odavno Šešeljevu, aodskora i Draškovićevu stranku) još je upečatljivije. Kako se menjalo raspoloženje diktatora tako suse njegove političke perjanice - sve same nepopravljive moralne nakaze, utrkivale da što pre i štobolje izraze novoproglašeno opšte stanovište. Među njima su dakako i ličnosti sa nekada ozbiljnimakademskim i naučnim te profesionalnim zvanjima. Ništa od toga ih, međutim nije moglo odvratitiod bolesne potrebe da se vladaocu dodvore promenom vlastitog mišljenja time potvrđujućiispravnost i njegove promene mišljenja, kad god se to od njih očekivalo. Šta više, da se istovremenoprave da su zaboravili šta su prethodno radili, mislili i govorili. I tu se ne zna ko je imao nečasnijuulogu - da li lideri pomenutih stranaka i profesionalni političari koji direktno zavise od (zlo)voljetiranina ili onolika sila naših akademika, ministara, sudija, urednika u masmedijima - čak i lekara(što je do sada nezabeležen fenomen itd).Vreme kulturnih prebegaOdavno se nije dogodilo ovako brzo i masovno premeštanje većine naših tzv. kulturnih radnika izkonformističke pozicije ideološkog nezameranja ili apologetike vladajućeg režima u jedan novi vidnaknadnog opozicionog aktivizma. Moralo bi se odmah istaći i to da je opšta etička norma koja jeuzrokovala ovu neobičnu situaciju bila uspostavljena kao (ne)propisana obaveza još u vreme dolaskakomunističke partije na vlast u Jugoslaviji sa pobedničkim pokretom Titovih partizana nakonDrugog svetskog rata. Takav, za ozbiljne intelektualce i umetnike, moralno problematičan ikompromitujući odnos prema javnosti ili manje obrazovanoj populaciji građana koji žive u istompolitičkom i socijalnom miljeu, neprekidno je negovan kao oblik - za novouspostavljeni boljševičkirežim - očekivanog a i poželjnog ponašanja sve do danas. Jedino se povremeno menjao intenzitetprimene tog pravila na šta su uticali brojni i vrlo različiti faktori u zavisnosti od trenutne unutrašnjepolitičke situacije ili međunarodnog rejtinga Tita i njegovog poretka.Logika i potreba svakog totalitarnog režima je potpuna kontrola svih oblasti društvenog života odekonomije i privrede sve do onih koji na najdirektniji način formiraju njegov javni imidž u čemuponajviše učestvuju upravo kultura i umetničko stvaralaštvo. Titov posleratni pokret je to dobroznao i veoma mnogo je polagao na građenje predstave o vlastitom režimu te stoga nije čudo da suvrhunski umetnici i intelektualci - poslušni, kooperativni, ideološki neutralni ili članovi partije -veoma udobno živeli sa svim najvišim privilegijama koje su isključivo pripadale političkoj i vojnojeliti. Cena takvog društvenog položaja, koja se obavezno morala platiti, bila je potpuno odsustvokritičkog razmatranja negativnih procesa koji su se u svakoj državi, pa i u jugoslovenskoj, prirodnopojavljivali.Ova vrlo određena i nedvosmislena poruka koja nije predviđala izuzetke, postala je trajno dobro u


tom društvenom sloju, a danas je ona razumljiva svakome kome ima nameru da napravi karijeru ubilo kojoj oblasti.Miloševićev isto tako totalitarni režim najzad je dobio priliku da pokaže svoje pravo licenetolerantnog stava prema drugačijem ili suprotnom političkom mišljenju radikalizovao je i pristupprema problemima ostvarivanja umetničkih sloboda. Afere koje su jedna za drugom potresale srpskukulturu tokom devedesetih godina (na primer, smene direktora mnogih pa i najvećih umetničkihinstitucija poput Narodnog pozorišta, Muzeja savremene umetnosti, Beogradskog dramskogpozorišta itd. a sada se priprema da na zatvorsku kaznu pošalje vođu radikalne umetničke grupe"Magnet" Nuneta Popovića zbog javnih performansa u kojima je oštro kritikovao negativnedruštvene tendencije za koje su odgovorni političari od samog Miloševića do novih lokalnih vlasti)svakome su jasno pokazale šta režim stvarno misli o ovim društvenim poslovima.Jedna neformalna podela poslova kao da je tada načinjena među dvojkom tirana: predsednikMilošević se uzeo baviti međunarodnim položajem države, privredom i ekonomijom a njegovideološki mentor i vođa jugoslovenskih (neo)komunista Mira Marković preuzela je brigu oobrazovanju, kulturi, umetnosti... Ovaj skladni par je u svojim rukama prikupio praktično svu vlastkomunicirajući sa podanicima isključivo preko svojih ličnih direktora, upravnika, umetnika,novinara i svih ostalih članova uže i šire familije - kelnera i sobarica njihovog ličnog režima.Tačno je da temeljno moralno očišćenje mora započeti od onih koji su ili sami najviše zagađeni ilisu dali najznačajniji doprinos tolikom zagađivanju. Tačno je i to da svako ima prava da uvidi kako jenekada bio u zabludi i da promeni mišljenje. Ali je tačno i to da nikako nije dovoljno da se njihova,u udobnim kabinetima i ateljeima sročena saopštenja samo pročitaju i da samo na taj način pokušajuda skinu ljagu sa sebe i svojih profesija. Dokazi o istinskoj promeni moraju biti jasno izneti.Teme nove umetnostiUprkos svemu, (što je postala česta uzrečica) protekle godine su u srpskoj serioznoj likovnojumetnosti pokazala zanimljivo kretanje među umetnicima i kritičarima obelodanjujući jednu velikupolemiku koja se vodi među zastupnicima estetike postmodernizma i novog ili drugog modernizma.Iz stručnih časopisa ova diskusija se prenela u tiražnija glasila otkrivajući ovdašnjoj javnostitrenutno najuzbudljiviju i najkvalitetniju inteletualnu aktivnost. Uz brojne samostalne izložbe kojesu promovisale još jednu generaciju zanimljivih najmladjih likovnih umetnika, reanimirane su ilipokrenute nove velike manifestacije poput Trijenala savremene jugoslovenske skulpture (Pančevo),Bijenala mlade jugoslovenske umetnosti (Vršac), Međunarodni bijenale grafike (Beograd),Memorijala Nadežde Petrovi (Čačak) itd. Ovi fenomeni prirodnog obnavljanja ovdašnje ozbiljne,posvećene, žive umetnosti prave istinski kreativni blok prema znatnoj akumulaciji lažne umetnostikoja je tokom proteklog, ne tako malog perioda dominirala, u svim vodećim medijima i delom u vrloznačajnim institucijama kulture.Na istoj strani ovog fenomena nalaze se sve one moralno očuvane ličnosti koje nisu dozvolile dabudu srozane u blato bespuća vremena “koje su pojeli skakavci” kako je govorio pokojni BorislavPekić. Tako postoji jedna slika nedavno preminulog akademika Miće Popovića (izabranogsvojevremeno od autoritativnog žirija vrlo različitih kritičara za najznačajnijeg srpskog slikara nakon1950. godine, a na godišnjicu njegove smrti decembra 1997. formiran je Odbor koji će dodeljivatinagradu za umetnost koja nosi njegovo ime), koja se zove “Ne, hvala”. Na njoj je sam autor sauzdignutom rukom u stavu odbijanja i sa ispisanim nazivom. Sadržaj te slike je poput Kainovogznaka obeležio Popovićevu ukupnu životnu filozofiju koliko i stvaralačku estetiku još od vremenanjegove prve, mladalačke pobune protiv dogmatskih postulata socijalističkog realizma u umetnostina studijama na Akademiji u Beogradu (kada je sa grupom studenata slikarstva kraće vreme boraviou Zadru 1947. godine, a zbog tog samovoljnog napuštanja škole on jedini iz te grupe nikada u njunije bio vraćen), potom prve samostalne izložbe 1950. kada je promenom teme u svom slikarstvuizazvao prvu javnu osudu (obavezne socijalističke ilustracije posleratne obnove i izgradnje zamenioje portretima preostalih pripadnika građanske klase što je u oficijelnim umetničkim krugovimadoživljeno kao javni šamar), a definitivno umetničko i ideološko “ne” demonstrirao je upornosedamdesetih godina u famoznom ciklusu “Slikarstvo prizora” u kome je nastao i pomenuti rad.Kako je sam svedočio, držao je da je upravo estetika njegovog “slikarstva prizora” pravisocijalistički realizam jer je u njemu prikazivao životnu i socijalnu zbilju tog vremena, a realizam jeu ovom slučaju značio istinu, a to je sve zajedno odvodilo Popovićevu umetnost kroz mnoge zabraneili javni politički linč kome je neprestano bivao izložen. (Zanimljivo je primetiti da je povodomsmrti Miće Popovića “Politika” objavila izjave mnogih koji su ili učestvovali u njegovom progonuili su se pak pravili da ne vide kako se režim prema njemu odnosi.) To svoje “Ne, hvala” Mića


Popović je ponovio i u poslednjem javnom nastupu - simbolično, pred pobunjenim studentimabeogradskog univerziteta, a oni su nepogrešivo vođeni svojim osetljivim moralnim kodeksom iintelektualnom hrabrošću upravo njega pozvali da im se prvi obrati i okuraži ih u njihovoj prirodnoj“ne, hvala” reakciji na ekstremnu nepravdu koja se u ovom slučaju zove izborna krađa. Taj oblikkonstantne građanske neposlušnosti i umetničke pobune Miće Popovića poput njegovogindividualnog pokreta otpora istrajavao je kao individualni čin praktično do poslednjeg dana i poputsvojevrsnog moralnog testamenta javno je prenet na generaciju današnjih akademskih građana kojisu ga očigledno dobro razumeli i još bolje prihvatili.Na širem planu, svi ovi primeri kao i mnogi drugi, pokazuju šta su smisao i ciljevi kulture posebnou vremu dramatičnih promena koje će nesumljivo ponovo izolovati sadašnje jugoslovensko društvo,odnosno, to se vrlo dobro razaznaje i u aktuelnom srpskom slučaju - kultura po sebi i jeste pobuna.Delo-Razgledi, Ljubljana, 5. februar 1997.(objavljeno pod naslovom 'Beograd: barikade za bodočnost')Republika, 192/193, 1-31. juli 1998.(objavljeno pod naslovom 'Kultura vlasti')Naša borba, 12. avgust 1998.(objavljeno pod naslovom 'Kelneri i sobarice Njihovog režima')(Odmah posle objavljivanja ovog teksta autor je po drugi put dobio otkaz u Muzeju savremeneumetnosti. Prvi put se to dogodilo sa dolaskom novog 'generalnog direktora' 1993. godine, ali čije jeRešenje nadležni sud odbio kao neosnovano i vratio ga u radni odnos sa svim pravima,nadoknadama i bez prekida radnog staža.)Kultura vlastiCivilna strategija razvoja kultureRatovi su se, nadamo se, u ovim krajevima bar za kraći period (uobičajeno je pedesetak godina!) jošjednom završili. Moguće je stoga, početi sa novim planiranjem obnove urušenog i izgradnjeuništenog praktično u svim oblastima ovdašnjeg društvenog života. Naravno da je normalno da seokvir tim procesima da novom, drugačijom (demokratskom, liberalnom, građanskom) politikom,dakle iz temelja promenjenom ideologijom koja će biti zasnovana na stabilnim, institucionalno(parlamentarno) usvojenim načelima, takvima koja će biti u značajnoj meri otporna na budućepromene kroz koje će ovo društvo i ova održava neminovno prolaziti. Znači, osnovna zaštitapredstojećeg razvoja unas mora biti najpre data jednim modernim ustavom iz koga će proizaćikorpusi svih ostalih zakona za detaljno uređenje pravnog, ekonomskog, kulturnog i svih drugih,podložnih normativmom uređenju, sistema.Nažalost, već je postala gotovo bljutava fraza kako su kultura i umetničko stvaralaštvo, jedna odnajvitlanijih oblasti svakog uređenog društva koje daje vidnu legitimaciju i fizionomiju svakedržave. Da nije tako, režimi, i oni demokratski i oni totalitarni, ne bi za kulturom posezali u svakojprilici kada treba da se afirmišu u međunarodnoj zajednici. Veličina (ne brojačana niti teritorijalna)neke nacije danas se ponajčešće mere svetskim kulturnim i umetničkim standardima, uspesima ipriznanjima. Nasušna potreba tek uspostavljenog demokratskog poretka u sadašnjoj Jugoslavijitrebala bi biti njegova istinska potvrda i vitalnosti umetničkog stvaralaštva, institucionalnog prodorau svet i jasnih signala da je ona definitivno raskinula sa militarističkog fazom (tokom protekledecenije) te se opredelila za izgradnju civilnog društva, a to znači i da će načiniti vidni napor koji ćedati opipljive rezultate da se koliko je moguće (a bojim se da će devedesete godine dvadesetog vekau istoriji Jugoslavije ostati zabeležene i kao period u kome je politika jednog šefa države prvi putdovela do njegove osude za ratne zločine; da se začas prisetimo da su, recimo, Sovjetski savez iliNemačka sredom veka ostali upamćeni po istorijskim doprinosima Josipa Visarionoviča Staljina iAdolfa Hitlera uprkos svim značajnim dostignućima na polju nauke, filozofije, umetnosti itd.)pažnja sveta skrene sa poslednjih balkanskih ratova u proteklom stoleću, etničkih čišćenja, masovnihubistava, egzodusa i razaranja na one fenomene koje ovu zajenicu treba da vrate u svetsku porodicu.I prvi jasni signali su, doduše iz nezavisnog, dakle nevladinog sektora, odaslati dvema izložbamakoje je Centar za kulturnu dekontaminaciju priredio: jedna je veliki projekat "Dosije Srbije: merenjestvarnosti devedesetih" upravo nakon berlinske premijere otvorena u Beču koja je nadokumentarnom fonu brojnih novinskih fotografija koje su obeležile proteklu epohu prikazla i niz


umetnika i grupa koje su uprkos svemu u takvim uslovima uspevali da stvaraju izuzetno i za svetzanimljiva dela, a druga je "Na kraju" priređena u galeriji UNESCO-a koja je kroz čiste artificijelneradove osam umetnika (slikara i vajara) dve generacije, onih koji su se pojavili na kraju osamdesetihi onih koji su obeležili finale devedesetih, pokušala da uravnoteži sliku po kojoj smo bili poznati kaobalkanska klanica sa realnim kreativnim potencijalom koji je za svo to vreme postojao i upravo utakvim nemogućim uslovima ostajao na kulturnoj sceni potpuno izolovan, marginalizovan i naravnobez ikakve podrške prethodnog režima.Ovakvi sporadični primeri (a bilo ih je još) nisu dovoljni da se stekne puna afirmacija za kojom težipromenjena politička vlast. Stoga predstoji dakako i obiman posao postavljanja principa novekulturne strategije razvoja koja podrazumeva definisanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva,utvrđivanje koncepcija kulturnih metodologija i kulturnih praksi na kojima će se očekivane promeneodigati, izmenjen način vođenja kadrovske politike, institucionalne inovacije, i naravno, proširivanjeizvora sredstva jer će u prvom trenutku budžetsko finansiranje ove oblasti zasigurno biti nedovoljno,a kasnije, tokom tranzicije koja uglavnom podrazumeva privatizaciju, postavljanje zakonskih ifiskalnih okvira koji će osigurati normalan i nesmetan razvoj kulture i umetničkog stvaralaštva.Na vrhu ove piramide sa najvećim obavezama nalazi se Ministarstvo kulture, upravo njen ministarkoji mora da zna da udahne novu živost u sistem, da da pravi podstrek strategiji kulturnog razvoja.(Ranije sam u mnogim prilikama već objasnio zašto sam protiv postavljanja nove kulturne politikejer, ukratko, već ni u toj sintagmi ne želim da vidim nikakvu povezanost kulture i politike u bilokom obliku, jer kako god da je politika demokratska, njena, makar i minimalna promena redovnoishoduje manje ili veće udare na kulturu koja ona naprosto ne trpi.) Posao ministra i njegovogekspertskog tima su i poslovi koji se odnose na definisanje predloga za promenu zakonskih iporeskih okvira koji će dovesti kulturu na potrebno mesto u društvenom sistemu, zatim teška borbaza budžetsku preraspodelu (koja treba da obezbedi povećavanje izdvajanja za kulturu od sadašnjih0,3% do 1% u prom trenutka a kasnije i celih 3% kako preporučuje UNESCO), kategorizaciju(prema matičnosti i značaju) kao i vertikalno i horizontalno povezivanje ustanova te stvaranjanjihove, nove efikasnije mreže, racionalizaciju adminitracije i uprave institucija kulture... Moguće jeda će čak biti neophodno formiranje jednog kompetentnog tima za međuresorsko delovanje (presvega u saradnji sa ministrastvima finansija, pravosuđa i ekonomije) koji će krčiti sada zagušenamesta u seći tvrde čvorove raznih sporenja nasleđenih iz ranijih perioda različitih oblika vlasti odrealkomunističke preko samoupravne do nacionalističke.Ovoj zemlji je neophodno i potpuno otvaranje prema svetu preko direkcije SMIP-a za međunarodnukulturnu saradnju (gde bi trebalo da se formiraju potrebni kadrovi za kulturne ataše u ambasadama idirektore jugoslovenskih kulturnih centara u inostranstvu) kao i Zavoda za kulturnu saradnju kojimora potpuno da se debirokratizuje ne bi li uspešno pratili i poput državnog servisa a ne centarapolitičke moći podržavali projekte iz oblasti kulture, internacionalne manifestacije i gostovanjaumetnika u oba smera: jugoslovenskih u inostranstvu i svetskih kod nas.Novim rečnikom bi se reklo da su key words (ključne reči) civilne strategije razvoja naše kultureupravo sami ti principi: demoktratizacija, edukativnost, interaktivnost, evaluacija, menadžment,umrežavanje i integracija kulturnih ustanova, interdisciplinarnost, participacija, transparentnost udonošenju svih bitnih odluka, inovacija, decentralizacija koja podrazumeva visok stepenautonomnog delovanja u uslovima lokalne samouprave... Oni, da i ovom prilikom zaključim nasličan način - moraju ostani nezaobilazni (uz prirodne modifikacije koje zahteva svako vreme) u bilokakvim budućim promenama koje će se neminovno učestalije odigravati ne bi li se kulturni životodržao u svojoj punoj vitalnosti te tako dominantan i superioran, po svojim potencijalima idostignućima, domaćoj i svetskoj javnosti pokazao kao istinski uzoran i delotvoran.Republika, br. 192-193, 1-31. juli 1998.Kulturno strančarenjeZnatne posledice proizlaze u prilikama nerazumevanja savremene likovne umetnosti kada političari idržavni časnici nisu u stanju da razaberu šta je šta u osetljivim poslovima umetničkog ocenjivanja ivrednovanja, a veća među njima u poslednje vreme nazvana je kao "decenijska greška" (nastala kaosa najvećeg političkog nivoa naložena zamena jugoslovenskog predstavnika na poslednjemvenecijanskom Bijenalu). Ova napomena dostatan je početak komentara koji treba da ukaže na kojese načine gleda na vrhunsku kulturu i umetničko stvaralaštvo iz ugla vodećih političkih stranaka u


nas.Socijalistička partija Srbije je odmah nakon formiranja 1989. godine proklamovala opštikontinuitet u odnosu na politiku Saveza komunista Srbije čiju je ideologiju nasledila - i unekolikoprilagodila imperativima novog vremena. A to novo vreme, kada se tumači prema dominantninideološkim sadržajima pre svega je vreme nekog novog, neprosvećenog nacionalizma koji se možeregistrovati u gotovo svim našim vodećim partijama "epohe političkog pluralizma i višestranačja".Osiguranje nacionalne srpske države stavljeno je u vremenu "događanja naroda" i antibirokratskerevolucije na vodeću idejnu poziciji prema čemu se javno mnjenje masovno određivalo (famozna"Politikina" rubrika "Odjeci i reagovanja"), po čemu je meren rejting i snaga političkih stranaka, počemu je kalibrisan opšti državni interes svih tadašnjih glavnih aktera političke scene.No, došlo je, što se tiče politike u užem kulturološkom smislu, i do stanovite inverzije. Titova epohaje, u skladu sa njegovom evidentnom potrebom da dobije što značajniju ulogu i mesto na svetskojpolitičkoj pozornici, poklanjala znatnu pažnju kulturi i umetnosti. Politička greška koju je on načinioodmah nakon završetka Drugog svetskog rata kada se indentifikovao sa staljinizmom, a u umetnostinjegovi ideolozi proglasili su socijalistički realizam za jedinu estetiku koja je moguća u umetničkomstvaralaštvu, već od pedesetih godina je diskretno otklanjana iz javnosti. Proces zamenesocijalističkog realizma socijalističkim estetizmom, kako je Sveta Lukić tačno imenovao novi, sadane obavezni već poželjni umetnički pravac, tekao je polako i postupno pripremajući dolazećegeneracije stvaralaca za sve veće umetničke slobode - što je bila neminovnost, a što je on bolje odsvih znao otvarajući Jugoslaviju za najraznovrsnije uticaje - ali pod jednim uslovom: totalnomkontrolom režima koja je sprovođena praktično svim državni (i društvenim) mehanizmima.U kulturi i umetnosti glavne institucionalne položaje (i druge oblike sinekura) dobili su prosvećenistvaraoci koji takođe jasno prepoznavali znake i sadržaje novog vremena. Pa iako nije mogao niti onniti njegovi najistaknutiji politički ideolozi da bespogovorno prihvati radikalnu apstrakciju u vidurecimo enformela beogradskog kruga ili gestualno slikarstvo zagrebačkog (tada je usledio poznatinjegov splitski napad na ovu umetnost 1963.), mnogi ugledni umetnici, poput Petra Lubarde ili MilaMilunovića estetički su uspešno i nesmetano formirali sliku te epohe, koja je pak podržana od novihgeneracija umetnika među kojima su najistaknutija mesta imali, pored ostalih, vajarke Olga Jevrić iOlga Jančić, slikari Stojan Ćelić i Miodrag B. Protić koji je ujedno imao i veoma važnu ulogukritičara i teoretičara moderne umetnosti i osnivača i dugogodišnjeg upravnika Galerije a potom iMuzeja savremene umetnosti u Beogradu - prve i dugo godina jedine institucije ove vrste uJugoslaviji koji je u specijalno za njega izgrađenom zdanju na Ušću otvoren 1965. godine. Pa iako jebilo brojnih nesuglasica između vrhunske politike, a tu se pre svega misli na lično Titov stav, iposlenika kulture te umetnika, sukobi su bili uvek pod potpunom partijsom kontrolom koja nijedozvoljavala njihovu eskalaciju niti eroziju ideološke čvrstine koja je bila uspostavljena. Crni talas ufilmu, pozorištu i likovnoj umetnosti, slučaj "Plastičnog Isusa", "WR Misterije orgazma", "Kad sucvetale tikve" ili "Slikarstvo prizora" ma kako da su u tom vrenenu izgledali dramatični, sasadašnjim iskustvom i stanjem u kulturi, izgledaju tačno kao bezazleni slučajevi koji su imalistanovite posledice za autore (zatvorska kazna za Lazara Stojanovića, zabrana izložbe MićePopovića, bunkerisanje filmova Živojina Pavlovića) ali sa kontrolisanim i ograničenim dejstvom ireperkusijama.Danas je situacija radikalno drugačija. Ako je nekada ideološka presija bila snažna, ali je i ostavljaladovoljno kreativnog prostora za različite kulturne subverzije, sada je u uslovima opšte besparice tajprostor toliko sužen da se postavlja razložno pitanje da li će u njemu seriozno umetničkostvaralaštvo uopšte opstati pod užasnim pritiskom lošeg, novokomponovanog ukusa koji je medijskii masovno podržan, i koji zastupaju i brane neki ranije značajni umetnički kritičari i teoretičari.Ovakvom stanju umnogome su pomogle i razne paradržavne institucije koje socijalisti potpunokontrolišu kakvi su republička i naročito gradska Kulturno-prosvetna zajednica kao potpunodegenerisani recidivi socijalističke samouprave u čijim se kuhinjama programiraju i sprovodekadrovska i svakojaka druga štetočinstva; tu je na primer začeta, utvrđena i odobrena krajnjedestruktivna kadrovska i programska politika nekadašnjeg republičkog ministra kulture, famoznogMiodraga Đukića koji je izveo monstruozne promene čelnih ljudi u vodećim institucijama kulturepoput Narodnog pozorišta i Muzeja savremene umetnosti.Julovska kataklizma koja je teško pogodila opšti život na našim prostorima reperkusirala seposebno i u poslovima kulture. Bolesna namera da se po svaku cenu u Evropi i to baš na našemprostoru, sačuva izvorni komunizam sa svim posledicama koje takav fanatizam sa sobom donosiprouzročio je mnoge posledice. Jedna od većih je i ta da se u ovoj vrsti totalitarnih režima zakonitoprenosi ukus sa vladajuće klase (kakav je bio slučaj u titovskom komunizmu, na primer socijalistički


estetizam kako smo gore videli) ili vladajućeg para (kakav je danas naš slučaj) na podaništvo upravokroz institucije kulture i masmedije kojima rukovde i koje kontrolišu članovi uže i šire familije (očemu smo već pisali).Personalni sastav Jula u oblasti kulture i stvaralaštva je tako porazan da je; na primer vlasnik iglavni uresnik televizije Pink - glanog današnjeg masmedijskog legla šunda, jedan je od funkcionerastranke. Tu je u istoj boji ofarbana ona narodnjačka pevačica, takođe znameniti funkcioner stranke,koja bi (u najgorim noćnim morama) mogla postati i ozbiljnim državničkim poslenikom u kulturi.U slučaju Srpske radikalne stranke, trenutnog strateškog partnera vladajućim strankama, gotovoda je iluzorno govoriti o pogledima na kulturu. Izuzev kada se radi o krajnje nepovoljnimposledicama na ovu oblast kada se u obzir uzmu njihove pretrnje. Jedna od njih je i famozna, tzv.humana ili dogovorena razmena ljudi, državne imovine, kulturnih dobara itd. Kada se radi o razmeniumetničkih dobar koja su pod zaštitom države ta ideja zapravo nije originalna. Nju je prvi izneo IgorZidić, direktor Moderne galerije u Zagrebu predlažući da se između država izvrši razmena onihumetničkih dela koja, po njegovom mišljenju, nikada neće izići na svetlo dana iz muzejskih depoa.Nešto slično Šešelj je već učinio rasprodajući kulturna dobra Skupštine opštine Zemun, a odatle semože nazreti i pretnja za najveće nacionalne muzejske kuće ukoliko se ova pojedinačna akcijaprevede na opštedržavni posao.SPO nema značajnih kulturnih poslenika izuzev nekoliko pesnika i aforističara. To takođe ukazujena uglavnom beznačajan kadrovski sustav i potencijal. A belodana slika takvog stanja u ovoj strancije i odnos beogradske vlasti (resora za kulturu) prema nasleđenim i novim obavezama premagradskom muzeju, biblioteci, arhivu, jedinoj gradskoj galerija i galerijama koje se delimičnofinansiraju iz budžeta grada, prema zapuštenim legatima, zaštiti pokretnih i nepokretnih spomenikakulture, urbanizmu i umetničkom uređenju javnih prostora... Otuda nastaje i ključno pitanje: ko će(personalno) i kako (programski) rešavati složena i delikatna pitanja od zaštite pokretnih inepokretnih spomenika kulture, muzejsko-galerijskog sistema i arhivarstva do pozorišta ikinematografije, izdavaštva i bibliotekarstva, od internacionalne promocije jugoslovenskog i srpskogstvaralaštva do njegove veb-sajt prezentacije na Internetu ako je u dosadašnjoj praksi razorni proceszapuštanja poprimio katastrofalni zamah. U to se ubrajaju brojni vandalizmi koji se u nekimslučajevima podstiču a u nekima se nesprečavaju (narušavanje Vozarevićevog mozaika u Domuomladine, nameravana izgradnja spomenika Nikole Pašića na istoimenom trgu, totalni urbanističkihaos u kome nisu zaštićena ni najosetljivija urbana jezgra te rezidencijalna područija poput Dedinjakoje, sukladno ukusu svojih novih stanovnika sve više liči na Kaluđericu itd).Dakle, prvi cilj koji se ni približno ne vidi iz praktičnog delovanja stranaka na vlasti u kulturi bilo bizaustavljanje necivilizacijskog delovanja u ovim poslovima i otklanjanje poznatih štetočina kojedanas rade praktično u svim oblastima i institucijama stvaralaštva, kao i zaustavljanje opštekretenizacije društva koje se opet ponajbolje vidi u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva.Mnogobrojna upozorenja kao i javni (umetnički) rad sa ovom temom grupa Magnet, Led-art i Škart,te pojedinih umetnika poput Raše Todosijevića, Balinta Sombatija, Zvonimira Santrača itd. koja senažalost ne čuju i bez odjeka su kod kreatora kulturnih strategija u političkim strankama što jedirektno zaprepašćujuće.A zapravo se još uvek čeka onakav ministar srpske kulture koji će svoj rad u vladi manjepodvrgavati stranačkom interesu već usloviti istinskom promenom materijalnog položaja delatnostiza koju je javno odgovoran. A to podrazumeva budžetsko ulaganje od barem jednog postotka brutonacionalnog proizvoda za srpsku kulturu. Kada se to dogodi, moguća su optimistička očekivanjaneophodnih korenitih promena u ovoj oblasti bez obzira, čak uprkos stranačkoj politici.Republika, br. 197, 16-30. septembar 1998.Julski fašizamNajzad se opsesija ovdašnjih novonacista ostvaruje - ona koja je začeta njihovim upornim pozivima(od kada su počeli jugoslovenski ratovi devedesetih godina) da se srpski komunisti i srpski fašistiveć jednom ujedine, potom vrlo približena dugogodišnjom saradnjom upravo vodećih ideologanovog srpskog nacizma i novog srpskog boljševizma u tada zajedničkom listu - "Dugi", najzad,udruživanjem ove dve političke grupacije u nakaznu crveno-crnu koaliciju Jula i radikala u čijem sudruštvu neki naši najpoznatiji naci-likovi sve češće i javno.Da ovo približavanje i nije neka slučajnost pokazivala su učestala isticanja da su razlike koje


postoje između ove dve političke stranke ekstremne desnice i isto toliko ekstremne levice - koje su une tako davnoj prošlosti međusobno ratovale do istrebljenja, u stvari mnogo manje nego izmeđunjih, takve kakve su po svim ideološkim postavkama i zajedničkog neprijatelja - demokratije.Jednostavni izlivi te ljubavi sa druge strane nikada nisu odbačeni. Naprotiv!Jedan od najnovijih potvrda je i tekst Dragoša Kalajića nedavno objavljen u "Politici", aktuelnomglasilu Jula, pa time, zbog koalicionih razloga, i radikala te njima priključenih nacista. Izmeđuostalog tu piše sledeće:... kako se ta prva i uzorna (francuska - prim. J.D.) posrednička demokratija modernog doba nanašem kontinentu odnosila i odnosi prema prema izdajnicima. Mnogi su bili streljani, pa čak ijedan od najvećih pesnika ... samo zato što je tokom okupacije pisao pronemačke oglede. Još većibroj bio je kažnjen dugogodišnjom zatvorom i gubitkom građanskih prava. Neki su, pak... sami sebipresudili. SAD i Velika Britanija su čak preventivno zatočavali u logore ne samo osumnjičene zapronemačka osećanja već i puke, bezazlene pacifiste.Šta je ovime rečeno? Jedan od mogućih odgovora je da ako su ovdašnji izdajnici, kako u istomčlanku stoji - neustrašivi heroji mondijalizma, sitno potplaćeni ili besplatni potkazivači i klevetnicisvega srpskog, onda, analogno, oni mora da žive u zemlji koja je pod nekakvom okupacijom (što inije netačno s obzirom na ne samo sumnje već i na dokazane izborne krađe, političko iparapolicijsko violentno ugrožavanje autonomije univerziteta, preke sudove za slobodne medije,bezrazložno hapšenje četvoro beogradskih studenata, itd.).Zaprepašćujuća je i lakoća sa kojom se upravo danas prelazi preko još jedne njegove neoprezne alidosledne tvrdnje. Naime, kako očigledno skupa misli koalicija nacionalsocijalista, telažnodemokratske zemlje odnosile su se i odnose prema piscima pronemačkih ogleda ili onima kojusu zahvaćeni pronemačkim osećanjima, kako smo videli, na zaista necivilizovan način. I to bašprema pronemačkim eksponentima koji su, nimalo pardoksalno i u ovoj prilici, zadobili iskrenesimpatije političkih istomišljenika s obzirom na njihova uporna zalaganja da se Srbi okanu te glupezapadnjačke demokratije te da se okrenu jedinoj, kroz celokupnu istoriju počevši od onog epohalnogsusreta Nemanje i Barbarose 1189. godine dokazanoj, njima savezničkoj zemlji - Nemačkoj.(Dragi Nemci i Srbi, naše preduzeće obnove srpsko-nemačkog prijateljstva stupa na magistralni putzajedništva sudbine i misije Evropljana. To je put koji potiče iz velike daljine, iz praistorije - i jošdalje stremi, ka nadistoriji. Srpsko-nemačko prijateljstvo idealno ishodi iz najdrevnijeg zajedništvakoje osvetljavaju katedre savremenih indoevropskih istraživanja, otkrivajući da su panteoni,mitologije i doktrine etike slovenskih i germanskih naroda prvobitno bili toliko podudarni ili slični...Duh istorije nam je nizom znakova predočio plodonosnu nužnost srpsko-nemačkog prijateljstva -istakao je još 1991. godine upravo D. Kalajić, tadašnji koosnivač i član Upravnog odbora Srpskonemačkogdruštva, na osnivačkoj skupštini u SANU).Bliskost, a u nekim pogledima i potpuna saglasnost oko razumevanja savremenog sveta može setumačiti ne samo međusobnim naklonostima, mentalitetima ili ličnim preferencijama onih kojinajodlučnije utiču na formiranje fundamentalnih i strateških linija u tim ekstremnim ideologijamaveć i po opštoj pojavi simulacija u svim oblastima društvenog života treće Jugoslavije: oddržavotvornosti, politike i ideologije, do ekonomije, kulture i umetnosti. Upravo je za sve njihnajkarakterističnije odsustvo ikakvog realnog odnosa prema stvarnosti te im se otuda radi tačneidentifikacije stavlja prefiks lažno i na taj način dobija slika našeg unutrašnjeg civilizacijskog stanja.Stoga je i potpuno prirodno da se aktuelni srpski (pseudo)fašisti (ili za one koji su osetljivi nanijanse - ljotićevci) nađu pod nemogućom zaštitom (pseudo)komunista (kriptoboljševika), pa čak ida se ujedine u aktuelni vladajući nakaradni savez. (Skoro da bi se mogla aktuelizovati jedna staraparola koja u novim uslovima glasi - U borbu protiv fašista i njihovih domaćih pomagačakomunista!). A koliko će zaista trajati ovaj srpski nacizam pod visokim patronatom srpskogboljševizma verovatno je presuđeno sledećim prisećanjem dr. Mire Marković:Ni jedan obrazovan, ozbiljan i pošten čovek među Srbima ne bi mogao da tvrdi da od 1990. do1992. u Srbiji nije bilo nacionalizma. Ne bi smeo da tvrdi da taj nacionalizam nije bio nevin ni kadaje reč o ratu koji su Srbi vodili u Hrvatskoj, niti da je bio nevin kada je reč o ratu koji su Srbi vodilisa Muslimanima i Hrvatima u Bosni.Napisano 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma.Republika, br. 202-203, 1-31. decembar 1998.„Zgodno“ za nacionalne štetočine


Poštovani gospodine Ministre,Otvoreno pismo Željku SimićuMinistru kulture u Vladi Republike Srbijesumnja koju sam izneo u pismu upućenog početkom 1997. godine Nadi Popović Perišić, tadašnjemsrpskom ministru kulture, da će postati saučesnikom jednog besprimernog kulturnog štetočinstva (apovodom zbivanja u Muzeju savremene umetnosti od kada je za direktora postavljen RadislavTrkulja) nažalost se obistinila. Jer, više puta javno izneta argumentacija o njegovoj stručnoj(muzeološkoj) nesposobnosti pokazala se nedovoljnom za njegovu smenu. A u taj poduži spisak, dase ukratko podsetimo, spadaju i sledeći poduhvati ovog "vladinog činovnika" odskora i u Vašojnadležnosti:- ispuštena zakonom određena matičnost u zaštiti kulturnih dobara XX veka koju Muzej savremeneumetnosti ima od osnivanja- obustavljanje rada Stručnog veća Muzeja kao statutarnog tela koje je uvek donosilo sve ključneodluke za program rada, za otkup umetničkih dela i za kadrovsku politiku.A to je dovelo do:- nekoliko krajnje nepriličnih izložbi za renome ove kuće, a sa druge strane, u šestogodišnjemmandatu sadašnjeg direktora, nije učinjena nijedna studijska ili problemska izložba- pogrešna promena stalne postavke jugoslovenske umetnosti najnovijeg perioda koja je učinjenabez ikakvog koncepta; na taj način muzejske postavke liče na provincijalne, udruženjske ili revijalneizložbe poput Oktobarskog salona iz njegovog najgoreg perioda- potpuno pogrešna postavka novih skulptura u Parku Muzeja- u najvećem delu problematičan otkup umetničkih dela sumnjivih vrednosti od kada je to postalaisključiva nadležnost direktora- isto tako problematična kadrovska politika zamena velikog broja kustosa koji su po raznimosnovama napustili Muzej posle njegovog delaska koju takođe vodi sam direktor.Ako na te, u uže stručnom smislu, nedozvoljene podvige direktora jedne ustanove od nacionalnogznačaja Ministrastvo kulture nije adekvatno reagovalo misleći valjda da je ovaj trend skladanvremenu sveopštih destrukcija, kako onda, gospodine ministre, gledate na sledeće, "manje stručne"činjenice iz ovog neuspelog eksperimenta sa srpskom kulturom:- u poslednje tri godine direktor je izgubio dva sudska spora zbog protivpravno datih otkazamuzejskim kustosima- podneta je krivična prijava protiv direktora zbog oglušavanja o konačno i izvršno sudsko rešenjekojim je bivši direktor Muzeja Zoran Gavrić vraćen na posao (barem Vama kao diplomiranompravniku nije potrebno objašnjavati šta ovo znači za pravni poredak)- istovremeno apsurdni sporazumni raskid radnog odnosa sa radnikom koji je uhvaćen u direktnojkrađi- totalna nebriga što se najvrednija dela jugoslovenskog slikarstva i skulpture XX veka u stalnojpostavci Muzeja drže na temperaturama od 10 stepeni (zimi) do 50 (leti) jer direktoru ni na krajpameti nije da bi se nešto oko tog najvažnijeg posla ustanove koja se ponajpre bavi zaštitomkulturnih dobara moralo učiniti - makar da se ona u tako ekstremnim temperaturnim uslovima unesuu njegovu kancelariju koja se jedina u Muzeju klimatizuje. (Izgleda da je važnije tokom cele godinečuvati Trkulju na 22 stepena nego, recimo, Nadeždu Petrović, Šumanovića, Dobrovića, Bijelića,Konjovića, Protića, Srbinovića, Ćelića...)- totalna nebriga za umetnička dela - skulpture i slike koje se čuvaju u muzejskim depoima kada suona prilikom izvođenja građevinskih radova ostala nezaštićena od grubog betonskog otpada imalterske prašine- neodgovorno ignorisanje stručnog mišljenja kustosa o rizicima kod priređivanja putujućih izložbiili pri proceni vrednosti umetničkih dela za osiguranje (kada je predložene realne sume direktorsamovoljno smanjivao na petinu čime je upravo prizivao moguće krađe)- naopako reprodukovanje, netačno potpisivanje ilustracija (čak pogrešno navođenje imena autora) inerazlikovanje umetničkih medija u nekim muzejskim publikacijama- bezrazložno i sramno istupanje Muzeja (po izričitoj želji direktora) iz Odbora nagrade za likovnukritiku "Lazar Trifunović" iako se svojevremeno prvi našao među njenim osnivačima.Da Vas, gospodine ministre, obavestim i o sledećem što može biti da ne znate. Vaša prethodnica natoj funkciji neodgovorno se poigrala sa ugledom jednog našeg odličnog likovnog umetnikapozivajući ga aprila meseca 1997. godine da bi mu ponudila mesto direktora Muzeja savremene


umetnosti ne bi li se opisana opšta propast ove ustanove zaustavila. Posle njegovog pristanka i posleniza konsultacija koje su obavljene sa brojnim kulturnim poslenicima, tobože je bila donela odlukuda se novo imenovanje obavi, kako je nekoliko puta istakla - "kada za to bude zgodan momenat". Zanju je taj "zgodan momenat" očigledno nepovratno prošao, čime se ona, upravo kao ministar kulturenašla u položaju koji joj nikako ne priliči - među pokroviteljima jednog besprimernog kulturnogštetočinstva. U javnosti se i povodom ovog slučaju sa zanimanjem očekuje da belodano sazna da lise i Vaša lična (politička) ambicija nalazi ispred (kulturne) savesti koju svakako podrazumevapoložaj koji trenutno zauzimate.Beograd, 20. decembra 1998.Jovan Despotovićps. Ovo Vam pišem sada već kao bivši kustos za skulpturu Muzeja savremene umetnosti. Naime, podrugi put za pet godina, isti direktor - osvedočena neznalica u svim pitanjima muzeologijeneophodnim za vođenje kuće od najvećeg nacionalnog i kulturnog interesa, pokušao je da me bezrazloga i protivno pravu istera sa posla. U Rešenju o prestanku radnog odnosa koji mi je uručio 1.septembra o.g. stoji kako 1997. godine nisam realizovao jednu izložbu koju je on sam zakazao zasredinu 1999! Ovakvo obrazloženje Upravni odbor Muzeja naravno da nije mogao da potvrdi već jeotkaz zamenio novčanim kažnjavanjem u narednih šest meseci, ali me je direktor, očigledno timenezadovoljan, odmah pošto sam o stogodišnici rođenja akademika Sretena Stojanovića u jednojmaloj beogradskoj galeriji priredio izložbu njegovih dela, a posle petnaest godina rada na mestukustosa Zbirke skulptura, premestio na drugo radno mesto. Na kraju, dozvolićete mi gospodineMinistre i neka sasvim lična pitanja, na primer: dokle mislite da je normalno da se očiglednabeskrupuloznost i otvoreno šikaniranje ovog "vladinog činovnika" u Vašoj nadležnosti, ima trpeti?Ili, da li i Vi umišljate da se ovde bez posledica unedogled može poigravati sa sudbinama ljudi injihovih porodica?Danas, 21. decembar 1998.Anticivilizacijski trendNajveći deo istorije umetnosti (sve do novog doba) koja je oduvek bila predmetom akademskoginteresovanja zapravo je povest vladalačkih, dinastičkih, crkvenih i plemićkih narudžbinanajraznovrsnijih umetničkih predmeta, slikarija, kipova, arhitektonskih zdanja i dr. koji su kaonajvredniji deo civlizacijske baštine kroz vekove ostali sačuvani do danas. Uvek su vrhunskaumetnička ostvarenja nastajala kao direktne porudžbine najmoćnijih sa vrha političke piramide -onih koji su raspolagali neograničenim finansijskim sredstvima i istovremeno spremnih da deo togbogatstva ulože u stvaralaštvo čime nisu samo dokazivali vladalačku moć već i prefinjenostsopstvenog estetičkog ukusa koji je trebao, i bivao predmetnom divljenja koliko vlastitih podanikatoliko i zavidnih konkurenata ili suseda.U tom procesu bilo je perioda kada se o umetničim dostignučima veoma mnogo vodilo računa,primerice: V vek klasične Grčke u čijim su slobodnim gradovina građeni najveći hramovi starogsveta, renesansa Paleologa kojoj je zaštitnik i ktitor bila ta carska vizantijska dinastija (u čijem suobodu nastali i neki najvredniji spomenici srednjovekovne srpske umetnosti), potom Renesansaitalijanskih gradova čiji je vrh obeležila, postajući paradigmom mecenaštva, moćna firentinskafamilija Mediči koja je sem svetovnih vladalaca davala i verske poglavare - rimske Pape. Može sereći kako je upravo povest umetnosti bila izrazom estetičkih shvatanja velikih porodica koje su usvom okrilju imale mesta i za najznačajnije umetnike svojih epoha a koji su ih za uzvrat u svojimdelima na najreprezentativniji i najvredniji način učinili besmrtnima.Ovaj vid dvorske umetnosti zamenjen je drugačijom sa pojavom i jačanjem građanske klase a manirsamopotvrđivanja i ovekovećenja nastavljen je sa novim poletom. Budući da je znatno omasovljensloj ekstremno bogatih - industrijalaca, trgovaca, raznih monopolista itd, razumljivo je da su uumetnost ulagana sve veća sredstva, pa je time i za likovno stvaralaštvo otvaran dotad nepoznat,veliki prostor koji je i omogućio da se u periodu Modernizma tokom celokupnog XX veka enormnouveća broj umetnika, da se stilske epohe znatno brže i ćešće smenjuju, da se kroz medije masovnekomunikacije umnogostruče njeni ljubitelji i konzumenti, da se poput i drugih tržišta formira i berza


(aukcije) umetninama. Svi ovi razlozi uticali su da se ekonomski ojačaju uslovi za serioznoumetničko stvaralaštvo što je kako vidimo, na primer u najvećim muzejima, iskorišćeno na najboljinačin jer je savremena epoha svakako najzanimljivija po svim parametrima u poređenju satradicionalnim.Postoji, međutim i paralelan tok koji nastaje sa ne tako retkim nametanjem ukusa naručioca koji sebezuslovno reperkusuje na umetničku vrednost umetničkih dela. Ovo je zapravo slučaj sa onomvrstom "zatvorenih" društava, upravo apsolutizama kada se estetička shvatanja vladaoca raznimnačinima nameću kao opšta, čak obavezujuća norma. Njoj se dakako moraju pokoravati i umetnicikoji su prinuđeni da odustanu od profesionalnih standarda i da se maksimalno prilagode zahtevimanaručilaca. To grubo mešanje u estetička pitanja redovno je dovodilo do neuspeha, te su umetničkadela nastala u takvim uslovima sa nestankom naručilaca redovno završavala u zaboravu.Primera ima na pretek. Da se samo zadržima na nekima iz ovog veka: umetnici koji su opservirali"ukus" Hitlera i Staljina danas su anonimni, takođe, ko se seća umetnika i njihovih postignuća saposlednje seanse kolektivnog portretisanja Maršala Tita u Bugojnu 1979. godine. Analogno tome,već sada su anonimni, bez ikakve nade da odatle izađu umetnici koji izrađuju "zvanične" portretepredsednika Miloševića koje gledamo na tekućim mitinzima odanosti. A kako je ovde većuspostavljen model obaveznog reprodukovanja ukusa vladaoca najpre u njegovom privatnom islužbenom krugu pa potom na niže slojeve u tom ličnom poretku, pri čemu i faktor oponašanja uvekigra značajnu socijalnu i psihološku ulogu, treba očekivati da se uskoro iste umetničke vrednostiprenesu na sve državne i privatne dinastije koju su trenutno u formiranju.Iskustvo nas je naučilo da je visina položaja ličnosti koje se pojavljuju kao mecene u autokratskimdruštvima, "sponzori" kako se danas uobičajeno kaže, redovno u obrnutoj srazmeri sa mestom uumetničkom sistemu autora kojima se oni obraćaju - uglavnom za portretisanje istaknutijih članovafamilije ili izradu pejsaža sa njihovom nepokretnom imovinom. I po tome se može uvideti kako jeovde nedvosmisleno u toku negativna istorija, dakle, ukupni anticivilizacijski trend definitivno upogrešnom pravcu.Vreme, 13. mart.1999.Strah od promenaSvetlo i mrakuDisciplinovanje, odnosno uređivanje u skladu sa aktuelnim idejnim programom vladajuće koalicjesvih onih koji ne liče na njih niti misle kao oni - od nezavisnih medija i novinara, zatim univerziteta,profesora i studenata, sve do umetnika, intenzivirano je u najnovijem periodu kada je režim po prviput u poslednjih osam godina osetio stvarno i po njega opasno zahlađenje odnosa međunarodnezajednice. Civilizovani svet je najzad rešio da ih stavi u izolaciju a ne kao do sada samo njihovedomaće žrtve. To je ujedno bio i znak da se krene u odlučno izmirivanje računa sa svima onima kojinikako nisu pristajali da žive u uslovima diktature niti da budu pasivni, zombirani svedoci jednojnakaznoj vlasti sa paklenim namerama i učincima. Oni koji po vlastitim načelima ne pripadajuikakvom civilizovanom poretku odskora su krenuli u frontovski obračun sa ostatkom pobunjenihgrađana koje doživljajavu kao deo novog svetskog poretka.Ponovno izvođenje na sud Miroslava Nuneta Popovića, vođe umetničke grupe Magnet, podiskonstruisanom optužbom da je dva policajca koja su ga hapsila zbog izvođenja performansa "88jaja za novu gradsku vlast" (koji je uzgred bio prijavljen i odobren upravo od te gradske skupštine)vređao i time ih sprečavao u vršenju službene dužnosti zašta mu je zapraćena kazna zatvora od šestmeseci do tri godine predstavlja potvrdu tog procesa. To da se tužitelji ni ovog puta nisu pojavili nasuđenju otvara nekoliko pitanja, zapravo sugeriše neke sumnje. Jedna je da njih dvojica baš i nisutoliko sigurni, niti su spremni da se na osnovu lažnih optužbi suoče sa okrivljenim NunetomPopovićem. A to da javni tužilac i dalje insistira na krivičnom gonjenju pokazuje da se radi odirektnom nalogu vlasti da se umetnik poštopoto utamniči ne bi li ga pridružili onom knjaževačkomsabratu aforističaru. Druga je da se ovim povremenim pritiskom, maltretiranjem i u krajnjem slučajui ponižavanjem jednog slobodnog mladog čoveka učini dovoljno ubedljiv efekat na onu javnostikoja bi mogla pomisliti da je ovde moguće nekažnjeno izvrgavati bilo kakvoj (naučnoj, medijskoj,umetničkoj) kritici vrhovne čimbenike vladajućeg poretka.No, nasuprot ovim nagađanjima sasvim je transparentan postao strah režima od neumitnih promenakoje se čak i njima čine vrlo skorim. Silina najnovije državno-represivne ofanzive prema slobodnoj


akademskoj, inteletualnoj i umetničkoj javnosti u srazmeri je spram uverenosti da je ovo moždazadnji tren da se nepoćutni koji protestuju ili pružaju otpor kazne i zastraše, da se makar naunutrašnjem političkom planu (dakle za domaću upotrebu) ispolji tobožnja rešenost da se postojećisvetionici - oni koji tako očigledno osvetljavaju buduće vreme i epohu novog veka i milenijuma,ugase ne bi li pao potpuni mrak u skladu sa pomračenjem aktuelnog totalitarizma. Osećaju oni vrlodobro da je, među svim ostalima iz tog časnog društva, i primer lične hrabrosti u pružanjuindividualnog otpora Miroslava Nuneta Popovića za njih bolan a za istomišljenike podsticajan.Efikasnost te borbe za novo društvo u Jugoslaviji nagoni ih na ovakve nerazumne poteze ma kolikoda su za njih kompromitujući.U čast progonjenog umetnika, neposredno pred početak rasprave na platou ispred Palate pravde uprisutvu novinara, ličnosti od javnog znača i druge publike koja je prisustvovala suđenju iskazujućitime građansku solidarnost i odsustvo straha od samooslobađanja, te predstavnika brojnih stranih idomaćih nevladinih organizacija koje prate stanje ljudskih prava u Jugoslaviji, Saša Stojanović jeizveo performans "Čovek". Stojanović je mladi stvaralac (Leskovac, 1968, slikar po umetničkomobrazovanju) koji je u poslednje vreme na svoj rad skrenuo pažnju javnosti u brojnim prilikama: uPrištini 1996, 1997. i 1998. godine ("Poslednji pokušaj lečenja zemlje"), Novom Sadu, Beogradu iNišu !997, Novom Sadu i Beogradu ("Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija"), Beogradu("Poslednji pokušaj lečenja zemlje" i "Umazane ruke brzo se peru") 1998. itd. pri čemu je dirao našaneuralgična ideološka mesta. Njegov najnoviji beogradski rad sastojao se od iscrtavanja kontureNuneta Popovića na hartijiu na kojoj je potom ispisao članove Univerzalne deklaracije o ljudskimpravima: "Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren niti proteran" i "Svaki čovek ima pravoda slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnomnapretku i u dobrobiti koji otuda proističu. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnihinteresa koji proističu od svakog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac."Objašnjavajući motive ovakvog nastupa Saša Stojanović je istakao sledeće: "Performans 'Čovek' jemoj nežni način protivljenja besmislenom sudskom procesu protiv Nuneta Popovića, kojim seočigledno ugrožavaju osnovna ljudska i stvaralačka prava. Svojim radom, ja se borim za promenuautoritarne svesti".Strah režima od promena očito je opravdan.Republika, br. 208-209, 1-31. mart 1999.Masovna terapeutska razbibrigaOd prvog dana inrtervencije NATO-a na Jugoslaviju beogradske kulturne institucije su se hrabro iopravdano opredelile da, poput londonskih pozorišta koja su nastavila da igraju tokom II sv. rata,budu otvorena dok traje agresija, da bioskopi rade, da se održavaju izložbe i koncerti itd. Jedino je uovom trenutku iskrsla delikatna dilema: da li su u ekstremnim uslovima kultura i umetnost zabava ineophodna, masovna terapeutska razbibriga ili upravo suprotno tome - specifično promišljanje itumačenje stvarnosti, te procesa koji su je tekvom prouzročili?Međutim, evidentna je bila i činjenica da kultura (mislimo zapravo na kulturne rubrike uelektroinskim i štampanim medijima) prve nestanu ustupajući mesta ionako skučenom prostorupotpuno posvećenom političkim, ideološkim i egzistencijalnim prvenstvima. Ali je, uz drugekrajnosti koje su zatekle kulturne institucije i njihove programe nažalost izvedeno anticivilizacijsko inesrećno lupanje izloga baš na kulturnim centrima zapnoevropskih zemalja u samom centruBeogradu koje stvara jednu potpuno kontradiktornu sliku sa onom koja se uz krajnje napore stvara usvaničnoj unutrašnjoj i spoljnoj politici države.No i neke domaće vodeće institucije kulture doživele se sličnu sudbinu. U Beogradu je fizičkiponajviše postradao Muzej savremene umetnosti (za koji se istine radi mora reći da svojevrsrnuunutrašnju "agresiju" trpi već više od šest godina) pa mu razbijanje stakala na fasadi tokomraketiranja Poslovnog centra Ušće gotovo dođe kao bukvalna slika stanja koja u njemu vlada od1993. godine. Kada se ovaj rat završi naravno da će na red doći i ozbiljna rasprava o tome zašto jeovaj muzej ostao do poslednjeg trenutka nezaštićen, odnosno zašto čak i danas nisu u njemuučinjena neka od obaveznih mera zaštite umetničkih dela od najvećeg nacionalnog značaja - onakoja su druge ustanove poput Narodnog muzeja pravovremeno i adekvatno preduzele.Slična nesnalažanje mogla su da se zapaze u i delu beogradskog galerijskog sistema koji se takođedvostruko programski odredio prema aktuelnoj situaciji. Neke galerije su nastavile sa uobičajenom


aktivnošću kao da je sve u najboljem redu, dok su druge ili aktuelizovale vlastitu programskuaktivnost saglasno dnevnim događajima (a naravno da uvek postoje izrazito senzibilizirani umetnicikoji promptno reaguju na ovakva zbivanja) ili su pak (poput nažalost neotvorene izložbe MilošaBajića u Narodnom muzeju ili prikazane izložbe Vide Jocić pod nazivom "Apel za mir" u Centru zakulturnu dekontaminaciju) iz opusa doajena srpske umetnosti izdvojili one njihove estetičke i etičkeporuke koje upravo ovakvo vreme potrvđuje, dakle koje imaju vanvremenski karakter.Ipak od svih galerija i umetničkih institucija koje se bave likovnim stvaralaštvim najnespretnije je,mada sa izrazito pozitivnom namerom i idejom, reagovao ULUS svojim Otvorenim ratnim ateljeemu Knez Mihailovoj ulici u kome su se na nesreću okupili ili samo osrednji i beznačajni umetnici ilioni koji čak i ovako tragičan trenutak srpske istorije koriste isključivi za vlastitu opromociju kako jeto na samom početku neukusno učinio slikar Radislav Trkulja – 'generalni direkor' Muzejasavremene umetnosti. No, ovakva vremena zapravo najdirektnije otkrivaju bez ikakvih političkih ilipseudoideoloških maski pravo stanje među domaćim stvraocima i kuluturnim poslenicima.A o tome se zasigurno i bez izuzetka mora povesti računa posle ratova kako nas je istorija sasvimsigurno podučila.Danas, 15-16. maj 1999.Bolna zavera ćutanjaJedno od najobeshrabrujućih i najužasnijih pitanja koja su postala mora praktično svihspecijalizovanih domaćih profesionalnih instutucija je zašto je toliko mali odjek iz sveta kao podrškamnogobrojnih apela koje jugoslovenski muzealci i zaštitatri uporno upućuju ne bi li se spaslapokretna i nepokretna kulturna dobra od ratnog razaranja tokom protekla dva meseca.Jer, formalno-pravno gledajući, makar oni domaći spomenici kulture koji su samim time što suevidentirani, stavljeni pod neposrednu zaštitu UNESCO-a te su postali deo ukupne svetskecivilizacijske baštine koja se mora sačuvati za potomstvo. A takvih prvorazrednih verskih iumetničkih kompleksa i u sadašnjoj Jugosalviji ima podosta. Bojim se da su odgovori na ovo pitanjezaista bolni ma koliko oni bili nerazumni, za nas danas neshvatljivi i upravo frustrirajući za sve onekoji deluju u ovoj oblasti jer svedoče ne samo o učinjenim profesionalnim greškama već i o nekimviše puta izraženim naravima.Dok "Srbija nije bila u ratu" lako je bilo domišljati se tokom opštejugoslovenske drame prvepolovine devedesetih, odn. tadašnjeg načina "ratne muzeologije", recimo za vreme granatiranjanekih primorskih gradova, da će se posle tog rata "sagraditi još lepši i stariji Dubrovnik", lako iočigledeno krajnje nepromišljeno je onda bilo kada su se neki od vodećih srpski muzealaca (premavlastitim izjavama) dali "presignuti na križ" da hrvatske umetničke predmete nisu ni dodirnulu (nisuih zaštitili) radeći na terenu kao deo Kriznog štaba koji je formirala Vlada Srbije (mada su po svimratnim kultunim konvencijama bili dužni da ih sve, bez obzira na etničko i nacionalno poreklospašavaja od uništavanja) itd. Ipak najgore od svega je bilo da su domaći zaštitari kulture ostali nemikada su rušene kulturne institucije u Sarajevu ili kada su na samom kraju tog rata oćutali miniranjeislamskih verskih i umetničkih spomenika u Banja Luci itd. Uostalom čak i usred Beograda kada sunekoliko puta bačene bombe na jedinu džamiju zavodi za zaštitu kulture ni su se oglašavali.Naravno da ovakvi primeri, među mnogobrojnima, nimalo neopravdavaju opštu zaveru ćutanjacivilizovanog sveta, ali svakako da daju jedan deo objašnjenja za muk koji se nikako ne sme nigde inikada dogoditi. A i zbog takvog odnosa nad nama se danas nadvila opasnost da su neposrednougroženi (ili su već srušeni) manastiri Gračanica i Rakovica, crkve u Prizrenu i Đakovici, Pećkapatrijaršija, muzeji u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu..., etnokompleks Sirogojno, mnogobrojnagraditeljska i arhitektonska remekdela itd, itd.No, kada sve ovo jednog dana prođe, među svim temeljnim poslovima koji predstoje u obnavljanjuove nacije, društva i države, istovremeno će se morati preispitivati i takvi njegovi delikatni i vitalnisegmenti kakvi su i stanje u zaštiti spomenika kulture i muzeologiji (na primer: kako je moguće dasvi nepokretni spomenici kulture nisu za ratne prilike vidno i propisno obeleženi, kako je u nekiminstitucijama krajnje traljavo izvršena osnovna zaštita nepokretnih i pokretnih umetničkih objekata,kako je moguće da, opet prema vlastitom svedočenju, poslenici Republičkog zavoda za zaštitukulture sa područnim zavodima i muzejima tek preko sredstava za javno informisanje poput ostalihgrađana saznaju šta se događa na terenu, što je za tako razgranatu, glomaznu i skupu institucijukrajnje neobično - a u profesionalnom smislu i nedozvoljeno).


Najzad, valjda će tada doći na red i pitanje kakvih će (moralnih i stručnih) kvaliteta biti srpski (ilijugoslovenski) ministri za kulturu, ne bi li mogli svojom reputacijom da utiču na preko potrebnuaktivnost UNESCO-a u ovakvim, ali i u drugim prilikama, koju naš aktuelni charge d' affaires upariskoj centrali očigledno nema pošto je mirno u svom dugogodišnjem mandatu prepustila potpunojpropasti jednu od najvrednijih institucija kulture za koje je odgovarala. Da li ćemo se, tada, izboritida srpski ministri "za" kulturu to zaista i budu umesto da kao u poslednje vreme, dobijaju prikladnijipredlog - ministara "protiv" kulture.Danas, 25. maj 1999.Jedna ratna beleška o kulturiImitacija kultureTek otvorena izložba "Slomljenih figura koje će povratiti formu" koju je u Galeriji "Progres" (kakoje posebno naglašeno: na inicijativu Hadži Dragana Antića) otvorio Željko Simić, republičkiministar kulture nužno je pokrenula nekoliko otužnih pitanja koja iziskuju taman toliko i otužneodgovore.Naravno da je svako uništavanje, a posebno umetničkih predmeta koji su deo legata jednihgeneracija budućim za najoštriju osudu kao i za hitnu intervenciju službi kojima je njihova stručnazaštita profesionalna dužnost. To se dakako odnosi i na oštećenja nastala raketiranjem Zvezdare 31.maja kada su devastirani atelje i dela koja se u njima nalaze vajara Momčila Krkovića, njegovepokojne supruge takođe vajara Mire Jurišić i njihovog sina slikara Ilije Krkovića. Ova izložbenaprezentacija o tome na ubedljiv način svedoči.Ali ovi umetnici se nažalost nisu, što je bilo krajnje zaprepašćujuće, oglasili kada su u MSUpočetkom 1997. godine nestručno vršeni građevinski radovi na depoima kada je umalo moglo doćido ozbiljnog oštećanja radova njihovih kolega vajara; Krković se nije oglasio što direktor istogmuzeja već tri godine nedozvoljava nužnu adaptaciju jednog postamenta na kome upravo njegov radstoji izložen u stalnoj postavci; ni on ni njegov sin nisu se oglasili povodom toga što već gotovo dvameseca stoje razbijena stakla usled raketiranja bivšeg CK-aja na prvom i drugom nivou Muzeja (udelu stalne postavke najvrednijih slikarskih i skulptorskih dela jugoslovenske umetnosti prvepolovine XX veka uporedo sa neprimereno luksuznom i besnom prezentacijom jugoslovenskihučesnika na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu), neoglašavaju se takođe što se skulpture u parkuMuzeja više ne mogu videti od trave koja mesecima nije košena... Da li bi se sve ovo moglo ubrojatiu "kolateralno" štetočinstvo kao nastavak godinama činjenih propusta prema ovoj velikojumetničkoj instituciji od koje je je država (ministartsvo kulture) odavno diglo ruke, ili je to prostoizraz onog poimanja morala koji brine isključivo o sopstvenim interesima - a što zapravo osobeno zaukupno stanje u kranje obolelom srpskom društvu?Veliki Muzeji poput Narodnog, Savremene umetnosti i dr. samoinicijativno i bez obaveštavanjajavnosti bili su zatvoreni za publiku. Istovremeno su neke institucije poput CZKD-a ili Galerije Haoskoji nisu imali potrebe da na sebe stavljaju one banalne "mete" (jer ih nose od osnivanja) nisu niprekidali aktivnost. Naprotiv! Iz mnogih raloga i sa izuzetnim naporom one su upravo za vremenapada NATO-a bili intenzivirani na seriozan, odnosno primeren način za tako tragični trenutaknaše istorije.Svakao je za pohvalu navedeni primer angažovanja srpskog ministra za kulturu, ali je najmanjetakav tretman trebao imati i prema, recimo, izložbi Vide Jocić (koja ga je uz uobičajene pozive daposeti njen "Apel za mir" i sama nekoliko puta direktno telefonom molila da je poseti za vremetrajanja). Bestidno su se oglušili svi oficijelni kulturni poslenici u Beogradu (pre svih ona glumica upogrešnoj ulozi sekretara za kulturu; jedini koji je u jednim trenutku pokazao minimum pristojnostibio je Milenko Kašanin direktor Direkcije za kulturnu saradnju MIP-a, ali upravo sem togaiznuđenog gesta zapravo ni on ništa konkretno nije učinio). A Vida Jocić je, da se na kraju ipakistakne, između ostalog, i dobitnica Sedmojulske nagrade, međutim nikada nije dobila zasluženu(nacionalnu ili posebnu kako se već naziva) penziju koja joj makar i zbog same nagrade po zakonupripada; ni Republika ni grad ni opština Zvezdara nikada nisu pokazali interes da toj krajnjeusamljenoj ženi o kojoj brine tek nekoliko prijateljica takođe umetnica (koja je rođena 1921,prvoborac, nosiocu Spomenice '41, pripadnici Valjevskog partizanskog odreda, beogradskoj ilegalkikoja je prošla kroz logore smrti na Banjici, u Aušvicu i Ravenzbriku, umetnici koja je svojevremenodiljem Evrope na najbolji način propagirala jugoslovensko likovno stvaralaštvo...) makar pokaže


ljudskog interesa da joj pomogne oko održavanja kuće i ateljea koji namerava da zaveštaumetnicima koji nemaju uslova za rad, itd. Očigledno da sekretarijati i ministarstva, odn. njihovičelnici najozbiljnije misle da ovaj problem iz domena vrhunske srpske kulture i umetnosti sa njimanema nikakve veze!Uostalom, novoimenovani ministar je sam posle sastanka sa brojnim poslenicima kulture i njenimuglednicima obećao da će delima pokazati novi (drugačiji) odnos prema vrhunskim umetničkiminstitucijama, a u koje, prema sopstvenim rečima, spada i brza promena višestruko dokazanoneuspešnog direktora MSU. Međutim, prvo što je uradio bilo je upravo apsurdno imenovanje upravote štetočine za komesara ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala (što je on sa istim skandaloznimučinkom pokazao i pre četiri godine pa se ovogodišnja repriza pokazala sasvim izlišnom). Ovegodine se dogodilo čak i to da se komesar dobrano posvađa sa svojim izabranicima iz najrazličitijihrazloga (od toga koji će radovi biti izloženi do kvaliteta ilustrativnog materijala u pratećimpublikacijama). Paviljon je ponovo potpuno prazan što se moglo i očekovati, a na otvaranju nije bioniti jedan novinar, računajući i naše, a da ne pominjemo da on zvanično nije ni otvoren jer je onome(ministru za kulturu!) kome bi trebala da pripadne ta čast zabranjen boravak u Evropskoj zajednici.Šta se iz takvog odnosa pouzdano može zaključiti: kao uvek do sada tokom poslednjih deset godina,dok su trajali neprekidni avionapadi, partijsko i masmedijsko izazivanje prisilnog patriotizam (ranijena ratobornim a sada na obnoviteljskim parolama) dakako i nadalje je vrlo povezano isključivo sakolektivnim suicidalnim, mortalnim izlivima odanosti režimu i vođi koje vode jedinom cilju -održanju postojećeg političkog stanja totalne civililacijske izlolacije i po mogućnosti permanentnograta sa celim svetom što nam i jedno i drugo, kako vidimo, vrlo uspeva.U taj deo kolektivnog mentaliteta spada nažalost i "Ratni ULUS-ov atelje" čija se izložba upravoodržava u "Cvijeti Zuzorić". I tu se zaista svašta, što direktno svedeoči o naši mentalitetima (pa iumetničkim), može videti: od ozbiljnih primera antiratog delovanja (poput Društva Fenix,Slobodana Roksandića, Dobrice Kamparelića i još nekolicine autora) do brojnog šarlatanskogpoigravanja (Čekovića, Čalije, Vukića...) ili radova bez ikakve veze sa "zadatom temom" semisključivo samoreklamerstva u ovom krajnje neprimerenom trenutku (poput nastupa Šobajića iliTrkulje). Ovakva tobože "slobodna (a zapravo besmislena) koncepcija" prouzrokovala je da se našinajznačajniji autori svih generacija niukakvom svojstvu ovde ne pojave što je prava šteta jer je ovozaista bila izuzetna prilika da se sa dobro osmišljenom akcijom ona izvede na ozbiljan, efektan iumetnički opravdan način.Potom, tu spada i mešetarenje nekih političara (naravno, isključivo onih sa levice i njenih nakaznihbastarda koji kao da na to imaju monopol) na skupovima kulturnih radnika i umetnika kao da upravobaš oni nisu najodgovorniji za sadašnju sveopštu katastrofu u državi i društvu. A danas je prekopotrebna patriotska mobilizacija koja isključivo podrazumeva demokratske reforme političkogsistema i uključivanje Srbije u svet, odn. nikako ne sme da rezultira poznatom (i priželjkivanom)ideološkom, pogotovo ne kolektivnom političkom homogenizacijom. Upravo suprotno! Danas jepreko potrebno čuti što više različitih glasova. Neophodno je videti što više novih ljudi.Kada sam se krajem prošle godine zapitao da li se lična (politička) ambicija novopostavljenogministra za kulturu u Vladi Srbije možda nalazi ispred njegove (kulturne) savesti koju svakakopodrazumeva položaj koji trenutno zauzima, zaista nisam očekivao da će krajnje porazan odgovortako brzo uslediti: njegovo razumevanje kulturne politike u jednoj civilizovanoj zemlji nalazi seupravo na razini nezamenljivih koalicionih političkih partnera vladajuće stranke - radikala, koji jošuvek ni do "k" od kulture nisu stigli. (Pri tome oni se oko toga zapravo niti ne uzbuđuju niti im je tou njihovoj politici potrebno.) Ovakav ministar "sa dijagnozom neodgovornosti i beskrupuloznosti"usmerene prema krajnjoj ambicioznosti jednom već dovedenom u rizičan politički položaj 1993. uvreme smenjivanja sa mesta "specijalnog savetnika" tadašnjeg Predsednika Srbije, na najboljem jeputu baš iz tog razloga da postane najgori predstojnik kulture od kada srpska država institucionalnobrine o njoj! No, čak će se i od takvog primera uskoro imati koristi. Samo je pitanje kolika će biticena i tog u nizu eksperimenta nažalost sa potpuno predvidljivim ishodom?Republika, br. 224-225, 1-30. novembar 1999.Umetnost PromenaNeukusni ukras totalitarizmaNaravno, osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovati ličnost


na najvišem mestu naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, u Prelaznoj vladiili Vladi eksperata što će biti prva formirana posle ove tzv. Vlade nacionalnog spasa, upravo Vladenacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crne koalicije, ona će apsolutno morati dase najpre izbori ne samo za novi i drugačiji status kulture u ovom društvu već pre svega za njenznatno bolji materijalni položaj.Jedan primer, malena, "konjušarska" Slovenija kojoj su naši "politički mudraci" proricali sigurnu ibrzu propast u slučaju osamostaljivanja, danas izdvaja oko 100 miliona DM za finansiranje kulture.Pa tako, Moderna galerija u Ljubljani (koja je pandan našem Muzeju savremene umetnosti, stim daje po veličini, broju zaposlenih, obimu kolekcijama i dr. tek jedna njegova trećina) samo zaprogramsku aktivnost od Republike Slovenije (kao nacionalna institucija) dobija ceo milion maraka,a ostali troškovi (plate zaposlenih, računi za telefon, struju, vodu, osiguranja i sva ostala fiksnamesečna materijalna izdvajanja) padaju na grad Ljubljanu. I da odmah bude jasno, Slovenci nisuizmislili ovakav način dvostrukog državnog finansiranja institucija kulture - oni su samo kaopametni i racionalni ljudi primenili model koji u zemljama sa istinskim kulturnim potrebamafunkcioniše na najbolji način te daje najbolje rezultate.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kultutru koji će u novom vladinom kabinetuizdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako što bi se ona takođeod "sirotinjskih" - obrazovanja ili zdravstva, preusmeravala nego direktno uzimala od prebogatih:pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnih institucija i udruženja) po ovakvom ili sličnommodelu, dotle će ona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukras manje-višetotalitarnih režima svodeći vlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanje kakav je očiglednoovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana (a to svakakonisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki, neuspelih direktora nekih vodećih kulturnih instituicija,niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica). A posebno ne oni sa problematičnim biografijama ilikonvertiti oličeni u Miloradu Paviću, Nedi Arnerić (kojoj nije zaboravljeno ono: "Zahvalna samSocijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarila tako lepu galeriju" izrečeno povodom otvaranjagalerije "Progres" koja je podignuta na mestu nekada prestižne jugoslovenske galerije "Sebastijan"sada u lažnoj ulozi institucije za međunarodnu kulturnu razmenu dakako prema interesima JUL-a iSPS-a) i dr. Nije neprirodno da ljudi promene mišljenje, ali ovakvi, uz Isakovića, Đuretića i sl.,morali bi najpre pred ljudima na mitinzima da kleknu i zamole za oproštaj zbog svega onoga što sučini tokom poslednje decenije propagirajući Miloševićevu krvavu politiku, populističku kulturu ilažnu umetnost (jer Arnerićka, na primer i sama poseduje galeriju čiji je program oličenje kiča,upravo onakvog protiv koga se Demokratska stranka, čiji je ona član Glavnog odbora?! mora boritiu ostalom kao i protiv opšteg političkog šunda vladajućeg režima). I sasvim otvoreno da kažemo dabi to svakako morala biti ličnost poput Vide Ognjenović, Borke Pavičević ili Mirjane Miočinović(da ilustracije radi spomenemo tek ova imena) čiji je profesionalni i moralni angažman bez ikakvogideoloških predznaka osim demokratskog tokom proteklog perioda bio izuzetno inspirativan za sveone koji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti i postaviti na noge, a čije jejavno angažovanje istovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjim umetnicima i kulturnimposlenicima.U opštem destruktivnom pohodu na svaku civilizacijsku tekovinu koju je zatekao režim SlobodanaMiloševića (peko svojih kulturnih rabotnika, umetnika i drugih radnika koji deluju u ovoj oblasti)tokom polednjih deset godina nije poštedeo, a i zašto bi, kulturu i umetničko stvaralaštvo niti se tajvandalski udar zaustavio pred vratima ne samo najvažnijih i najvećih srpskih kulturnih institucija,već praktično prema svemu onom što je on (s pravom) smatrao da mu neposredno ugrožava vlast. Asloboda stvaralaštva i kulturnog delovanja spadaju u onu vrstu opasnosti koju svi diktatorski režimiistinski doživljavaju kao najopasnije oponentne i žarišta intelektualnog otpora te građanskeneposlušnosti. Otuda nimalo nije slučajno katastrofalno stanje u kome se nalaze ozbiljno umetničkostvaralaštvo i institucije koje ga prate.U periodu nakon 1950. godine, a posle dogmatske estetike socijalističkog realizma, jugoslovenskosavremeno likovno stvaralaštvo postepeno se emancipovalo bivajući sa različitom srećompodržavana od društva - upravo od Titovog revolucionarnog režima. U zavisnoti od intenzitetanjegove lične promocije, tj, potreba njegove politike na međunarodnoj sceni, on je manje ili višeomogućavao (uz uobičajene zabrane, cenzuru i opresiju) donekle nesmetan razvoj umetnosti koje jeu pojedinim periodima uspevalo da održi korak sa svetskim tokovima. Ali samo pod jednimuslovom: da nikako ne zalazi u oblast ideološkog arbitriranja dnevnopolitičkih ili strateškopolitičkihodluka koje je on neprikosnoveno donosio i kontrolisao.


Tokom poslednjih deset godina situacija se dramatično promenila. Jer, novouspostavljeni režimtreće Jugoslavije neprestano luta između komunizma i nacionalizma tako da se i samo stvaralaštvočesto puta našlo u poziciji da se opredeljuje ili za stari diskurs ideološkog (levog) totalitarizma, ili dapotpuno sklizne u novokomponovani šund sa (desnim) nacionalističkim, i čak fašističkim idejnimpredznakom.Nije neobični ni to da se oko ovih problema u današnjoj uzavreloj situaciji pritisaka za promenamaneoglašavaju ni umetnička udruženja niti vodeće institucije kulture (muzeji, pozorišta, zavodi zazaštitu kulturne baštine, umetničke škole i dr.) kao da je sve u najboljem redu. A pošto očiglednodanas ovde ništa nije u redu, to samo znači da su na njihovom čelu redovno ljudi lojalni toliko da sučak spremni i u Hag da pođu za svojim vođom ako je potrebno. Ta samoizabrana suicidalnostpokazatelj je moralnog brloga u kome su se isključivo sopstvenom zaslugom našle gotovo sveličnosti trenutno na čelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svako emancipovanodruštvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati tolikopotrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije komese zdušno i zasad deklarativno teži.Danas, 4. novembar 1999, Delo, Ljubljana, 1. decembar 1999. (Proti državi kiča)Kultura - godišnji rezimeGodina na samom izmaku nesumljivo je zabeležila nastavak istih, poznatih pogubnih trendova udomaćem kulturnom životu, na žalost, izgleda bez skore mogućnosti da se oni prekinu i preusmere upozitivnom pravcu iz mnogih razloga. Jedan od najvažnijih je da joj aktuelni režim poklanja tekonoliko pažnje koliko mu je neophodno da se, poput makar sasvim tanušnog "argumenta" na njupozove u svojoj programskoj propagandi, formalnom, ali zasigurno ne i stvarnom, uključivanju uveliki svet koji koalicija na vlasti niti razume, niti voli, niti uopšte želi da u njemu učestvuje.Dugogodišnja samoizolacija režima, a time i društva u svim njegovim domenima, prouzrokovala jeformalni prekid i kulturne komunikacije sa svetom na državnom i institucionalnom nivou(izuzimajući jedino velike i tradicionalne intrenacionalne umetničke manifestacije) što se ublažavajedino pojedinačnim aktivnostima samih umetnika koji ličnim vezama i dugogodišnjimpoznanstvima sa uticajnim svetskim ustanovama i ličnostima sa međunarodne scene, još uvekuspevaju, mora se istaći sa sve većim naporom, da ostvare minimum neophodnih kontakata i uticajakoja su dovela da nekih gostovanja naših umetnika u svetu kao i - nikad manjeg broja, dolazakasvetskih stvaralaca kod nas.Ovome ne malo doprinosi i stanovita nezainteresovanosti vodećih demokratskih opozicionihpolitičkih stranaka koje kulturnim pitanjima i problemima posvećuju nedozvoljeno malo vremena.Ono što piše u njihovim političkim programima ili se neostvaruje (što je na primer slučaj sa vladomu Beogradu) iz uvek isticanih razloga materijalne prirode, što nije netačno, ali je bliže istini da se onini ne trude da pronađu alternativne ili nove izvore finansiranja kulturnog i umetničkog stvaralaštva iinstitucija koje prate njihov rad. Nalik velikoj vladajućoj koaliciji i opozicija u mestima u kojimaima vlast više je okrenuta svečarskim i manifestacionim aktivnostima (kakvi su glomazni i danasneukusni festivali koji su nasleđeni iz mnogo boljih vremena) koje uglavnom više "zasenjujuprostotu" nego što bitno doprinose uvećavanju kulturnog, umetničkog te estetičkog ukusa i osećanjapopulacije.A na sve njih kao da se ugledaju i vodeći štampani i elektronski mediji koji su svoje kulturnerubrike sveli na minimum, na nivo šturih informacija koje jedva da stignu samo da registrujudogađaje, a o kritičkim komentarima i da ne govorimo. Zanimljivo je da u ovom trenutku najboljukulturnu politiku vode, što se nekom može učiniti krajnje neumesnom konstacijom, "Treći programRadio-Beograda" i "Borba", pre svega zbog izrazito kompetentnih ljudi koji ih uređuju, za razliku,na primer, od vodećeg nezavisnog dnevnika čija kulturna rubrika na žalost liči na "Politikinzabavnik" dočim su njegove političke stranice okrenute najaktuelnijim i najizrazitijim trendovima,ličnostima i događajima koji daju stvarnu sliku vremena. Ovo samo govori o opštoj politizacijiukupnog društvenog života koji (možda potpuno opravdano) potpada isključivo pod uticajepolarizovanih ideologija što se i ogleda upravo u takvoj uređivačkoj politici masmedija.Zanimljiv je primer i sa aktivnošću Saveza za promene koji bi prema osnovnoj definiciji morao daponudi jedan kompetentan i efektan odgovor na ove negativne idejne i političke trendove. Kada su


počeli protesti u njegovom (anonimnom?!) marketinško-promotivnom timu odlučeno je da nedeljabude posvećena kulturi. Ubrzo se ova inicijativa svela isključivo na srednjoškolske skečeve podnazivom "Alan Ford na Trgu republike" a rezultat je vrlo vidljiv i merljiv - sve manji broj poklonikaovakve pseudokulturnjačke aktivnosti. Pitanje je kako je moguće da pored ogromnog broja umetnikai kulturnih stvaralaca koji su opoziciono orijentisani ovaj program SZP-a bude doveden bukvalno nanivo koji možemo gledati samo na nekim od najgorih televizija (poput Pinka i Palme) - dakakojedino uz promenu smera političkog diskursa. Dakle, uz formu koja je na veliko iznenađenjeuglavnom ostala ista, tek je promenjen sadržaj poruka koje se emituju za krajnje mali brojkonzumenata što je belodano na ovako osmišljenim, ispraznim i nezanimljivim programima.U najnegativnije izraze ovogodišnjih događaja u oblasti kulture svakako da spada i sve intenzivnijeproganjanje umetnika: Miroslav Nune Popović je zbog stalne pretnje sudske osude na dugodišnjizatvor zbog izmišljenog sukoba sa policijom morao da se skloni iz Beograda. Iz istog razloga -izmišljenog sukoba sa policijom, valjevski živopisac Bogoljub Arsenijević Maki već je osuđen navišegodišnju robiju, što se takođe dogodilo i albanskoj pesnikinji Fjlori Brovini. Saša Stojanović jezbog sveg "nenasilnog" otpora represiji rezima zasad ostao pošteđen, samo je pitanje kada će i nanjega doći red. U istom redu danas stoje mnogi, poput Dejana Atanasijevića, Nikole Džafa, ĐiletaMarkovića i drugih koji će se uz neminovni porast represije režima sa njom na otvorenoj scenisuočiti usled svog individualnog i umetničkog otpora te zajhtevima za promenama što je postalaparola dana.Ovom poraznom nizu možemo pridodati i sve veću devastaciju centralnih gradskih delova umnogim mestima, propadanje umetničkih legata (pa i onih najpoznatijih zbog opšte nebrige) kaonajvrednijih kulturnih tekovina srpskog naroda, uništavanje spomenika kulture i najnovijeg progonaumetnika na Kosovu (ovog puta albanskih koji su najpre stradali zbog politike Beograda a sada isrpskih zbog politike koja se kreira i vodi u samoj Prištini). Već smo upozorili kako nije bilo odzivana apele oko očuvanja spomenika kulture na Kosovu u međunarodnoj zajednici (što je objašnjenjeali ne i opravdanje) zbog ćutanja koje je bilo karakteristično za srpske zaštitare dok su uništavaniisto tako vredni spomenici širom nekadašnje Jugoslavije tokom proteklog rata.Ovome je odlučan doprinos dalo i ponašanje ministara kulture, od kojih je aktuelni najdalje otišao uignorisanju ovih problema. Njega kultura definitivno ne zanima, sem kao prolazno mesto za nekiviši politički položaj na koji se fiksirao ne samo usled svoj patološke ambicioznosti već i zbogpodrške koju uživa kao umišljeni štićenik vođe današnjih jugoslovenskih komunista(boljševika). (Ada mu je to mesto zaista poljuljan svedoči da je samoga sebe postavio za direktora Narodnogpozorišta što je vid zauzimanja "rezervnog položaja" u slučaju smenjivanja). Njemu tako nimalo nijesmetalo da tek desetak dana od obećanja datih na zvaničnom sastanku sa nekim od našihnajeminentnijih umetnika i kulturnih poslenika da će menjati stanje u ovoj oblasti (koje je uslediloodmah nakon njegove inauguracije na položaj ministra), i kao najopipljiviji izraz smera promena isvojih namera sam je naveo sigurnu zamenu direktora Muzeja savremene umetnosti, a upravo jenjega odmah potom imenovao za jugoslovenskog komesara ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala(koje je uz mnoge skandale i kazne koje su plaćane posle njegovog tamošnjeg boravka dovelo čak ido toga da sada nema para da odatle vrati radove umetnika, kao što nije pola godne uspeo da nađenovca za zastakljivanje zgrade, upravo za zaštitu umetničkih dela koja se u tom Muzeju čuvaju).Ovo finansijsko "iznurivanje" Muzeja u poslednje vreme je intenzivirano što može biti simptompromene raspoloženja prema ovom po svim parametrima neuspelog eksperimenta sa jugoslovenskimi srpskim likovnim stvaralaštvom na institucionalnom nivou. Transfer novca se odnedavno usmeravaprema drugim ustanovama: prema Narodnom muzeju koji je aktivniji u otkupu recentnogumetničkog stvaralaštva (što je apsurdno ako se zna da je upravo Muzej savremene umetnostiosnovan radi prikupljanja, proučavanja i izlaganja modernog, savremenog i aktelnog likovnogstvaralaštva te je zbog toga doskora imao i zakonsku tzv. "matičnost" za ovu oblast.) Zatim,međunarodnu kulturnu saradnju u ovoj umetničkoj oblasti polako ali neumitno preuzima Galerija"Progres" čiji je realni finansijski kapital garancija promenjenog puta i načina razmene sa svetom -dakako prema kriterijumima vladajuće koalicije za koje smo se u mnogim slučajevima uverili da sukrajnje problematični a u estetičkom smislu neprikladni ovom vremenu i neopravdani u svakompogledu.Uz nastavak intenzivnog širenja šunda i minimalnog nivoa kulture u svim oblastima socijalnogživota - od politike, ideologije, prava i ekonomije, dakako sve do samog umetničkog i "umetničkog"stvaralaštva, na sreću pratili smo tokom godine i priliv mlade generacije stvaralaca koja sa novomenergijom sebi krči mogućnosti rada i puteve javne afirmacije. Među mnogima da spomenemo samoizložbe Lane Vasiljević, Vesne Pavlović, Bogdana Pavlovića, Katarine Bulajić, Nine Markulić,


Aleksandre Kostić... Njih su uglavnom ispratile jedine dve nekomercijalne privatne galerije uBeogradu "Haos" i Zvono". Među takvim pozitivnim aktivnostima su i delatnosti Fondacije"Madlena Janković" i Galerije "Zepter" uz već konstantno i spasonosno prisustvo Fondacije zaotvoreno društvo. Ali svakako najveći i najvidljiviji napor u raznim oblastima delovanja - odpozorišta i likovne umetnosti do tribina, razgovora, gostovanja, produkcije CD-ROM-a itd, i ovegodine je pokazao Centar za kulturnu dekontaminaciju (čiji je smisao i naziv, dakako u potpunopervertiranom smisli preuzeo Jul kao vid lažnopatriotskog prevaspitavanja nerežimskih medija).Moglo bi se još nabrojati tih malobrojnih pozitivnih događaja kakvu su bili ovogodišnja likovnapublicistika ili Oktobarski salon koji je dobio nepodeljeno dobre kritike itd. Tu je i pomotivnaturneja "Za promene" Anema sa nekim danas vrlo popularnim grupama koje privlače pažnju velikogbroja mladih, te je stoga njihova misija od naročitog značaja za naš budući politički život u koji seupravo te generacije moraju uključuti.Za kraj, najkraće treba istaći preku potrebu za novim odnosom prema kulturi i umetničkomstvaralaštvu što se naravno ne može izolovano sprovesti bez opštih makropolitičkih promena. Totreba da izvesu ličnosti koje, naravno, osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integritetakoje nužno moraju posedovati da bi bili na najvišim mestima naše kulture i umetnosti u narednomperiodu - epohi Promena, u Prelaznoj vladi, Vladi eksperata, Grupi 17 plus i dr. od kojih će bitiformirana prva, posle ove tzv. Vlade nacionalnog spasa, upravo Vlade nacionalnog užasa i saramoteu bojama nakazne crveno-crne koalicije. Ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo zanovi i drugačiji javni status kulture u ovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalnipoložaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kulturu koji će u novom vladinom kabinetuizdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako što bi se onanamicala takođe od "sirotinjskih" - obrazovanja, zdravstva i sl., i preusmeravala nego direktnouzimala od prebogatih: Miloševićevih i ostalih pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnihinstitucija i udruženja) po ovakvom ili sličnom modelu, dotle će ona ostati tek povremeni, većinomvrlo ružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih levo-desnih režima svodeći vlastitu funkcijujedino na njihovo golo održavanje kakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana (a to svakakonisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki, neuspelih direktora nekih vodećih kulturnih instituicija,niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica). A posebno ne oni sa problematičnim biografijama ilikonvertiti oličeni u Miloradu Paviću ili Nedi Arnerić (kojoj nije zaboravljeno ono: "Zahvalna samSocijalističkoj partiji Srbiji što je Beogradu podarila tako lepu galeriju" izrečeno povodom otvaranjagalerije "Progres") i ostali kojih nikako nije mali broj. Nije neprirodno da se promeni mišljenje, aliovakvi bi najpre morali pred ljudima na mitinzima da kleknu i zamole za oproštaj zbog svega onogašto su čini tokom poslednje decenije na razne načine propagirajući Miloševićevu krvavu politiku,populističku kulturu i lažnu umetnost (jer Arnerićka, na primer i sama poseduje galeriju čiji jeprogram oličenje kiča, upravo onakvog protiv koga se jedna opoziciona stranka, čiji je ona članGlavnog odbora?! mora boriti u ostalom kao i protiv opšteg političkog šunda vladajućeg režima). Tosvakako moraju biti ličnost čiji je profesionalni i moralni angažman bio bez ikakvog ideološkihpredznaka osim demokratskog tokom proteklog perioda i koji je bio izuzetno inspirativan za sve onekoji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti i postaviti na noge, a čije jejavno delovanje istovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjim umetnicima i kulturnim delatnicima.Znači da se nikako ne sme dogoditi da u najskorijem periodu toliko očekivanih promena onemimoiđu kulturu, za svako emancipovano i civilno društvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer ćeona odmah najuverljivije i najvidljivije dati toliko potrebni signal o namerama i istinski dokaz opočetnom procesu izmene opšteg stanja nacije kome se zdušno i zasad deklarativno teži.Republika, br. 227, 16-31. decembar 1999.Pogled u 2000.Kakva će za kulturu i umetničko stvaralaštvo biti 2000. godina, poslednja u ovom veku i milenijimu(mada ona spisateljica dnevničkih pabiraka i ruski akademik uporno govori kako njome započinjeTreći milenijum, a njeni politički poltroni to elementarne neznanje nedostojno jednog profesorauniverziteta makar to bio i beogradski, poput papagaja ponavljaju i time dokazuju da im je osnovna ismišljena zadaća zapravo temeljno "zaglupljivanje" sopstvenog naroda) gledajući osnove trendove


koje smo u prethodnom broju registrovali kao krajnje retrogradne i opasne za duhovno zdravljenacije zaključujući nažalost kako ništa dobro nije na vidiku. Sem nezaustavljivog priliva mladihumetnika koji prirodno traže (i nalaze) prostor za svoj rad i afirmaciju, sve ostalo: zvaničniinstitucionalni sistem koji treba da ih prati i podrži, otkupi, tržište umetninama, medijskapropaganda i kritika, i dr. sve to stoji zakočeno čekajući neka bolja vremena koja definitivno samaod sebe neće niti mogu doći. Makar i sumarni (a svakako sumorni) pogled u 2000. godinu to sasvimjasno nagoveštava.Na vidiku je unapređivanje kulturnog štetičinstva nekim novim vidovima i dalje nezaustavljivo inekažnjeno uništavavanje institucija od nacionalnog značaja. To se ogleda u sve češćem kulturnom"posrtanju" čak i onih (političkih stranaka) koji privlače najveći broj eminentnih i nespornihstvaralaca u svim umetničkim oblastiam. Gotovo da se danas, ocenjujući stvarni kvalitet, nerazlikuju izložbe koje se prave, na primer u Skupštini grada od onih iz Galerije "Progres" čiju smonamenu već objasnili i koja isključivo ide za lokalnim i interacionalnim interesima vladajućekoalicije čiji su kriterijumi za identifikovanje aktuelnog stvaralaštva po svim osobinama krajnjeproblematični sa stručnog stanovišta. Tome ponajpre doprinosi stvarna, zaprepašćujućanezainteresovanost najodgovornijih (ministara i sekretara za kulturu) koji očigledno nisu u stanju dadeluju nezavisno od političke volje nadređenih u njihovim vladama i političkim oligarhijama koje sebezpogovorno slušaju uprkos očiglednoj naopakosti. Krunski dokazi za zagarantovano i definitivnopropadanje ovih oblasti su i netom izglasani republički i savezni budžeti koji su isključivonamenjeni jačanju represije režima (Miloševićevih pretorikanskih gardi na koje će u poslednjoj fazisvoje lične vlasti jedino moći da se osloni) a nikako duhovnoj obnovi koja se sve ređe i svesramežnije pominje čak i u programskim dokumentima i predizbornim govorima svih partija - odvladajuće koalicije do raštrkane - "u više kolona", opozicije. Jedina novost koja je unela stanovituživost a može biti realizovana i kao novi konceptualni pristup, između ostalog, i u kulturinagovestila je promotivna aktivnost G17 plus . Odlučno, u ovakvim prilikama, je nametanje ukusadomaćeg snažno ukorenjenog sloja "novih bogataša"; epoha "nuvoriša" – tajkluna (a to nije osobinasamo tranzicijske Jugoslavije) najdublje je postavljena u domaćoj likovnoj i popularnojpseudomuzuci (čije je oličenje i glavni promotor, sinonim opštekulturne unazađenosti kojaobeležava tekući "duh epohe" TV Pink). No, ni režimska televizija, sledeći svoj političkoinformativniprogram nije odolela izovima lošeg ukusa, uostalom u okviru te kuće nalazi se imuzička produkcija čiji najveći deo forsira komercijalu i neumetničku muziku što nikada ranije nijebio slučaj.Sasvim izvestan je i nastavak političkih i sudskih progona umetnika: ovom režimu svakako nijedovoljno što, od umetnika, u njegovim zatvorima čame pesnikinja Fljora Brovina i živopisacBogoljub Arsenijević Maki, a osude očekuju performer Miroslav Nune Popović i aforističar BobanMiletić Baksi o mnogi drugi koji su otvoreno svojim delom progovorili o vremenu i uslovima ukojima žive i rade, i nažalost, čekaju prvu priliku da napuste ovakvu zemlju. Glavni politički zadataki uslov svih uslova za preusmeravanje ovakvih trendova koji će nas zasigurno dovesti do samogcivilizacijskog dna kada ćemo definitivno postati "kloakom Evrope", jesu opšti (trostepeni) izboričiji bi rezultati morali dovesti do otvaranja drugačijih, novih tokova te definisanja istinskih ciljevakulturnog i umetničkog preobražaja. Za ispunjavanje tog jednog, odlučnog uzora, moraju se ovdeorganizovati i nakupiti tolike snage, "kritična masa" koje mogu da pokrenu vladajući režim, tj.nakaznu koaliciju koja ga oličava na ustupke koje će ih odvesti u istoriju kao i sve drugekomunističke i nacionalisitičke režime - po mogućstvu mirnim, "institucionalnim" sredstvima (kakvisu izbori). Alternativa je jedini rat koji se ovde tokom protekle decenije nije vodio - onaj međugrađanima sa različitim političkim uverenjima.Nagoveštaji Šešeljeve "retorzije" koja se izvorno odnosi na "dobrovoljnu" zamenu stanovništva, akoju je dočim u domenu umetnosti još 1995. godine izneo predstojnik Moderne galerije u Zagrebu iistaknuti čimbenik HDZ-ovske kulturne politike Igor Zidić inicirajuću međudržavnu imeđuinstitucionalu razmenu kulturnih dobara. Tada je on u jednom intervjuu istakao kako oni srpskistvaraoci čija se dela nalaze u depoima njegovog muzeja nikada neće biti javno izložena, a da jespravom siguran da će kolekcije jugoslovenskih muzeja sa njima biti značajno obogaćene, te dastoga očekuje uzvratnu reakiju: da se iz domaćih muzeja, a pre svega iz Muzeja savremeneumetnosti u Zagreb upute radovi koji pripadaju hrvatskom nacionalnom korpusu. Jer šta će uopšte,kako je tada rekao, nakon jugoslovenskog (srpsko-hrvatskog) rata u tom muzeju stalna postavkakoja se naziva Jugoslovenska umetnost XX veka? Ova ideja je u nekim ovdašnjim političkimkrugovima naišla na plodno tle: pomislilo se u jednom trenutku kako bi ta vrsta razmene bilapotpuno opravdana i čak mogla biti delom deobnog bilansa koji će se kadtad načiniti među


exjugoslovenskim republikama. No, uslovi za to, makar ovde, nisu još sazreli. Jer, odgovarajući napitanje o eventualnoj takvoj retorziji u zagrebačkom "Globusu" od 26. studenoga, Radislav Trkulja,direktor Muzeja savremen umetnosti izričito je napomenuo: "U povodu priča o diobi, od toga nemaništa, jer zna se, kao što mi nismo ništa kupovali za zagrebačke muzeje, tako ni oni nisu sudjelovaliu kupovini djela ovoga muzeja. To znači da ono što muzej ima - sve, baš sve, je naše... Mi smatramoda Muzej treba biti svejodok vremena. Dakle, on ne treba samo moderne trendove nego morazadržati i radove iz biviše Jugoslavije, onakve kakva je bila." Koliki obrat za one koji bolje poznajuprilike! Vidna je totalna promena njegovog "diskursa" u odnosu na 1993. godinu (nastale poduticajem zvanične politike, pre svega Jula, precizno govoreći Tatjane Lenard bivše Trkulje zaduženeu toj stranci za međunarodne odnose) kada je iznebuha pao u Muzej sa pričama kako će od njeganapraviti pravi srpski muzej (jer Jugoslavija više nepostoji, niti je prirodno da muzej koji seisključivo finansira "srpskim" parama i nadalje ostane jugoslovenski po izložbama, kolekcijama ipostavkama). Problem je što ovde još uvek ne postoji postojana politika u bilo kojem artikulisanomobliku, pa ni ovaj, u osnovi poželjan stav direktora jednog muzeja vrlo brzo može ponovo bitipromenjen ("revidiran") i usklađen sa zvaničnom politikom kao da se u među vremenu ništa nijedogodilo, kao da stručna javnost nema jasan stav, niti je išta izrečeno oko ovog nadasve ozbiljnogpitanja za očuvanje postojećeg sadržaja nacionalnog "umetničkog trezora".Kojim se sredstvima može uticati na promenu zvanične politike i u odnosu na način i sadržajposedovanja i predstvaljanja našeg kulturnog i umetničkog stvaralaštva u svetu, a ako to nijemoguće (a iskustvo zasad govori da zaista nije) pronaći i podržati alternativne kanale kulturnogdelovanja i međunarodne saradnje (poput Fonda za otvoreno društvo, Centra za savremenuumetnost, Centra za kulturnu dekontaminaciju i druge nevladine i nedržavne organizacije kojih bi ubliskoj budućnosti moralo biti znatno više sa potpunom autonomijom - programskom i finansijskom,delovanja). Potreba za njima neće prestati ni po promeni fundamenata režima koji će i kada ovdebude postao demokratski i zaista parlamentarni sistem, trebati da ima sve korektive za slučajponavljanja "sindroma" vlasti koja vazda teži, makar u ovim krajevima kako nas je povest poučila,autarhiji i samodržštvu u svakom obliku vlasti - od monarhije do komunizma.Otuda proizlazi i urgentna potreba da se formira što veći broj specijalizovanih nezavisnihorganizacija koje će profesionalno, pravno, egzistencijalno, materijalno i na svaki drugi načinpomagati radikalne i kritički orijentisne umetnike, dakle one koji dopadnu državnog progona, anaročito njihove porodice koje moraju osetiti solidarnost protivnika ovog režima koliko god da je onrigidan, opasan i da je programiran da opstane na duge staze. Osim te očekivane solidarnostipotrebno je učiniti i niz radnji koje će dati konkretne rezultate i proizvesti vrlo opipljiv utisak najavnost - a pogotovo na režim koji je uzrok takvoj aktivnosti.Jedan do najbitnijih pravaca je znatno pojačavanje uticaja na postojeće (pa i osnovati nove)samostalne sindikate umetnika koji će strukovno štiti članstvo. To znači da je potrebnoumnogotručiti delovanje kroz ta strukovna udruženja, ojačati ih kadrovski i materijalno i pomoći imu njihovom radu na taj način da budu osposobljena da pružaju svaku neophodnu pomoć ugroženimčlanovima i njihovim porodicama. Zatim, u te najneophodnije aktivnosti spada i ojačavanjeprofesionalih sredstva korekcije kakva su kritika, javna reč, delovanje kroz medije i dr. Uticaj najavnost i njena mobilizacija u civilnim društvima spadaju u najuticajnija sredstva otpora negativnimtendencijama, trendovima ili događajima bilo u delimičnom ili opštem u socijalnom okruženju. Topojačavanje kritičkog delovanja kroz elektronske i štampane masmedije podrazumeva i uticaj nauređivačku politiku rubruka koje se bave kulturom i stvaralaštvom a koje su u danas u takvom stanjuda gotovo na unisoni način i kao po dogovoru izbegavaju ove "škakljive" teme delom svakako zbogpostojećeg Zakona o informisanju a delom i zbog evidentne nezainteresovanosti za ove "sporedne iperiferne" teme u odnosu na glavne političke događaje - što je dakako pogrešan zaključak i sam posebi je gotovo dovoljan dokaz u kakvom je stanju ovdašnja kultura, kako se na nju gleda i kako usuštini predstoji vrlo težak posao obnove ovog društva u svim njegovim aspektima.Ova aktivnost kroz medije ima za zadatak da u svakoj prilici ili što češće podrži serioznostvaralaštvo i jasno ga odeli od lažnog i komercijalnog koje u mnogim sredinama dominira. Takođeje neophodno uvesti i osnovni red u institucionalni sistem koji podržava kulturu, odpočeti sa svakommogućom štednjom u njoj (različitim racionalizacijama, centralizacijama opštih poslova uz dakakopotpunu autonomiju u programskom delu koji mora ostati nezavistan i za njega moraju odgovaratisame instituciji).Zatim se moraju potražiti alternativni izvori finsiranja i materijalne (sponzorske) pomoći ozbiljnimumetnicima i nekopromitovanim institucijama. Ovde jednu od glavnih uloga moraju imati ekspertskitimovi u novoformiranoj mreži G17 plus koja se rasprostire kroz celu Srbiju. Danas je već gotovo


2000 ljudi najrazličitijih struka pokazalo interes da radi u ovoj organizaciji pa je jasno da jeuspostavljena "stručna baza" koja bi na kvalitetan način morala da kanališe procese u svim oblastimadruštvenog, a jednog dana svakako i državnog života.Dakako već i danas postoje mnogi načini kulturne antirežimske akcije poput koncepta Anemovepromotivne turneje "Nije ljudski ćutati" koja dobrano uzbuđuje vlast u unutrašnjosti koja senajrazličitijim sredstvima odupire njihovim porukama i delovanju. Tu je i aktivnost Otpora koji senažalost raslojio na nekoliko paralelnih frakcija, ali ukupno gledajući sve one teže istom cilju ineminovno je da do njega i stignu - samostalno ili uz pomoć opšteg opozicionog fronta koji sepolako ali sigurno formira.Iako je u načelu postalo sasvim očigledno da "umetnost ne može da promeni svet", pogotovo danaskada je definitivno uspostavljen Novi svetski poredak, pre svega ekonomski, a umetnost je oduvek,kako nas uči istorija, slepo išla za političkom moći i kapitalom i svoje najveće talente stvaljala unjegovu funkciju, potrebno je pronaći nove, ili drugačije puteve delovanja ovih oblasti u današnjim,krajnje zaoštrenim uslovima. Ukratko: iz individualne borbe pojedinih autora neophodno je preći ukvalitetniju fazu organizovanog, masovnog delovanja protiv antiumetničkih pojava u institucijama imeđu samim stvaraocima.Ako se uporede tekući fine de siecle sa prethodnim uočavaju se razlike i sličnosti među njima:optimizam sa početka 20. veka utemeljen u industrijsku i ekonomsku ekspanziju, naučna iumetnička dostignuća koja su najavljivala stoleće fantastičnih promena, a u našem slučaju i potrebuza stvaranjem nove države (na teritoriji dva carstva) zamenjen je njegovim ovakvim krajem sadramatičnim karakteristikama (sa političkim napetostima monopolarnog sveta i poretka koji odatleproističu, problemima ekologije, ekonomske i informatičke globalizacije, populacionog buma...)koje mogu dovesti do same granice njegovog opstanka. Današnja civilizacija iako bremenita opštimproblemima svakako da traži i nalazi načina da se oni prevaziđu, a u tom procesu svoje mesto moranaći i današnja Jugoslavija poštujući demokratska načela i tekovine civilizovanog sveta. A topodrazumeva da promene koje se na univerzalnoj razini budu učinile, u najskorijoj budućnosti bićeposledično unenete u sve domene socijalnog života praktično na svakoj tačci ove planete pa i naovim prostorima. Mesto koje Jugoslavija (ili Srbija) budu našle u tom sistemu civilnih i kulturnihvrednosti biće odlučujuće za njen bukvalni opstanak u tom svetu jasnih interesa i potreba kojenastaju iz novih odnosa, preuređenja svetske zajednice i procesa koji dominiraju na univerzalnomplanu (od politike i ekonomije do globalnog "sela" Internet-civilizacije, kulture i umetnosti čije sereperne ili paradigmatične vrednosti formiraju u najvećim i najznačajnijim centrima Zapadne Evropei Severne Amerike). Pogled u 2000. više nego jasno nagoveštava takav odnos - odgovoran odnos presvega prema generacijama kojima svakako da je najmanje svejedno kakav im se politički i kulturniporedak predaje u nasleđe.Republika, br. 228-229, 1-31. januar 2000.Neukus na krilima NATOSveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogobrojnih spoljašnjih iunutrašnjih okolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, aliprirodno i logično, pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejske institucije odnajvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihove stalne postavke), one suse u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načine ponašale. Na primer, Narodni muzejje svoju stalnu postavku odmah uklnonio dok Muzej savremene umetnosti to čini tek kada usledbombardovanja palate Poslovnog centra 'Ušće' stradaju njegovi stakleni zidovi, što je još jedandokaz o neznalačkom i neodgovrnom ponašanju uprave tog muzeja. Ako je poodavno prestala ratnaopasnost (kako je to rečeno sa zvaničnog mesta bez obzira na tačnost te odluke) i ako je isto takopoodavno počela obnova i izgradnja, valjda se i ove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju idržavu treba adekvatno da ponašaju u 'promenjenim' uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi, koncertnedvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mreža sadašnje Jugoslavije.Čak su bile uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovog ratnog ateljea) koje su sarazličitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazove vremena. Kako pak danas izgleda


galerijski sisem, poglavito u Beogradu, ali i u još nekim mestima koje smo imali prilike da u skorijevreme vidimo.U unutrašnjosti, na primer u Nišu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu itd., polako seregeneriše izložbeni program koji poprima zanimljive obrise pre svega usled priliva novih generacijaumetnika, uz istovremeni nastup stvaralaca srednjih srednjih i starijih generacija koji su zabeležiliodređena stilska i jerička pomeranja u vlastitom kreativnom rukopisu. U zavisnosti od toga ko drživlast u tim sredinama, lako se uočavaju i njene bitne karakteristike koje se kreću od serioznog iznaćajnog stvaralaštva pa sve do najgoreg kiča i šunda kojim se sasvim otvoreno teži iz čistihkomercijalnih pobuda koje supstituišu ozbiljnu umetnost. Bezmalo potpuno osiromašene opozicioneopštine pokazuju daleko više sluha i interesa za pravu umetnost od onih koje režim i vodećakoalicija preko svog ministarstva kulture zdušno pomažu sasvim otvoreno unazađuju ionako nizkaukus lokalne opšte populacije.Beograd kao da takođe prežiljava emeljno preobraženje sa nekim bitnim osobinama koje ćemoovom prilikom pomenuti. Dolazi do vidno ubrzane komercijalizacije galerijskog programa što jepotvrda teze da je tzv. 'umetničko tržište' sve suženije i da u njemu ima sve manje mesta za ozbiljnostvaraalaštvo pa stoga ti uslovi u mnogim slučajevima diktiraju izmenu izlagačke politike. Vodećegalerije poput Salona MSU, Kulturnog centra Beograda ili Kolarčeve zadužbine postaju sveučestalije primer rada na samoj ivici umetničkog neukusa. U znatno boljoj situaciji ostale su galerijeDoma omladine, UKUS-a i Grafičkog kolektiva koje se očigledno drže svojih starih estetičkihstandarda pri izboru izlagača, ničim ne remeteći jednu istrajnu dugogodišnju izložbenu politiku. No,najveći pad rada oučen je u galerijama SKC-a: tako je 'Srećna galerija' potpuno zatvorena ipretvorena u CD-butik, a Velika galerija je promenila urednika likovnog programa pa od togtrenutka (sem u jednom slučaju) ta nekada prestižna galerija koja je čak izborila mesto na mapisvetske umetnosti, postaje duboko provincijska, nedostojna niti sopstvene istorije niti umetnosti kojadanas treba da bude namenjena (ne samo) studentskoj populaciji.Poseban fenomen danas predstavlja Galerija 'Progres'. Nastala na mestu nekadašnje galerije'Sebastijan' (kao obaveza kada je Marjanović dobio to mesto za izgradnju palate – poslovnogcentra), jedne od nekoliko najuticajnijih jugoslovenskih izložbenih prostora sedamdesetih iosamdesetih godina. 'Progres' u čijem se sistemu nalazi i jedan ne toliko uspešno realizovan prostorza likovne izložbe, dakle, ta galerija sa promenjenim imenom preuzims jedan, nekada monopolski (ustručnom smislu) posao Muzeja savremene umetnosti – a to je međunarodna saradnja u ovojumetničkoj oblasti. Naime, danas se gotovo isključivo preko ove galerije odvija internacionalnarazmena izložbi: iz nje se naši umetnici šalju u inostranstvo – najčešće u jugoslovenske kulturnecentre u svetskim metropolama (poput Pariza, Njujorka, Rima), ili se u njoj priređuju izložbeumetnika iz Bugarske, Slovačke, Rumunije, itd., što u načelu nije loše samo pod jednompretpostavkom: da je ta umetnost koja se prima zaista i najreprezentativnija za stvaralaštvo tihzemalja u ovom trenutku. Ali iskustvo, a dakako i uvid u trenutnu situaciju, pokazuju da stvari nestoje tako. Pre će biti da se upotrebljavaju zapravo isti kriterijumi za iszbor umeetnika koji će bitipozvani kao i onih jugoslovenskih koji će u 'Progresu' izlagali a potom biti poslati u svet. A tiumetnici, nažalost, uprkos njihovom nekadašnjem često nespornom značaju, više ni po čemu nisuznačajni za savremeno niti aktuelno srpsko stvaralaštvo u ovom trenutku. Šta ova pojava zapravopokazuje? Pa jednostavno to da se umetnost uvek kreće za kapitalom – tamo gde ga ima uvek će jebiti iako to ne mora obavezno da znači da je ta vrsta stvaralaštva od najvećih vrednosti i značaja unekom trenutku kako nam pokazuje istorija umetnosti. Naprotiv, u ovom slučaju važi sasvimsuprotno pravilo: ovde je ogroman državni i poslovni kapital (ili onaj u posedu lokalnog svetanovobogataša) stavljen isključivo u službu lažne ili u najboljem slučaju – mediokritetske umetnosti.Na kraju istakli bismo i rad nekoliko od stotinak beogadskih nezavisnih, ili tačnije rečeno, privatnihgalerija. Da ovom prilikom budu pomenute po svom radu zaslužuju iz mnogih razloga tek njih tri.Galerije 'Zvono', 'Haos' i 'Zepter'. Zajedničko im je da su sve tri nekomenrcijalne u smislu da svojevrlo profilisane programe nenarušavaju trenutnim zahtevima 'tržišta' te da striktno slede vlastita,čvrsto postavljena programska načela.'Zepter', pre svega, reaktuelizuje članove nekadašnje 'Decembarske grupe' kao i umetnike tegeneracije, a to su, da se začas podsetimo, bili oni stvaraoci koji su nakon kratkotrajnogsocijalističkog realizma, ponovo uveli srpsko i jugoslovensko stvaralaštvo u svetske tokove. Jedangodišnji termin rezervisan je i za umetnika-početnika kome je to prva samostalna izložba. Potpunosuprotnu koncepciju ima galerija 'Zvono' koja se specijalizovala da priređuje izložbe baš umetnicimakoji su tek na samom početku karijere, a za većinu njih to su zapravo prve samostalne izložbe.Najzad, galerija 'Haos' se specijalizovala za jedan ne toliko prisutan umetnički medij – za crtež, ali i


ona se u svom radu, generacijski gledajući ponajviše obraća mladim umetnicima, ali i crtežu u'proširenom polju' što će reći da ni ova stvaralačka disciplina nije protekla bez uticaja drugihsredstava izraza tako da njen program niukom slučaju nije redukovan na šturu – po definiciji,tehniku crtanja.Zašto su za ovaj komentar izabrane tek pomenute galerije ako se zna da ih u Beogradu danas imaznatno više što neregistrovanih kao umetničke galerije, što kafe-galerije, što trgovine svega isvačega – pa i slika tzv. 'umetnosti' ili bižuterije i papirnice. Osnovni je razlog da se iniciraneophodna nomenklatura galerija sa podelom na one zaista umetničke i neprofitne koje će imatipovlašćen državni status (poput galerija koje su na budžetima grada ili republike) a to podrazumevapotpuno drugačiju poresku politiku i maksimalne beneficije oko njihovih cena zakupa poslovnogprostora, struje, telefona i dr. Sve druge radnje ili trgovine koje imaju naziv 'galerija' a ne bave sepromocijom ozbiljnog stvaralaštva morale bi uz postojeća poreska opterećenja dobiti i posebandodatak koji bi bio označen kao 'porez na šund' i koji bi u skoroj budućnosti omogućio da Beogradumetnsto tri dobije barem trideset i tri prave umetničke galerije.No, ovo je možda priča za neku daleku budućnost. Ono što bi se odmah moglo učiniti jeste da se nanivou republike i opština formiraju komisije sastavljene od istoričara umetnosti i likovnih kritičarakoje će pratiti rad svih postojećih galerija i koje će u nekom doglednom vremenu po ujednačenimkriterijumima načiniti spiskove onih izlagačkih prostora koji ne potpadaju pod pogubnu, po ukuspublike, komercijalizaciju likovnog programa. Time bi se javnost jasno upozoravala na skrivene iotvorene opasnosti na koje može naići u tzv. Umetničkim galerijama, a važan deo toga posla moraobi se videti i u kulturnim rubrikama dnevnih i nedeljnih novina, te u elektronskim medijima koji sepolako ali sigurno iz nerazumljivih razloga zatvaraju za ovu umetnost čime i oni daju nemalidoprinos ovom negativnom trendu. Za početak, pogotovo u ovom, kako smo u samom uvoduistakli, krajnje nepovoljnom trenutku za kulturi i umetnost – posebno likovnu, to bi bio prvi korak upravcu uvođenja ozbiljnog reda i u ovoj oblasti javnog socijlanog života od posebnog značaja nakoji oni koji već danas programiraju društvo novih političkih kvaliteta moraju na ozbiljan način daračunaju.Danas, 24. januar 2000.Urbanizam i zaštita spomenika kultureSistemski organizovana nebrigaJedno od najbolnijih pitanja današnje srpske kulture svakako je stanje u kome se nalaze urbanizam izaštita velikih spomeničkih kompleksa. Primer uništavanja crkvene, kulturne i umetničke baštine naKosmetu drastičan je primer i najbolje govori o sistem(at)ski organizovanoj nebrizi ili znatnojinstitucionalnoj neorganizovanosti koja je prve velike znake slabosti pokazala radom tzv. Kriznogštaba Ministarstva kulture već za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini kada su učinjenitoliko veliki propusti da su najpre doveli do mađunarodne inspekcije iniciranu od strane hrvatske(što je usledilo neprijatnom posetom eksperata koji su po nas sačini porazan i kompromitujućiizveštaj Evropskom savetu), a danas se svetska zajednica oglušuje o nedozvoljenu devastaciju srpskekulturne baštine na Kosovu koja se u sve većem broju uništava. Kako srpski zaštitari nisu bezikakvog opravdanja reagovali na rušenje hrvatskih i muslimanskih spomenika kulture, tako izgledada se danas i međunarodna zajednica, za uzvrat i sa istim razlozima, neobazire zbog masovnograzaranja srpskih i to u samoj "nacionalnoj kolevci". Možda njima i nije u interesu da se našispomenici kulture sačuvaju, ali nama svakako jeste. Ili se ja možda varam?Jer, objašnjenje domaće indolentnosti prema ovom problemu može biti sasvim nalik poznatim"žrtvovanjima" na koje nas je režim tokom protekle decenije navikavao a odvijala su se u vidubesmislenih pogibija (od kojih je najdrastičnije bio masakr radnika RTS-a prošle godine iz samovlastima znanih razloga, koji se dočim zasad mogu samo naslutiti, pošto žrtve nisu bili upozorene daće biti raketirane), masovnih ljudskih tragedija i nepotrebnih ratnih razaranja koja su bila svih tihgodina konstantno generisana sa samog vrha poličke moći sadašnje Jugoslavije.Srpski spomenici koji se nalaze na Kosovu i dandanas su ostali neobeleženi za ratne uslove (ilimožda ni u tom ratu nismo učestvovali!), a danas su potpuno nedostupni državim i stručnimorganima Srbije i Jugoslavije, prepušteni bilo blagom i kamufliranom, bilo potpuno otvorenom alisigurnom procesu uništavanja uprkos slabašnim poklušajima intrevencionističkih trupa da ih makarkoliko-toliko zaštite. Ali to je očigledno nedovoljno. Ako se nešto ozbiljnije ne učini, za koju godinu


Nemanjičke (i kasnije zadužbine) tamo više neće postojati. A krivac, po običaju, neće biti našaneorganizovanost te neodgovornost i oko ovog posla, već svima poznata i dokazana svetskaantisrpka zavera začeta u Vatikanu a završena Tačijevim teroristima i krijumčarima.No, neko će pomisliti da u ovom primeru i nema naše objektivne krivice. Ali šta je onda sa isto takosistematskim unuštavanjem koje bi se moglo odmah sprečiti - i to onih najdrastičnijih kakve susurove devastacije bukvalno svih urbanih jezgara gradova, dok Beograd u poslednje vreme prednjačii daje najgori primer sa nebrojenim "legalnim" i nedozvoljenim nadogradnjama, pretvaranjemsvakog mogućeg kutka u krajnje neukusne, improvizovane skalamerije koje se nazivaju "butici","kiosci", "prodavnice" a koje drastično narušavaju prvobitni izgled trgova, palata, fasada, ulaza,holova zgrada i to ne samo na periferiji već i na najprometnijim pravcima od Kalemegdana doSlavije sa svim poprečnim i paralelnim ulicama, prolazima, pasažima itd.U najgore primere iza kojih upravo stoji sama država je nakaradno proširenje Dečije klinike uTiršovoj o čemu se u javnosti dosta (ali i uzaludno) pisalo i zbog koga su povremeno protestovalesve pozvane stručne asocijacije, a poslednji povod bila je prošlogodišnja izložba Milana Zlokovića(autora te zgrade) održana u Likovnoj galeriji KCB-a. Ili, šta sada učiniti sa nakaznomnadogradnjom ravnog krova sa dve posebne kuće na dnu Jug Bogdanove ulice koja takođe spada unajgore i najrečitije primere ruralizacije Beograda. Nasrtaj antimoderne, neznalačke, ali od stranenadležnih (opštinskih, gradskih i republičkih) organa odobrene, "arhitekture" koja je nikla unajnužem centru grada - na brojnim lokacijama u Knez Mihailovoj i bočnim ulicama, više nije lakozaustaviti. A to bi mogao biti deo efektnog (i efikasnog) sadržaja programskih dokumenata stranakakoje pretenduju da što pre preuzmu brigu o ovoj potpuno zapuštenoj državi (ali koje nažalost nisamimao prilike da vidim i ako baš ne spadam, za ovu oblast, u neupućene). Današnja srpska arhitekturaima izgled "igračaka" nalik dečijim konstrukcijama načinjenih od Ledo-kockica. Kako zasad izmnogih razloga nisam izgubio poverenje u naobrazbu koja se stiče na ovdašnjem Arhitektonskomfakultetu, ostaje mi jedino da posumnjam u dobre namere, upućenost i znanje investitora kojidefinitivno određuju šta će se, gde i kako graditi, odn. kako će taj njih "proizvod" izgledati, a tisavremeni "ktitori" očigledno sve mere samo jednim "estetskim" argumentom koji poseduju -novcem.Pa čak ni rezidencijalni delovi grada poput Dedinja ili Vračara nisu ostali pošteđeni ovogpseudourbanističkog nasilja. To je poseban problem: jer uništavanje urbanizma tih, u svakojcivilizovanoj državi najzaštićenijih delova grada, izgradnjom krajnje neukusnih "faraonskih"zgradetina novobogataša potpuno po uzoru na gradnju u Kaluđerici (koja se dosad uzimala kaonajgori primer unuštavanja grada) postalo je pojam antiurbanizma i antikulture življenja i stanovanjašto je dakako u potpunom skladu sa opštim uslovima u kojima danas jedva opstajemo. No,neizbežno je pitanje šta glomazni kadrovski stručni, činovnički i tehnički aparat bezbrojnih zavodaza zaštitu spomenika kulture (republičkih, regionalnih, gradskih) rade? Argumenti da se obnavljajuneke crkve u Vojvodini, svakako nisu opravdanje da se ne spašavaju objekti isto tako vredni okojima oni po zakonu takođe moraju da vode stalnu brigu a zašta nisu potrebna nikakava finansijskasredstva već isključivo poštovanje propisa.Naročito se u poslednjih nekoliko godina iznosi i potreba da se dvorovi (Stari i Beli) pretvore ujavna dobra sa svim svojim likovno-umetničkim i primenjeno-umetničkim inventarom (dokeventualno ne budu vraćeni njihovim vlasnicima). Isto je pitanje i sa Predsedništvom Srbije(kancelarijom Milana Milutinovića) koja je nekada bila "Muzej kneza Pavla", a kako je govorio pok.prof. Lazar Trifunović, mi smo jedina zemlja koja je od muzeja stvarala dvorove (posle 1945.godine kada je novouspostavljeni revolucionarni režim useljavao svoju boljševičku vlast ponekadašnjim dedinjskim i gradskim dvorovima, palatama i vilama te od muzeja pravio kancelarije)za razliku od civilizovanog sveta koji je potpuno obratno, od dvorova stvarao javna, opštekulturnadobra - muzeje, legate, zadužbine, umetničke, javne spomenikče komplekse itd. Ali zašto bismo miuopšte bili deo sveta i ličili na civilizovana bića? Čime smo to uopšte zaslužili trpeći punu decenijubezumlje kome se može dati čak i klinička dijagnoza. Jer, kako je nedavno rečeno, ovdašnja vlast nesamo da je savršeno ubeđena da će odlaskom propasti Srbija već će se isto dogoditi i sa svetom,odnosno sa njenom promenom on bi propao, nestao, izgubio bi se u brlogu svih svojih strahota kojese svako veče redovno i detaljno nabrajaju u dnevnicima RTS-a.Ali to i jeste posao ove vlasti, mislim, da kako je nakaradno započela, da u tom poslu do kraja iistraje na svim planovima pa i u oblasti urbanizma i zaštite pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.(Da se ne zaboravi da su kao "kolateralna šteta" polomljena i stakla na Muzeju savremene umetnostikoja čak šest meseci nisu bila zamejena pa je to prouzrokovalo opasnu pojavu gljivica naumetničkim delima a o tome direktora nije bilo briga, pardon, zapravo moguće ga je i bilo ali on za


to naprosto nije imao vremena usled neprekidnog boravka u svim postojećim i novoizmišljenimslikarskim kolonijama i zauzetosti drugim poslovima koje mu je otvorilo uzurpirano mesto što mu nipo kojim kriterijumima, osim kafanskim, nikako nije moglo pripasti. Kao u ostalom ni u jednojranijoj prilici kada je nestručnim izvođenim građevinskim radovima upravo on doveo u ozbiljnuopasnost zbirku skulptura koje taj muzej treba da "čuva". Najzad, ti problemi se nedotiču ninjegovog ministra čije se ambicije sve očiglednije kreću u sasvim drugom pravcu od onog kojinalaže njegov osnovni zadatak, niti ikog drugog koji je takođe pozvan da promptno reaguje naovakve primere najočiglednijeg kulturnog štetočinstva.)Pa ako je takva stvar sa brigom vlasti i njenih profesionalnih institucija oko ovih "sitnica", kako jemoguće da se na te procese ne obazire ni "budućnost ove zemlje". Ali to je već problem koji zahtevadetaljniji odgovor koji se ne tiče samo naših naravi (na koje sadašnja vlast izgleda da jedino i računazaglibljujući se u sve veće i teže probleme) već i objašnjenja uzroka sveukupne socijalne te potpuneindividualne zapuštenosti. A kraj ovome je i tako blizu i tako daleko.Danas, 7. april 2000.Zaječar, aprila 2000.Suđenje umetničkim slobodamaU okružnom sudu u Zaječaru nastavljen je proces protiv knjaževačkog satiričara Bobana MiletićaBapsija optuženog da je: a/ izdao knjigu Srbijo, majko plači i b/ da je na njenoj promociju pročitaonekoliko aforizama kojima je "izvrgao poruzi instituciju predsednika SRJ Slobodana Miloševića".Nikakva argumentacija - da u vreme objavljivanja knjige (maj 1997.) Slobodan Milošević nije biopredsednik Jugoslavije, da nije održana njena promocija (decembra 1998.) već književno veče kadaje još desetak satiričara govorilo svoje aforizme, da je knjiga "cipovana" (odn. da ima bibliotečkibroj 886.1-4 Narodne biblioteke Srbije), uz ostale procesualne smetnje koje su isticali advokati, nisubili dovoljni da se prekine suđenje jednom umetniku i njegovom stvaralaštvu.Odbrana je čak za sledeće ročište predložila da se pozove i Slobodan Milošević (što je sudija urešenju odbio) da bi se izjasnio "na okolnost" iz tužbe da li se lično oseća povređenim Bapsijevimaforizmima.Celo ovo nepotrebno sudovanje svodi se na činjenicu da se radi o čistom ograničavanju slobodaumetničkog izražavanja (koje je izričito zabranjeno 27. članom Univerzalne deklaracije o pravimačoveka UN) kroz jednu literarnu formu. Sva nastojanja Jugoslavije da se (samo)deklariše kao deoslobodoljubivog i civilizovanog sveta i ovim primerom se obesmišljavaju.Ako se ipak dogodi da Boban Miletić Bapsi bude osuđen, svi drugi su na redu, i to ne samoaforističari već i karikaturisti, kritički orijetisani umetici koji se izražavaju u različitim medijima imnogi drugi. Otuda je nerazumljiva nezainteresovanost literarne javnosti za ovaj slučaj, posebnonaših najpoznatijih aforističara koji bi svojim ugledom morali da ustanu u njegovu (ali i svoju)odbranu upravo zbog zaštite profesije kojoj pripadaju, odnosno književne forme kojoj i samipribegavaju. Možda su zaboravili onu priču da kada sve komšije odvedu (u ovom slučaju satiričareosude), više nikoga neće biti da ih štiti kada na njih dođe red - makar pisanjem aforizama.Zaječar kao da preuzima primat u oblasti režimske represije. U subotu, 22. aprila uhapšen jeVlastimir Bađević, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke, u toku uredno prijavljenogjavnog istraživanja rejtinga političkih stranaka koju je policija pokušala da prekine, a Mišel Gengčlan Otpora, u utorak, 25. aprila, jer su izvodili akciju "Uručivanja plaketa za izuzetna dostignuća uuništavanju Zaječara i okoline" najviđenijim sugrađanima. Iako su obojica pušteni na slobodu, prviposle nekoliko sati, drugi posle interesovanja kancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava UN,utisak je da se u Srbiji pojačava suzbijanje sloboda na mnogim planovima (od informativnog doumetničkog) što je izgleda primereno sve lošijoj političkoj slici i ideološkoj dezorijentaciji vladajućekoalicije, odn. njene faktičke nemoći da na regularan način upravlja zemljom.Požarevac, maja 2000.Svi su izgledi da se i uonako prepunuj jugoslovenskoj političkoj čaši dodaju poslednje kapi koje ćeje napokon preliti. Zbog jednog sasvim slučajnog događaja koji se 2. maja odigrao ispredpožarevačkog kafea "Pasaz" kada je obezbeđenje diskoteke "Madona" (vlasnika Marka Milosevića,


sina predsednika SRJ Slobodana Milosevića) pretuko aktiviste "Otpora" Momčila Veljkovića iRadojka Lukovića kao i Nebojšu Sokolovića advokata zato što su pokušali da zaštite DraganaMilovanovića, koga je ista grupa maltretirala i tukla u prolazu pomenutog kafea terajuci ga danapusti "Otpor" i potpiše pristupnicu za SPS. Milovanović je već ranije prijavio policiji da gapomenuta grupa duže vreme maltretira. Oni su kasnije identifikovani kao "bliski prijatelji MarkaMilosevića": Bojan Tadić, Milan Bojić, Zoran Ivanović i Miloš Lazić.U prebijanju najteže je prošao Radojko Luković sa zadobijenim povredama lobanje i teškimpovredama oba oka, obe arkade i vilice, ali je uspeo da jednom od napadača ("Laziću starijem")otme pistolj koji je ovaj izvadio iz džepa te da uzvrati nekoliko udaraca što je bilo dovoljno da budeoptužen za "pokušaj ubistva člana JUL-a" kako je ova organizacija odmah saopštila, iako tomprilikom nije došlo do pucnjave kako su potvrdili mnogobrojni očevici. Sam Marko Milosević jedošao na sam kraju tuče i povikao: "Pobijte govna! Šta oni hoće?"Hitna pomoć je sve pretučene (sem Milovanovića koji je uspeo da pobegne) odvela u požarevčkubolnicu. SUP Požarevca je odmah saopštio da je oko 22 h priveden Momčilo Veljković a NebojšaSokolović oko ponoci, kao i da je određen pritvor za Radojka Lukovića zbog pokušaja ubistva Saše iMilana Lazića. "Navedena lica našoj službi su poznata kao lica sklona delikventnom ponašanju"navodi se u policijskom saopštenju dok je "Politika" nekoliko dana kasnije objavila tobožnjekliničke, psihijatrijske nalaze (uglavnom "seksulanih delikata") pretučenih lica.Sutradan, 3. maja Luković je zbog teških povreda oko 22 h prevezen u Urgentni centar u Beograduz policijsku pratnju. U Urgentnom centru potvrđeno je da je Lukoviću slomljen nos i da imapovrede glave. Istog dana oglašava se i Ivan Marković, savezni ministar za telekomunikacije isekretar Direkcije JUL-a sa optužbom da je SPO naručio i organizovao napad aktivista "Otpora" načlanove JUL-a u Požarevcu, kao i za pokušaj ubistva 19-godisnjeg Milana Lazića i napada nanjegovog brata Sašu. Marković je rekao da JUL "neće trpeti i tolerisati napade na svoje članove i daće se JUL braniti svim zakonom utvrđenim sredstvima". On je optužio Vuka Draškovića i TV studioB za zamenu teza i za iznošenje lažnih vesti da su "neki telohranitelji prebili nekoga. Zbog toga ćeStudio B biti tužen i po Zakonu o informisanju odgovarati, ne zato što politički različito misli od nasnego zato što lažu." Ova pretnja (upravo prejudiciranje krivice) je i sprovedena te su Studio B i njendirektor u jednom danu tri puta kažnjeni po različitim prijavama zbog "lažnog informisanja".Tokom večeri istog dana, prostorije beogradske centrale "Otpora" posetili su Zoran Đinđic, GoranSvilanović, Milan St. Protić, Velimir Ilić, Vladan Batić, Dragan Milovanović, Vuk Obradović,Žarko Korać, Nebojša Čović, advokati, brojni aktivisti za ljudska prava u Jugoslaviji i novinaripružajući im podršku. U toku noći nije se moglo ništa saznati o zdravstvenom stanju RadojkaLukovića niti gde se on nalazi, jer je u jednom trenutku bio prebačen u Centralni zatvor, ali poštomu je pozlilo, bio je vraćen u Urgentni centar.Direktor Urgentnog centra dr. Vladimir Lukić izjavio je da je "narodski rečeno", povređenomLukiću samo slomljen nos. Takođe je najavio da će podneti tužbu protiv Studija B zbog neistinoginformisanja da lekari Urgentnog centra Lukoviću nisu pružili adekvatni medicinski tretman.Istog dana i predstavnici kancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava UN u Jugoslavijipokušali su da u Kliničkom centru pronađu Radojka Lukovića. Na portirnicama Urgentnog centra,Kliničkog centra, Klinike za hirurgiju uha, grla i nosa, Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju iKlinike za mikrohirurgiju predstavnicima Kancelarije rečeno je da kod njih nije primljen pacijent saimenom Radojko Luković. Neslužbeno se moglo samo saznati da je Radivoj Luković 3. majasnimljen na maksilofacijalnoj hirurgiji posle čega je prebačen u Centralni zatvor, ali da je zbogpogoršanja zdravstvenog stanja vraćen u Klinićki centar, te da se on nalazi na Klinici zamaksilofacijalnu hirurgiju najverovatnije pod drugim imenom.Zbog održavanja dva mitinga - jednog koji su prijavile demokratske stranke zbog prebijanja ihapšenja Momčila Veljkovića, Radojka Lukovića i Nebojše Sokolovića, kao i proslave 9. maja,Dana pobede nad fašizmom koji nije prema propisima prijavljen a koji je opštinski odbor SPS-anabrzinu sazvao u poslednjem trenutku kao odgovor na proteste opozicije, i koji su trebali da seodrže na istom mestu - glavnom gradskom trgu praktično u isto vreme - jedan u 14 a drugi u 15časova, Požarevac je tog dana postao "zatvoreni grad". Jake policijske snage potpuno su iz svihpravaca i na nekoliko mesta potpuno blokirale sve prilaze. Na 10. kilometru od Beograda blokadu sutakođe načinili i aktivisti Demokratske tranke koji su preprečili sve tri trake puta ka Nišu, zbog togašto policija nije dozvolila da se oni upute na proteste u Požarevac, tako da se ubrzo napravilaogromna kolona vozila. Kasnije je ova blokada ipak bila selektivna jer je za demokrate političkikontraproduktivno bilo da na putu zadržavaju kola sa bebama i malom decom, pa i misije novinara idiplomatskih posmatrača. Posle dvadesetak minuta pojavila se interventna brigada policije čiji je


Šarenilo političkog marketinga u protekloj predizbornoj kampanji u Jugoslaviji moglo se pratiti ikroz parole, slogane, manjeviše uspele dosetke bilo da su one izražen verbalno bilo da su njimagrafički dopunjavani bilbordi sa fotografijama lidera i predsedničkih kandidata. Ako začas ostavimopo strani da je ta vrsta intervencija na plakatima i panoima zapravo evidentni izraz duboke nekultureu koje se masovno zaglibilo ovdašnje društvo (a koje je kulminiralo tokom protekle decenije -naročito na samom njenom kraju koji koincidira sa definitvnim odlaskom nakazne crno-crvenekoalicije sa političke scene), u nekim primerima možemo zapaziti i određene klasno-socijalne teindividualno-psihološke konstante koje daju dovoljno plastičan opis današnjeg srpskog kolektivnogduhovnog ustrojstva.Najmanje inventivnosti pokazan je na plakatu predsedničkog kandidata levice SlobodanaMiloševića gde je njegov nadimak iskorićen kao slogan nastao od dve reči: Slobo - da sasugestivnim zaokruženjem rečice da. (Da se začas prisetimo da je njihov marketinški tim ranijenačinio i nedopustivu grešku kada je preuzeo - plagirao, fotografiju izgradnje jednog mosta uAmerici kao propagandnu sliku obnove Jugoslavije nakon bombardovanja NATO pakta.) Toodsustvo ideja poklopilo se i sa isto tako šturim odgovorom političkih oponenata: preko rečice danajčešće je samo lepljena rečica ne čime se smisao izvorne parole preobraćao u svoju suprotnost saisto toliko sugestivnim učinkom.Znatno veću inspiraciju imali su njihovi politički protivnici koji su na vrlo različite načine reagovalina poruke opozicionih političara. Od toga da je za neke značajna karakteritika bila opadanje koseodborničkog kandidata, novog gradonačelnika Beograda Milana St. Protića, preko izdvojenih očijudr. Vojislava Koštunice koje su zapravo bile tumačene kao pogled Al Kaponea (ili u blažoj verzijiAl Paćina koji u jednoj filmskoj trilogiji igra ulogu mafijaškog bosa), do docrtavanja đavoljihrogova Vojislava Mihailovića, bivšeg lordmera takođe predsedničkog kandidata, kao ukazivanja daje politički učinak te ličnosti u vođenju glavnog grada upravo takav - demonski, itd. Ovog putaizostavićemo prostačke izraze i psovke kojih je bilo mnogo i koje su više izraz nemoći (ili svestikakvo je istinsko političko mišljenje većine - što su konačno rezultati izbora i pokazali) negoduhovitosti ili potrebe za vređanjem ličnosti političkih protivnika.komandir zatražio od organizatora deblokadu puta a kako oni to nisu hteli da učine, policija ih jeprimenom "blage sile" pomerila u stranu.Za to vreme na glavnom trgu pred dvadesetak građana koji su nosili nekoliko postera predsednikarepublike i socijalisticke partije ispred bine i još pedesetak koji su stajali sa strane, već je tekaoprogram,. Ubrzo je iz pobočne ulice počela da se formira jedna grupa demonstranata uglavnom saobelezijima "Otpora" i sa nekoliko stranačkih zastava (SPO, DS, Narodne radikalne stranke, Pokretaza Srbiju) koja je narasla na oko 300 učesnika. Iako je njihovo obezbeđenje pokušavalo da ih zadržina dovoljnoj udaljenosti od mesta gde se održava program, oni su se ipak korak-po-korakpribližavali tako da se nasuprot njima pojavila i poveća grupa mladića u majcama sa oznakamasocijalisticke partije, a koji su sudeći prema reakcijama ljudi koji su protestovali, očigledno bilipripadnici policije. Programom obelezavanja 9. maja ("kontramitinga") rukovodio je funkcionerSPS-a Uroš Šuvaković koji je bio u neposrednoj vezi sa organizatorima.Stranaca nije bilo jer, s jedne strane ni njima nije bio dozvoljen dolazak u Požarevac dok je dvojeholandskih novinara koji su dan ranije došli u jedan požarevački hotel i bili uredno prijavljeni, utoku noći uz policijsku pratnju sprovedeni u Beograd.U jednom trenutku umalo da je došlo do neposrednog dodira dve grupe, no na sreću sukob sakrajnje neizvesnim ishodom i posledicama bio je izbegnut. Noć ranije u Žabare (tridesetakkilometara od Požarevca) u policijsku stanicu internirani su Bojan Tončić i Nataša Bogović iz lista"Danas" najpre pod izgovorom "utvrđivanja identiteta" a kasnije "zbog toga što su bili u društvu licakoje je optuženo za vršenje krivičnog dela", u stvari sa bratom Momčila Veljkovića, takođenovinarem uhapšenim u isto vreme i zatvorenim u policijsku stanicu u Malom Crniću. Nadležnikomandiri nisu bili ovlašćeni da puste novinare, već se odobrenje za to moralo dobiti u Požarevcu ukome takođe nije bilo ovlašćenih lica. Napokon, nakon interesovanja kancelarije Visokogkomesarijata za ljudska prava pušteno je sve troje novinara.Republika, br. 236-237, 1-31. maj 2000. (u saradnji sa Nastasjom Radović)Trijumf ostatka civilnog društvaRepresija i izazovi


Bilo je dakako i ozbiljnih promašaja plasiranja političke poruke. Izdvojićemo jedan primer koji sepokazao pogrešnim. Parola Naš čovek (Vojislav Mihailović) zapravo je ispala totalnokontraproduktivna jer ona pre asocirala na čoveka koji je pod dominacijom, znači totalnomzavisnošću od neke ličnosti (lidera, familije) ili stranke (što je u ovom slučaju bilo i potpuno tačno)nego na čoveka iz naroda, domaćina ili komšju što je trebala da bude izvorna poruka. Ona bi se takomogla tumačiti da je umesto nje biračima bila lansirana poruka Vaš čovek - u tom slučaju ne bidolazilo do zbunjivanja i glasači bi se lakše snalazili, a to je takođe pokazala i izborna volja narodakoja je toj stranci i njenom predsedničkom kandidatu dala dosad najmanji broj glasova.CESID je načinio nekoliko različitih bilborada koji su delovali najozbiljnije i najprofesionalnijeurađeni te stoga nije ni čudo da je ova nevladina i volonterska organizacija namenjena kontroliizbora, iako sama na njima nije aktivno učestvovala, privukla veliki broj aktivista koji su odigraliznačajnu ulogu u proteklim izborima. Jasnost parole koja se svodila samo na jednu činjenicu da su1+1=2 bila je dovoljna da se ogroman broj birača zaista pripremi da brani svoj glas - što se pokazalo5. oktobra na najmasovnijim demostracijama koje su tokom protekle decenije priređene u Beogradukada su punu deceniju akumulirano nezadovoljstvo i bes prerasli u žestoki otpor pokušajimaprekrajanja izbornih rezultata. Epilog sa napadom na Saveznu skupštinu i državnu televiziju bio jedovoljan da se ova srpska pobuna nazove bager revolucijom (zbog poznatog bagera kojim sudemonstranti srušilu ulaz u televiziju i tako je osvojili).No, jedan sektor ovog političkog marketinga ostao je vitalan i dao je najzanimljivije rezultate.Mnogobrojne majce sa najrazličitijim parolama apsolutno su dominirale u ovoj predizbornojkampanji. Otpor je i ovog puta prednjačio: najpre sa sloganom Gotov je! u kombinaciji sa stisnutompesnicom ili likom prethodnog predsednika koji se pojavio i pre rezultata izbora, potom ipobedničkim poklikom Puk'o je! koja je vrlo brzo stari rekvizit sa protesta 96/97. godine - pištaljku,zamenio novim - zvečkom po onoj staroj uzrečici koja glasi Puk'o je ko zvečka!. Korišćeni su iračunarski simboli te oni masovne komunikacije: smeško koji je u jednom trenutku kada je ponovozapretila izborna krađa postao mrgud sa parolom Baš sam ljut. A takođe su upotrebljavani i poznatirefreni popularnih pesma kao što je ona Đorđa Balaševića Gedo gluperdo... (sa nastavkom svu sizemlju proćerdo).Neki umetnici su lansirali vlastite slogane kao dela vizuelne umetnosti. Tako je Dejan Atanackovićnačinio plakat na kome je preko fotografije lica sa zašivenim očima i ustima krupnim slovimaispisan tekst Uterivanje pravde u kosti a sa manjim nabrojao je uvredljiv politički rečnik koji semogao čuti na državnim medijima: terorista, izdajnik, plaćenik, fašista, špijun, mondijalista,kriminalac... koja ne samo optički već i semantički deluje zastrašujuće. A Led-art je uradio čitavasortiman proizvoda sa osnovnom temom Mrdni dupetom (Pokreni se i učini nešto za sebe!) sanajrazlitijim grafičkim i oblikovnim formama od majica, malepnica, flajera, upitnika sve dotoaletnog papira. Majca za njihovim crtežima izazvala je nesumljivo najveće interesovanje ipotržanju među ljubiteljima ove vrste javnog obraćanja i izražavanja stavova, kao i međukolekcionarima.Moglo bi se navesti još niz primera najrazličitijih dosetki ove vrste ali i pomenute su dovoljne da bise ukratko sumirao smisao ovog fenomena. Već je, čini nam se brzopleto, zaključeno da ovoliki brojglasova koji je dobilo DOS (Demokratska opozicija Srbije koja bi trebala da promeni maziv u DVSDemokratska vlast Srbije) nisu bili glasovi ZA nego očajnički glasovi PROTIV režima koji je desetgodina vodio Jugoslaviju iz rata u rat, a njegove narode iz egzodusa u egzodus, iz katastrofe ukatastrofu, iz drame u dramu - sve do samog dna civilizacije. No, sami nismo spremni za takvotumačenje: šarenilo poruka i izazovi nastali iz njih bilo da su se pokazali pojedinačno negativnimbilo da su masovno prihvaćeni ipak su nesumljivo dokazi glasanja ZA promene, za onaj programkoji je civilnim rečnikom i ikonografijom ukazivao na budućnost, na otvaranje novih perspektiva, naponovno uključivanje Jugoslavije u svetsku zajednicu. Ta pobeda je superiorno postignuta što jedokaz da mentalno zdravlje nacije (za koje se u jednom trenutku smatralo da je ozbiljno ugroženo inepovratno izgubljeno) ipak zadržalo makar minimum većinske prisebnosti i mogućnostrazlikovanja dobrog od lošeg. U tom najznačajnijem znaku treba tražiti glavne osobine klasnosocijalnei individualno-psihološke konstante u kojim granicama se danas nalazi jugoslovenskodruštvo, kao i to kojim će se putem ono ubuduće kretati.Republika, br. 246,1-15. oktobar 2000, Identitet, br. 45, Zagreb, oktobar 2000.Kulturna Yu-alternativa


Represija i izazoviUz političku alternativu koja se sa različitim uspehom i dužinom trajanja formirala devedesetihgodina u Jugoslaviji je uspostavljena i kulturna alternativa paraelno sa oficijelnim sistetmom koji jena isti način kontaminiran kao i opštesocijalni milje u kome su oba strukturisana - pre svega kaomogući odgovor na pogrešne korake vlasti. I kako su nastajale i nestajale brojne političkeorganizacije, tako su i u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva nastajale, kraće ili duže trajaletokom protekle decenije značajne asocijacije i pokreti ad hoc sastavljeni kao reakcije nanecivilizacijske i antikulturne poteze vlasti u oficijelnom institucionalnom sistemu. Za ovu prilikunavešćemo tek nekoliko značajnijih koji su tokom poslednjih godina ostavili najdubljeg traga.Održavanje prisebnostiPet godina CZKdKada je 1. januara 1995. godine, Tačno u podne, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, (idenacifikaciju kako se takođe naziva ova institucija čime joj se pojačava spektar dejstva u sredinivišestruko socijalno i ideološki zagađenoj) priređena I Dekontaminacija, za ovu priliku u tekzakrpljenom Paviljonu "Veljković", dotad potpuno zapuštenom i sa još vidljivim građevinskimoštećenjima na zidovima i plafonu, posetioci uprkos novogodišnjem raspoloženju nisu pokazivaliuobičajeni optimizam nastupajuće godine usled trajnih posledica okončanog srpsko-hrvatskog rata irata koji je još uvek trajao u BiH, kao i sa jasnim naznakama svih predstojeći krvavih drama imasovnih smrtonosnih raspleta na ex-jugoslovenskim prostorima. U tom raspoloženju skoro da suprotekle sve ove godine njegovog rada.Obeležavajući petogodišnicu CZKd-a prvom izložbom u 2000. Pronađi se (1-14. januar) VesnePavlović koja je načinila fotografski pregled njegove delatnosti u 59 slika uz koautorstvo AneMiljanić koja je toj prezentaciji dala zanimljivu dramaturšku postavku, istovremeno je postignut nesamo jedan dokumentraristički efekat (arte)faktnog nizanja događaja, ličnosti i činjenica koji sumarkantno obeležili i reflektovali reagovanja na ovaj razorni period Jugoslavije u tekućoj deceniji,već je prikazan i vrlo široki obim najrazličitijih delatnosti od umetničkih izložbi, autorskih projekatate dokumentarnih postavki sa mnogim dnevnoaktuelnim temama, a pre svega bila posvećenateatarskoj delatnosti sa četrnaest kompletnih produkcija od kojih se danas pet paralelno izvodi, prekogostovanja iz zemlje i inostranstva brojnih eminentnih ličnosti poput Đerđa Konrada ili BibiAnderson, a ove godine Slobodana Šijana i Predraga Matvejevića, protestnih tribina povodomprogona i utamničenja intelektualaca i umetnika (Nuneta Popovića ili Fljore Brovine na primer),protiv svakog oblika represije režima, pa i onih najbrutalnijih kakvo je ubistvo Slavka Ćuruvije, inmemorijama onim stvaraocima koje oficijelne institucije smišljeno potiskuju iz nacionalnog sećanjakao što su Danilo Kiš i Biljana Jovanović, promocija knjiga, premijera alternativnih filmova autorakakav je Želimir Žilnik, demonstrativnih okupljanja, uličnih predstava Sonje Vukičević predkordonom policije u vreme velikog protesta 96/97., otvorenih razgovora o zaoštrenim i bolnimdruštvenim i političkim pitanjima koja su sve ovo vreme potresala Jugoslaviju sve do njenogkonačnog rasturanja, kulinarske akcije Nebojše Popova opasuljivanja građana... Po ovome, Centarje iako nezavisna, alternativna kulturna institucija preuzela ulogu mnogih oficijelnih kuća koje nisuimale hrabrosti da progovore o najtežim problemima koji su nas temeljno potresali svih ovih godinaosuđenih na puko preživljavanje i trajanje na egzistencijelanoj i profesionalnoj granici.U ovom malom pregledu ograničićemo se tek na izložbenu delatnost CZKd-a koja u poslednjevreme ponovo izaziva reagovanje dela javnosti nastojeći na različite načine da od njega načininekakav anahronizam pod nazivom "Museum Veljković" previđajući da je upravo realizovanilikovni program znatno prevazišao smisao i potrebe institucije koja danas nema isti cilj kakav jeimala kada je osnovana. Vreme se toliko dramatično promenilo da bi još jedna mrtva kulturnainstitucija bila neproduktivna u epohi kada je neophodno jedno novo oživljavanje, traženjedrugačijih puteva i probijanje kroz okamenjena uska vrata društvenih tokova - naročito onihkulturnih i umetničkih kako je to direktorka Borka Pavićević sa saradnicima u pravom trenutkuuvidela i projektovala uprkos svim ometanjima.A samo taksativno nabrajanje (nehronološkog izbora) iz likovnog programa dovoljno ubedljivo otome svedoči. Nakon početne I Dekontaminacije, usledile su inostrane izložbe: Contra-dibidon iLikovna radionica (Ljubljana), Give Me Back my Flag i Transformers (Pariz), Tuzla-Beograd1996, Zračenja (Skoplje) i posebno zanimljiv Haos u akciji (simultana likovna manifestacija u 11evropskih gradova linkovana videom i kompjuterima); zatim autorski projekti: Camera Lucida iUbistvo (godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo), Još uvek smo


na ulicama (Žene u crnom), Tendencije '90-tih: Hijatusi moderne i postmoderne, Više odpištaljke, Pertej (petoro albanskih umetnika sa Kosova), Kako se zoveš?; dokumentarne: 300brojeva (naslovne stranice Vremena), Druga strana istorije (10 godina Republike) i Sajam školskeopreme; brojne postavke slika, kolaža, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, videa, dizajna,performansa: Developing/ment (fotografije), Foto Safari, Paprika (akcija i instalacija), Ko njas šiša(akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike), BIS (skulpture), Dekontaminacija erosa (slikei skulpture), Nokturno (slike), Isečci iz dnevnika jednog štampomana (slike-kolaži), Biblijskeaplikacije (kolaži), Bili smo deca (fotografije), Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike),Žudnja (objekti i slike), Donjntonjn (fotografije), Susret otpadnika (performans), PE-LD(eksperimentalni grafički dizajn), Apel za mir (skulpture), Individualna kultura protesta (slike),Crna zvezda (performans i video); obeležavani su jubileji; Ajd' sad (godišnjica Led Arta);priređivane specijalne izložbe: Ecologis (dečijih radova), Aukcija slika za Studentski Parlament,Underground (posvećena suđenju Nunetu Popoviću), ili u okviru velikih manifestacija: Zabranjenaslika nekad i sad (Festival Žudnja za životom, NJR u Beogradu kada je prvi put prikazana Svečanaslika Miće Popovića zbog koje mu je otkazana izložba 1974. godine), započeta je i produkcija CD-a:Perfect Future (Dejana Atanackovića uz kreativnu saradnju Zorana Živkovića), predstavljen je radpolaznika foto-radionice Vesne Pavlović i Centra za stvaralaštvo mladih Dragane Marković.Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i Halila Tikveše, zatimsrednje generacije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog, Dragana Dangubića,Zorana Naskovskog, Miroslava Pavlovića, Talenta, do najmlađih: Dejana Grbe, OgnjenaRadoševića, Mirjane Petrović, Ivane Popović, Ivane Kličković, Saša Stojanović, Škarta, te BredeKralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domerclja, Vuka Vidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i jošmnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tek mali broj vodećih kulturnih ustanova udanašnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima u vidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tektada se dobija pravi utisak o mestu i značaju likovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa dekontaminacija od stranejedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije ali odlučujuće po političkom uticajukoja njime zapravo nastoji da disciplinuje nerežimske medije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi,previđajući dakako sa razumljivim razlogom i smisao denacifikacije društva kroz ideologiju kojoj jeona takođe značajno doprinela. Zbog toga bi izložba Pronađi se mogla upravo nekim njihovimidelozima (mada je jedan od njenih čelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) dapomogne da se (pro)nađu na onoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nadprizorima koji su nam uz njihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore,najmlađim generacijama definitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Od 1. avgusta o.g. gost u Centru za kulturnu dekontaminaciju bila je grupa ukrajinskihpostavangardista: Aleksandra Rojtburda, Gleba Katčuka, Vladinira Kožuhara, Aleksandra Ševčuka iVasilija Rjabčenka koji su izložbom Delimično pomračenje u Jugoslaviju doneli prve relevantneinformacije o aktuelnim zbivanjima na tamošnjoj likovnoj sceni. Posle događaja stoleća -perestrojske i velikog pada (Berlinskog zida - simbola podeljene Evrope na zapadnoliberalnu uistočnokomunističku koji se u zemljama što neminovnost društvene i ekonomske tranzicije iuključenja u civilizovani svet doživljavaju kao direktnu političku propast Starog kontinenta), poredsvih opštih promena koje polagano i postupno ali zasigurno zahvataju sve zemlje nekada izagvozdene zavese odražavaju se i u polju kulture i umetničnog stvaralaštva. Jedan od tih stvaralačkihpovetaraca koji duvaju sa Istoka, ovoga puta iz bivše Sovjetske republike Ukrajine, upravo izjednog od njenih najvećih i najznačajnijih kulturnih centara - Odese, dopreo je posle Hrvatske,Francuske, Rusije, Švedske, Litvanije i do Jugoslavije potvrđujući pravilo da se sa ideološkimotvaranjem država stvaraju neophodni uslovi i za estetička otvaranja umetnosti. Ukrajinskaneoavangarda krajem veka u radovima ovih Odesita pokazuje onu vrstu slobode koja je nedostajalaevropskoj multikulturalnosti pre poslednje decenije. Time se mapa umetnosti Starog kontinentadopunjuje na najefektiniji a za samo stvaralaštvo, na najdragoceniji način.Ova izložba bi dobila uobičajenu javnu recepciju da je nije pratio jedan neverovatna događaj.Naime, posle izložbe Miće Popovića iz 1974. godine koja je zatvorena (upravo i ako postavljena,nije ni bila otvorena) ovo je prva koju je aktuelna vlast (finasijska policija i državna bezbednost)zatvorila!? I ne samo to, ovo je prva alternativna kulturna institucija kojoj je zabranjena delatnost!Naime, nekoliko dana nakon njenog otvaranja u CZKD je upala finansijska policija uz asistencijudržavne beznednosti (i to u trenutku kada niko od ovlašenih lica iz Centra nije bio u Beogradu) da bikontrolisala njeno poslovanje. I to ne bi bilo ništa neuobičajeno za ovaj predizborni period kada jevlast odlučina da se, gde je to god moguće po njenom mišljenju, obračuna sa ideološkim


neistomišljnicima, da sutradan nisu došli da zatvore CZKD (obustave njen rad) a time i izložbuukrajinskih umetnika koja je bila u toku. Naravno da je odmah obaveštena međunarodna javnost, presvega država Ukrajina (gle čuda, to je baš ona zemlja sa kojom Jugoslavija nastoji da uspostavinajprisnije moguće odnose poput Rusije i Belorusije iz tog regiona) koja je posle provere nanajvišem diplomatskom nivou, i protesta Jiržija Dinzbira, izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudskaprava (u kojima značajno mesto imaju i umetničke i kulturne slobode), zahtevala objašnjenje odnašeg Ministratsva inostranih poslova. Njihov odgovor je ubrzo stigao: Paviljon “Veljković” iCZKD su oni koji su ga zapečatili otvorili za manje od 24 časa. Time je tek ublažen još jedanmeđunarodni skandan u koji se Jugoslavija uvalila, ovog puta u domenu kulturne politike, jer nesamo da je po prvi put u periodu sadašnje vlasti zatvorena jedna značajna institucija kulture sameđunarodnom reputacijom, već je jasno dat signal kojim će putem da se ona kreće i u ovoj oblastiposle 24. septembra (kada su zakazani izbori u Jugoslaviji, u dan tačno posle 13 godina ododržavanja famozne 8. sednice kada je svrgnut tadašnji predsednik Srbije Ivan Stambolić (u međuvremenu otet usred bela dana u blizini svoga stana). Ujedno je i ogoljena priča o proveri rada udomenu finasijske policije a u prvi plan su došli stvarni interesi državne bezbednosti i to u onojoblasti u kojoj ona nema šta da traži u kulturi u umetničkom stvaralaštvu. Tako je Delimičnopomračenje izvesno postalo najava totalnog pomračenja.Centar za kulturnu dekontaminaciju (denacifikaciju) za proteklih pet godina obavio je ogroman deoposla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravog razuma kod svojihredovnih i povremenih posetilaca (kojima je izložba upravo i posvećena). A to ne da nije malo, negoje ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog te umetničkog štetočinstva štonasuprot njemu stoje poput bauka čak i ovde neminovno prolazeće epohe.Kulturni RemontU sve nepovoljnijoj političkoj i ideloškoj situaciji koja se direktno odražava i na opšte kulturnostanje i umetničko stvaralaštvo poslenjih godina nastao je niz ad hoc udruženja, asocijacija, pokreta,čak i institucija koji su okupljali autore koji se nisu zadovoljavali samo sopstvenim kreativnimradom i profesionalnim statusm već su nastojali da pokažu i znake društvenog aktivizma na širemetičkom području koje nadilazi isključivo estetičke kriterijume.Tako je raspadom kulturnog sistema nekadašnjeg radija B 92, jedan od njenih ključnih protagonistai promotora Darka Radosavljević, urednik kulture na tom radiju i osnivač Cinema Rexa, oktobrameseca 1999. godine sa grupom umetnika osnovala Remont - nezavisnu umetničku asocijaciju kaoudruženje samostalnih vizuelnih umetnika koji žele da žive od svog umetničkog rada zbog čega ćedelovati na revitalizaciji savremene kulture teško oštećene ratom i ekstremno nepovoljnompolitičkom situacijom. A već 24. februara 2000. Remont je dobio i sopstvenu galeriju koja jezapočela na praktičnom ostvarivanju programskih ciljeva zajedničkom izložbom članova, daspomenemo najznačajnije: Uroša Đurića, Mirjanu Đorđević, Branka Pavića, Milicu Tomić, TanjuOstojić, Sašu Markovića, Gabriela Glida, Srđana Apostolovića, Eru Milivojevića, RašuTodosijevića, grupu "Škart" i dr.Njihovu aktivnost čine izložbe iz ciklusa "Parovi" (kao zajednički rad dva umetnika na jednomprojektu), razgovori "Remont predstavlja", predavanja "Art Speech" (lična prezentacija radadomaćih i stranih autora), projekcije i promocije. "Remont" ima i otvorenu (za sve zainteresovane)biblioteku (časopisa knjiga, publikacija iz savremene umetnosti), i videoteku (sa domaćim iinostranim video-artom, dokumentarnim filmovima o izložbama, Lonj Fi produkcijom i sl.).Ideja "Remonta" je i da popuni prazninu nastalu usled dugogodišnjeg nedostatka prostora zaokupljanje i brzu reakciju koji će okupiti urbanu publiku, studente, umetnike, saradnike, kritičare,istoričare itd.Program su započele Žana Poliakov i Mirjana Đorđević bilbordom Respect Yourself, a izložbe EraMilivojević i Saša Marković radom Prirodna veličina, potom su usledile intervencije Elizabete iKolomana Novaka, strip-album Okean iznenađenja Aleksandra Zografa itd.Ova nebudžetska umetnička asocijacija (jer se zasada samofinansira iz ličnih sredstava članova iučesnika) za kratko vremen je razvila izuzetno značajnu i vidnu aktivnost koja se nije samopozicionirala u lokalnom sistemu već je uspostavila i međunarodnu komunikaciju artslinkom igostovanjima umetnika iz inostranstva.U Remontu održava izložba Still Life dvoje bugarskih autora Ivana Mudova i Desislave Dimovekao deo projekta Nova bugarska umetnička scena. Mudov (1975) je završio Nacionalnu umetničkuakademiju u Sofiji, a Dimova (1974) Istoriju umetnosti i kritiku na istoj školi. Serijom fotografijavelikog formata ovaj par u nizu radnji, fingiranih položaja, međusobnih aktivnosti ukazuje na


njihove odnose muža i žene, umetnika i kustosa, kombinacija koja bi mogla biti savršena, ali...Prisećamo se jednog sličnog, ali mnogo žešćeg u realizaciji i porukama rada jednog isto tako našegumetničkog i životnog para: Raše Todosijevića i Marinele Koželj pod nazivom Was ist Kunst izsedamdesetih godina u kome umetnik šamara kritičara i istoričara umetnost neprestano mupostavljajući to pitanje. Bugarski par se, potpuno u stilu i duhu devedesetih kameleonski i ironičnoprilagodio zatečenoj, zapravo, jedino mogućoj situaciji:Snimali smo u stanu mojih roditelja. (Koji po klasičnim slikama i nameštaju verovatno pripadajugrađanskoj klasi koja je uspela da preživi realsocijaizam - prim. J.D.) Igrali smo se kao da smoodrasli, mada nam u stvari nije potrebno da budemo takvi. Nije tajna da živimo o njihovom trošku ida oni finansiraju moj celokupni profesionalni poduhvat, uključujući i ovu izložbu. Žalosno je, ali jeu isto vreme i prijatno, ako se distanciramo od nekih pojava griže savesti. To mi pruža stvaralačkuslobodu, koje se ne mogu odreći. Ne bih želeo da započnem od nule da bih umirio svoju savest -potpuno transparentno svedoči Mudov.Strategija recentne umetnosti i ide tim putem svakog oblika koristi koje mu mogu, najčešćenepovoljni, socijalni odnosi te profesionalni i privatni položaj u društvu pružiti. To je upravo i tačnaslika koju "Remont" želi da formira kao "nultu tačku" od koje započinje aktivnost sa ciljem da je uzvelike napore i umešnost prevaziđe.Demonstracije prkosaUz pojačanu represiju značajno se povećava i stepen otpora na raznim planovima: od medijskog,preko edukativnog sve do kulturnog i umetničkog. I to ne samo u Beogradu, već i u drugim centrimagde se ubrzano organizuju snage koje se otvorenije i osmišljenije suprotstavljaju sve krvavijoj ibezobzirnijoj diktaturi paralelno sa opozicionim strankama - katkada efikasnije i ubedljivije. Tako sunedavno u Valjevu, Vršcu i Novom Sadu održane tri ižložbe koje su žestokim jezikom stvaralačkogkriticizma odgovorile na sve oštrije političke, socijalne i kulturne trendove. Očigledno je da se stvarajedan vrlo širok front nepristajanja koji mobiliše sve veći broj ohrabrenih pojedinaca uprkospoličkim ubistvima, prebijanjima aktivista, drakonskim kaznama medija itd.Protiv tame - Sloboda za MakijaU organizaciji Saveza za Promene i Građanskog Otpora u Valjevu, na još jedan istorijski dan (SPSovkongresni 17. februar), dvadesetak umetnika okupilo se na zajedničkoj izložbi-protestu podsloganom Protiv tame - Sloboda za Makija. Sasvim različitih poetika, stilskih opredeljenja ilikovnih shvatanja Valjevska alternativna scena je kroz mnoge medije od slika do performansanačinila jedan zanimljiv, i nadasve slobodoumni omaž Bogoljubu Arsenijeviću Makiju.Stvaraoci Valjeva, i ne samo oni, pokazujući to na najotvoreniji način, nisu se uplašili aktuelnihpretnji već upravo suprotno - spremni su na najdirektniju borbu ne samo za oslobađanje jednognjihovog sugrađanina, saborca za ljudska prava i umetnika koji već pola godine bez krivice čami upritvoru prkosno odbijajući inicijative za pomilovanje (uz to u takvom zadravstvenom stanju kojeiziskuje najhitniji medicinski tretman a ne najsurovije utamničenje) već i za kolektivno izbavljenje izposlednje evropske komunonacističke tamnice koja kao tumor volšebno opstojava u samom srcuBalkana.Živko Grozdanić Gera: Bull testiclles in bloodZaista neumorni, nadasve aktivni na mnogim poljima, a pre svega u neprestanom stvaralačkompoduhvatu, vršački umetnik Živko Grozdanić Gera priredio je izložbu objekata u GalerijiKonkordija.Ta galerija već gotovo celu proteklu deceniju privlači pažnju likovne publike i kritičara svojomizrazitom aktivnošću kojom je dovedena u red najznačajnijih izlagačkih mesta u preostalojJugoslaviji. Nekada mrtav, veličanstven po dimenzijama prostora i njegovom rasporedu, nakon štoga je Grozdanić zakupio, oživeo je na tako ekskluzivan način da se bez preterivanja može reći da suu njemu priređene neke izložbi koje će zasigurno ostati u povesnoj kao znaci umetničkog vremenadevedesetih. U ulozi direktora Konkordije, Grozdanić je zapravo bio pravi spiritus moves, kreatorprograma, organizator, finansijski operativac, izdavač publikacija i svega drugog što je neposrednopovezano sa likovnom delatnošću.U Konkordiji je sada otvorena i njegova samostalna izložba Bull testiclles in blood (u slobodnijemprevodu Beli bubrezi u krvi) jer su dve instalacije postavljene pod tim naslovom: jedna su burad nakojima je ispisan njihov sadržaj - sirovina od koje se pravi taj kulinarski specijalitet, a kao legendastoji odštampan recept za njegovu pripremu, drugi su zapravo tri zasebne, identične celine sa pravim


elim bubrezima u autentičnoj životinjskoj krvi. Njihova brutalna prizornost podseća na izgledklanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su i nalik kuhinjskim stolovima na kojima sepriprema to popularno jelo. Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan, dopunjenzadahom raspadanja organske materije, podstiče na pojačanu emotivnu i intelektualnu reakcijugledalaca nenaviknutih da u galerijskom prostoru, gde uobičajeno nailaze na estetizovane umetničkepredmete, izazove pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojesti roštilj načinjenod tih organa. Zapažamo dvostruku i aluzivnu Grozdanićevu nameru da istovremeno izazove i utisakprijatnog i lepog kao i osećanje mučnine i gađenja.Ogromni aktivizam Živka Grozdanića Gere i na drugim poljima u najneposrednijoj vezi saumetničkim stvaralaštvom ima karakteristike lokalnog delovanja u globalnim uslovima ikarakterističan je za umetnost devedesetih sa njenim refleksivnim metaforama vremena.No, to je bilo dovoljno da bi mu se onemogućio rad. Naime, Narodni muzej se dosetio da izformalnih razloga prekine ovu uzložbu i da Konkordiju vrati u pređašnje stanje totalne zapuštenosti.Priča je upravo ista i ponavlja se u najvećem broju kulturnih i umetničkih institucija kojih sesocijalisti dokopaju (Muzej savremene umetnosti, Studentski kulturni centar, Galerija Sebastijan imnogi drugi). Otuda su njihova programska načela (i) u kulturi samo puko, opasno slovo na papiruuprkos izlečiteljskom misionarstvu resornog ministra prema ovdašnjoj endemskoj bolesti -raskolima, mržnjama i deobama.Led-art: Kunstraleger - Živeti u Srbiji/Prestup 2000.Tek što se iz Beograda Led-art preselio u Novi Sad, na prestupni 29. februar(t) izveo je performansKunstlager - Živeti u Srbiji/Prestup 2000. u uobičajenom ambijentu: gradu, njegovim trgovima iulicama pred namernim i slučajnim prolaznicima, posetiocima i gledaocima..Najpre su u Katoličkoj porti, u delu zagrađenom bodljikavom žicom (čime je kunstlager pretvoren ukonclogor) uz pomoć uniformisanih glumaca i trupe Art cirkus, uz nepopularnu, posebno za NoviSad, najavu vazdušne opasnosti i čitanje dnevne zapovesti, odpočeli ulični spektakl. Dok se kuvaopasulj (zarad opasuljavanja učesnika: umetnika, glumaca, gledalaca, prisutne komune artlogoraša)odata je pošta zaleđenoj zastavi himnom Danas nam je divan dan... Prisutni, dobrovoljno žigosani,uz instrukcije higijeničara popunjavali su anketu sa pitanjima: Šta je prestup?, Čemu služi pasulj?,Da li je naša zemlja "najveći, najlepši, najčudesniji logor na svetu"?, Šta je Kunstlager? i Da li smomi - pod a. izdajnici, b. patriote, c. opijum za mase, d. zabava za narod, kao što su mogli da u koncbarakama(šatorima) budu ošišani (čime bi dali neophodnu energiju logorskim mašinama), dapredstavnike Otpora umotaju bodljikavom žicom, da rade neki ozbiljni posao (Arbait macht frei)poput cepanja drva, pravljenja plavo-belo-crvenih ledenih zastava...Nakon ove dnevne akcije nastavljena je noćna: foto-izložba dosadašnjih aktivnosti Led-arta,projekcija video snimka podnevnih akcija, dodela poklona rođenima na prestupni(čki) dan, snimanjeu dve poze sa vođom istinoljubivog dela čovečanstva, sve to uz zabavu u bubnjarskom ritmu zaokupljenu logorašku elitu.Spektakl Kunstlager - i njegov dnevni deo Arbait macht frei i noćni nastavak Gasna komorasvojevrsni su i autentični odgovori (ponavljanja sa promenama) na svojevremeni Noue Slovenicshekunst kao Nova srpska umetnost, koja je u slovenačkom slučaju značajno doprinela opredeljenju(makar intelektualne, kulturne i umetničke javnosti) za onu vrstu promena koje su tu republiku ukratkom vremenu dovele u red demokratskih zemalja sa respaktabilnim nacionalnim dohotkom kojidanas ostvaruju ti austrijski konjušari i sobarice. Da li je u mentalitetu naroda kojima se obraćajuumetnici poput Led-arta ista potreba da budu deo civilizovanog sveta - to ćemo ubrzo videti. A tojočekivanoj promeni svakako da će, to će istoriografija umetnosti ovog vremena zasigurno potvrditi,umnogome doprineti i aktivnost mnogih umetika - Led-arta, Bogoljuba Arsenijevića Makija,Miroslava Nuneta Popovića, Fljore Brovine, Živka Grozdanića Gere, Saše Stojanovića, BobanaMiletića Bapsija i mnogih drugih čije je kritičko delo već sada ugrađeno u temelje novejugoslovenske umetnosti.Ceo koncept je zapravo nastavak led-artovske osmogodišnje akcije pod nazivom Rekonstrukcijezločina na Balkanu što su samo direktne kritičke reakcije na aktuelne političke i socijalne procesekoji su uništili jednu evropsku državu, doneli joj samo (izgubljene) ratove, razanja, bedu, patnje ismrt.. Ovo je samo još jedna od, u ovom veku (i milenijumu) svakako poslednjih umetničkih utopijakoje su karakteristične za epohe totalitarnih režima, koje imaju za cilj da animiraju pažnju uspavanejavnosti, a u našem konkretnom slučaju da nešto učine za oslobođenje od straha i pozovu napolitički, ideološki, socijalni, profesionalni, radni otpor koji se i ovim (umetničkim) sredstvimausmerava prema promenama od kojih nam na najbukvalniji način zavisi budućnost.


A već sutradan, kada je predsednik vlade (po drugi put) otvarao početak radova jednog od srušenihmostova, poveća grupa građana, veća od onih koji su privedeni na tu svečanost, zbog demostriranjabila je uhapšena. Time je to masovno privođenje od metafore kunstlagera postalo zbiljomkonclogora. Da li je u pitanju podela građana Srbije na zadovoljne i nezadovoljne ili je s jednestrane učinjena neophodna mimikrija radi preživljavanja videće se već na sledećim izborima. A to jeresurs na koji svi računaju i kojima se obraćaju opozicioni političari, kritički intelektualci, otpornistudenti i pobunjeni đaci i profesori i nastavnici, angažovani umetnici... ili, istorija to stalnopokazuje, ni to ne vredi lošim đacima, predvodnicima autističnih oligarhija kada postanu svesni daim se kraj sasvim približio.Identite, br. 45, Zagreb, oktobar 2000.Nova politika - stari načinPolitika je toliko štete načinila našoj kulturi tokom poslednjih pedeset godina, a kulminacija seodigrala u devedesetim, da je danas vrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politike makar onbio i nov i drugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski, pluralistički,decentralizovan itd. Ukoliko se ipak krene u tom pravcu: definisanju nove kulturne politke, postojiozbiljna opasnost da kultura kat-tad, a možda već i u samom začetku, ostane pod okriljem politike, ato podrazumeva da od nje i njenih potreba direktno zavisi. Kako je politika u svakom savremenomdruštvu promenljiva, zašta se zasad deklarativno zalaže i demokratska vlast u Srbiji, lako se dolazido zaključka da bi takva učestala promena i nadalje nanosila štetu kulturnom i umetničkomstvaralaštvu, sistemu u kome se ona nalazi, naravno i samim akterima na toj sceni koji suprofesionalno, ali i egzistencijalno od nje zavisni.Otvoreno govoreći, kako je Demokratska opozicija Srbije, a danas aktuelna demokratska vlast(zasad nužno) sačinjena od stranaka najrazličitijih političkih orijentacija - od republikanskih dorojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od socijaldemokratskih do demohrišćanskih itd, ubliskoj budućnosti kada se u nas stabilizuju političke prilike, treba očekivati njihovoosamostaljivanje. Na nekima od sledećih izbora, koji će svakako biti održani po istinski primerenimdemokratskim standardima, videće se pravo političko raspoloženje stanovnika Srbije. Tada će nekestranke (ili manje grupacije) iz sadašnje demokratske formacije dobiti mandat da realizuju svojpolitički program. Na nekim drugim izborima, sasvim je izvesno, dolaziće do promena. A tada ćekultura i umetnost opet biti u problemima (podrazumeva se da su programska načela različitihstranaka i u domenu kulturih pitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilnastrategija njihovog razvoja bez opasnosti da se političke promene odraze i na kulturne prilike.Nažalost, već su registrovani i prvi negativni potezi nove vlasti (naravno da se ovom prilikombavimo samo pitanjima iz najužeg kulturnog domena). Kao da se nastavlja stara praksa, za koju smomislili da će biti napuštena, u jednoj od njenih najosetljivijih oblasti - kadrovskoj politici. (Primetnoje da je baš ovde s razlogom upotrebljena sintagma za koju smo ranije istakli da je neprimerenakulturi.) Jer, nije ni moguće ni normalno da se i nadalje ministri, sekretari ili poverenici za kulturupostavnjaju zakulisno, izvan pogleda i uticaja, pre svega stručne kulturne i umetničke javnosti.Zaista bi bilo zanimljivo čuti obrazloženje onih koji su tako odlučili u nekakvim tajnovitim,neformalnim telima, birokratskim ili familijarnim krugovima, o kadrovskim rešenjimanajodgovornijih činovnika u republici, gradu i opštinama. Koje su to bile, na primer, preporuke unjihovom radu da se upravo te ličnosti postave na gotovo sva mesta na kojima će se donositiprogramske i kadrovske odluke sa najdirektnijim posledicama za kulturni i umetnički institucionalnisistem? (Dakle, nimalo za našu temu nije zanimljivo kako se oni zovu, već šta su do sada uradili, ijoš više - šta nameravaju da urade! A sem da je "stanje u kulturnim ustanovama dobro te da nemapotreba za kadrovskim promenama" kako je od prilike glasila zaprepašćujuća izjava jednog od njihneposredno po imenovanju, i to u trenutku kada se nalazimo pred ozbiljnom pobunom zaposlenih inajvećem broju kulturnih i umetničkih ustanova, do sada javnost nije obaveštena o njihovimplanovima.)Ciljamo na sledeće: kako smo uvereni da se danas bez odlaganja mora razgovarati - i to otvoreno itransparentno, pred najširom porotom svih koji su direktno zainteresovani za sva pitanja o daljemkulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa, sistemskih (pravnih iekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti, a prvi koraci su već učinjeni, recimo saprojektom G 17 + "Implementacija novih modela gradskih kulturnih politika", sa dokumentom


"Program za Beograd" Demokratske stranke, sa najavom savetovanja "Kulturna politika i kulturnaprodukcija u Srbiji" u organizaciji Centra za savremenu umetnost i uz sve brojnije novinske napisesa ovim temama, nemoguće je nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti ibez onih učesnika kojih se ovo direktno tiče. Mislimo bez odgovornosti i posledica za loše rezulaterada!Kada ministarstva i sekretarijati postanu isključivo državni instrumenti za servisiranje kulturnih iumetničkih potreba društva a ne mesta na kojima se donose vitalne odluke za funkcionisanje togsistema, tek tada se može očekivati da se neće na stari način voditi nova politika vlasti.Sada je upravo trenutak da se iz dosadašnje militarističke pređe u civilnu fazu izgradnje društvakoja zahteva sasvim drugačija pravila ponašanja, obaveze i odgovornost. A to se može dogoditisamo sa onima koji nisu inficirani starim idejama bez obzira u kojim se strankama nalazili, tj. kakvesu im dosadašnje zasluge.Politika, Beograd, 13. novembar 2000.Strategija kulturnog razvojaKulturna politika i kulturna produkcija u SrbijiTeze:* kulturna prava i umetničke slobode* formiranje stabilnih (nepromenljivih) principa kulturnog razvoja u uslovima političkog pluralizma,odn. budućih demokratskih promena političke vlasti* promena poreskog i fiskalnog sistema (preraspodela budžetskih sredstava sa 0,3 na najmanje 1%,promena potrošnje unutar samog budžeta za kulturu, uvođenje poreza na šund, novi izvorifinansiranja...)* promena kadrovske i konceptualne politike razvoja kultureIPraćenje stanja u oblasti kulturnih i umetničkih sloboda u Jugoslaviji, kao specifičan deo opštihljudskih prava, nije posebno organizovano niti je primarni deo rada neke od mnogobrojnih ovdašnjihnevladinih organizacija, još manje političkih stranaka. A primera koji upućuju da se ona grubo kršebilo je sve više kako se tokom poslednjih godina pojačavala režimska represija prema, po definiciji,kritičkim delatnostima i sredstvima kakvi su nezavisni mediji, univerzitet, populacija mladih,angažovani intelektualci i umetnici, alternativne kulturne ustanove i dr. Naravno da je onanajvidljivija u oblasti političkih prava, pa predlog, pored postojećeg još i novog Zakona o terorizmuzapravo je bilo uvođenje na mala vrata najoštrije represije protiv delovanja svake organizovane pa iindividualne aktivnosti u odnosu na pređašnji totalitarizma, koji bi se dakako, po prirodi stvari,neminovno odrazio i na kulturu i umetničko stvaralaštvo. Otuda bi se taj zakon mogao slobodnozvati i zakonom protiv opozicionih stranaka i organizacija te kritički nastrojenih pojedinaca, međukojima su dakako i umetnici, a primere njegove primene videli smo u pravosudnoj praksi (u Valjevu,Požarevcu, Nišu, Zaječaru i drugde).Trebalo je očekovati uobičajenu floskulu da će taj zakon biti sačinjen prema svetskim standardima utoj oblasti (na koje su se domaći pisci pozivali) uz redovno previđanje zaštitinih mehanizma koji seobavezno ugrađuju da bi se sprečila samovolja aparata državne represije - policije, istražnih organa,tužilaštva i sudova, a i to da upravo u zemljama sa najdrastičnijim antiterorističkim zakonima državaima najviše problema sa terorističkim aktivnostima. Ono što bi bilo prvo na udaru je razoružavanjestanovništva oduzimanjem legalizovanog oružja koje poseduju u policiji registrovani antirežimskiaktivisti (što će naravno samo dovesti do nelegalnog nagomilavanja oružija većeg kalibra i ubojitemoći, jer onaj kome uduzmu, na primer legalno nabavljen i prijavljen pištolj koji poseduje a ne nosiga na javnim mestima, naravno da će ilegalno nabaviti, recimo, hekler ne bi li sebe i svoju porodicuzaštitio od enormnog povećanja svih vrsta kriminala pa i najtežih delikata kakve su pljačke i ubistvakoji su se generirali iz nekada vladajućih stranaka, čak same policije, budući da su one najveći izvorikriminogenih izvršilaca što je praksa i pokazala - a to je zasigurno u takvim uslovima bilo sasvimlegitimno ponašanje), a potom će se nastaviti sa oduzimanjem kompjutera, telefona, fakseva,fotokopir-aparata, automobila - jer se i ta sredstva, naravno, mogu koristiti za terorističke aktivnosti.Na kraju bi, kako sami nisu mogli da igde putuju, ovakvi zakonodavci od građana oduzimali i


pasoše jer im oni, dakako, omogućavaju direktne kontakte sa inspiratorima i naručiocimaterorističkih aktivnosti. Dakle, ako nam je bila sasvim izvesna takva neposredna svetla budućnost,bez obzira na dužinu trajanja, sa jasnim ukazivanjem da bi se pojačavala i opresija na drugimpoljima: dosad je već violentno, ali zakonito ugašena autonomija univerziteta, na isti način su gušenielektronski mediji a bezmalo je uništena celokupna slobodna štampa, pacifistička organizacija"Otpor" - kao tobože ilegalna i teroristička, ne može da se registruje, itd, pa prema tome ni stanje uoblasti kulturnih, umetničkih i uopšte intelektualnih sloboda u Srbiji, sva je prilika jer nisu postojalinikakvi razlozi protiv, ne bi bilo manje opresivno i u novonastalim političkim uslovima ako se neugrade instrumenti zaštite.U teoriji, ljudska prava se svrstavaju u tri vrste : a) građanska i politička (liberte); b) ekonomska,socijalna i kulturna (egalite) i c) prava solidarnosti (fraternite)1.U kulturna prava, koja nas na ovom mestu zanimaju, spadaju pravo na zaštitu materijalnih i moralnih interesa koji proističu iz svakog naučnog iliumetničkog proizvoda (u užem smisli to su autorska prava). Ova prava podrazumevaju tzv. akademske i stvaralačke slobode za koje već ima brojnihdokaza da se grubo narušavaju na nizu univerziteta od kada je donet postojeći zakon o visokom školstvu. Akademske slobode su, kako vidimo ilipotpuno ugušene u nekim slučajevima, ili su na najboljem putu da budu potpupno odstranjene a u jednom trenutku moguće je bilo samo delovati uokviru naučnog, upravo političkog programa partije koja se zove JUL. Takođe su se i stvaralačke (umetničke i kulturne) slobode sve više grubougrožavavale a dokaz tome su bili sve učestaliji policijski i sudski progoni umetnika - performera Miroslava Nuneta Popovića (sa zaprećenom kaznomdo 3 godine zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti) i aforističara Bobana Miletića Bapsija (osuđenog prvostepenom presudom na 5 mesecizatvora zbog uvrede nekadašnjeg predsednika SRJ Sobodana Miloševića), napokon i njihovo utamničenje - pesnikinje Fllore Brovine i slikaraBogoljuba Arsenijevića Makija2 (koji se nakon osude na tri godine zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti, a od 7. marta 2000. u bekstvu)samo zbog njihovih profesionalnih aktivnosti koje su kritički orijentisani prema postojećem socijalnom stanju uzrokovanom anticivilizacijskompolitikom vladajuće koalicije.1Videti: Kulturna prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1999, str. 105 i dalje.2O čemu je "Republika" pisala u više navrata ne samo beležeći pravosudnu faktografiju već i zadiranjem u opis stvarnihprava na slobodu umetničkog izra`avanja.3Videti: Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998, str. 12. Prvi put nasrpskom u Zborniku o ljudskim pravima, ed. Vane Ivanović i Aleksa Đilas, London 1983, str. 33.4Videti: Osnovi dokumenti o ljudskim pravima, str. 37-38.5Videti: Zbornik o ljudskim pravima, str. 16. Jugoslavija je Ukazom Predsednika Republike J.B.Tita proglasila ovajZakon i objavila ga u Slu`benom listu SFRJ 1971. godine, ali je on zadugo ostao nepoznat široj javnosti a nije navođenni diskutovan ča ni u akademskim krugovima, sem među malobrojnim disidentima onog vremena, kako su priređivačinapomenuli.6Videti nap. 1, str. 106 i dalje.7Videti: Convention for the Protection of Cultural Property in the Event of Armed Conflicts an Protocol, 1954/1956,149 United Nations Treaty Series 215.8Videti: Convention on Prohibition of Prevention of Ilicit Import, Export and Transfres of Ownership of CulturalProperty, 1970/1972, 823 United Nations Treaty Series 231.9Videti: Covention concerning the Protection of the Word Cultural and Natural Heritage, 1972/1975, 11 InternationalLegal Materials 1358.10UNESCO - Unitet Nation Economic, Social and Cultural Organisation (Ekonomska, socilajna i kulturna organizacijaUjedinjenih nacija sa sedištem u Parizu), AICA - International Association of Art Critics (Međunarodno udru`enjeumetničkih kritičara, pripada UNESCO-u), ICOM - International Council of Museums (Međunarodni savet muzeja,takođe pripada UNESCO-u).11’Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba’, Hag, 1954., i ’Drugi protokol’ (iste Konvencije),Hag, 1999.Postoje međunarodni dokumenti koji jasno definišu prava iz ove oblasti. Tako u odredbamaUniverzalne deklaracije o pravima čoveka usvojene i proklamovane rezolucijom SkupštineUjedinjenih nacija 1948. godine (koju je uz nekoliko zemalja tadašnja Jugoslavija najpre negirala dabi je posle Rezolucije informbiroa ipak potpisala), postoji i poseban deo o slobodi umetničkogizražavanja gde je (u članu 273) navedeno:1. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti kojaotuda proističe.2. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.Ova naizgled štura formulacija ipak je taksativno obuhvatila sledeća kulturna prava:a) pravo svakog pojedinca, građanina i državlajnina svake zemlje na učešće u kulturnom životu zajednice,b) pravo da on neograničeno uživa u blagodetima naučnog napretka koja su opšta dobra,c) a autorska prava iz oblasti nauke i umetnosti štite i omogućavaju tvorcima naučnih i umetničkih dela da ih najpre neometano stvaraju a da zatim odnjih imaju svaku materijalnu i moralnu korist.Najdetaljniju razradu kulturnih prava na ovom univerzalnom planu intrenacionalnih propisa, a kao precizniju razradu Univerzalne deklaracije, sadržiMeđunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine u kojoj član 154 nalaže:1. Države članice ovog pakta priznaju svakom prava:a) da učestvuje u kulturnom životu;d) da se koristi dostignućima nauke i njihovom primenom;c) da uživa zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svake naučne, književne ili umetničke proizvodnje čiji je on autor.2. Mere koje države članice ovog pakta budu preduzele u cilju obezbeđenja punog korišćenja ovog prava moraju da obuhvataju mere koje su potrebneza obezbeđenje očuvanja, razvitka i širenja nauke i kulture.3. Države članice ovog pakta se obavezuju da poštuju slobodu neophodnu za naučno istraživanje i stvaralačku delatnost.4. Države članice ovog pakta priznaju koristi koje treba da budu rezultati jačanja i razvitka međunarodne saradnje i veza na polju nauke i kulture.Priroda ovog pakta je takva, da čak i zemlje koje ga nisu potpisale ... ne mogu a da ga ne prihvate kao sasvim autoritativnu verziju sadržaja Povelje


Ujedinjenih nacija, odnosno njenu detaljnu dopunu5. Kako je sadašnja, treća Jugoslavija prihvatila, budući da je samozvani sukcesor prethodne, i svanjena potpisana međunarodna dokumenta, ovi internacionalni standardi moraju se primenjivati bez obzira na pozivanje na okolnosti u kojima se zemljanalazi (međunarodna izolacija, borba protiv novog svetskog poretka, borba protiv domaćeg i međunarodnog terorizma, postojanje niotkoga priznatogvođstva tzv. istinoljubivog i slobodoljubivog čovečanstva) iključivo zahvaljujući unutrašnjoj politici. Dakle, ni ova se prava ne mogu ograničavati nitisuzbijati bilo kakvim pozitivnim propisima niti uredbama kojima je prethodna vlada Srbije sve više pribegavala upravo ne bi li izbegla propise na kojese savezna država po svemu sudeći neopreznom sukcesijom samoobavezala. No, to nažalost nije slučaj samo sa ovom oblašću.UNESCO-va dokumenta još preciznije navode i razrađuju ova prava na sledećim mestima: Cultural Rights as Human Rights (Kulturna prava kaoljudska prava, Konferencija eksperata, Pariz, 1968.) i Studies and Documents on Cultural Politics 3, (Studije i dokumenti o kulturnoj politici 3,Pariz, 1970.) u kojima su uneti najpotpuniji sadžaji kao okvir za stalno praćenje ostvarivanja ovih specifičnih intelektualnih, umetničkih i kulturnihprava čoveka, te njihovu primenu u svim zemljama, dakako i u SRJ, posebno u Srbiji. To su zapravo detaljni vodiči kroz oblast kulturnih prava koja suza širu javnost ostala nepoznata pa totalitarno ustrojena država shodno tome može da propisuje nemoguća i nedozvoljena antikulturna ianticivilizacijska pravila. Dokaza za ovo ima mnogo, posebno tokom protekle decenije kada su čak i najznačajnije nacionalne kulturne ustanovedoživele prave sunovrate koji nisu bili slučajni već su supstancijalni i dirigovani sa mesta zvanične politike kreirane sa najistaknutijih pozicija. Da nijetako, Muzej savremene umetnosti ne bi bio u kratkom vremenu uništen, ministar kulture ne bi mogao samog sebe da postavi za direktora Narodnogpozorišta, Narodni muzej ne bi postao vašarište i leglo lažne umetnosti i kiča, ne bi najznačajnije kulturne manifestacije propale ili nestale iz javnogživota itd.Nesporazumi na relaciji sa civilizovanim delom sveta nastaju iz činjenice da teorija ovog korpusa razlikuje individualna (zapadno-liberalna) ikolektivna (istočno-socijalistička) kulturna prava6. Nakon 1989. godine (pada berlinskog zida) ova prava se u zakonodavstvu izjednačavaju u svimzemljama oslobođenim od komunizma i realnog socijalizma. U malobrojnim preostalim totalitarnim režimama, a od evropskih zemalja to je slučaj jošsamo u Jugoslaviji, ona su i dalje podeljena što takođe ukazuje na ideološku prirodu njihovog pravnog tumačenja i statusa koju je najviše na vulgarannačini diktirao neokomunistički program JUL-a. Pohod koji je odatle započet protiv medija i univerziteta odrazio se i na pravosuđe, zdravstvo,obrazovanje i kulturu koji su dovedeni na rub propasti, uostalom kao i naš ukupni politički, ekonomski i socijalni život. Zaista, bilo je prirodno pitanje,zašto bi se ta opšta propast zaustavila pred vratima kulturnih i umetničnih institucija?Time se zaobilazi i obaveza države koja mora poštovati kulturna prava svakog pojedinaca, na primer: njegovo pravo na slobodan izbor određenekulturne orijentacije koje je izvedeno iz prava na učešće u kulturnom životu, ili njegovo pravo da se upozna s rezultatima naučnog napretka koje jeizvedeno iz prava da se uživa u prednostima naučnog napretka. Država takođe mora poštovati individualna prava umetnika na slobodno stvaralaštvokoja se nikakvim posebnim pravnim aktima ne mogu ograničavati dok u pravosudnoj praksi imamo sasvim suprotne slučajeve. To se, dakako, ponajpreodnosi na kritički orijentisane, tzv. angažovane umetnike kojima se jasno ograničava potpuna sloboda kreativnog izraza koja se danas najčešće definišekao narušavanje ugledna predsednika SRJ, ili sprečavanje službenog lica u vršenju dužnosti, ili organizovanje terorističke aktivnosti.Kako su postojali sve jasniji nagoveštaji o pojačanoj represiji jugoslovenskog i srpskog režima prema umetničkim stvaraocima i kulturnimposlenicima do 24. septembra o.g. lako je bilo pretpostaviti da bi došlo do prave eskalacije nasilja (državnog terorizma?) i u ovoj oblasti. Otuda jeneophodna izrada novih zakona na bazi navedenih dokumenata koje će načiniti demokratske političke stranke, zapravo nova vlast ili specijalizovanenevladine organizacije koje će istovremeno stalno pratiti i praktičnu primenu pozitivne zakonske regulative uz javne kritike, proteste i apelacije kadgod se uoče nepravilnosti i zloupotrebe. Isto se odnosi i na praćenje i pomaganje rada malobrojnih preostalih institucija i manifestacija koje se uzkranje napore bore da prežive ovo vreme opštih destrukcija poput Centra za kulturnu dekontaminaciju (koji je u skladu sa novom politikom borbeprotiv terorizma i NATO-plaćeništva proglašen za petu kolonu u kulturi), Centra za savremenu umetnost, Rex-a, Remonta (asocijacije mladihumetnika i istoričara), Konkordije i Bijenala mladih u Vršcu, Trijenala jugoslovenske skulpture u Pančevu, Memorijala Nadežde Petrović u Čačku -gotovo da je to sve što je preostalo od onoga što je bilo vitalno u kulturi i umetnosti u devedesetim godinama. Njima treba pridodati i nekolicinustvaralaca iz svih oblasti koji samo zahvaljujući gotovo neprirodnom entuzijazmu i vlastitoj upornosti održali korak sa svetom i nadalje uspevaju dasačuvaju visok rejting koji je jugoslovenska kultura imala u međunarodnim relacijama do pojave nove politike devedesetih godina.Postojeća kancelarija Ujedinjenih nacija, odn. Visoki komesarijat za ljudska prava u Jugoslaviji već opservira ovu oblast: sudbinu i status onihumetnika koji su ili već u zatvoru poput Fljore Brovine (upravo puštene predsedničkim aktom dr. Vojislava Koštunice) i Bogoljuba ArsenijevićaMakija, zatim onih kojima prete zatvorske kazne jer im se trenutno sudi poput Miroslava Nuneta Popovića zbog uličnih performansa i Bobana MiletićaBapsija (samo su okružni tužilac i okružni sudija u tim aforizmima prepoznali oštećenog i pored toga što je aforizam priznata književna forma pa seotuda zapravo ovde radi o čistom i transparentnom primeru suđenja jednom umetničkom delu - prvom posle famoznih "Vunenih vremena" GojkaĐoga za koje su neki srpski intelektualci i umetnici nacionalističke provenijencije, među kojima se na žalost našao i pomenuti pisac, tvrdili da su sapojavom Slobodana Miloševića ona definitivno prošla).Zbog svega ovoga stvaraju se uslovi i potreba za formiranjem jakog fonda za pružanje pravne zaštite progonjenim umetnicima i pomoć njihovimporodicama, ali i za obeštećenja koja im zbog državnog progona pripadaju (u prvom slučaju podrazumeva se pronalaženje stabilnog izvora finansiranjameđu intrenacionalnim donatorima i sponzorima, ili specijalizovanim agencijama koje prate stanje u ovoj oblasti). Stoga je neophodno da nevladineorganizacije uspostave tesnu i stalnu saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama koje se bave sličnim problemima, poput Međunarodnogudruženja za slobodu kulture koji se nalazi u Parizu, PEN kluba - odbora za pisce u zatvoru sa sedištem u Londonu, Fonda za slobodu izražavanja izNjujorka, udruženjima i pojedinicima iz naših emigrantskih krugova i drugima koji su spremni da na svaki način pomognu da se ponovi opšta tiranija -pogotovo ona koja se sprovodi nad kulturnim stvaralaštvom.Kao poseban, javlja se i problem sa stanjem u oblasti zaštite pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara u kriznim (ratnim) područjima jer već sadadolazi do komplikacije odnosa na relaciji Beograd - Priština (odnosno, Srbija - Kosovo) zbog neovlašćenog posedovanja i prometa umetničkih dela,slično onome što se događalo tokom srpsko-hrvatskog rata i rata u Bosni i Hercegovini. U ovoj oblasti takođe postoje međunarodni propisi poputKonvencije o zaštiti kulturnih dobara u oružanim sukobima i Protokol uz nju7 (danas u Jugoslaviji urgentno mesto za njenu primenu nalazi seupravo na području Kosova). Da je ona korišćena, mnogi problemi u koje je Jugoslavija zapala tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bili biizbegnuti te ne bi u inspekciju, na prijavu tih država, dolazili evropski komesari koji su napisali podebele kompromitujuće izvešataje za Savet Evropekoji nam nikako ne služe na čast a govore ne samo o prirodi vladajućeg poretka već i o profesionalnom stanju koje vlada u specijalizovanimustanovama kakvi su zavodi za zaštitu spomenika kulture ili muzeji i među delom kulturnih poslenika. Na primer, tzv. Krizni štab koji je na početkuopštejugoslovenskih ratova formirala vlada Srbije radio je na terenu u ratnom području a iz kontradiktornih izjava njihovih članova ne može se tačnovideti šta su oni tamo zapravo radili: da li su spašavali sva kulturna dobra bez obzira na njihovo nacionalno poreklo što im je bila zakonska dužnost(regulisana i međunarodnim pravom) ili su bili selektivni u tom poslu što nije dozvoljeno ne samo po postojećim propisima već i po profesionalnimuzusima. Republički i regionalni zavodim za zaštitu nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara kao i specijalizovane muzejske institucije tada su seponašale prema volji neodgovornih pojedinaca a ne po svetskim normativima i profesionalnim standardima. U svetu skoro neće biti zaboravljenoodnošenje pa skrivanje pokretnih kulturnih dobara iz Hrvatske, granatiranje Dubrovnika, rušenje džamija i Banja Luci, višekratnog miniranje jedinedžamije u Beogradu itd. - i sve je to prošlo bez reakcije i protesta najodgovornijih institucija, vladinih organa i pojedinaca sa vrha državne vlasti,eminentnih zvaničnika te najpozvanijih i najpoznatijih zaštitara i umetnika. Sva je prilika, na žalost, da će nam se u slučaju najneophodnije inajurgentnije zaštite, upravo zbog ovakvog naopakog spašavanja kulturnih dobara, baš na Kosovu gde je najveća koncentracija spskih nepokrenihspomenika kulture, ovo neprilično ponašanje još jednom osvetiti i to na najgori način.U taj korpus propisa spada i Konvencija o zabrani i sprečavanju nezakonitog uvoza, izvoza i transfera imovine nad kulturnim dobrima8 koja setakođe intenzivno kršila tokom poslednje decenije na područiju bivše i sadašnje Jugoslavije. Bili smo svedoci, a to još uvek traje, da se pokretnakulturna dobra (prema zakonima tržišta) nelegalno prenose preko granica novouspostavljenih jugoslovenskih država. U tome učestvuju i neki odnajpoznatijih muzejskih savetnika koji su pobrkali etičke i profesionalne standarde, a time ne samo da su svoju struku srozali na najniži nivo već suzapravo učinili teže krivično delo od svojih političkih nalogovaca. Kao da se sa njima utrkuju ko će pre dospeti do Haga. A takva sudbina im jeneminovna. Tu spada i često zaboravljana Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine9 koja se takođe ne poštuje u SRJ, ili se onakoristi samo u iznimnim, selektivnim prilikama - radi opravdane optužbe NATO-a zbog bombardovanja i raketiranja sredstvima koja zagađujuprirodnu okolinu. A taj izbor koji je takođe diktiran direktnim ideološkim razlozima upravo i govori o moralnom stanju u kome sa našlo ovdašnjedržavno, odnosno političko rukovodstvo i koji se direktno odražava na prečesto nedozvoljen, u stručnom smislu, rad profesionalnih institucija.Stoga je neophodno istovremeno, preko specijalizovanih internacionalnih organizacija kakve su UNESCO, AICA, ICOM10 raditi na zaštiti kulturnihprava i umetničkih sloboda, na sveukupnoj zaštiti pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, pogotovo onih koja su uneta u popis svetske baštinepružajući im svu moguću pravnu, tehničku i stručnu zaštitu (kakve su eventualne obnove, rekonstrukcije, konzervacije, restauracije itd.), kao i nasprečavanju nedozvoljenog prometa pokretnih kulturnih dobara. Iako postoje državne veze sa ovim organizacijama (na primer, u UNESCO-u jejugoslovenski predstavnik na nivou otpravnika poslova, a ne opunomoćenog ambasadora što bi bilo moguće tek kada SR Jugoslavija bude primljena učlanstvo Ujedinjenih nacija - a upravo se danas to dogodilo) potrebno je sa njima uspostaviti i paralelne kontakte koji će pokriti uočene nedostatke


nastale usled nedoslednosti, nestručnosti i štetočinstva činovnika koji vode državne poslove, svakako u okviru zacrtane državne politike definisane sanajvišeg novoa.Nephodno je i paralelno stvarati i aktivniji sistem vođenja protokola za sve postojeće i za svaki novi slučaj ugrožavanja prava na sloboduintelektualnog, umetničkog i kulturnog stvaralaštva iz političkih razloga u Jugoslaviji gde bi se prikupljala dokumentaciju (literatura, novinski tekstovi,komentari, sudske hronike i dr.) za ovu oblast. U tom smislu potrebno je pojačati i izdavačku delatnost koja bi se isključivo odnosila na ove probleme:pisanje bookleta za edukaciju (male brošure za obrazovanje aktivista i volontera zainteresovanih za ovu oblast), prevoditi korpuse (zbirke)nedostajućih propisa internacionalnih prava iz ove oblasti kojih ima podosta itd. Tu spada i održavalnje edukativnih (informativno-obrazovnih)seminara iz ove oblasti za profesionalce koji se njome bave radeći u specijalizovanim ustanovama, za one pojedince koji su stručno involvirani u oveprobleme (novinare, komentarore društvenih prilika) i sve druge koji su iz najrazičitijih razloga zainteresovani (pravnike, istoričare umetnosti,profesore univerziteta i dr.).Ovo je zasigurno jedini put da se u sadašnjoj situaciji sa stanjem u oblasti ljudskih prava u Jugoslaviji pokuša da načini koliko-toliko delotvorni sistemzaštite, kako smo videli, već zaštićenih pomenutim instrumentima intelektualnih, kulturnih i umetničkih prava na približnoj razini postojećih,definisanih i ratifikovanih međunarodnih konvencija, standarda i propisa u intrenacionalnim relacijama koji su podložni mnogostrukoj zloupotrebivlasti koja se danas očito sve više oseća nesigurnom i nestabilnom ne samo zbog mnogostruko zategnutih spoljnopolitičkih odnosa koje doživljava kaoneprijateljske, već pre svega zbog sve komplikovanije i nerešivije unutrašnje agonije usled izuzetno zaoštrene konfliktnosti krajnje raslojenih isuprotstavljenih društvenih grupa. A u uslovima neposredno predstojećeg ustrojavanja nove države zaista će biti izuzetno teško nametnuti i sprovesti udelo civilni koncept politički zasad marginalizovanog i fragilnog korpusa kulturnih prava. U apsurdnostima tih krajnosti gotovo da je nezamislivoikakvo efikasno i promptno zalaganje za ideje kulturnih i umetničkih sloboda u sadašnjoj Jugoslaviji. Do stvarne promene i u ovoj oblasti, kao uostalom i drugde, može doći jedino posle konačno postignute politički kvalitetne promene ovdašnje vlasti. Otuda ne čudi da ona zasad nimalo nepoklanja pažnju ovoj oblasti. Kada se budu načinile prve štete u maniru prethodnog režima glavni krivac će pored nje biti i profesionalci i specijalisti -eksperti koji su se nenadano, i svakako bez razloga, povukli sa javne scene u ovom kritičnom momentu.IIMeđu kulturnim poslenicima i umetnicima uočen je upadljiv nedostatak makar pomena njihove delatnosti u "Programu demokratske opozicije Srbije -za demokratsku Srbiju" koji je načila Grupa 17 plus kao osnovni dokument u kome je naznačen osnovni pravac tekuće društvene i ekonomsketrasnformacije nove Jugoslavije. Razumljivo je, racionalnijima, da u trenucima turbulentnih i korenitih promenama koje nastaju zamenom totalitarnihrežima demokratskim, postoje prioriteti te je stoga, recimo, prihvatljvo da je u procesu preuzimanja vlasti važnije uspostaviti kontrolu nad medijima,bankama, carinom, najvećim privrednim (uglavnom) trgovačkim preduzećima, nego nad kulturnim institucijama. No, kako je prema zamislimademokratske opozicije koja je danas postala vlast, a dakako i imperativu vremena, neophodna ukupna promena društvene strukture, vrlo brzo će na reddoći uspostavljanje novih proncipa i u tzv. tercijalnim delatnostima u koje, između ostalih, spadaju kultura, i, u užem smislu - umetničko stvaralaštvo.Sasvim ukratkom, iznećemo pregled nekih principa po kojima se transformacija u toj oblasti mora sprovesti.Sasvim je jasno da će u svim društvenim delatnostima morati da se sprovede ozbiljna racionalizacija ne samo zbog očekivanog početnog smanjivanjabudžetskih sredstava za ove namene, koliko i zbog logičnog traženja novog modela finansiranja rada kulturnih ustanova i programa. Da bi se onaizvela mora se najpre, tamo gde to nije učinjeno, načiniti "horizontalna" i još više "vertikalna" povezanost srodnih institucija. Na primeru muzejskogalerijskogsistema to bi izgledalo približno ovako: najpre se prema postojećoj "horizontalnoj" podeli po principu "matičnosti" (za istoriju umetnostido ovog veka to je Narodni muzej, za umetnost XX veka Muzej savremene umetnosti, za primenjenu umetnost Muzej primenjene umetnosti, zaetnografsko nasleđe Etnografski muzej itd.) sa tim najznačajnijim nacionalnim institucijama koje se finasiraju iz republičkog budžeta izvrši"vertikalno" umrežavanje srodnih institucija prema vrsti delatnosti. To znači da bi, na primer, Muzej savremene umetnosti organizaciono,funkcionalno i programski povezao sve muzeje u Srbiji koji kolekcioniraju umetnost XX veka, njihovim radom stručno rukovodio i deo svoje ogromnekolekcije koje nije moguće izložiti u stalnoj postavci preneo na duži rok u lokalne muzeje. Time bi se značajno smanjio obim sredstava koja bi bilanamenjena otkupima i programskoj aktivnosti muzeja u unutrašnjosti a opštine koje su njihovi osnivači i finansijeri pokrivale bi samo fiksnematerijalne troškve (plate zaposlenima, račune zakupnina, telefona, struje itd.)Vrajinata ovog modela bila bi da se 50 % budžetskih sredstava prenese ovim institucijama a za drugu polovinu mogle bi na osnovu svojih programada konkurišu svi - od alternativnih do privatnih muzeja i galerija. Valorizaciju njihovih zahteva obavljao bi jedan stručni tim (koji bi se menjao svakegodine) pri republičnom Ministarstvu kulture (ili gradskim i opštinskim sekretarijatima za kulturu) sastavljen od kompetentnih, nezavisnih stručnjaka(onih koji nisu zaposleni u muzejima i galerijima) ali su istaknute javne ličnosti i članovi stručnih udruženja poput istoričara umetnosti, umetničkihkritičara, likovnih i primenjenih umetnika i sl.To podrazumeva da bi se moralo obezbediti da najpre mesta republičkog ministra za kulturu, te gradskih i opštinskih sekretara, zauzmu zaistanajpozvanije ličnosti koje su svojim dosadašnjim radom pokazale da nisu nužno samo partijski pripadnici sada vladajućeg DOS-a već da su uproteklom periodu ostale "neuprljane" bilo kakvim vezama sa prethodnim režimom niti moralnim ili ideološkim hipotekama prošlosti makar one bilesamo trenutna "lutanja u vrtovima mnogih cvetova". Ovi ministri i sekretari imenovali bi, potom, direktore kulturnih ustanova (ako nije mogućeodmah, u ovom prelaznom i privremenom periodu, onda obavezno kada se nova vlast stabilizuje) putem javnog konkursa sa obaveznimpredočavanjem programa koje bi oni sprovodili. Evaluaciju njihovih predloga obavljali bi isti savetodavni timovi koje smo ranije spomenuli, a oni bitakođe imenovali i članove upravnih odbora čiji bi rad na istom mestu bio kontrolisan, podložan kritici i podvrgnut neophodnim korekcijama. Ovimebi se učinila i potpuna transparentnost rada u oblasti uređenja odnosa u kulturi i umetnosti.Prednost da lokalne samouprave preko opštinskih i gradskih skupština finansiraju rad kulturnih ustanova najopipljivije bi se ogledala u tome da,budući da se zapravo iz njihovih budžeta plaćaju računi, izvršni odbori bi razumljivo našli načine da "pojeftine" njihov rad od smanjenja poreza iprimene najpogodnijeg tarifnog sistema za materijalne troškove do racionalizacije (objedinjavanja) rada pomoćnih službi koje ih opslužuju:administracije, tehničkih ekipa, obezbeđenja, trasnporta i dr.U tranziciji koja nas očekuje a koja će sigurno dovesti do toga da se i ustanove i institucije kulture nađu u uslovima "tržišnog privređivanja" kao jediniizlaz iz te, za kulturno i umetničko stvaralaštvo opasne pretnje da se okrenu prema kiču i šundu, adekvatan odgovor bio bi promenjen sistem privatnogulaganja u ovu oblast. Osnov novog odnosa privatnog biznisa prema kulturi leži u adaptaciji poreskog sistema. Naime, ako se ionako kultura i ostaletercijalne delatnosti finansiraju iz bužeta, u koji se između drugih slivaju porezi na ostvaren profit, moguće je formirati i modus direktnog ulaganja uove oblasti bez posredovanja budžeta. To znači da bi se zakonski omogućilo da se u neograničenom iznosu porez na ostvaren profit neposredno uložiou programsku delatnost, na primer, muzeja i galerija, a da bi se za taj iznos ili smanjila ili potpuno eliminisala obaveza poreskog obveznika premadržavi po ovoj fiskalnoj osnovi. U tom slučaju, iz budžeta bi se samo pokrivali njihovi materijalni i fiksni troškovi.Ovo je tek sasvim provizorna skica nekih principa na kojima bi morao da počiva budući institucionalni sistem u kulturi u periodu uspostavljanjadrugačijih političkih i društvenih odnosa nove Jugoslavije. Razrada, sa mnogim dopunama koje ovde nisu spomenute, tek predstoji. Programdemokratske opozicije Srbije, dakle, brzo mora dobiti i deo koji se neposredno odnosi na ovu, svakako među najvažnijim i najvitalnijim oblastimauređenja svake civilizovane zajednice. Otuda i naslov "strategija kulturnog razvoja" a ne, očekivani, "kulturna politika" jer ova oblast definitivno morada ostane izvan dnevno-političkih principa kakav je tokom proteklih deset godina redovno bio slučaj, a o rezultatima tog brutalnog mešanja - svedenoguglavnom na ocenu: štetočinstvo, dosada je bilo reči u mnogim prilikama. I drugo, kulturna politika bi trebala da proistekne iz uspostavljene kulturneprakse, a ne obratno: da se ona nametne kao nova politička norma koja se mora sprovoditi u tako osetljivim oblastima kakve se kultura ili umetničkostvaralaštvo.Ključne reči u ovom procesu ponovne izgradnje složenog sistema kulture jesu racionalizacija, tržišni principi u finansiranju, kategorizacija institucija,njihovo "horizontalno" i "vertikalno" povezivanje prema delatnostima, demetropolizacija (decentralizacija), regionalizacija kulturnih ustanova,transparentnost rada započeta od nivoa ministarstava i sekretarijata u čemu se vidi o njihova nova uloga u tranziciji i rekonstrukciji srpskog društvakoja je započela silovito ali ne i celovito.IIIPolitika je toliko štete načinila našoj kulturi tokom poslednjih pedeset godina, a kulminacija se odigrala u devedesetim, da je danas vrlo rizično zalagatise za koncept kulturne politike makar on bio i nov i drugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski, pluralistički, decentralizovan itd.Ukoliko se ipak krene u tom pravcu: definisanju nove kulturne politke, postoji ozbiljna opasnost da kultura kat-tad, a možda već i u samom začetku,ostane pod okriljem politike, posebno u uslovima opstanka ’partijske države’ što je prilično verovatno, a to podrazumeva da od nje i njenih potrebadirektno zavisi. Kako je politika u svakom savremenom društvu promenljiva, zašta se zasad deklarativno zalaže i demokratska vlast u Srbiji, lako se


dolazi do zaključka da bi takva učestala promena i nadalje nanosila štetu kulturnom i umetničkom stvaralaštvu, sistemu u kome se ona nalazi, naravnoi samim akterima na toj sceni koji su profesionalno, ali i egzistencijalno od nje zavisni.Otvoreno govoreći, kako je Demokratska opozicija Srbije, a danas aktuelna demokratska vlast (zasad nužno) sačinjena od stranaka najrazličitijihpolitičkih orijentacija - od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od socijaldemokratskih do demohrišćanskih itd, u bliskojbudućnosti kada se u nas stabilizuju političke prilike, treba očekivati njihovo osamostaljivanje. Na nekima od sledećih izbora, koji će svakako bitiodržani po istinski primerenim demokratskim standardima, videće se pravo političko raspoloženje stanovnika Srbije. Tada će neke stranke (ili manjegrupacije) iz sadašnje demokratske formacije dobiti mandat da realizuju svoj politički program. Na nekim drugim izborima, sasvim je izvesno,dolaziće do promena. A tada će kultura i umetnost opet biti u problemima (podrazumeva se da su programska načela različitih stranaka i u domenukulturih pitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategija njihovog razvoja bez opasnosti da se političke promene odraze i nakulturne prilike.Nažalost, već su registrovani i prvi negativni potezi nove vlasti (naravno da se ovom prilikom bavimo samo pitanjima iz najužeg kulturnog domena).Kao da se nastavlja stara praksa, za koju smo mislili da će biti napuštena, u jednoj od njenih najosetljivijih oblasti - kadrovskoj politici. (Primetno je daje baš ovde s razlogom upotrebljena sintagma za koju smo ranije istakli da je neprimerena kulturi.) Jer, nije ni moguće ni normalno da se i nadaljeministri, sekretari ili poverenici za kulturu postavnjaju zakulisno, izvan pogleda i uticaja, pre svega stručne kulturne i umetničke javnosti. Zaista bi bilozanimljivo čuti obrazloženje onih koji su tako odlučili u nekakvim tajnovitim, neformalnim telima, birokratskim ili familijarnim krugovima, okadrovskim rešenjima najodgovornijih činovnika u republici, gradu i opštinama. Koje su to bile, na primer, preporuke u njihovom radu da se upravo teličnosti postave na gotovo sva mesta na kojima će se donositi programske i kadrovske odluke sa najdirektnijim posledicama za kulturni i umetničkiinstitucionalni sistem? (Dakle, nimalo za našu temu nije zanimljivo kako se oni zovu, već šta su do sada uradili, i još više - šta nameravaju da urade! Asem da je "stanje u kulturnim ustanovama dobro te da nema potreba za kadrovskim promenama" kako je od prilike glasila zaprepašćujuća izjavajednog od njih neposredno po imenovanju, i to u trenutku kada se nalazimo pred ozbiljnom pobunom zaposlenih i najvećem broju kulturnih iumetničkih ustanova, do sada javnost nije obaveštena o njihovim planovima.)Ciljamo na sledeće: kako smo uvereni da se danas bez odlaganja mora razgovarati - i to otvoreno i transparentno, pred najširom porotom svih koji sudirektno zainteresovani za sva pitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa, sistemskih (pravnih iekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti, a prvi koraci su već učinjeni, recimo sa projektom G 17 + "Implementacija novih modelagradskih kulturnih politika", sa dokumentom "Program za Beograd" Demokratske stranke, sa savetovanjem "Kulturna politika i kulturna produkcija uSrbiji" u organizaciji Centra za savremenu umetnost i uz sve brojnije novinske napise sa ovim temama, nemoguće je nastaviti sa starom praksomneodgovornog odnosa prema javnosti i bez onih učesnika kojih se ovo direktno tiče. Mislimo bez odgovornosti i posledica za loše rezulate rada!Kada ministarstva i sekretarijati postanu isključivo državni instrumenti za servisiranje kulturnih i umetničkih potreba društva a ne mesta na kojima sedonose vitalne odluke za funkcionisanje tog sistema, tek tada se može očekivati da se neće na stari način voditi nova politika vlasti.Sada je upravo trenutak da se iz dosadašnje militarističke pređe u civilnu fazu izgradnje društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašanja,obaveze i odgovornost. A to se može dogoditi samo sa onima koji nisu inficirani starim idejama bez obzira u kojim se strankama nalazili, tj. kakve suim dosadašnje zasluge.IVI u mirnijim vremenima od velikih političkih prevrata koji je u toku u SRJ, o kulturi i umetničkom stvaralaštvu premalo se poklanjalo pažnje. Ofinansijskim uslovima i da ne govorimo - uvek se štedelo tamo gde je ionako bilo najmanje ulaganja, pa je ispadalo da je u svim društvenim reformamakojih je u Titovoj epohi bilo podosta, kultura stalno zapadala u sve veće finansijske, konceptualne, pa i institucionalne teškoće. (Slikovito govoreći,materijalna korist koja bi na taj način bivala učinjena, istovetna je, recimo, onoj koju vozači skupih automobila sa najvećom potrošnjom goriva, da bi"uštedeli" na kućnom budžetu, prestanu da kupuju novine.) I za većinu tzv. kulturnih poslenika, to stanje postajalo je sve normalnije - pa se u jednomtrenutku, sa samoupravnim socijalizmom, pretvorilo čak u državotvorno pravilo jer su svi odjednom imali prava da o statusu kulture, računajući iestetičku vrednost stvaralaštva, ravnopravno odlučuju. Pa ne samo da su državni tužilac ili državna bezbednost procenivali vrednost umetničkih delaveć je i pomoćno osoblje kulturnih ustanova "odlučivalo" o svim najvažnijim pitanjima: od toga ko će im biti direktor i programske koncepcije,finansija, raspodela platna pa sve do najuže stručne i kadrovske politike itd.Naravno da je bilo i izuzetaka. Ali samo onda kada je tadašnjoj vladajućoj nomenklaturi, otelotvorenoj samo u jednoj ličnosti - jugoslovenskomMaršalu, isključivo iz spoljnopolitičkih razloga, tj. prestiža na koji je on imao otvorenih pretenzija, i to ne samo među nesvrstanim svetom već i ucivilizovanom delu podeljenog čovečanstva, kultura trebala da posluži kao potvrda uspešnosti "društvenog razvoja" njegovog režima. Afirmacijaunutrašnje politike bivala je na internacionalnom planu postizana i kulturnim "plasmanom" vodećih jugoslovenskih stvaralaca i specijalizovanihinstitucija iza kojih je samo u naročitim prilikama stajala država time otvoreno pokazujući interese.Tekuća decenija je u SRJ naglavačke prevrnula sve, pa i kakve-takve kulturne tekovine. Opšta državna i nacionalna propast, civilizacijski sunovrat,napokon i ratne drame, učinile su da nije postojao nikakav razlog da se temeljno urušavanje zautavi pred vratima kulturnih ustanova. Naprotiv, sva jeprilika da su one tokom kratkog vremena pretrpele najveća štetočinstva koja nisu bila samo izraz individualnih nesposobnosti novopostavljenihdirektora (koji kako smo videli u poslednje vreme više nisu mogu ni da izađu iz zemlje poput direktora Muzeja savremene umetnosti koji je vraćen sarumunske granice) već i više od toga, supstancijalnog položaja u koje su one jasnom i otvorenom voljom vladajuće nakazne crveno-crne koalicijegurnute gotovo izvan samog sistema da bi tamo, na krajnjim marginama, potpuno istrulile.Njihovo višegodišnje tavorenje u dosad najnepovoljnijim uslovima pokazuje jasne uzroke, a za ovu priliku navešćemo samo jedan, doduše izolovanouzimajući ovu oblast, ali svakako najvažniji: umesto što je resorni ministar Željko Simić počeo da se koristi zloglasnim Zakonom o štampi trebalo bida gleda šta mu rade podređeni "državni činovnici" - direktori ustanova od nacionalnog značaja za koje neposredno odgovara, umesto što sesamopromoviše kao pseudokritičar i "naučni radnik" morao bi da obiđe najugroženije iz opisa njegovog posla i pronađe način (koji nije uvekfinansijski) da im olakša rad, umesto da se meša u ono zašta zaista nije kompetentan (na primer, u programsku politiku Narodnog pozorišta čiji jeistovremeno direktor, a mogao bi na isti način biti i upravnik Muzeja savremene umetnosti ili Kulturno-umetničkog društva Lola) da pogleda kakvi suprogramski izveštaji naših vodećih kulturnih institucija za čiji je rad upravo on javno najodgovorniji i zapita ih našta je utrošeno ionako maloizdvojenog novca. (Odgovornost!? - pa koga je to obavezivalo ukoliko je bio u bilo kakvoj vezi sa režimskom koalicijom.) Mogao bi na primer,umesto što više liči na manekena nego na ministra, da Vidi Jocić, jednom od naših najboljih vajara koje imamo u ovom trenutku, da posle više meseciodgovori zašto i pored toga što je nosilac Sedmojulske nagrade ne prima odgovarajuću penziju već bukvalno živi na ivici egzistencije od pomoćiprijatelja.Iz bar nekako uređene bivše države u kojoj je bilo obezbeđeno, makar reprezentativno mesto kulture, stigli smo približno do nule - do statusakulturnog obdaništa koje opstojava samo zahvaljujući nečuvenoj volji i energiji, gotovo infantilnoj, nekolicine stvaralaca i kulturnih poslenika ialternativnih institucija (po novom - "pete kolone u kulturu" koja za razliku od vođa "istonoljubivog čovečanstva" dobija najveća međunarodnapriznanja upravo za vrhunsku kulturnu i umetničku produkciju kao nedavno Centar za kulturnu dekontaminaciju) koji se - gle čuda i na zaprepašćenjevladalaca, još uvek ne predaju. No, uzvraćeni udarac tako poniženih porazniji je po režim od bilo kakvog političkog uz prostog razloga - pa upravo oninajbolje znaju, jer su ih nažalost sva iskusili, koja su najbolnija mesta totalitarizma. Time su otvene neophodne pukotine za tekuće promene.Ilustracije radi, kada je prvi put bio izabran za predsednika Francuske Miteran je prvo pozvao kulturne poslenike i umetnike pa tek potom sindikate,razna udruženja i dr. Duga i prebogata tradicija francuske kulture naprosto je novoizabranom predsedniku jasno naznačila putokaz. A imali ikogadanas da kaže, bilo da je iz domaćih režimskih ili opozicionih redova, kako je ukupna Miteranova epoha bila neuspešna? Tom uspehu svakako da nijedoprinelo Langovo (ministar kulture u Miteranovoj vladi) kulturnjačko obdanište, zabavište niti šarlatanstvo koji su upravo nama danas svojstveni, većseriozno stavaralaštvo koje se u vrednosnom smislu ponovo nakon Drugog svetskog rata istinski izjednačilo, čak u nekim oblastima nametnulo i novestandarde, sa apsolutnom američkom dominacijom na svim poljima, pa i umetničkom. Odgovor kako je Francuska neprijateljska NATO-država odkoje Srbi nema šta da nauče taman je saglasan opštem i kolektivnom poremećaju osećanja za realnost koji se inicira sa samog vrha državne piramide.A i to je dokaz o civilizacijskom uzrastu na kome se na svom kraju našla Jugoslavija: epoha obdaništa naravno da nije svojstvena samo kulturi već inajširem političkom, ideološkom te socijalnom ambijentu. Kao da nam je predstojalo ponovno vezivanje pionirskih marama i polazak u prvi razred.Uostalom, zar i "oci nacije" nisu počeli da se učlanjuju u "Otpor" poput, recimo, Dobrice Ćosića.Odmah posle "Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima", prema važnosti za uređenje savremenog dela civilizovanog čovečanstva i civilnih državastoji "Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima" usvojen na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1966. godinekojima se zemlje potpisnice (među kojima je i Jugoslavija) obavezuju da u skladu sa Poveljom UN-a svojim državljanima obezbede nesmetanekonomski, socijalni i kulturni razvoj i da svakom omoguće pravo da "učestvuje u kulturnom životu" zajednice. Uz to i da "poštuju slobodu neophodnuza stvaralačku delatnost". Naravno da su te, za ovu priliku, sasvim šturo navedene odredbe, pretočene u jugoslovensko zakonodavstvo, pa bi bilo


zanimljivo pogledati kako se u praksi primenjuje, i još više, kako se na kulturna i umetnička prava gledalo kroz programska dokumenta vladajućekoalicije SPS-JUL-SRS (iako se taj "patriotski" savez netom raspao nakon 24. septembra).Kako su republički zakoni u ovoj oblasti odlučujući za uređenje ovog sistema, u odnosu na savezne - više "ceremonijalnog" i "reprezentativnog"karaktera, našta ukazuje i razlika u operativnim funkcijama saveznog i republičkog ministra za kulturu, primereno je pitanje šta je u proteklommandatu "patriotski" savez uradio u ovoj oblasti, dakle, kakvo je stanje u kulturnim institucijama, kakav je položaj umetničkih stvaralaca, kakav jedanas nivo opšte kulture i umetnosti ne samo u ovdašnjem društvenom sistemu već i u poređenju sa dominantnim internacionalnim tokovima. Šta,napokon, o tome misle navedene stranke i šta nameravaju da urade ukoliko ostanu na vlasti?Slogan koji je upravo lansiran - "patriotsko stvaralaštvo" (Slobodan Milošević, Đerdap, 12.9.2000.) odnosi se direktno na rezultate aktuelne obnove iizgradnje, ali polako postaje okosnicom levih partija vladajuće koalicije i u nauci i obrazovanju, kulturi i umetnosti. Vidljivo je da resor kulture urepubličkoj vladi kao očigledno izuzetno značajan, dosad nikako SPS nije prepuštao ne samo svom desnom savezniku SRS-u već ni sestrinskoj partijiJUL-u. Nimalo slučajno. Regulisanje kulturnih tokova i nadalje je monopolsko pravo najveće partije u ovom savezu, ne samo zbog kadrovskih razloga(jer je, između ostalog, očigledno i to da manji koalicioni partneri nemaju adekvatne ličnosti koje bi mogle da vode ovaj resor) već i zbog programskih.Jer, kako stoji u dokumentu "Srbija - obnova, razvoj, reforme" usvojen na 4. kongresu SPS-a, "takozvana globalizacija i njen željeni novi svetskiporedak, njeno polazište i njeno odredište, nose sa sobom globalizaciju kulture, u čijem su podtekstu politički interesi koji bi da umanje i zbrišu 'male'narode, 'male' kulture i 'male' jezike, kako bi se nebo celog sveta premrežilo pogubnom paučinom sivila, obezličenosti i jednoumlja". Naravno da jeovaj politički stav legitiman pod uslovom da se konsekventno sprovodi, da ga praksa ne demantuje i da nije u koliziji sa pomenutim osnovnimdokumentima o ljudskim pravima, napokon da nije kontradiktoran sa nekim drugim tezama iz istog teksta. Na primer, u istom dokumentu piše isledeće: "Ostvarenje ciljeva i zadataka za Socijalističku partiju Srbije podrazuneva preduzimanje odgovarajućih mera sračunatih na: ’... korišćenjepozitivnih svetskih iskustava u oblasti upravljanja i načina predstavljanja javnosti rezultata rada, ustanova kulture i kulturnih stvaralaca...’, a unastavku: "Etničko i nacionalno opredeljenje niti slobodno ispoljavanje etničkog i nacionalnog osećanja ne ugrožavaju zdrav internacionalizam itransnacionalizam, što su sve legitimni fenomeni slobodnog i demokratskog društva." Nedoslednost je očigledna: s jedne strane imperativna jepolitička borba protiv opšte, pa i kulturne globalizacije, a sa druge, ističe se neophodnost korišćenja upravo tih principa za ostvarivanje ciljeva izadataka SPS-a.No, gore od ove programske nekonsekventnosti, jesu rezultati dosad ostvarene njihove kulturne politike. O tome je u proteklom periodu u nerežimskojjugoslovenskoj štampi mnogo puta pisano: od navođenja primera uništavanja najznačajnijih kulturnih ustanova, srozavanja na nepodnošljivi nivonjihovog materijalnog stanja i egzistencije umetničkih stvaralaca, stalnog odlaganja donošenja neophodnih zakona (na primer o pozorištu,zadužbinarstvu, legatima itd.), krajnje nerazumljivoj i pogubnoj kadrovskoj politici kada su na vodeća mesta u nacionalnim (i drugim, manjeznačajnim) ustanovama postvaljane ličnosti bez odgovarajućih stručnih i moralnih osobina itd. Iz navedenog programskog teksta SPS-a ne vidi se niprimisao da bi se to neslavno i kompromitujuće stanje za vlast promenilo.Ali je zato izbačena, slično kao 1945. sa "socijalističkim realizmom", jedna nova "estetička" kategorija - "patriotsko stvaralaštvo". Šta bi ona svemogla da podrazumeva da se kojim slučajem teorijski razradila i u praksi sprovela? Najpre to da bi ova "estetika" bila državna pa time i obavezujućaza one koji imaju nameru da se bave kulturnim i umetničkim aktivnostima. Isti koncept morale bi da slede i sve kulturne institucije, umetnička kritika,mediji - upravo ceo ovaj sistem u svim njegovim delovima. Dakle, čitajući programski tekst SPS-a u svetlu "patriotskog stvaralaštva" moglo seočekivati da će sve ono što ne potpada pod tu "estetiku" biti izopšteno iz javnosti, proskribovano i oterano ili na marginu (poput alternative) ili uilegalu (poput samoizdata ili kućnih izložbi, pozorišnih predstava, književnih večeri itd. koji su bili karakteristički za zemlje iza "gvozdene zavese" dorušenja Berlinskog zida). Ne znam da li bi se tada ostalo - slobodno stvaralaštvo nazivalo disidentskim, nato-plaćeničkim, izdajničkim, što je zapravosvejedno, već je smisao ove napomene da se u slučaju izborne pobede ovakvog programa garantovalo konačno uništenje kulture i umetnosti uJugoslaviji koje bi bilo značajno za svet taman koliko severnokorejska, kubanska, iračka i slične.JUL je u ovom predizbornom vremenu veštije postupio. Najpre, oni nisu objavili posebni dokument već se njihovi pogledi na savremenu civilizacijumogu videti jedino u tekstu "Izborni program" na njihovom sajtu. Simptomatično je da u njemu nema poglavlja o kulturi već se ona pominje na višemesta u sledećim naslovima: Sloboda, Povezivanje naroda i ljudi, Socijalna patologija, Odbrana Jugoslavije. Lako je i u tom nepovezanom tekstuuočiti niz protivurečnosti kakve su, na primer, istovremena borba protiv savremenog sveta i globalizacije sa neophodnim povratkom u međunarodnuzajednicu i integrisanje u svim oblastima, pa i u kulturnoj - dakako upravo sa tim delom civilizovanog sveta. Da nije tako, iako se želi prikriti stvarnanamera, svedoči da se JUL, recimo, ne zalaže za formiranje sportske ili olimpijske lige slobodoljubivog čovečanstva, za čije su se lideresamoproglasili, ili posebnu naučnu i tehnološku ekspanziju "trećeg sveta" (nesvrstanih) u koji Jugoslavija nikako preko svoje diplomatije neuspeva dauđe, baš kao ni u Ujedinjene nacije.Upravo suprotno, JUL se bori "da u materijalnom i duhovnom pogledu bude u skladu sa razvojem naše epohe, da teži njenim najvišim dometima -ekonomskim, tehnološkim, socijalnim i kulturnim... Jugoslovenska levica smatra da se, koliko je moguće, moraju koristiti sva svojinska, ekonomska,tehnička i tehnološka, socijalna i kulturna iskustva savremenog sveta da bi se država i društvo razvijali, da bi kvalitet života većine bio na nivou doba ukome živimo...". Oni očigledno imaju primedbe i na kadrovsku politiku koja se vodi u najvećoj stranci pa se čak kaže da "postojeće ekonomsketeškoće" ne mogu biti barijera za "takozvana kadrovska rešenja". Tačno, ali upravo su kadrovi julovska najveća prepreka. Da nije tako, njihovanajistaknutija kulturna aktivistkinja (propali kandidat za poslanika) ne bi bila Zorica Brunclik - u roze ofarbana narodnjačka pevačica, pa stoga nijedaleko od prognoze da bi baš ona mogla, zašto da ne, postati i ministarka za kulturu. Ili, JUL se dakako zalaže za borbu protiv primitivizma (kiča išunda) kao izraza "socijalne patologije", ali na delu pokazuje suprotno: jedan od njihovih najznačajnijih kadrova u kulturi je i vlasnik Pink televizijekoja je, ako izuzmemo filmski program zasnovan na pirateriji koja se opravdava sankcijama, danas najubedljivije, najveće i najaktivnije leglo"kulturne patologije".Na kulturu u izbornom programu za Beograd Srpska radikalna stranka na umetničko stvaralaštvo gleda samo kroz amaterizam! S obzirom na njensnažno izražen nacionalni program čudno je da u njemu ništa nema o "nacionalnoj umetnosti", a umesto toga, jedino se pominje zaštita kulturnihdobara (a kako su ih oni u stvarnosti zaštitili videlo se na aukciji koju su organizovali odmah po preuzimanju zemunske opštine kada su rasprodalicelokupnu umetničku kolekciju koju su zatekli u zgradi). Iako je ova partija izrazito desničarska koja se zalaže za privatizaciju, u njihovom tekstunema ni pomena o strukturalnoj promeni kulture i umetnosti, institucija i statusa stvaralaca u uslovima opšte političke, društvene i ekonomsketranzicije za koju su oni najglasniji zagovornici.Upadljivo je da u ovim programskim tekstovima, ma koliko da su fragmentarni, prilagođeni za predizborne potrebe, ništa nema o materijalnojpromeni stanja kulture. Nikome u ovim vladajućim strankama očigledno ne pada na pamet da se kroz budžetska izdvajanja (ili kroz promenu fiskalnogsistema koji se odnosi na privatna ulaganja u ovu oblast) poboljša položaj kulture i umetničkog stvaralaštva preraspodelom tog kolača: manje zapoliciju i vojsku, a više za kulturu (najmanje 1 % nacionalnog proizvoda), obrazovanje, nauku... Takođe ništa nema o slobodi kulturnog i umetničkogstvaralaštva kao bazičnim premisama svakog razvoja, naročito u ovim oblastima duhovnih i intelektualnih potreba i ljudskih prava. U ovim tekstovimaništa nismo našli ni o racionalizaciji, savremenoj horizontalnoj i vertikalnoj sistematizaciji institucija, niti o lokalnoj samoupravi preko koje se istinskakultura i seriozno stvaralaštvo bukvalno približava građanima. Dok se ove potrebe za promenu društvenog položaja kulture, kao neophodni minimum,ne pojave u programima stranaka koje vode državne poslove, dotle će ona biti tek "salata uz glavno jelo", sporedna, čak za narod nepotrebna zamlatanajužeg sloja elite koji je ionako sve tanji. A tada će "patriotsko stvaralaštvo" iako nastalo u taboru na izborima poražene politike zaista postatikulturnom zbiljom poput još jedne od postojećih starih, ali i novih noćnih mora.ZaključakPolitika je načinila veliku štetu našoj kulturi tokom poslednjih pedeset godina (a kulminacija je dosegnuta u devedesetim), da je danas vrlo rizičnozalagati se za koncept kulturne politike makar on bio nov i drugačiji od dosadašnjeg - dakle, evropocentričan, demokratski, pluralistički,decentralizovan itd. Kako je Demokratska opozicija Srbije, a sada aktuelna demokratska vlast, sačinjena od stranaka najrazličitijih političkihorijentacija - od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od demokratskih i socijaldemokratskih do demohrišćanskih itd, trebaočekivati njihovo skorašnje osamostaljivanje a tada će kultura i umetnost opet biti izloženi opasnim promenama (podrazumeva se da su programskanačela različitih stranaka i u domenu kulturih pitanja takođe različita) ukoliko se već sada ne uspostavi stabilna strategija njihovog razvoja nanepromenljivim principima koji će obezbediti da se bez rizika prirodne političke promene negativno odraze na kulturne prilike. Danas se bez odlaganjamora razgovarati - i to otvoreno i transparentno, pred najširom stručnom publikom koja je direktno zainteresovana za sva pitanja o daljem kulturnomrazvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa i sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti. Topodrazumeva da se ne sme nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti, odn. bez uticaja onih učesnika kojih se ovo direktnotiče: umetnika, kulturnih poslenika i profesionalaca, strukovnih udruženja, institucija iz ove oblasti i dr. Kada ministarstva i sekretarijati postanuisključivo državni instrumenti za servisiranje kulturnih i umetničkih potreba društva a ne mesta na kojima se donose vitalne odluke za funkcionisanje


U organizaciji Centra za savremenu umetnost 24. i 25. novembra o.g. u Sava Centru održano jesavetovanje pod nazivom Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji. Ova dvodevnakonferencija okupila je oko 150 učesnika - od umetnika preko kulturnih poslenika (novinara,istraživača, organizatora, marketinških i advertajzing stručnjaka) i profesora univerziteta dovlasnika, direktora, urednika i stručnjaka u državnim, nezavisnim, alternativnim i privatniminstitucijama (muzejima, galerijama, pozorištima, izdavačkim i filmskim kućama, i dr.), najzad,političara (saveznih poslanika, gradonačelnika i sekretara za kulturu) što je bio zaista reprezentativani konpetentan uzorak koji je pokrio celokupnu scenu u svim njenim segmentima. Ova napomena jeneophodna da bi se ukazalo da je organizator obezbedio da rasprava na ovoj konferenciji budemaksimalno sveobuhvatna i da zađe u najsitnije pore kulturnog sistema u Srbiji.Sledeći jednu od uvodnih ideja moderatora plenarnog zasedanja Branislave Anđelković da seučesnici ne osvrću na poznatu, i za kulturu krajnje nepovoljnu prošlost, gotovo su se svi - pogotovo35 panelista koji su dali osnovne crte i okvire rasprava oko globalnih tema naše kulturne politike ikulturne produkcije, koncentrisali na traženje puteva, modaliteta i instrumenata (državnih,društvenih, institucionalnih i profesionalnih) za usmeravanje kulturnih tokova u pravcu koji ćeprevazići sadašnje stanje bremenito mnogim, tokom poslednje decenije, izuzetno nagomilanihnerešenih problema.Organizatori su se odlučili da ovaj izrazito širok i dubok kompleks pokriju sledećim temama:Kulturna prava i kulturni razvoj, Pravni akti, Finansiranje, Strateško planiranje, Modeliuključivanja u međunarodne projekte (o čemu se raspravljalo na plenarnom panelu), a na četri radnegrupe bilo je govora o: I Definisanju kulturnog prostora: Definisanje regiona, Informativni tokovi -periferija - centar, Umrežavanje, Multikulturalni prostor - moderator Branimir Stojković; IISavremenoj kulturnoj produkciji i tržištu: Kultura i komercijalizacija, Definisanje tržišta, Marketingu kulturi - moderator Borka Božović; III Kulturi, obrazovanju, istraživanju, formiranju publike:Stanje u javnom obrazovanju, Mediji i obrazovanje, Kulturne institucije i razvoj obrazovnogsektora, Definisanje ciljnih grupa - moderator Branislav Dimitrijević; IV Saradnji između različitihsektora kulturne produkcije: Zajednički interesi, Stvaranje zajedničke kulturne politike,Interdisciplinarnost, Novi mediji - moderator Dejan Sretenović.Kako se već iz ovog pregleda vidi zapravo su identifikovani svi bitni sadržaji savremen kulture istrategija njenog razvoja do čega je i dovela rasprava više od sto učesnika ove konferencije. Opšti jezaključaj da je dijalog vođen u izuzetno tolerantnoj atmosferi (a pojedine replike prirodno suusledile zbog različitog položaji koji akteri ove razgranate scene imaju, na primer, između umetnikai kulturne "birokratije"). No, globalni interesi nisu dovedeni u pitanje i oni će biti pretočeni udeklaraciju i zaključke konferencije, kao i u formiranju jednog foruma kulture (privremeni naziv)koji će stalno pratiti stanje u kulturi i umetnosti i biti snažan korektivni i kritički mehanizam sanamerom da javno lobira za sve njene, na savetovanju, definisane potrebe.Ilustracije radi da navedemo tek nekoliko ciljeva (preuzetih iz radnog materijala): postavljanjenove/drugačije kulturne politike i minimuma njenog nacionalnog interesa, određivanje kratkoročne idugoročne strategije razvoja kulture i kulturne produkcije, iniciranje posebnih mera države (naunutrašnjem i internacionalnom planu) plasiranja kulturnih proizvoda i njenih stvaralaca,neophodnost pokretanja stalne javne debate o svim procesima u ovoj oblasti kao i potrebu da se natransparentan način odlučuje o vitalnim pitanjima (od postavljanja ministara do direktora kulturnihustanova i organa upravljanja, njihovih programa i kadrova i sl.), razvoja instrumenatadecentralizacije kulturne i umetničke mreže, temeljna promena normativnog i poreskog sistema kojiće omogućiti maksimalno funkcionisanje sistema kulture u datim uslovima, povećanje ipreraspodela budžetskih sredstava namenjenih ovim potrebama, utvrđivanje stabilnih principarazvoja kulture na koje neće uticati buduće promene političke vlasti...Polazeći od evidetnog stanja po kome je politika načinila veliku štetu našoj kulturi tokomposlednjih pedeset godina (a kulminacija je dosegnuta u devedesetim), bilo je i mišljenja da je danasvrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politike makar on bio nov i drugačiji od dosadašnjeg -dakle, evropocentričan, demokratski, pluralistički, decentralizovan itd. Kako je Demokratskatog sistema, tek tada se može očekivati da vlast neće na stari način voditi novu politiku. Sada je trenutak da se iz militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašaja, obaveze i odgovornost i na kulturnoj sceni.Kulturna i umetnička prava u (novoj) Jugoslaviji, Umetnost u raljama dnevne politike,Republika, br. 245, 16-30. septembar 2000., Savetovanje u organizaciji Centra za savremenu umetnost u Beogradu, Sava Centar, Beograd, 24.novembar 2000.Kulturna politika i kulturna strategija


opozicija Srbije, a sada aktuelna demokratska vlast, sačinjena od stranaka najrazličitijih političkihorijentacija - od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od demokratskih isocijaldemokratskih do demohrišćanskih itd, treba očekivati njihovo skorašnje osamostaljivanje atada će kultura i umetnost opet biti izloženi opasnim promenama (podrazumeva se da su programskanačela različitih stranaka i u domenu kulturnih pitanja takođe različita) ukoliko se već sada neuspostavi stabilna strategija njihovog razvoja na nepromenljivim principima koji će obezbediti da sebez rizika prirodne političke promene negativno odraze na kulturne prilike. Danas se bez odlaganjamora razgovarati - i to otvoreno i transparentno, pred najširom stručnom publikom koja je direktnozainteresovana za sva pitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanjustrategije, principa i sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti. Topodrazumeva da se nesme nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti, odn.bez uticaja onih učesnika kojih se ovo direktno tiče: umetnika, kulturnih poslenika i profesionalaca,strukovnih udruženja, institucija iz ove oblasti i dr. A kada ministarstva i sekretarijati - u najboljemslučaju, postanu isključivo državni instrumenti za servisiranje kulturnih i umetničkih potrebadruštva a ne mesta na kojima se zakulisno donose najvažnije odluke za funkcionisanje tog sistema,tada se može očekivati da vlast neće na stari način voditi novu politiku ni u ovoj oblasti. Sada jepravi trenutak, opšti je stav učesnika savetovanja, da se iz militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje srpskog društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašaja, obaveze i odgovornostsvih aktera i na kulturnoj sceni.Republika, br. 250, 1-15. decembar 2000.Kultura političkog marketingaPredizborna kampanja 2000.Iako izgleda da je kultura (tradicionalno) negde na poslednjim mestima u svim dosadašnjimpredizbornim aktivnostima, nekoliko pokazatelja aktuelnog marketinškog predstavljanja i formiranjevizuelnog identiteta, ikonografije i programskog delovanja u pedstavljanju poslaničkih kandidatakoje se moglo pratiti u medijima, početna pretpostavka javlja se u nešto drugačijem svetlu.Dok je još bio čvrst savez vladajuće koalicije SPS-a i Jul-a s jedne strane i SRS-a s druge, u tomtaboru izgledalo je u prvom periodu da je pristup - verbalni, vizuelni, ikonografski, simbolički, biouobičajen, što će reći staromodan, rečju dosadan. No, kako je on tokom preizborne kampanjenarušen od kada su radikali po minutaži primetno skraćeni na državnim medijima (kojima su tobožei dotad upravljali, pogotovo što imaju i resor republičkog ministra za informisanje, a upravo to jepokazalo da je imalo sasvim drugu namenu od uobičajene - a svelo se na golu represiju premanezavisnim medijima koju su upravo oni "formacijski" sprovodili) tako je počela da se unosi"živost" i u oblasti prezentacije programa i kandidata ovih partija.Socijalistička partija Srbije ostala je dosledna poznatim stereotipima snažnog ekploatisanjapolitičkih tema dana - ovog puta "pobede" nad NATO paktom i "obnove" koja je potom usledila, anaročito izgradnje stanova za policiju, vojsku - i onako uzgred, da baš ne bude ogoljeno, i za "mladebračne parove". Nije bilo stana čiji početak izgradnje nije otvorio neki od kandidata ove partijetokom avgusta i septembra meseca. Za mostove i fabrike bili su zaduženi večito "prevremeni"Mrkonjić i lokalni funkcioneri koji su u svečanim odelima i luksuznim cipelama betonom zasipalitemelje gradilišta. Usled očiglednog dvostrukog straha, najpre od nedovoljnog odaziva građana apotom i zbog bezbednosti, njihovi predizborni skupovi redovno su održavani u zatvorenimprostorima kojima su prisustvovali isključivo članovi stranke. Redovni ukrasi bili su zastave ifotografije ili neuko naslikani i kič portreti njihovog predsednika i predseničkog kandidata.Uporednim gledanjem ovih priloga vidi se uvek isti režiserski "rukopis" koji nije dozvoljavaonikakvo odstupanje od šablona, kreativnu inventivnost ili slobodu vizuelne prezentacije što je znakočiglednog "peglanja" priloga u centralnoj redakciji TV Beograda.Vizuelno (i tehnički) nešto moderniju prezentaciju imao je JUL koji je 90 % svojih priloga sveo napres-konferencije za izabrane novinare u svojoj centrali. Na video-bimu vrteo se njihov spot koji jeanimirao uglavnom nezanimljiva saopštenja, ali začinjena izuzetnom verbalnom agresijom dosadneviđenom (u poslednih pedeset godina) na ovim prostorima. Izdajnika, neprijatelja naroda iplaćenika bilo je na sve strane: od opozicionih stranaka, Otpora i vrlo razgranatog nevladinogsektora do univerziteta, intelektualaca i anonimnih pojedinaca. Što se približavao dan D (kako ga jenazvao general Pavković neumesno upoređujući izborni dan u Jugoslaviji sa iskrcavanjem saveznika


u Normandiji 1944. godine) to je njihov rečnik i njihovog koalicijonog partnera bivao sveneprimereniji i nepristojniji. Kulminacija je bila upravo na mitingu predsedničkog kandidata levekoalicije u Beranama kada su pominjane budale, hijene, pudlice itd. izazvana malim odzivompublike (bilo je više dovedenih mitingaša iz Srbije nego iz same Crne Gore) i zvižducima kojenikakva audio-montaža nije mogla da pokrije. Šampion je ipak foto-montaža koja je izašla dan predizbore na naslovnoj stranici Večernjih novosti. Najlepše u svemu je da uopšte do togudvostručavanja fotografije nije moralo da dođe: ipak je na tom mitingu bilo dovoljno prisutnih dastanu u jedan široki kadar; jedino što se može zaključiti je da im je ta kompromitujuća fotografijapodmetnuta u za njih kritičnom trenutku što dakako nije ostalo bez odjeka upravo među čitaocimatog lista koji su tradicionalni glasači levice (a to se pokazalo i sa već famoznih 600 000 glasova kojisu netom nestali u Saveznom statističkog zavodu u poslednjem trenutku).Nekoliko masovnih javnih nastupa leve koalicije pokazali su i krajnji nedostatak ukusa onih koji suih zamislili i realizovali smatrajući da je upravo to većinski ukus njihove ciljne biračke grupe.Nastavili su nešto što je ličilo na ranije "pevanje pod bombama" sa istim zvezdama sa Pinktelevizije, neprimerenom, šarenolikom garderobom (od belih odela i leptir mašni do dubokihdekoltea i izreza na kukovima što je bilo potpuno u neskladu i sa zavidnim nivom ličnognevaspitanja pokazanom prema prisutnoj publici u tamnim odelima i u trenutku sasvim suprotnihpotreba od estradnih i vašarskih priredbi).Srpska radikalna stranka se u tokom predizbornog procesa menjala da bi kulminacija nastupila usamoj postizbornoj noći kada su upravo oni davali najtačnije rezultate (jer u prvim izjavama i levakoalicija i DOS su objavljivali rezultate sa mesta u kojima sa do tada najviše dobijali). Na početkuradikali su koristili svoj već standardni rečnik uvreda, ali kako je brojanje odmicalo i kako su uviđalida "na terenu" nemaju potrebnog odziva među biračima, a posebno pošto je pucao savez sadotadašnjim partnerima pa se nisu mogli više očekivati pokloni u vidu, recimo, zemunske opštine,ton se brzo menjao da bi na samom kraju već postao potpuno pristojan. Do pravog preokreta izgledada upravo sada dolazi (prvih dana nakon izbora) kada će se izgleda stvarati nezamislivi savezi,recimo sa SPO-om na republičkom nivo kada bi ove dve stranke koje su pretrpele pravi fijasko naizborima da bi se vratile u politički život morale da se reformišu, reanimiraju i kao finale dokaza opreobražaju obore republičku vladu i time izazovu političku krizu koja se može rešiti jedino novim iubrzo raspisanim izborima u Srbiji.Najveći gubitnik besumnje je SPO. Kako su bezvoljno ušli u kampanju tako su iz nje i izašli.Odsustvo njihove motorne snage - samog predsenika Draškovića, naravno da je okrenulo brojnečlanove, simpatizere i birače prema DOS-u. Kako su njihovi nastupi bezmalo potpuno ignorisani sarežimskih medija nije lako deneti ocenu karaktera njihove kampanje, ali i prema tim malobrojnimpodacima vidi se da se ni njihov kreativni i promotivni timovi nisu previše trudili oko davanjamodernog identiteta stranke, njihovog programa i kandidata. I to su birači nesumljivo prepoznali inemilosrdno kaznili. A to da, na primer, u Beogradu, SPO ne dobije nijednog odbornika, direktna jeposledica njihove vlasti tokom poslednje tri godine.Pobeda DOS-a uz punu podršku Otpora, G 17 + i svih nevladinih organizacija, tzv. "trećeg sektora"dakako je izraz najpre krajnjeg nezadovoljstva građana Srbije prema vlasti. No, timovi koji suosmislili kampanju nihovih kandidata (koji dolaze iz čak osamnaest stranaka zbog čije različitostinije bilo lako izdvojiti dovoljne sličnosti da bi se kreirali zajednički nastupi) pokazali su najvišeinventivnosti, slobode i saglasnosti sa vremenom u kome živimo. Već samo pojavljivanje zastava izastavica tih organizacija, plus mnogobrojni bedževi, majice sa logoima i još više parolama iflajerima, dovoljno je bilo da vizuelno nači neviđenu slikovitost koja podsvesno deluje na birača(mnogo više nego političke poruke koje su mogle da se čuju) računajući da u toj raznolikosti većinaod skoro dva miliona i osam stotina hiljada ljudi prepoznaje mogućnost da do temeljnih političkih,društvenih, ekonomskih, kulturnih i svih drugih promena zaista i dođe. Upravo su to shvatili i ljudiiz promotivnog tima DOS-a unoseći u kampanju sadržaje koji se odnose prema budućnosti, novomživotu i mladosti a sve su to bili uslovi, belodano se pokazalo, za pobedu. Pogled iz ugla kulturepolitičkog marketinga u tom procesu ovog puta se pokazao razumnim i neophodnim davajućiočekivane - najbolje rezultate.Rebublika, 2000.U prošlom vekuTačka je posle decenijske agonije najzad stavljena i crta je definitvno podvučena - ona najpre


postavljena 24. septembra 2000. a zatim i potvrđena 5. oktobra. Potpuna, dvotrećinska premoćpostignuta 23. decembra Demokratskoj opoziciji Srbije (što je sada neadekvatan naziv, jer joj prepriliči Demokratska vlast u Srbiji, ali i u Jugoslaviji) u republičkom parlamentu ništa više ne stoji naputu da ovu državu uvede među uređene, civilizovane zajednice sa izraženim civilnimkarakteristikama i konceptom razvoja. Ništa sem njih samih - novih aktera na političkoj sceni -njihovog znanja, sposobnosti, volje...Jedna od glavnih poluga za očekivane promene, pored primarnog uređenja ekonomskih odnosa ipravnih normativa na novim osnovama, svakako da je i potpuna izmena odnosa prema oblastikulture i umetičkog stvaralaštva koje su tokom protekle poslednje decenije XX veka sistematskiuništavani, katkada potpuno beslovesno i nehotice, ali često i na programskim osnovama tadavladajuće patriotske koalicije u najrazličitijim kombinacijama stranaka koje su je činile, njihovihdobrano pogrešnih politika, ideologija, razumevanja svetskih procesa, mesta zemlje u potpunoizmenjenim međunarodnim odnosima posle 1989. godine (rušenja Berlinskog zida)...Mnogo mesta bi zauzelo samo taksativno nabrajanje uništenih kulturnih institucija, njihovihkatastrofalnih programskih sadržaja od najznačajnijih do lokalnih, teških kadrovskih promašajaizvedenih isključivo zbog političkih potreba oligarha i njegovog najneposrednijeg okruženjaračunajući i najužu familiju (koje su ne samo na medijima već i u realnom životu gotovo isključivobile podvođene pod najniži stupanj estetičke ali i etičke ravni), zatiranje serioznog stvaralaštva kojeje bilo saterano isključivo u alternativne i nezavisne institucije i medije koje su otuda bivaleproganjane policijskim i sudskim torturama, drakonskim finasijskim i drugim kaznama, svimmogućim represijama, progonima, suđenjima pa i hapšenjima kritički orijentisanih intelektualaca iumetnika i mnogo čega drugog što je jugoslovensku kulturu snašlo tokom devedesetih godina.Uveden je bio zapravo isključivo princip dodvoravanja ukusu vladalačkog para koji je redovnopokazivao najgore osobine (što se najbolje moglo videti na televizijama poput Košave ili diskotekeMadona koje su oni vodili, ali i TV BK, Pinka, Palme i dr. koji su im iz najprizemnijih razlogabesramno podilazile) ceo politički i državni aparat (kroz ministarstva a zatim sve do najudaljenijihustanova) bio je postavljen u funkciju zadovoljavanja isključivo njihovih apetita i svetonazora - odfinansijskih do kulturnih i umetničkih. Takoje je i među tzv. kulturnim radnicima uveden sindromkonobara i sobarica, koji u suštini znači jedino striktno praćenje i zadovoljavanje zahteva bivšegdiktatorskog para. No, o tim fenomenima mnogo puta je pisano i na stranicima ovog časopisa pa jeotuda nepotrebno ponavljati ih - dovoljno je prelistati samo godišnjake "Republike", naročitonekoliko poslednjih.I tome je verovatno došao kraj. Jer, promena političke vlasti mora da znači i promenu odnosa premakulturi. U najširem sadržaju tog pojma, to podrazumeva opštu promenu političke kulture, kulturesvakodnevnog življenja, ponašanja i ophođenja, kulture javne komunikacije, obrazovnu kulturu,ekonomsku i zakonodavnu kulturu sve do kulture u užem smislu poput definisanja novog mestainstitucija koje se servisiraju iz ministarstva i sekretarijata do ustanova i manifestacija koje sefinansiraju iz budžetskih sredstava, napokon, sve do uslova u kojima deluju i opstaju sami umetničkiakteri.Nažalost, već su zabeleženi i neki izrazito loši potezi nove vlasti. Na primer, u Novom Sadu jedeveden u pitanje dalji rad i opstanak galerije "Zlatno oko", čak i Muzeja savremene likovneumetnosti koji su proteklom periodu, naročito pomenuta galerija, odigrale značajnu ulogu upromovisanju i podržavanju nove umetnosti. Nasuprot ovakvim primerima u Vršcu je novigradonačelnih nekadašnji urednik časopisa "Košava", jednog od najboljih u svojoj vrsti koji su,doduše neredovno, izlazili tokom devedesetih. A taj magazin je uz galeriju "Konkordija" činio onošto se zvalo vršačkom kulturnom inicijativom koja se kao paradigma navodila i za neke drugedogađaje u ovoj oblasti. Dakle, treba očekivati da se u novonastalim uslovima u Vršcu značajnopojača opšta kulturna politika. Slično je i sa Pančevom gde je gradonačelnica istoričarka umetnostikoja će zasigurno nači načina da ojača tamošnje kulturne institucije, pre svega Kulturni centar kaostožernu ustanovu za novo stvaralaštvo i manifestacije koje on organizuje.Beograd je takođe dobio značajnu priliku da reformiše postojeće institucije kulture i manifestacijeuvodeći nekoliko važni načela: racionalizaciju (koja podrazumeva povezivanje prema matičnosti udelovanju), transparentnu kadrovsku politiku koja znači uvođenje principa javnih konkursa zadirektore kulturnih ustanova, i, uz ostalo, ali i pre svega, značajno poboljšavanje materijalnogpoložaja kulture za koje se član Izvršnog odbora gradske vlade zadužen za kulturu i sekretar zakulturu moraju bez odlaganja založiti zašta će sigurno dobiti svu potrebnu pomoć snažnogkreativnog, radnog i institucionalnog potencijala koji u ovoj oblasti postoje.Zbog toga je početak ovog osvrta možda delovao kao da je iz prošlog veka. A on je ustvari tek


polazna naznaka koja ukazuje na razloge, potrebe i ciljeve temeljnog preuređenja ovdašnjegkulturnog stanja i totalnog rekonstruisanja ukupnog kulturnog sistema već na samom početkustoleća koje je pred nama.Zbog toga izgleda da je 5. oktobra 2000. godine svemu - pa i ovome došao kraj!Da li?Republika, br. 252-253, 1-31. januar 2001.Dosije Srbijaili merenje stvarnosti devedesetihOčigledno da su Srbija i Jugoslavija posle izbora 24. septembra, a naročito nakon masovnognarodnog bunta 5. oktobra, i kao kruna, trijumfalne izborne pobede opozicije 23. decembra prošlegodine, postale prvorazredne mete internacionalnog interesovanja, i to ne samo u političkoj ravniveć i u drugim oblastima društvenog života. Tako su se ovde, u kratkom vremenu, nalašla nekolicinaorganizatora i menadžera - poput svojevrsnih "izvidnica" budućih nastupa naših umetnika uevropskim i svetskim centrima koji vrlo pomno istražuju i ocenjuju ovdašnju scenu devedestihpokušavajući da razumeju šta se to zaista dogodilo, a šta se to na fonu umetničkog stvaralaštvaodražavalo kao činjenica takve realnosti te da takvu sliku prenesu međunarodnoj javnosti.Jedan od tih, većih, poduhvata već se dogodio u Akademiji umetnosti u Berlinu gde je u na pozivFondacije Hajnrih Bel, čiji je predsednik mađarski književnik Džerđ Konrad (a koja je najavila iskoro otvaranje svoje kancelarije u Beogradu poput Soroseve fondacija koja je tokom protekledecenije odigrala prvorazrednu ulogu u održavanju one vrste kulture i umetnosti koja je od interesaza civilizovano društvo), od 19. novembra do 17. decembra 2000. organizovana izložba podnaslovom "Dosije Srbija - merenje stvarnosti devedesetih godina" koja će 16. januara o.g. bitiotvorena i u bečkoj Akademiji umetnosti.Naziv izložbe upućuje da se ona sastoji iz dva segmenta: jedan je artificijelni i čine je radovi desetautora i tri grupe umetnika u različitim medijima: fotografiji, videu, CD-romu i njeb-sajtovima, adrugi isto tako obiman i sadržajan načinjen je od stotinak dokumentarnih fotografija iz dnevnih inedeljnih novina na čijoj se osnovi, kao na nekoj neprekidnoj traci političkih i društvenih događaja,zapravo odigravala drama nastajanja te skoro egzotične čarolije serioznog stvaralaštva u najgorimdramama razaranja, tokom bombardovanja, izolacije međunarodne zajednice i temeljnih političkihpretumbacija koje je Jugoslavija preživljavala za to vreme, kao i o delatnosti šest nezavisnih ialternativnih kulturnih institucija koje su u ovom periodu sa krajnjim naporom uspevale da održekontakt sa svetom i da maksimalno omoguće i podrže vitalnost onog stvaralaštva koje će zaigurnoostati definitvnim znakom tog vremena.Svet je naravno za sve to vreme detaljno bio obaveštavan putem štampanih i elektronskih medija osvim ratovima koji su se vodili na prostorima bivše Jugoslavije, o etničkim čišćenjima, masovnimegzodusima, izrazima i stepenu diktature koja nas je pogodila itd, ali je mnogo manje bilo pravihinformacija o umetničkom stvaralaštvu koje je u takvim uslovima nastajalo i opstajalo. "DosijeSrbija" zapravo je prvi veliki događaj te vrste nakon političkih promena u Jugoslaviji koji je sačinjenna osnovu koncepcije dr. Irine Subotić sa nekolicinom saradnika a u organizaciji Centra za kulturnudekontaminaciju.Pet stonina kvadratnih metara izlagačkog prostora galerije Akademije umetnosti u Berlinu bio jejedini limit da se na dovoljno reprezentativan način odgovori na postavljen zahtev: da se prikažunajrelevantnije pojave na našoj umetničkoj sceni tokom protekle decenije - od politički nezavisnihumetničkih institucija, grupa i stvaralaca do dokumentarnog materijala, pre svega fotografija iisečaka iz štampanih medija koji su u katalogu sakupljeni u posebno urađeni "podlistak", a naizložbi su postavljeni kao vizuelna traka koja je prikazala čvorišne događanje koji pomažugledaocima da bolje razumeju i same artefakte kao neposredne ili indirektne produkte tih zbivanja.Otuda pored primera krajnje angažovanog stvaralaštva "Led-art" i "Škarta" ili Coraxa, ZvonimiraSantrača, Dragana Srdića, Darka Vukovića, Saše Stojanovića i Dejana Atanackovića prekosimboličkog i znakovnog rada u primerima Čedomira Vasića, Dušana Otaševića, Mrđana Bajića iBranka Pavića do čiste artificijelnosti na striktno estetičkom planu u slikama Marije Dragojlović.Pored crteža, objekata, intalacija i slika posebno su predstavljneni i radovi u drugim medijima:sajber-artu, CD-romovima, videu i fotografijama: Goranke Matić, Vesne Pavlović, Tanje Ostojić,Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića, Vesne Vesić, Vide Jocić, Zorana Naskovskog, Milice


Tomić, grupa "Aposutno" i "Magnet" i mnogih drugih.Od institucija koje su i pored izrazitih nastojanja države, odn. političke oligarhije da obustavi njihovrad na najdrastičnije načine od direktnog zatvaranja i zabrane rada do stalnih poseta finansijskepolicije, ali i javne bezbednosti, smenjivanja direktora i urednika i mnogo toga drugog, na izložbi supredstvaljene delatnosti Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra za savremenu umetnost,Studentskog kulturnog centra, Radija B92, (Cinema) Reksa i Remonta, kao i Otpora kaosvenarodnog pokreta protiv diktature koji je sem političkog davao i značajan vizuelni identitetikonografiji druge polovine devedesetih različitim rekvizitarijumima: plakatima, letcima, majcama,bandarolama, bedževima itd. koji su ovom prilikom takođe izloženi. Time je slika zbivanja u ovomperiodu upotpunjena sa onim neophodnim podacima bez kojih bi ona u većem delu ostalanerazgovetna zapadnoevropskoj publici naviknutoj za samo jednu sliku naše stvarnosti tog vremena."Dosije Srbije" je tek nagoveštaj jednog velikog nastupa, upravo povratka jugoslovenske i srpskeumetnosti na svetsku scenu sa koje je iz najrazličitijih razloga izopštena (zbog sankcija isamoizolacije ali i krajnje pogrešne državne politike i u ovoj oblasti) dakako sa onimnajreprezentativnijim primerima koji će nesumljivo ostati kao svedočanstvo te decenije opštepropasti koja je ipak zaustavljena makar na malom broju primera relevatnog umetničkogstvaralaštva. "Izmerena stvarnost" tog perioda kroz umetničke i dokumentarne primere rada data jena ovoj izložbi sa svojim najubedljivijim estetičkim podacima načinivši razgovetno i čitljivo poljenovog razumevanja ali i opravdane, stalne potrebe za povratkom u civilizovanu zajednicu kojojsrpska kultura odavno pripada a sa kojom je zakratko izgubila vezu.Politika, 13. januar 2001.Rađanje novog dobaProjekat definisanja nove kulturne politikeDevedestih godina, dakle, tokom ukupne destrukcije države i društva u Jugoslaviji, izvedena je isnažna devastacija kulture i njenog institucionalnog sistema u kome je najviše štete pretrpeo i njensvakako najvitalniji deo - samo umetničko stvaralaštvo. Specifično ustrojstvo totalitarnog režimatokom tog perioda na čudovišnim ideološkim relacijama između kriptokomunizma i neonacizmapokazalo je potpunu nezainteresovanost za elitno (ne u socijalnom već u estetičkom i vrednosnomsmislu) stvaralaštvo koje je potpuno supstituisano jednim pseudofenomenom tačno nazvanimturbokultura. I to u svim oblastima: od televizijskog stvaralaštva, preko muzike, filma i pozorišta dolikovnih i vizuelnih umetnosti itd.Otuda je neophodno, nakon političke promene sistema, u kulturu ponovo uključiti one sadržajekojima će ona dostići istinski relevantnu umetničku ocenu - svojstvenu nastupajućoj epohi. Ta seobnova, upravo nova strategija kulturnog razvoja u Jugoslaviji tokom ove decenije mora bazirati nanavouspostavljenim, dakle, promenjenim principima. Oni podrazumevaju, u najkraćem:transparentnost i podložnost efikasnoj stručnoj kritici svih odluka koje se direktno tiču njenograzvoja u novim uslovima. Dakle, sve odluke države, u ovom slučaju Ministarstva kulture u njegovatri domena, ili instrumenata političke moći, koje se tiču kadrovske politike, raspodele budžetskihsredstava i legislative moraju biti u svakom trenutku dostupna javnoj inicijativi, oceni i kritici. Na tajnačin Ministarstvo kulture bilo bi određeno isključivo kao servis ili logistički centar zazadovoljavanje kulturnih potreba a ne otuđeni centar političke moći kakav je dosada u partijskojdržavi bio slučaj.Uloga i društvena pozicija seriozne i vrhunske kulture u novim demokratskim promenama mora bitivišestruko zastupljena i znatno vidljivija. U tom procesu posebno je značajno znatnije pozicioniranjepoznatih kulturnih poslenika, umetnika, politikologa, kulturologa... koji kao provereni i dokazanieksperti u svojim oblastima moraju postati istinski institucionalni ili vanistitucionalni korektori,kritičari i predlagači tendencija i procesa koji se budu inicirali, promovisali i vodili kao državnapolitika u svim oblastima.Dakle, bitne teme koje se odnose na projekat definisanja nove kulturne politike bile bi: kadrovskapolitika, raspodela budžetskih sredstava i legislativa. U domenu kadrovske politike najodgovornijeličnosti moraju se ubuduće postavljati isključivo na osnovu njihovih javno iznetih programa koji bibio podložan oceni stručne javnosti - od espertskih timova i saveta pri Ministarstvu kulture dostaleških i profesionalnih udruženja, najazad i do procena stručnih tela onih institucija koji dobijajunove rukovodioce. Takođe se i korišćenje budžetskih sredstava mora odvijati na potpuno


transparentan način, pri čemu se u predstojećoj tranziciji ustanove kulture moraju prilagođavati namanje-više tržišni način rada u jednom delu svojih redovnih aktivnosti. I treće, mora se potpunopreurediti zakonska i druga normativna regulativa koja se odnosi na oblast kulturnih delatnosti da binjena permisivnost maksimalno oslobodila kulturno i umetničkog stvaralaštvo od bilo kakvogarbitriranja ideologije ili politike, odnosno, njeni estetički fenomeni ostali prepušteni isključivo sudustručne i kompetentne kritike.Tu su i značajna pitanja kako medijski negovanu i državno-politički forsiranu nacionalističkuideologiju u umetnosti neraskidivo pomešanu sa šund proizvodima turbo ili pseudokulturnihfenomena preobraziti u istinsko stvaralašto koje ne može samo biti pitanje pojedinaca većprestrukturisanja celog sistema vrednosti u kojme estetička spadaju među najznačajnijim. U tomposlu nije dovoljno da se samo promeni kulturna politika dirigovana od strane vlasti (ministarstvakulture) niti otvoreniji medijski pristup serioznom stvaralaštvu već i uključivanje brojnih umetika iznajrazličitijih oblasti: književnosti, likovne i muzičke umetnosi, pozorišta itd. koji su za sve ovovreme ostali dosledni istinskim načelima elitnog stvaralaštva u naznačeni proces ukupnogpreoblikovanja društva i države. Tu dakako značajno mesto ima i umetnička kritika koja se moraokrenuti onom stvaralaštvu koje daje bitna značenja vremena a ono danas više nije okrenutonacionalnim mitovima i tradicionalnim klišeima već budućnosti, dakle, jezičkim i problemskiminovacijama koji će u umetnički život uneti isto tako neophodni duh obnove na osnovamamultikulturalizma, denacifikacije, novog i intenzivnijeg povezivanja sa svetom i sve većeg prisustvasvetske umetnosti kod nas.U toj tranziciji nezavisne, nevladine i alternativne kulturne institucije, inicijative i pojedinci koji suu proteklom periodu izneli najviše kvalitetnih programa i produkcija, moraju dobiti svoje stabilnomesto u ukupnom sistemu, i to najmanje na taj način da država ninakakav način neometa njihov radukoliko nije u mogućnosti da ga, makar u prvom periodu, potpomaže. A ta eventualna pomoć možese sastojati i u tome da one u ravnopravnom postupku svojim projektima konkurišu za budžetska,odn. državna sredstva. Na taj način bi se u kulturni sistem uvela neophodna konkurencija programašto bi svakako unelo jedan novi priliv svežih ideja i koncepcija u svim oblastima stvaralaštva.Ova skica jednog mogućeg programa definisanja nove strategije kulturnog razvoja u osnovi imasamo jedan važan cilj: da se dosadašnja militaristička faza društvenog razvoja posle svih destrukcijatokom protekle decenije korenito perobrazi u civilni, znači građanski sistem vrednosti na izrazitim i,za duži period, stabilnim demokratskim načelima.Vreme, Beograd, 15. februar 2001.Evropsko kulturno nasleđeBaština kao obaveza nacionalne politikeKulturna baština kao prioritet nacionalnih politikaU organizaciji Saveta Evrope, u Portorožu je od 5. do 7. aprila o. g. održana 5. Evropskakonferencija ministara odgovornih za kulturno nasleđe. Pozivu su se odazvale 41 članice SavetaEvrope, posmatrači iz Kanade i Meksika, predstavnici organa SE (Komiteta ministara,Parlamentarne skupštine, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Razvojne banke), specijalizovaneagencije Ujedinjenih nacija za kulturu UNESCO i dve nevladine organizacije ICOMOS i EUROPANOSTRA. Šef tročlane jugoslovenske delegacije (sa predstavnicima iz Srbije i Crne Gore) bila jeAleksandra Joksimović, pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove koja u ministarstvu vodi iDirekciju za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i sportsku saradnju. Direktan poziv uputio nam jeRajmond Veber, direktor za Kulturu, kulturno i prirodno nasleđe Saveta Evrope.Konferencija je pretresla brojna pitanja bitna za evropsku zajednicu, ali u osnovi bila jespecijalizovana jer se usredsredila na debatu o pitanju kulturne baštine i izazova globalizacije koja jepodrazumevala i pitanja tržišta, dijalog između kulturnih zajednica i mesta baštine u socijalnojpovezanosti njenih stanovnika itd. Kako je napomenula Andrea Rihter, ministarka kulture Slovenije,kampanja "Evropa - zajednička baština" danas treba da podstakne pronalaženje novih, individulanihi kolektivnih, načina zaštite baštine doprinoseći time i bogatstvu evropske kulture. Dakle, poreddrugih fundamentalnih tema, ova konferencija je podstakla i značaju razmenu mišljenja okoproblema istovremenog postojanja, zapravo usaglašavanja suprotstavljenih principa identiteta idiverziteta evropskih država, regija i zajednica.Za ovaj ministarsko-ekspertski kolokvij bile su formulisane tri teme: Baština i moć tržišta (sa


podtemama - Baština kao bitan podstrek ekonomskim aktivnostima, Baština i moguć dalji razvoj,Rad na zaštiti baštine i tržište, Baština i slobodna trgovina, Baština i izazovi informatičkihtehnologija), zatim, Baština - dijalog i kohezija, najzad, Baština, participacija i partnerstvo.Ova dvodnevna debata pred oko 130 učesnika pojačala je i konkretizovala načela usvojena naranijim konferencijama (Beč 1993., Srazburg 1997. i Budimpešta 1999.) kada je bila istaknuta svesto potrebi za zaštitom i promocijom evropske kulturne baštine kako bi ona postala glavnimpraktičnim doprinosom za postizanje političkih, demokratskih i miroljubivih ciljeva Saveta Evrope,koji su u njenom statutu definisani kao "zajedničko nasleđe" ideja i principa. U ove dokumentespadaju i proklamacije i konvencije za Zaštitu evropske arhitektonske baštine (Granada 1985.), zaZaštitu arheološke baštine (Valeta 1992.), kao i Deklaracija o Kulturnom diverzitetu (Strazbur2000.).Okupljeni ministri zaduženi za kulturno nasleđe uočili su i potvrdili punu potrebu za koordiniranimaktivnostima u odnosu na već postavljene opšte političke i ekonomske izazove na početku novogveka u svetlu pozitivnih, ali i kontroverznih tendencija u procesima globalizacije. Na tragu tihrazmišljanja bio je zapažen i govor jugoslovenskog šefa delegacije koja je, između ostalog, istakla:"Predstavnik sam zemlje koja se u proteklih deset godina nalazila u epicentru svih kriza i konflikatau regionu. Podsetiću vas samo na neke posledice uništavanja kulturnog nasleđa - 21 objekat izpriznatog kulturnog nasleđa na području Kosova je oštećen ili uništen, kao i 57 crkava i objekatakoji pripadaju Pravoslavnoj crkvi a nisu uvršteni u kulturno nasleđe ali predstavljaju nesumljivoobjekte od neprocenjive kulturne vrednosti. Ovi procesi neće biti zaustavljeni dokle god svi neshvatimo neophodnost evropskog pristupa i ne podelimo zajedničke vrednosti različitih kulturnihbaština. Kulturno nasleđe ne sme se više tretirati kao sekundarni sektor u celini nacionalne politike.U budućnosti kulturno nasleđe mora postati preokupacija nacionalnih politika". Ove reči naišle su narazumevanje ne samo eksperata i diplomata već i predstavnika Vatikana koji se zauzeo za posebnuzaštitu kulturnih zdanja koja se koriste i u verske svrhe. (Posle ovog istupanja naša delegacija dobilaje informaciju da će ovih dana na Kosovu raditi posebna grupa koju predvodi Elena Poptodorova,poslanik bugarske skupštine koja treba da Parlamentarnoj skupštini podnese izveštaj o stanjukulturnih spomenika u toj srpskoj prokrajini. A. Joksimović je istakla da Jugoslavija, razumljivo,takođe sa posebnim interesovanjem očekuje ovaj izveštaj.)Portoroška konferencija ishodovala je dve Rezolucije: O ulozi kulturne baštine i izazovugobalizacije i O Savetu Evrope u budućim aktivnostima u oblasti kulturnog nasleđa za period 2002-2005, i jednom Deklaracijom: O ulozi dobrovoljnih organizacija u oblasti kulturne baštine (pošto je2001. u Ujedinjenim nacijama proglašena međunarodnom godinom volonterskih organizacija).Konferencija je u najvećoj meri protekla sa vrlo približenim stavovima, interesima i usaglašenimmišljenjima što pokazuje da je izražena puna svest o visokom mestu i primarnoj ulozi koje evropskokulturno nasleđe treba da odigra u budućim civilizacijskim procesima i promenama koji stoje predevropskom, ali i svetskom zajednicom.Politika, 21. april 2001.Kulturna politika Srbije: Nacionalni izvještajOČUVANJE KULTURNE BAŠTINETokom poslednje decenije prošlog veka, dakle, u periodu ukupne destrukcije države i društva utadašnjoj Jugoslaviji, izvršena je i potpuna devastacija kulture u svakom pogledu, pa i kaoinstitucionalni sistem u kome je najviše štete pretrpeo i njen svakako najvitalniji deo – samoumetničko stvaralašto. Specifično ustrojstvo totalitarnog režima tokom tog perioda ratova, etničkihčišćenja, masovnih egzodusa, međunarodne izopštenosti, na čudovišnoj ideološkoj osnovi izmeđukriptokomunizma i neonacizma, pokazala je potpunu i ukupnu nezainteresovanost društva za elitnostvaralaštvo (ne u javnom, već u vrednosnom smislu) koje je potpuno supstituisanopseudofenomenom tačno nazvanim tabloidna ili turbokultura. I to u svim oblastima: od knjiženosti,muzike, filmskog i pozorišta stvaralaštva do likovnih umetnosti i kulturne baštine.Otuda je bilo neophodno, posle 5. oktobra 2000. nakon političke promene, u kulturu ponovouključiti one sadržaje kojima će ona povratiti istinsku umetničku ocenu, svojstvenu nastupajućojepohi – novog veka i tranzicionih reformi. Ta se obnova, upravo nova strategija kulturnog razvoja uSrbiji tokom tekuće decenije morala bazirati na novouspostavljenim, bitno promenjenim principima.Oni podrazumevaju: stvaranje kulturne politike primerene potrebama društva u velikom zaostatku za


svetom, transparentnost u odlučivanju i efikasnoj stručnoj kritici onih odluka koje se direktno tičunjenog daljeg razvoja. Dakle, sve namere države (posebno Ministarstva kulture) u njena četiridomena, ili instrumenata političke moći i vladanja, koje se odnose na kadrovsku obnovu,racionalizaciju mreže institucija, raspodelu budžetskih sredstava i odgovarajuću legislativu, morajupostati dostupni javnoj inicijativi, uvidu i oceni. Na taj način državne institucije bile bi isključivoservisi, ili logistička podrška, za zadovoljavanje kulturnih potreba, a ne otuđeni centri političke moćikakav je u (jedno)partijskoj državi slučaj.Kada su 2000., a potom i 2003. godine održane dve Nacionalne debate o kulturnoj politici(prvu je upriličila jedna nevladina organizacija – Centar za savremenu umetnost, a drugu resornivladin sektor – Ministarstvo kulture uz učešće i evaluaciju eksperata Saveta Evrope), upravo su biliregistrovani isti krugovi problema i praktično su u oba slučaja bila predložena ista rešenja zaprevazilaženje zatečenog stanja – kao da se u međuvremenu ništa nije dogodilo. Tada su utvrđeniopšti principi i u oblasti očuvanja kulturne baštine. U najkraćem, poput opštih teza, istakli bismosledeće naglaske koji su u tim prilikama izneti:• neophodnost da se na nov način definiše pojam i smisao kulturne baštine• neophodnost da se redefiniše pojam i sadržaj državnih (nacionalnih) institucija uoblasti zaštite kulturnog nasleđa• potreba da se osmisli nova filozofija u oblasti zaštite kulturne baštine i odmah, priprvoj izmeni zakona, ona potpuno prilagodi svetskim standardima• apostrofirano je da kulturna baština u multietničkim zajednicama mora postatisredstvo sporazumevanja i uvažavanja različitosti na civilizovan način, što je odnajveće potrebe za njeno očuvanje, posebno u našim uslovima produženihmeđuetničkih konflikata• kulturna baština na efikasniji način treba da bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer time ona izvršava svoju osnovnu funkciju: prenošenje istorijskogiskustva iz jedne epohe u drugu, sa generacije na generaciju, dakle, u suštini, ona jeokrenuta budućnosti a ne prošlosti što je za većinu tradicionalista bio izrazitoparadoksalan fenomen.Jedna posebna oblast – kulturna baština, svuda je u svetu ugrožena Ona nestaje na razne načine, i tone od sada, ne samo ovih godina, nego intenzivno tokom poslednjih dva veka, posebno za vremevelikih svetskih ratova. Stoga ona ima i posebno mesto u definisanju kulturne politike u svakomdruštvu – naročito onom koje je u fazi korenitih tranzicionih promena. Ranije se ovo nije ni isticalokao opšte-kulturološki problem jer nisu postojale organizovane službe zaštite spomeničke baštine. Unaše specifičnosti spadaju i dramatični događaji tokom poslednjih petnaest godina, ali i neki raniji,doduše pojedinačni primeri. Pretpostavlja se, pre svega, da je uspostavljen dovoljan konsenzus svihcentara političke moći da se formira jedna nova strategija očuvanja kulturne baštine u RepubliciSrbiji. Tek nakon donošenja tog dokumenta, moguće je detaljnije, po oblastima, urediti ovudelatnost od najvećeg nacionalnog, političkog i državnog interesa.A tu spadaju, najpre, normativna oblast. Zakon o kulturnim dobrima koji je u upotrebi jošod 1994. godine odavno je prevaziđen pa se mora uskladiti sa savremenom legislativom –propisima, preporukama i standardima zasnovanim na iskustvima zaštite spomenika kulture uevropskim državama. Prethodna administacija nastojala je 2001. godine upravo to da uradi, ali jeostalo nedovršeno. Doduše, kao 'radni materijal' postoji Predlog tog Zakona, i kada bude trebalo, onće biti prezentiran javnosti. I drugi naši zakoni su potpuno neprimenljivi u aktuelnoj političkojsituraciji, a dobra ilustracija o tome su dva primera. Jedan je nemogućnost da pomoću naših propisaštitimo kulturna dobra na Kosovu i Metohiji jer se tamo već primenjuju ažurirani standardi u ovojoblasti, i, posebno na teritorijama drugih i novouspostavljenih država. I da istaknemo još i problemsa obnovom manastira Hilandara gde grčka služba zaštite primenjujući najstrožije evropske normeonemogućavajući time naše stručnjake da se tamo efikasnije angažuju.Drugi nivo, ili instrument vođenja državne politike u ovoj oblasti je stabilno finansiranjezaštite kulturne baštine. To se odnosi na i opšti tretman kulture u ovom društvu, a ne samo na zaštituspomeničke ostavštine. Kao vrlo značajan segmet u oblasti kulture, zaštita baštine, zahvata značajandeo javnih finansija. Poreski obveznici, oni koji pune budžet svojim sredstvima odakle se daljefinansira (i) zaštita kulturne baštine, nisu dovoljno svesni tog značaja, a zaštitari nisu uradilidovoljno, uz pomoć medija i na druge načine, na ubeđivanju onih koji treba da kroz umanjenjeporeza ili putem donacija, te na druge načine, da pomognu kontinuiranu zaštitu postojeće i obnovu


ugrožene kulturne baštine.Treći nivo je sistemski ili organizacioni. Mi imamo veliku mrežu institucija koje se bavezaštitom kulturne baštine. O nepokretnim kulturnim dobrima (arheološki lokaliteti, arhitektura)brinu se zavodi za zaštitu spomenika kulture; republički je odgovoran za tzv. prvu kategoriju, zanajznačajnije objekte. Postoje i drugi veliki sistemi – muzejski, arhivski i bibliotečki koji čuvaju ištite pokretna i nematerijalna kulturna dobra. Takođe postoje, gradske, opštinske, međopštinske,regionalne, pokrajinske ustanove zaštite koje se, u užem teritorijalnom smislu, bave objektima ipredmetima druge i treće kategorije po značaju koji se nalaze na njihovim teritorijama ili se čuvaju unjihovim istitucijama. Mreža je velika, ima preko 1000 ustanova, ali ona nije racionalno nitiefikasno organizovana. Prethodna administracija je pokušala da tu uvede red što je naišlo naogroman otpor pre svega stručne javnosti, konzervatora, muzealaca, arhitekata... a i samih ustanovaza zaštitu usled nerazumevanja namera državne uprave u ovoj oblasti i ciljeve opšte tranzicionepolitike koja je bila primenjivana i na oblast kulture. I dan-danas se čuje prigovor da je ondašnjaadministracija 'uništila' tu mrežu što je, u promenjenim uslovima od 2004. godine, dovelo donesagledivih posledica. A namera je bila jednostavna: da se na novi način, efikasniji i modernijiustanove zaštite organizuju i da počnu da rade bolje, a to znači planski i ekonomičnije, da dobijudruge izvore finansiranja a ne samo da budu na jednim jaslama – budžetu Republike Srbije.Četvrti nivo je kadrovski. Poslednjih petnaest godina stručnjaci u ovoj oblasti retko sumogli da idu u inostranstvo i da svoja znanja upotpunjavaju modernim, savremenijim načinimazaštite, od novih načina prezentacije do digitalizacije dokumentacije i registara. Država je pokušala,pri resornom Ministarstvu, da finansira ovaj program, ali nije uspela jer je od tolikog obiman da semoraju uključiti i druga ministartsva – poput obrazovanja i nauke.Razlozi za dopune (i povlačenje iz procedure izglasavanja) Zakona o kulturnim dobrima bilisu neophodnost izrade jednog opšteg Zakon o kulturnoj baštini, kao i pisanje posebnih zakona odelatnosti zavoda, muzeja, arhiva i biblioteka što podrazumeva svođenje Zakona samo na opštenorme zaštite nepokretnih, pokretnih i nematerijalnih kulturnih dobara, kao i arhivske i filmskegrađe te stare i retke knjige. Zavodi za zaštitu spomenika kulture nadležni su za očuvanjenepokretnih spomenika kulture (arheološka nalazišta, arhitektonsko i industrijsko nasleđe), a muzeji,arhivi i biblioteke za pokretna i nematerijalna kulturna dobra (umetnički i istorijski predmeti,arhivski i filmski fondovi, stara i retka knjiga, dokumentacija i druge muzealije i arhivalije).Postoje i dodatni razlozi za dopune i izmene Zakona:• usaglašavanje sa međunarodnim propisima i normama, kao i potpuno usklađivanje sainternacionalnom terminologijom (npr. nova kategorizacija kulturnih dobara)• usaglašavanje sa Rezolucijom 1244 SB UN koja se odnosi na poseban status Kosova iMetohije (određivanje zakonskih nadležnosti ustanova zaštite na Kosovu i Metohiji, ali ionih koje su privremeno dislocirane iz te pokrajine), kao i dodatno i detaljnijeusaglašavanje sa Omnibusom koji se odnosi na Autonomnu pokrajinu Vojvodinu• usaglašavanje sa novoizglasanim zakonima Republike Srbije a ulaze u problematikuzaštite kulturne baštine (kao i najavljenog novog republičkog Ustava)• usaglašavanje sa potrebama crkava i verskih zajednica, u saradnji sa Ministarstvomvera, posebno zbog izglasavanja novog Zakona o crkvama i verskim zajednicama.Tom, novom predlogu Zakona treba dodati i:• drugačiji način izbora direktora ustanova zaštite (isključivo javnim konkursom)• periodično licenciranje rada svih zaposlenih u stručnim službama zaštite (arheologa,konzervatora, restauratora, arhitekata, muzealaca, kustosa, arhivista, bibliotekara...)• pooštravanje obaveze vlasnika ili korisnika objekata koji su pod zaštitom države• obeležavanje svakog kategorisanog kulturnog dobra, a svako kategorisano kulturnodobro kome preti neposredna (ratna) opasnost od uništenja mora biti obeleženo imeđunarodnom oznakom ’Plavi štit’• efikasniji inspekcijski postupak državnih i specijalizovanih organa ne samo u upravnomveć i u stručnom nadzoru• proširivanje i pooštravanje krivični i prekršajnih odredbi i po vrsti dela i po visini kazniOd vremena donošenja 'Venecijanske povelje o arhitektonskoj baštini' 1964. godine, do usvajanja'Konvencije o arhitektonskoj baštini' u Grenadi od strane evropskih država 1985. godine, prošlo jedosta vremena. Ovim dokumentima razdoblje zaštite spomenika kulture u kome su zaštićavana


'remek-dela' nacionalne i svetske kulturne baštine, od prilike do prilike, preraslo je u celovitintegrativni pristup očuvanja nepokretne, pokretne i nematerijalne baštine, a od vremenakonferencije u Grenadi prevaziđen je i pristup baštini koji je do tada bio redukovan na 'zaštitu' ukorist njene 'revitalizavije'. I taj korpus legislative, pored drugih, postao je obavezno štivo svimdržavama koje su pretendovale da uđu u Evropsku uniju. Jasno je da su sazrele okolnosti da sezakonodavstvo u oblasti spomenika kulture i u Srbiji uskladi ne samo sa 'Konvencijom oarhitektonskoj baštini' iz Grenade, nego i sa 'Smernicama očuvanja baštine' koje je, u sprovođenjuKonvencije, postavio Savet Evrope 2000. godine. One su opšte prihvaćene u evropskim državama isve zemlje u tranziciji koje su pristupale Savetu Evrope donele su nove zakone koji regulišu ovuoblast na isti način.Osnovna načela u izradi teksta ovog Zakona bila bi sledeća:IIIIIIIVVVIVIIVIIIIXXXIDuh i slovo Konvencije iz Grenade i Smenice Saveta Evrope iz 2000. godine.Prihvatanje Smernica Saveta Evrope da se u nazivu Zakona ne stavlja naglasak na'zaštitu' i da je korisno da se taj Zakon naziva 'Zakonom o baštini', jer je takav ikarakter njegove sadržine.Tekst mora da tretira sve vrste spomenika kulture (nepokretne, pokretne,nematerijalne) usklađene s razvojem sredine, kao činiocem koji njen razvoj činiodrživim. Na primer, arhitektonska baština, nastala kao integralni deo izgradnjenaselja i uređenja prostora u prošlosti, zaštićuje se, čuva i obnavlja kao integrativnideo savremene izgradnje naselja i urbanističkog uređenja prostora u sadašnjosti, da bise unapređena mogla predati generacijama koje dolaze.Tekst mora razrađivati celovit sistem u kome su međuzavisno integrisani: zaštitadobara, njihova valorizacija (iz koje sledi kategorizacija i utvrđivanje režima zaštite),očuvanje baštine s orijentacijom na njenu revitalizaciju u savremenim uslovima uzpuno usklađivanje s planovima i aktima kojima se oni regulišu.Obezbeđivanje uravnoteženog odnosa između mera restrikcije (odobrenja, nadzora,obaveza, prinudnih mera, kaznenih odredbi i sl.) i mera stimulacije (istraživanje,programiranje, radovi na očuvanju, obnovi, aktivnom korišćenju, održavanju,obezbeđenju finansijskih sredstava i sl.).Obezbeđivanje raison d’etre svog postojanja – trajno očuvanje kulturne baštineintegrisane u savremeni razvoj. Stavljanjem pod zaštitu nekog objekta ili predmeta,država preuzima odgovornost da obezbedi njihovo trajno očuvanje. Zakon je aktdruštvene volje i jamči spremnosti društva i države da se trajno očuva ukupnakulturna baština, ali i da ne sme biti sveden na pravnu zaštitu.Obezbeđivanje trajnog očuvanja podrazumeva i konstantno izdvojena finansijskasredstva. Država i lokalne zajednice moraju da ih redovno obezbede u svojimbudžetima, koliko je to moguće u srazmeri s preuzetim obavezama, odnosnousvojenim programima.Obzirom da država ne može preuzeti jednaku odgovornost za ogroman broj dobarabaštine, zakonodavac treba da prihvati, iz međunarodne prakse, iskustvo o dobrimakojima poklanja veću brigu, ali registruje i ona dobra od lokalnog značaja, koja seevidentiraju u jedinstveni registar.Izbegavanje prakse ad hoc zaštite spomenika kulture, već uspostavljanje celovitogočuvanja svih grupa i svih vrsta kulturne baštine. U tom cilju, u zakonu senaglašavaju istraživanje, programiranje i integracija u planiranju i izgradnji naselja iprostornih planova (kada je u pitanju arheološka ili arhitektonska baština).Obezbeđivanje da svaki spomenik kulture dobije odgovornog vlasnika koji ima prava,ali i obaveze njegovog očuvanja.Uvođenje načela zaštite dobara ex lege, što će reći da je ono zaštićeno i kada nijeprošlo postupak prethodne zaštite, odnosno, evidentiranja.XII Dobra kulturne baštine nisu, tokom istorije, nastala u jednoj, ili postojećoj zajednici.Ona su istorijska baština zemlje, odnosno naroda. Stoga zemlja, odnosno narod,preuzimaju odgovornost za njihovo čuvanje, koje mora biti ostvareno premajedinstvenim standardima. Iskustvo evropskih država pokazuje da je način da se toostvari uvođenje jedinstvene državne službe. Ta služba, da bi bila što bližaspomenicima, ali i stanovništvu i vlastima na terenu, organizuje se, u načelu,regionalno, ili lokalno na celini državne teritorije.XIII Ustanovljavanje reprezentativnog Visokog saveta za arhitektonsku baštinu, koji treba


XIVda osigura potpunu odgovornost i kontinuitet u rešavanju stručnih zadataka i pitanjaprioriteta u ovoj izuzetno velikoj i osetljivoj oblasti.Postizanje čvrste strukture zakonodavne materije, koja može lako podneti budućuevoluciju zakona u ovoj i sličnim oblastima, odnosno sve pretstojeće izmene. Tekst, uosnovi ima šest poglavlja: 1. predmet zaštite i očuvanje, 2. postupci pravne zaštite, 3.trajno očuvanje spomenika kulture i istraživanje, 4. prava i obaveze vlasnika ikorisnika, 5. organizacija delatnosti, i, 6. kaznene i završne odredbe.Nematerijalno nasleđe danas se samo indirektno spominje iako je UNESCO oktobra 2003. doneo'Deklaraciju o zaštiti nematerijalnog nasleđa'. Naš Zakon ga nepravilno definiše kao duhovnonasleđe i ne donosi nikakva određenja njegovog sadržaja, delovanja i metodologije zaštite. Nepružaju se nikakvi elementi zakonskog regulisanja nematerijalnog nasleđa: identifikacija i predloziza označavanje nematerijalnog kulturnog dobra, utvrđivanje procedure obeležavanja i proglašenjanematerijalnog kulturnog dobra, određivanje procesa zaštite i načina finansiranja. Jezik i stručnaterminologija koja se koristi u sadašnjem Zakonu je tradicionalna, preuzeta iz starog zakonodavstvai ne odražava novu teoriju baštine i njene zaštite. Predlog Zakona ne dotiče ni važnu ulogu javnosti uočuvanju kulturne baštine i stimulativnih mera koje tu javnost ohrabruju da u nju ulažu i da se brinuo njenoj zaštiti.Sada je stanje takvo da bi se mogao izvesti opšti zaključak da je naše kulturno nasleđe jošuvek nepotpuno inventarisano i nedovoljno istraženo, a mreža institucija koje se njime bave iakoprevelika - nepotpuna, nedovoljno modernizovana, neracionalna, slabo opremljena, u oskudici svakevrste i u neadekvatnim radnim uslovima, sa kadrovima koji se više bave administracijom negostrukom, odnosno, praktičnim, terenskim i istraživačkim radom. Nedostaju konzervatorskeradionice, raste broj neinventarisanog i neobrađenog materijala i zbirki, nedovoljna je zaštitaarheoloških, spomeničkih, arhivskih, filmskih i muzejskih fondova nepokretnih i pokretnih kulturnihdobara, čak i onih upisanih u Listu svetske kulturne baštine. Opštinske i lokalne samoupravenepripremljene su i, uglavnom, nezainteresovane za primenu zakonskih obaveza u ovom domenu.Tome doprinosi i zbunjujuća tipologija ovih ustanova (opštinske, međuopštinske, regionalne,pokrajinske, nacionalne, zavičajne, kompleksne, istorijske, opšteg tipa i sl.) koja prouzrokuje brojnesporove oko upravne nadležnosti nad njima koji su kulninirali onog trenutka kada su, prema novombudžetskom Zakonu iz 2002. godine, njihovi osnivači postali dužni da im obezbede neophodnasredstva i uslove za rad. A zaštita kulturne baštine mora biti planska, sistematska i prioritetna u našojkulturnoj politici, posebno u tranzicionim uslovima koji su sada na delu, zato što je tofundamentalna delatnost u oblasti kulture o čemu lokalne samouprave ne mogu da odlučuju, već dase efikasno dogovaraju oko načina ostvarivanja tih zadataka.Sada se ne definišu jasno institucije zaštite kao edukativni centri koji bitno utiču napodizanje svesti o značaju i važnosti očuvanja kulturne baštine, koji kreiraju kulturnu politiku iidentitet našeg naroda. U skladu sa ovim, nigde se ne pominje ni interdisciplinarno povezivanjeinstitucija zaštite sa univerzitetom, u skladu sa 'Bolonjskom konvencijom', i u skladu sa brojnimkonvencijama UNESKO-a i Saveta Evrope o edukativnoj funkciji institucija kulturne baštine. Nepostoji izražena svest o postojanju brojnih konvencija, deklaracija i povelja Saveta Evrope o zaštitibaštine u različitim vidovima, niti o preporukama UNESCO-a, ICOMOS-a, ICOM-a, koje je našadržava dužna da ratifikuje, a neke od užestručnih bar da poštuje.Danas nema definicije decentralizacije i potrebe umrežavanja institucuja zaštite, niti sepominje postojanje i delovanje nacionalnog centra ili instituta zaštite pokretnih i nematerijalnihkulturnih dobara koji bi nosio edukativne, teorijske, praktične i istraživačke elemente zaštite baštine.Kada je reč o muzejima, nepostoje definicije muzeja u skladu sa poslednjim ICOM-vim odrebamamuzeja (Generalna skupština ICOM-a, Barcelona 2001.) po kojima je muzej neprofitna, stalnaustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena za javnost, koja pribavlja, štiti i konzervira,istražuje i objavljuje materijalne i nematerijalne dokaze o ljudima i njihovoj sredini u svrhuizučavanja, obrazovanja i uživanja. Nedovoljno se pažnje posvećuje ustanovama koje se takođeoznačavaju kao 'muzeji'; naprimer: ustanove koje čuvaju i izlažu žive primerke biljaka i životinjakao što su botaničke našte, zoološki vrtovi, akvarijumi i vivarijumi ili naučni centri i planetarijumi,prirodni rezervati, zatim neprofitne izložbene galerije, izložbene galerije u sastavu biblioteka, arhiva,botaničkih bašti, planetarijuma i sl. kao ni međunarodnim, nacionalnim, regionalnim ili lokalnimstrukovnim organizacijama ili specijalizovanim odeljenjima i agencijama ministarstava ili drugimjavnim agencijama odgovornim za zaštitu; potom, neprofitnim ustanovama ili nevladinimorganizacijama koje se bave zaštitom i konzervacijom, istraživanjima, obrazovanjem, obukom,


dokumentacijom i drugim aktivnostima vezanim za zaštitu i institucije zaštite; kulturnim centrima idrugim ustanovama koje olakšavaju čuvanje, kontinuitet i upravljanje nepokretnim, pokretnim inematerijalnim nasleđem, najzad, ni ostalim institucijama koje imaju, manje ili više, svekarakteristike institucija zaštite, posebno muzeja, a koje deluju kao podrška postojećim muzejima iprofesionalnom osoblju kroz muzeološka istraživanja, obrazovanje i obuku.U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora da preuzmebrigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovni cilj promena koje su nastaletokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sa uvođenjem reda među brojniminstitucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa. A državna strategija u zaštitispomenika kulture mora se definisati kao kulturna politika, a institucionalno se sprovodi krozsisteme u oblastima za koje su nadležne mreže zavoda za zaštitu spomenika kulture, muzeji, arhivi ibiblioteke.Saopštenje na simpozijumu Ministarstva kulture, Sava centar, Beograd, 2002.Godinu dana posleNeka pitanja (nove) kulturne politikeOtprilike, godinu dana je prošlo od kada je funkcionalno postavljen aktuelni tim na vrhu državneuprave u oblasti kreiranja i vođenja kulturne politike – sadašnje Ministarstvo kulture (početkommarta 2001. godine). Takođe, nešto duži vremenski period protekao je od poznatog savetovanjaKulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji (Beograd, 24. i 25. novembra 2000.). Kratak rezime,urađen za ovu priliku, upućuje na nekoliko mogućih zaključaka i ocena.Pogled iznutraAko se znalo u kakvom je stanju kulturni sistem u Srbiji – u institucionalnom, organizacionom,kadrovskom, materijalnom i svakom drugom pogledu, ipak se nije mogla odmah naslutiti širina idubina provalije koja je delila zatečeno stanje od projektovanog, upravo realno od željenog.Neophodni preobražaj, koji se može nazvati (i uobičajeno se i naziva) 'tranzicijom', mada bi, poslejednogodišnjeg iskustva, prikladniniji naziv bio 'zaustavljanje propasti', kako se tada činilo, moraose pokrenuti trima instrumentima koji su trebali da trasiraju tri osnovne linije kretanja.Mora se odmah istači da se rad Ministarstva kulture neprestano usklađivao sa strukturalnim ireformskim nastojanjem Vlade Republike Srbije, posebno u oblasti ekonomskog i političkogsistema, čime su stvarane pretpostavke ne samo za dalji rad na uspostavljanju koherentnogdruštvenog sistema već i za stabilan nastavak neophodnih promena.Tri linije kretanja:1. Kadrovska obnovaU najvećem broju ustanova kulture, pre svega onim 'matičnim' – poput Narodnog muzeja,Muzeja savremene umetnosti, Etnografskog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti, ArhivaSrbije, Muzeja pozorišne umetnosti, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture,Istorijskog muzeja Srbije, Narodnog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta i mnogih drugih,naročito onima od najvažnijeg nacionalnog ili državnog značaja (od kojih se najveći broj nalaziizvan Beograda), izvršene su neophodne kadrovske promene od direktora do ćlanova upravnih inadzornih odbora. Namera je bila da se ove institucije podmlade zbog urgentne potrebe zastvarnom organizacionom ztansformacijom, od stručnih odelenja do administracije i tehničkogsektora, radi što boljeg osmišljavanja i realizovanja novih kulturnih projekata i programa. Stogase, ne samo u Ministarstvu, već i u javnosti, očekuje drugačiji kreativni duh, te življa aktivnost uradu, tih značajno posustalih institucija – od bibilioteka i arhiva do muzeja i zavoda za zaštitukulturne bađtine, od pozorišta do najuglednijih kulturnih manisfestacija (a pokrenute su i izmeneu strukturi tih organizacija i u značajnom smanjenju broja budžetiranih ustanova, programa,organizacija itd.).


U protekloj godini Ministarstvo kulture posebnu je pažnju poklonilo ravnomernojzastupljenosti tradicionalnih i savremenih oblika stvaralaštva, istovremeno podstičućimultikulturalnost, dmokratizaciju kulturnog života u Srbiji (pomažući rad ne samo nacionalnihinstitucija već i opštinskih, te nevladinih organizacija i velikog broja pojedinaca), uspostavljanjuprincipa otvorenosti svog rada putem brojnih konkursa i komisija, redovnog obaveštavanjajavnosti o delatnostima i drugo, što ranije nije bio slučaj.2. LegislativaZatećeno stanje u kulturi moglo se efikasno menjati i promenom zakonskih okvira u kojima onafunkcioniše. Stoga je pokrenut niz novih zakona – od zaštite kulturnih dobara i opšteg interesakulture do pozorišta, kinematografije, izdavaštva, zadužbinarstva, fondacija i fondova itd. Kadase taj proces završi, a on je vrlo delikatan jer dubinski narušava interese pojedinih, još uvek jakihi značajnih društvenih i profesionalnih grupa i lobija, tek će se tada moći reći da je kulturnisistem postavljen na novim osnovama. Doprinos decentralizaciji, upravo pojačavanju kulturnogdiverziteta, dat je pri izradi Omnibus zakona za Pokrajinu Vojvodinu i Zakona o lokalnojsamoupravi, kada su mnoge rebubličke nadležnosti prenete na opštinske i autonomne uprave.U toku je priprema za izglasavanje brojnih sistemskih zakona koji treba da omoguće bržutransformaciju sistema. Oni su spremani komplementarno sa međunarodnim standardima. Prvikoji je potpuno urađen je o kulturnim dobrima, a slede zakoni o pozorištu, kinematografiji,izdavaštvu, i dr. Kada se ovaj normativni sistem zatvori, biće moguće govoriti i očekivati znatnobržu i radikalniju promenu zatečenog stanja.3. BudžetPoćetkom 2000. godine budžet namenjen kulturi bio je oko 0.3 %, a već je u martu, na inicijativuministra, došao na 0,8%, ili 1.200.000.000 din. Ili 40.000.000 DM od čega je samo oko220.000.000 direktno uloženo u programe rada – ostali iznos pokrio je zakonske obaveze, plate imaterijalne troškove. Znatno racionalnijim koriščenjem tih sredstava Ministarstvo je uspevalo dazaustavi dalje propdanje sistema, ali budući da je svesno da to ipak i dalje nisu dovoljnasredstva, ima nameru da otpočne traženje vanbudžetskog načina finansiranja – pre svega prekosvoje Agencije za kulturni ravoj. Cilj je da se u bliskoj budućnosti taj postotak popne na oko 2%čime bi se Srbija svrstala u srednje razvijene zemlje i u oblasti kulture (jer preporuka UNESCOaje 1-3% nacionalnog budžeta namenjenog kulturi).ZaključakOdmah se uočavaju razlike između teorijskog diskursa i praktičnog delovanja koje su sepojavile. Bez namere da izgleda kao opravdanje za neurađeno, čega su u Ministarstvu svakakonajsvesniji, ipak treba istaći neke od najrečitijih činjenica koje svedoče o protekloj godini (dapomenemo samo najubedljivije primere):- konzervatorsko-restauratorski radovi na 110 crkava, manastira i drugihspomenika kulture,- arheološka istraživanja na 24 lokaliteta- otkup knjiga i popuna fondova za 170 biblioteka sa ukupno 468 naslova u tiražuod 67.660 primeraka,- u oblasti muzičko-scenskih delatnosti finansirano je više od 90 programa,manifestacija, gostovanja u zemlji i više od 80 u inostranstvu,- u oblasti likovnog stvaralaštva pomoglo je više od 110 izložbi, pedesetakkolonija (od 270 koliko ih je registrovano) i isto toliko gostovanja u inostranstvu,- u književnom stvaralaštvu više od 20 kolonija i susreta pisaca,- u kinematografiji zsvršezak 6 igranih filmova i brojnih kratkometražnih, kao iniz fetivala i manifestacija u zemlji i 15 u inostranstvu,- u izdavačkoj delatnosti omogućilo je izlaženje više od 30 časopisa,- u amaterskom stvaralaštvu više od 40 programa i više od 20 gostovanja unostranstvu,


- posebna pažnja poklonjena je programima za Kosovu i Metohiju, gde jefinansiran rad 12 ustanova kulture i realizacija 30 programa; odnedavno deluje iKoordinacioni centar savezne i republičke vlade koji je pokrenuo i aktivnosti naobnovi kulturnih dobara; prvi korak je probijanje političke blokade koju jeuspostavio UNMIK da bi se uopšte iznova uspostavio stvarni sistem zaštite i uovoj pokrajini,- pored toga treba pomenuti redovnu i pojačanu zaštitu arhivske građe, otkupepredmeta za muzejske zbirke, poboljšanje protivpožarne i protivprovalne zaštite umnogim ustanovama itd.Za javnost, da li je ovo više ili manje od očekivanog?Pored ovog, bilo je nekih vrlo krupnih ne samo kulturnih već i političkih aktivnostu. Od izuzetnog jeznačaja bio i povratak tzv. Vukovarskog blaga Republivi Hrvatskoj (što je bio jedan od problemakoji je opterećivao uspostavljanje normalne međudržavne saradnje) i započinjanje vraćanjaumetničkih dela koja pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj. Ministarstvo kulture setakođe posvetilo unapređenju belateralne i multilateralne međunarodne kulturne saradnje, a posebnou Evropi, odnosno sa bivšim republikama SFRJ. Urađeni su i potpisani mnogi novi sporazumi iprogrami o kulturnoj saradnji.U svakom slučaju, kultura se mora u što kraćem vremenu i na svaki način osposobiti za predstojećuborbu koja podrazumeva i prevazilaženje problema statusa u ovom društvu i ovoj državi. Naime,ona sada nije, moguće i iz razumljivih razloga, 'prioritet' u opštoj prekompoziciji našeg političkogsistema. Potrebno je načiniti još mnogo napora da ona i ovde dospe u red vodećih civilizacijskihoblasti koje najpreciznije i najubedljivije određuju anamnezu stanja u nekoj državi.Moment (nova serija), br. 1, Pančevo, januar 2003.Strategija umesto dekreta1. Moguće je na dva načina formulisati kulturnu politiku. Lakši, uobičajeni način je da sekulturna politika, poput dekreta, zada kao cilj koji u nekom periodu treba (ili mora) da budeostvaren. Ovaj način niti je primeren demokratskim društvima, niti danas može da dapozitivne rezultate. Drugi je, a tog načina se pridržava Demokratska stranka, da se izpostojeće prakse, dakle realnih uslova u kojima se neka kultura razvija, prepoznaju mogućipravci njenog razvitka i da se sa takvim spoznajama stvore odgovarajući preduslovi.Formulacija kulturne politike, dakle, dolazi na kraju, posle razumevanja postojećeg stanja,uslova, perspektiva, kadrovskih i finansijskih potencijala, organizacionih i institucionalnihstruktura koje na njen život odlučujuće utiču i demokratska stranka je sklona da u tommomentu zapravo govori u terminima formulisanja strategije kulturnog razvitka. Od januara2001. svedici smo da su dominantne odrednice koje postepeno formiraju tu strategiju:depolitizacija kulture, decentralizacija, demetropolizacija, demokratizacija, transparentnost uodlučivanju itd. Po ovim karakteristikama meriće se stanje u kulturnom životu zemlje iubuduće.2. Najpre ne znamo da li je konstatacija iz vašeg pitanja tačna. Ali, i da je tako, nasuprotvašoj tvrdnji, stoje sledeće činjenice: započeti procesi u transformisanju statusa i stanja našekulture govore da je ona značajno podržana upravo tokom poslednje tri godine. Specifično,što se tiče izdavaštva, i pored nekih nesporazuma oko međunarodne prezentacije našeliterature kojih je bilo, država je učinila i neke pozitivne korake u ovoj podršci: izuzimanjeknjige od plaćanja poreza na promet, redovan otkup knjiga posle niza godina zastoja,značajan razvoj bibliotekarstva i knjižarstva koji veoma značajno utiču na stanje uizdavaštvu, pomoć u izdavanju kapitalnih dela domaće literature, formiranje fonda zaprevođenje naše beletristike itd. Dakle, postoje brojni instrumenti kojima se domaćeizdavaštvo podržava, a njegova prezentacija u međunarodnim okvirima tek je jedna odvažnijih potreba.3. Za ovu poresku politiku koja će biti saglasna opštem fiskalnom konceptu koji semukotrpno rađa, ali koja će prepoznati i pomoći drugim instrumentima njenu osetljivu


egzistenciju. I to ne samo u izdavaštvu već i u drugim, posebno neprofitnim sektorimaumetničkog i kulturnog stvaralaštva. Nije reč samo o oslobađanju od poreza na promet, očemu se najčešće govori, već i povećavanju poreskih olakšica za kulturne donacije i druguvrstu pomoći, ili ulaganja u kulturne sisteme. Očigledno je da budžetska sredstva nisudovoljna da sse zadovolje sve potrebe te je otuda neophodno iznaći i druge, stalne finansijskeizvore namenjene kulturi.4. Januara meseca 2001. godine procenat za kulturu iznosio je 0,3 odsto republičkog budžeta.Prema državnom proračunu u 2004. godini, da je on izglasan, kultura bi dobila više od jedanodsto što je četiri puta više. Dakle, za tri godine, država Srbija je, uz sve ekonomske ipolitičke nedaće koje su je ophrvale, našla način da učetvorostruči sredstva namenjenakulturi. Taj trend se očekuje i ubuduće i sa posebnom pažnjom pratimo dalja zbivanja uoblastima finansiranja naše kulture.NIN, 12. februar 2004. (odgovori na anketu)Odbrana napadnute umetnostiPolazeći od konstatacije, zapravo načela preuzetog od Đulija Karla Argana po kome je i on sam,samo ’stari kritičar koji deluje u skladu sa ideologijom svoje mladosti’, Ješa Denegrije je u knjizipod naslovom ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ sabrao tekstove, najvećim delom većobjavljene, koji su se bavili onom vrstom umetničkog stvaralaštva tokom poslednje decenije prošlogveka koje je na začudan način ostala sačuvana od pogubnog pritiska tada važeće politike, ideologijei estetike, ali i institucionalne i vaninstitucionalne arbitraže oko usijanog pitanja: koja je to umetnostkoja je isključivo po apologetskim svojstvima bila značajna za to vreme, odnosno, kakva je to bilaumetnost koja je o tom vremenu ili svedočila na kritički način, ili, pak, energično demonstriralaistinske formalne i koncepcijske ciljeve. Bilo, s jedne strane, svedokom ili, s druge strane, otvorenau smislu da su njeni motivi mogli biti pročitani i shvaćeni i izvan granica teritorije na kojoj jenastajala umetnost o kojoj je reč u knjizi ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’, bez ikakve rezerveveć sada možemo zaključiti da je bila i ostala jedinim pozitivnim znakom vremena. Snažan oboltvrdnjama koje se u ovoj knjizi mogu pronaći, dala je Denegrijeva ideologija kritičara definitivnoformiranog sedamdesetih godina, dakle u vremenu stasavanja jedne borbene, konceptualneumetnosti koja je snažno branila principe slobodnog stvaralaštva, slobodnog od svake, sem striktnoumetničke ideologije.Političke ideologije beznađa, destrukcije, autističnosti, nacionalizma i ekspanzionizma, učinile susve da se ukupno društveno biće postepeno, ali sigurno uništi, pa prema tome ni takozvananezvanična i nepriznata umetnost tog vremena nije ostala pošteđena istih nasilničkih nastojanjadržave i njenih institucija, te medija koji su nepogrešivo forsirali samo zvaničnu i, za oligarhe,prihvatljivu umetnost. To uništavanje umetnosti i njenih najvažnijih institucija bilo je sistematično, anajbolje se moglo videti na primeru upropašćavanja Muzeja savremene umetnosti. Malobrojni ostacisačuvane, opstale umetnosti mogli su se pratiti samo u nekim zaklonjenim ’rezervatima’ koji su sesnažno odupirali režimskim udarima poput Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra zasavremenu umetnost, Rex-a, Remonta, dve male privatne galerije ’Haos’ i ’Zvono’ u Beogradu,zatim Konkordije u Vršcu, Galeriji 'Olga Petrov' u Pančevu, 'Zlatnom oku' u Novom Sadu, Galeriji'Nadežda Petrović' u Čačku – i, gotovo da je to sve.Držeći se striktno jezičkih problema umetnosti i njene produkcije tog vremena redovno jezanemarivan (mas)kulturni, populistički, tržišni, socijalni, ideološki i politički kontekst koji jeupravo tu umetnost ugrožavao. A, s druge strane, snažno podsticao svim institucijalnimmehanizmima i državnim stredstvima onu vrstu stvaralaštva koja čak nije imala nimalo samosvestio vlastitim nedostacima. Nova Denegrijeva knjiga pokazala je na mnogim primerima kako jepraktično taj aparat prikriveno, ali ponekad, doduše vrlo retko, neskriveno represivno i razornodelovao.Podsećanja radi, na ovom mestu ćemo pomenuti i jednu raniju knjigu Ješe Denegrija,’Devedesete: teme srpske umetnosti’ (u izdanju novosadskih Svetova iz 1999. godine) koja jevremenski i tematski prethodnik sadašnjoj. U njoj autor tačno definiše karakter našeg stvaralaštva tedecenije kao, ’umetnosti u zatvorenom društvu u uslovima kulturne globalozacije’, kako je o njojpostavljena osnovna teza, oblast delovanja i područje razmatranja. Navodeći tada promotivne


izložbe devedesetih, nove pojave u području skulpture, autore koji su bili nosioci tih promena, ali ineke od starijih protagonista novih umetničkih pojava još od vremena antiteza poznog srpskogmodernizma i konceptualne umetnosti, nezaobilazeći i neke od kritičkih i teorijskih rasprava togvremena i časopisa koji su se tim temama i pojavama bavili, Denegri je prvi u domaćoj istoriografijisistematično postavio osnove za dalja razmatranja ovih problema. Sada, u zbirci tekstova ’Opstanakumetnosti u vremenu krize’, isti autor proširuje polje interesovanja na neke oblasti koje su bile ranijeizostavljene, ali su očigledno odigrale značajnu ulogu u pokušaju potpunog razumevanja ovogvremena u njene plastičke umetnosti.Denegriju je posve jasno da se mora pisati o 'napadnutoj' umetnosti, ali se takođe mora pisatii o uzrocima ugrožavanja njenog opstanka. Da bi sledio taj put on se u nekim tekstovima oslanja nasocijalnu i etičku ulogu umetnosti i umetnika, što dakako nije nikakva novost, ali se ona, ipak, udomaćoj kritici prečesto previđa. Svestan je, takođe, da je redefinisanje pojma (ali i ’pojmova’)kritike i kritičkog prosuđivanja u specifičnim uslovima zatvorenosti, izolovanosti i izopštenostitokom devedesetih – umetnosti u ’zatvorenom društvu’ na tragu ideja Karla Popera, a potom injegovog učenika i političkog sledbenika, milionera i filantropa Đorđa Sorosa (čija je fondacija nesamo kod nas odigrala značajnu ulogu u očuvanju ove otvorene umetnosti), od bitnog značaja zatačno definisanje razlike između umetnosti i 'umetnosti'.Otuda Denegri sada znatno proširuje pojam ’angažovanosti’ u devedesetim i to je najvećiznačaj ove zbirke tekstova. Pitanje je samo dokle to proširenje može da izdrži argumentaciju i da libaš sve pojave, posebno autorski primeri umetničkog delovanja koji se pominju u njegovimosvrtima, mogu da budu podvedeni pod taj pojam? Jer, konsekventno tim idejama, preti opasnost dase i neke tradicionalističke, konzervativne čak i antimodernističke tendencije u umetnosti i kritici –poput onih Dragoša Kalajića, Milića od Mačve, Đorđa Kadijevića, Nikole Kusovca, Dejana Đorića,da spomenemo tek neke od najmilitantnijih primera, naknadno podvedu pod pojam ’angažovanosti’,na primer, za ostvarenje populističkih, nacionalističkih, tradicionalističkih, dakle, konzervativnihciljeva potpuno u pokušaju opravdavanja ratnih zločina, dakle, unutar iste ideologije koju suzajednički i neoprezno zagovarali u korist režima opšte destrukcije tog vremena.Denegri s tim u vezi kaže: ’No, pojam umetničkog angažmana gledajući generalno i udomaćim uslovima devedesetih, svojstven je i onim izražajnim postupcima koji obavezno ne morajuda budu sasvim izravni i izričiti... Svaka je, dakle, živa, aktivna i kreativna umetnost svesna položajai prilika u kojima nastaje, po tome ona jeste ’indikator realnosti’. Otuda savremena umetnost u svimsvojim pojavnim formama osim što je umetnost jeste i svojevrsna politika, a umetničko ponašanje ukrajnjoj konsekvenci jeste i svojevrsno političko ponašanje.’Ali, da li je taj ’najpouzdaniji parametar opredeljivanja ... vera umetnika u umetnost kojuradi, vera kritike u umetnost koju prati i podržava’ koji on zagovara, dovoljan da bi se razdvojilaživa, otvorena umetnost i kritika od njenih oponenata - konzervativne umetnosti i kritike? S istimpravom to može da istakne, recimo, Kusovac navodeći primere slikarstva Kalajića ili Milića odMačve u tom periodu. Pa u ćemu je zapravo presudna razlika?Očuvanje digniteta umetnosti u ’društvu opasnosti’ mora dobiti ne samo unutrašnjimehanizam za samoodbranu već mora biti deo strategije opšte društvene promene jednogretrogradnog sistema u uslovima, kako nemamo bolji, zvaćemo ga uobičajeno – tranzicijskogmodela zamene lažnog istinitim, lošeg boljim, zamućenog razgovetnim, lokalnog globalnim,zatvorenog otvorenim itd. I tu dolazimo do pitanja koje Denegri sporadično pokreće: šta ključna,famozna 2000. godina (’Oktobarski politički prevrat’) znači za dalji opstanak umetnosti, sada neviše toliko u političkoj sferi koliko u reformatorskoj – ekonomskoj, kulturnoj i institucionalnoj?Odgovor koji je sada moguće dati čitanjem obe pomenute knjige Ješe Denegrija ostao je, nažalost,nedovoljno jasan, nedovoljno ubedljiv i nedovoljno čvrst sa stanovišta prosuđivanja iz aktuelnogstanja. Kako je došlo do toga?’Pasivni eskapizam’ kao unutar umetnički, neborbeni otpor stvarnosti (angažovanost umetnosti), i’aktivni eskapizam’ (angažovanost umetnika) kao spoljašnje, borbeno i individualno delovanje kaoodgovor na datosti iste realnosti samo su različiti stepeni istog pokreta. Svet umetnosti i sistemumetnosti moraju uneti u sopstvene mehanizme oba nivoa – u zavisnosti od temperamenta, karakterai mentaliteta učesnika u ovim promenama. I oni su, naravno, potpuno izvan bilo kakve politike – ione koja se pokazala retrogradnom i van sopstvenog vremena, ali i one koja ga je svesna i koja težida društveni organizam ’odvuče’ prema onim nivoima uporedivim sa procesima, fenomenima idogađajima daleko od jednog zatvorenog sistema kakav smo proživeli, ali i kakav se dosad tiho, aliodskora sve glasnije i vidljivije obnavlja. Upravo su nam i iz tog opasnog razloga zaključci kojemožemo izvući iz Denegrijevih razmatranja od dragocene pomoći.


Listajući tematske celine antologije ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ u poglavljima: 'Autorskeizložbe', 'Domaća umetnička scena devedesetih', 'Protagonisti', a naročito u kratkom uvodu 'Odevedesetim' i pogovoru 'Postskriptum za devedesete', uočavamo Denegrijevo sistematično gledanjena procese i pojave koji su tokom ’vremena krize’ održali, makar u fragmentima i na marginama,živu umetničku aktivnost na onom nivou koji je ostao prepoznatljiv i u međunarodnim relacijama.Umetnost na početku devedesetih, umetnost sredinom devedesetih, umetnost na kraju veka, sve su tovremenske odrednice koje kritičari istovremeno koriste da bi namesto adekvatnih opštih poetičkihodrednica, usled sve veće nepreglednosti sistema, locirali recentnu umetnost ne unutar, već izvanistorijskih datosti trenutka. Suvereno se krečući ne samo domaćom scenom, već i internacionalnom,pre svega pišući o velikim izložbenim manifestacijama poput venecijanskog Bijenala ili kaselskihDokumenata, Denegri je učinio najvredniju stvar – pokazao je kako je domaće otvoreno stvaralaštvobilo ravnopravno unutar svetskog sistema savremene umetnosti. Gotovo je ista stvar i sa autorskimizložbama domaćih kuratora koji su imali senzibilitet za umetnost koja je otvoreno dirala ponajbolnijim ranama ovdašnjeg društva devedesetih koje Denegri spominje u svojim tekstovima. Iakosu mnogi protagonosti te umetnosti na različite načine postajali deo međunarodne scene, bilo da suse stalno ili povremeno naseljavali u najvećim evropskim kulturnim centrima, njihovo prisustvo,sem u malom broju slučajeva, ostalo je statusno nepromenjeno na ovdašnjoj sceni. Dakako da ovomautoru nije promaklo ni pitanje odnosa kritike i umetnosti tokom ove decenije koje je nesumljivobilo maksimalno usklađeno. No, primećene su i povremene konfrontacije među paralelnimkritičarskim ’školama’ tog vremena što je sve, u krajnjem ishodu, doprinosilo ne samo boljemrazumevanju epohe već i plastičnijoj slici zbivanja bremenitih i umetničkim problemima, a dakako iodnosom prema spoljašnjoj, društvenoj realnosti koja novom stvaralaštvu kao nikad do tada, izuzevkratkog perioda socijalističkog realizma, nije išla na ruku niti ju je na bilo koji zvanični načinpomagala. Denegri o tome piše ne samo sugestivno, već, kako je to uostalom karakteristično zanjega, utemeljeno u činjeničko stanje.U ovaj deo njegovih interesovana spada i problem razumevanja odnosa regionalno – univerzalno,što je zapravo bila tema nekoliko simpozijuma i izložbi u organizaciji pančevačkog Bijenalaskulpture. Oko ovog pitanja zapravo su se lomila koplja oko poimanja mesta naše umetnosti uodnosu na svetsku, što je stari problem i artikulisan je bio još od vremena pojave srpske likovnekritike s kraja XIX veka. Ta tom bojnom polju lomile su se idejne i ideološke rasprave izmeđukonzervativne i nove kritike, akademskih shvatanja i ’druge linije’ koje su zastupale pogledeumetnosti sa diferenciranim predznacima. Denegri je i ovde zauzeo veoma angažovani stav iznosećibroje nepobitne argumente u prilog nove umetosti.Uz navođenje autora koji su se devedesetih pojavili na našoj umetničkoj sceni, a tu, presvega, mislimo na pojavu nove generacije koja je donela ambijentalne radove, instalacije, objekte itako dalje. No, do malih zabuna dolazi kada se čitaju Denegrijeve recenzije o radu pojedinih autora ito u najširem rasponu od Olge Jevrić i Miodrga B. Protića koji su se pojavili sredinom prošlog vekado najmlađih poput Dragane Ilić i Biljane Đurđević sa njegovog kraja. U tom nizu od četrdesetakumetnika lako se raspoznaju tri grupe koje je moguće formirati, ne prema generacijskom, već premaprincipu angažovanosti u polju, ali i izvan polja same umetničke prakse. Jednu grupu čine autori kojisu striktno zainteresovani za vlastito delo i potpuno su izvan bilo kakvog društvenog diskursa.Ilustracije radi da ovde navedemo samo Fila Filipovića, Kolomana Novaka, Kostu Bogdanovića,Miroslav Pavlovića,. Drugu grupu čine umetnici koji su bili zainteresovani za probleme društvenetranzicije ali se to nije moglo očitati u njihovom delu, poput Zorana Pavlovića, Radomira Damnjana,Bore Iljovskog, Ere Milivojevića, Perice Donkova, Slobodana Peladića. I treća grupa koja je uvlastiti plastički narativ unela jasne naznake društvenih zbivanja koja su ih najteže pogađala, recimokod Dušana Otaševića, Marine Abramović, Raše Todosijevića, Živka Grozdanića Gere, NenadaRackovića.I da ovaj svedeni pregled knjige ’Opstanak umetnosti u vremenu krize’ Ješe Denegrijazavršimo još jednim navodom, upravo odgovorom datim u intervju kada je na pitanje o umetničkojsceni posle 2000. godine koja je izrazito 'nepregledna' po stilskim, estetičkim, plastičkim, jezičkim idr. osobinama, konstatovao: ’Kulturna i umetnička politika posle 2000. godine u osnovnimpretpostavkama postala je politika u skladu sa potrebama i ciljevima ’otvorenog društva’ , političkaograničenja proizašla iz prethodnog perioda definitivno su prevladana, ali izmenjene okolnostiizazivaju i nove probleme, koji više nisu pitanja generalne orijentacije oko koje, čini se, da postojipotpuni konsenzus, nego su to pitanja optimalne operacionalizacije planova i efekata unutarnovonastale situacije.’I na kraju da postavimo pitanje koje provejava kroz celu knjugu: da li je prevratnička 2000.


Kada je maja meseca 1995. godine istoričarka umetnosti Borka Božović otvorila Galeriju ’Haos’ sanamerom ’da se u njoj predstave one pojave i poetike u okviru jednog likovnog izraza – crteža’, a sobzirom da je to vreme bilo dramatični perid jugoslovenskih ratova, razaranja, materijalnihoskudica, izolacije i opšte depresije, malo ko je tada mogao da pretpostavi da će se jedna ovakvaprivatna kulturna inicijativa održati i obeležiti i prvu desetegodišnjicu. Upravo se to dogodilo ipotvrdilo velikom retrospektivnom izložbom priređenom u Umetničkom paviljonu ’CvijetaZuzorić’, a prigodan katalog, zapravo momografija rada ove galerije, objavljen za tu priliku,pokazao je sav kulturni, ali i socijalni, pa i politički značaj njene aktivnosti.Te, 1995. godine u Galeriji ’Haos’ izlagali su Uroš Tošković, Mića Popović i Pero Nikčević, i većje taj izbor umetnika otkrio ne samo medijsku opredeljenost galerije, što uostalom i stoji u njenomnaslovu, već i stilsku, te poetičku orijentaciju koja je praktično ostala neizmenjena svih ovih godina.Iako su mnogi skeptici ovu opredeljenost za crtež kao likovni izraz tumačili kao ’liniju manjegotpora’ s obzirom na to da je tehnika crteža, ma na koji način da se izvodi, najmanje zahtevna zaizlaganje, ipak se niko nije odlučio da baš crtežu posveti svoje posebno interesovanje, i to ne samo upromotivne i afirmativne svrhe, već i u teorijskoj potpori koja je pratila gotovo svaku od gotovostotinu priređenih izložbi. Sama Borka Božović je napisala niz tekstova, dokazujući fundamentalniznačaj crteža u likovnim umetnostima, a u samoj monografiji objavila je jednu sveobuhvatnu studijukoja nedvosmisleno određuje visoko mesto ovom mediju. Moglo bi se zaključiti da je ovaj događaj,uz sve reperkusije koje su povodom njega naglašene, ukazao i na želju da se u Beogradu osnuje ijedna specijalizovana, velika institucija muzejskog tipa koja će se isključivo baviti prikupljanjem,izučavanjem, publikovanjem i izlaganjem crteža. Na vrlo ubedljiv način izložba desetegodišnjicerada Galerije ’Haos’ pokazala je opravdanost ovakve želje njenog osnivača, ali i stručne i umetničkejavnosti koja je svesna ovakve kulturne i stvaralačke potrebe.U desetodišnjoj delatnosti Galerija ’Haos’ je, sem osnovne aktivnosti, pokrenula i niz ’pratećih’programa i odgađaja koji su jasno upotpunjavali njen javni status. Tako je, na primer, započet iciklus pod nazivom ’Glasovi novog veka’ koji ima za cilj da pokaže radove sasvim mladihumetnika, nekih koji su još uvek studenti na likovnim akademijama u Srbiji i Crnoj Gori.Prezentacija njihovog rada svojevrsna je najava novih poetika koje svaka generacija sa sobomdonosi u skladu sa vlastitim senzibilitetom, shvatanjima, ličnoj i kolektivnoj opredeljenosti premasvetu u kome žive i stvaraju.U ovoj galeriji je osnovan i ’Fond za afirmaciju stvaralaštva’ te Nagrada ’Mića Popović’ - i kaotrajno sećanje na ovog akademika i velikana naše likovne umetnosti u drugoj polovini dvadesetogveka, ali i kao potrebu da se svake druge godine prepozna umetnik koji je, idući putem otporaumetničkoj represiji i političkoj antidemokratiji, kojim je tako uporno išao Mića Popović, i svojimdelom pokazao i istakao poznato NE regresivnim socijalnim i ideološkim procesima koji se u našimuslovima periodično recikliraju na različitim nivoima i u različitim centrima društvene moći. Dosada su ovo priznanje dobili: prve godine Predrag Koraksić Koraks i Danilo Bata Stojković, potomDušan Otašević, Dušan Makavejev te, prošle godine, Jagoš Marković.U pomenutoj uvodnoj studiji pod simboličnim naslovom ’Crtež van haosa i u njemu – deset godinajedne galerije’, Borka Božović je pored toga što je dijagnostifikovala glavne bolesti našeg društvadevedesetih godina, postavila i teorijsku matricu kojom je moguće utvrditi vrednost nekih crteža iznačaj određenih poetičkih i autorskih pojava koje se bave ovim medijem. Ovaj tekst je zasigurnopolazišna tačka za dalja istraživanja u ovoj oblasti, ali on je dao i dovoljno valjanih obrazloženja zaosnivanje jedne nove institucije specijalizovanog tipa koja će doći na red da se u neposrednojbudućnosti otvori. O tome bi državni planeri u ovom sektoru već sada morali da razmisle i dauporišta pronađu baš u predočenoj analizi. Mislimo da taj trenutak i nije toliko dalek.No, ova izložba pokreće i neka druga, isto tako važna i dalekosežna pitanja u najneposrednijoj vezigodina stvorila istinske pretpostavke da se izvede promena i u onom delu sistema koji mora da stvoripovoljnije uslove za razvoj reprezentativnog umetničkog stvarlaštva? Bojimo se da je odgovor naovo pitanje sve sumorniji i sve pesimističkiji. Uostalom, kao i u svim drugim oblastima kulturnog,društvenog, ekonomskog i političkog života kojima smo neposredni savremenici, a delom i akteri.Treći program, br. 121-122, Radio-Beograd, 2004.Kulturna politika i tranzicija IPrivatne galerije - Deset godina Galerije ’Haos’


sa vizuelnim stvaralaštvom u nas, baš sada, za kulturu uopšte, krajnje opasnom i restriktivnom, posvim pokazateljima, trenutku tranzicije. Naime, položaj vizuelnih umetnosti na neki neobjašnjivnačin svake godine se redovno pogoršava. O tome svedoče brojni podaci, a magični izgovori da sezapravo radi o ’tranzicionom procesu’ nimalo nisu ubedljivi, naprotiv, izgledaju krajnje naivni, daneupotrebimo teže ternime poput neznalaštva, ignorancije, necivilizovanosti, nekulture i tako dalje.Evo kratkog popisa tih opasnosti od tranzicije po aktuelnu umetnost.Savremeno stvaralaštvo danas se nalazi u izuzetno teškoj situaciji, ne samo materijalnoj već iu odnosu na brigu institucija i državnih organa koji treba da obezbede njegov nesmetan razvoj. Maledržavne stimulacije za vrhunsko stvaralaštvo, retki otkupi, teško rešavanje radnih mesta i ateljealikovnih stvaralaca, otežavanje donatorima i sponzorima da potpomognu umetnike – sve su to glavniproblemi koji zahtevaju što hitnije sistemsko rešavanje. Ključ je u poboljšanju stanja i položajatakozvanih nacionalnih institucija kulture koje zapadaju u sve veću krizu i neizvesnot opstanka.Što se tiče takvih državnih institucija, koje su nadležne i koje prate savremenu umetnost, izgodine u godinu njihov položaj i status po pravilu se pogoršavaju. Država svake godine izbudžetskih sredstava sve manje izdvaja novca za redovno održavanje a pogotovo za realizacijuprograma koji se najdirektnije tiču savremenog stvaralaštva. Neophodno je uspostaviti boljusaradnju izmedju ministarstava kulture i finansija, a to znači da Vlada mora kulturu staviti uprioritete, da bi se materijalni položaj u ovoj oblasti znatnije poboljšao. Dakle, međuresornousaglašavanje doživljava vidnu krizu.Kad je, pak, reč o privatnim galerijama i muzejima, država nema instrumente zaraspoznavanje programa koji se realizuju u stvarno umetničkim galerijama i onima koje nude ineguju kič, šund i drugo stvaralaštvo bez vrednosti a za samo komercijalne svrhe. Posao države je daprepozna istinske umetničke galerije (preko svojih stručnih komisija) i podrži njihove projekte nasledeće načine: maksimalno da pojeftini njihov rad u šta spada: zakup poslovnog prostora,štampanje publikacija, poštanski i PTT troškovi i drugi, čime bi se obezbedila dodatna sredstva kojabi te galerije same uložile u promociju savremenog stvaralaštva.Dobro postavljena i rešena poreska politika regulisala bi i ovaj segment delatnosti, smanjilaili posve eliminisala „crno tržište“ umetninama gde se bez ikakve kontrole slivaju u džepovepojedinih art-dilera velike sume novca.U krajnje problematična i tragično nerešena pitanja je i status umetnika. Valjalo bi zadržati iomogućiti da i dalje opstane institucija „slobodnog umetnika“. To omogućava zaista vrednimstvaraocima da delaju i žive od svog rada. Ni samo školovanje umetnika nije u boljoj situaciji. Što setiče kadrova na akademijama umetnosti u Srbiji, trebalo bi da poštuju već potpisane obaveze izBolonjske konvencije da profesori mogu biti (re)izabrani samo pod uslovom da su se sami potvrdilisamostalnim izložbama, teorijskim radovima ili drugim projektima.U ovaj set problema spada i rešavanje radnog prostora za likovne umetnike. Problemrešavanja radnog i stambenog prostora savremenih stvaralaca od najveće je važnosti i prioriteta.Kako je praktično iscrpljen fond ateljea kojima su umetnička udruženja raspolagala, neophodno jeosmisliti nove mehanizme koji će stvaraocima, koji su na početku svojih karijera, olakšati dobijanjeradnih prostora ili stanova. S jedne strane, onim umetnici koji mogu da svojim sredstvima izgradesvoje ateljee i stanove treba poreskom politikom omogućiti da se potpuno oslobode plaćanjagrađevinskog zemljišta, nabavke građevinskog materijala, da imaju olakšice u izvođenju radova idrugo. A za umetnike koji nemaju svojih sredstava, država preko komercijalnih banaka prioritetno inamenski treba da obezbedi dugoročne kredite koje bi umetnici vraćali ili novcem ili umetničkimradovima (ustupanjem svojih dela muzejima, galerijama, bankama i drugim organizacijama).Pored toga treba hitno rešiti da - već dugogodišnji korisnici radno-stambenih prostora i većumetnici u poodmaklim godimana, često veoma renomirani i sa velikim priznanjima koji dosad nisuotkupili svoje radno-stambene prostore, a nemaju nikakve druge stanove niti drugih šansi za nekostambeno rešenje – pod najpovoljnijim uslovima otkupe te prostore, s obzirom na to da su dugi nizgodina sami ulagali u njihovo održavanje i obnovu. Time se ne smanjuje fond ateljea, jer ti umetnicinemaju drugih stambenih prostora. Posebna komisija, sastavljena od članova udruženja i državnihorgana trebalo bi da proceni svaki slučaj zasebno i omogući najpovoljnije uslove za realizaciju togprograma otkupa i dodele stambeno-radnih prostora u vlasništvo samih umetnika.Po mogućstvu treba predvideti izgradnju radno-stambenih prostora u novoizgradjenimobjektima na poslednjem nivou ili potkrovlju, dodeliti ih umetnicima ili udruženjima koji bi svojimsredstvima završili neuredjen prostor (ili tačnije samo delimično izgradjen prostor) onako kakonjima odgovara za delatnost kojom se bave (različito za skulptorske, grafičke ili slikarske ateljee).Svaki investitor nekog novog stambenog zdanja mogao bi da se obaveže od strane opštine koja je


nadležna za dozvole da obezbedi ovakve prostore i da ih u prodaji nudi pod povoljnijim uslovima,kao pravo preče kupovine za umetnička udruženja ili, direktno, pojedinim umetnicima. Za uzvrat,investitoru bi bile smanjene dažbine za broj i cenu kvadrata koje ustupe za ovu namenu.Pri izgradnji javnih objekata (banke, hoteli, osiguravajuća društva, strana predstavništva idrugo) bi bio investitor dužan da u odredjenom procentu (standard je oko 6%) od investicione sumeizdvoji za nabavku umetničkih dela, izgradnju fontana, izradu mozaika, skulptura, opremuprostorija, kancelarija, soba, i to samo preko udruženja i galerija koje imaju državni sertifikat da sena profesionalan način bave prodajom umetničkih eksponata i u kojima su zaposleni istoričariumetnosti a ne samo trgovci.I svi zakoni iz oblasti vizuelnih umetnosti moraju da pretrpe temeljne izmene, zapravo dabudu dovedeni u sklad sa evropskim standardima. Prvi i univerzalni zakon bi bio ’Opšti zakon okulturi’ unutar kojega bi trebalo da budu umetnosti od opšteg društvenog interesa, a koji bi bio uskladu sa svim parcijalnim i specijalizovanim zakonima iz pojedinih kulturnih delatnosti. Takođe i’Zakon o poreskoj politici’ u procesu produkcije, prodaje i plasiranja umetničkih dela smatra senajvažnijim i najhitnijim zakonom koji bi regulisao čitav niz procesa i omogućio zapošljavanje istimulisao proizvodnju čitavog niza raznih delatnosti: od nabavke materijala za izradu umetničkihdela, preko prodaje umetničkih dela, prezentiranja umetničkih ostvarenja (izlagačka delatnost,publikacije, i tako dalje). Dobra poreska politika u ovoj oblasti znatno bi smanjio pritisak nabudžetska sredstva a upravo regulisala osnovne principe tržišnog poslovanja u ovoj oblasti, čime biznatno podstakla celokupnu likovnu produkciju i dovela do poboljšanja statusa umetnika. Ni ’Zakono zadužbinarstvu’ nije primeren novom vremenu. Iz nekih razloga naša zemlja nije osavremenilaovaj veoma značajan zakon koji bi regulisao svako ulaganje i sponzorisanje kulturnih manifestacija,otkup umetničkih dela ili neki drugi oblik donatorstva a oslobađao bi donatore u datom procentu odporeza, a zadužbinare stavljao u rang uglednih i poštovanih darodavaca.Dakle, potrebno je sistemsko rešavanje položaja u ovoj olasti, a to je po prirodi stvari obavezadržave, odnosno, državnih organa od republike i autonomne pokrajine do opština i gradova, kojimoraju da ublaže tranzicione udare, privatizaciju i neophodno otvaranje ove države i društva premasvetu i odnosima koji u njemu važe.Mesto privatnih galerija u ovom procesu opšteg poboljšanja položaja likovnih umetnika utranzicionom periodu vrlo je značajno. No, nažalost, iako postoje brojne privatne galerije(registrovanih u Beogradu je oko sedamdeset, ali onih koje rade ’na crno’ je višestruko više) tek jenekoliko koje isključivo izlažu samo umetnička dela. Pored Galerije ’Haos’ tu su još Galerija’Zvono’ koja je specijalizovala za promociju mladih umetnika, Galerija ’Remont’ koja se bavistraživanjima na ’rubnim’ područijima stvaralaštva, i – to je sve. Istine radi treba istaći i daprogramske orijentacije još nekoliko izlagačkih prostora, iako nisu formalno privatni, imajuzanimljiv program: Rex koji se bavi promocijom novog stvaralaštva u najširem pojmu te reči,galerija ’Art-get’ koja je osnovana sa ciljem da pokaže relevantna zbivanja na fotografskoj sceni pozanimljivom konceptu jednog selektor koji osmišljava godišnji program (prošle godine to je bioGoran Malić a ove Goranka Matič), Nenj Moment galerija koja se drži visoke eksluzivnosti ispecijalizovala se za advertajzing i industrijski dizajn, Galerija ’Beograd’ koja sve intenzivnijeobraća pažnju na neetablirane stvaraoce i fenomene, i odnedavno Galerija ’Ozon’. Dakle, tek ovihnekoliko galerijskih prostora, od kojih su samo četiri potpuno privatni, pored brojnih takođeprivatnih, ali nažalost sa krajnje problematičnom umetnošću koja isključivo nastaje iz merkantilnih ane estetičkih razloga, svakako da nije dovoljno da bi se njihovo prisustvo značajnije osetilo. Moždabi od pomoći bilo osnivanje asocijacije privatnih galerista koji su okrenuti promociji i podršciozbiljnog stvaralaštva čime bi se mogao ostvariti veći uticaj na državne organe koji bi tadaverovatno brže rešavali probleme stvaralaštva o kojima je bilo reči. Takve galerije bi dobile ozbiljnebeneficije u radu (od zakupa prostora do komunalnih obaveza, štampanja kataloga i tako dalje), avrednost programa bila bi im ocenjivana svake godine, pa u slučaju promene izlagačke politikeprema komercijanom stvaralaštvu, te bi se beneficije gubile. Na ovaj način država bi načinilaznačajan korak u regulisanju odnosa u krajnje osetljivom području promocije i podrške serioznogstvarašatva u društvu koje je još uvek siromašno, koje je u umetničkim smislu prilično ’nepismeno’ ikoje mora da prođe kroz ovaj period tranzicije sa najmanje posledica po istinske umetnike i one kojiih podržavaju. To je jedini način da se stvarno uključimo u veliku evropsku i svetsku porodicuprosvećenih i svesnih građana koji takavu međunarodnu zajednicu vide kao realnost i neizbežnostradi sopstvenog opstanka.Treći program Radio Beograda, 6. juli 2005.


Kulturna politika i tranzicija IIOčuvanje kulturne baštineKada su 2000., а potom i 2003. godine održane dve NACIONALNE DEBATE O KULTURNOJPOLITICI, prvu je upriličila jedna nevladina organizacija - Centar za savremenu umetnost, s druguresorni Vladin sektor - Ministarstvo kulture, zapravo su bili registrovali isti krugovi problema ipraktično su u oba slučaja bila predložena ista rešenja za prevalizaženje zatečenog stanja. Tada suutvrđeni opšti principi i u oblasti učuvanja kulturne baštine. U najkraćem, već na samom početku,poput svojevrsnog rezimea, istakli bismo sledeće naglaske tada iznete:- prvo, neophodnost da se na nov način definiše pojam kulturne baštine- drugo, neophodnost da se redefiniše pojam i sadržaj nacionalnih (državnih) institucija uoblasti zaštite kulturnog nasleđa;- zatim potreba da se osmisli nova filozofija u oblasti zaštite kulturne baštine i odmah, priprvoj, nužnoj promeni zakona, ona prilagodi svetskim standardima;- kao vrlo važno apostrifirano je da kulturna baština u multuetničkim zajednicama morapostati upravo sredstvo sporazumevanja i uvažavanja na civilizovan način, što je od najveće potrebeza njeno očuvanje;- najzad, da kulturna baština na efikasniji način bude dostupna i razumljiva novimgeneracijama, jer tima ona izvršava svoju osnovnu funkciju koja se tiče prenošenja povesnogiskustva iz epohe u epohu, sa generacije na generaciju, dakle, u suštini, ona je okrenuta budućnosti ane prošlosti što je za većinu tradicionalista izrazito paradoksalan fenomen;U ovim procesima lokalna samouprava sa novom svešću o njenom značaju mora da preuzmebrigu o stanju kulturne baštine u vlastitom regionu, što je bio osnovi cilj promena koje su nastaletokom 2001-2003. godine kada je tadašnja administracija započela sa uvođenjem reda među brojniminstitucijama kulture koje brinu za očuvanje kulturnog nasleđa.Tom prilikom iskrsla su i dva značajna pitanja koja se hitno moraju rešavati:Prvo: koji je to novi način korišćenja instrumenata institucionalnog i vaninstitucionalnogupravljanja u oblasti zaštite kulturne baštine, a koji, u osnovi, podrazumeva tri stvari: stabilnofinansiranje (što znači sem budžetskog, još i sponzorsko ulaganje, mecenaštvo, zadužbinarstvo idruge oblike materijalnog pomaganja), zatim, promenjenu legislativu (pre svega njenoharmonizovanje sa evropskim standardima, preporukama, propisima i načelima) i napokon, novekadrove (koji će biti edukovani na najaktuelnijim svetskim iskustvima)I drugo: stvaranje jedinstvenog programa zaštite pokretne i nepokretne kulturne baštine kojinikada, od kada zaštita postoji kao državni interes, nije urađen na dovoljno jasan, detaljan i efikasannačin.Problemi sa očuvanjem kulturne baštine kulminirali su tokom protekle dve decenije, a naročito odpočetka ratnih sukoba na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Njihovi uzroci su mnogobrojni: od onihnajdrastičnih i najopasnijih kakvi su ratna razaranja, do tradicionalne nebrige, odsustva državnestrategije u ovoj oblasti, najzad i zbog nedostatka neophodne ili neprimenjivanja postojeće zakonskeregulative.Državna strategija u zaštiti spomenika kulture institucionalno se sprovodi kroz sisteme uoblastima za koje su nadležne mreže zavoda za zaštitu spomenika kulture, muzeja i arhiva, kao ibiblioteka koje čuvaju staru i retku knjigu. Zavodi za zaštitu spomenika kulture nadležni su zaočuvanje nepokretnih spomenika kulture (arheološka nalazišta, arhitektonsko i industrijsko nasleđe),a muzeji, arhivi i biblioteke za pokretna i nematerijalna kulturna dobra (umetnički i istorijskipredmeti, arhivska i filmska građa, stara i retka knjiga, dokumentacija i drugo).Mogao bi se izvesti opšti zaključak da je naše kulturno nasleđe još uvek nepotpunoinventarisano i nedovoljno istraženo, a mreža institucija koje se njime bave nedovoljnomodernizovana, neracionalna, slabo opremljena, u oskudici svake vrste i u neadekvatnimprostorijama, sa kadrovima koji se više bave administracijom nego strukom, odnosno, praktičnim,terenskim i istraživačkim radom. Nedostaju konzervatorske radionice, raste broj neinventarisanog ineobrađenog materijala i zbirki, nedovoljna je zaštita arheoloških, spomeničkih, arhivskih, filmskih imuzejskih fondova nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara, čak i onih upisanih na Listu svetskekulturne baštine, a opštinske i lokalne samouprave nepripremljene su za ostvarivanje zakonskihobaveza u ovom domenu. Tome doprinosi i zbunjujuća tipologija ovih ustanova (opštinske,međuopštinske, regionalne, pokrajinske, nacionalne, zavičajne, kompleksne, istorijske, opšteg tipa i


slično) koja prouzrokuje brojne sporove oko upravne nadležnosti nad njima koji su kulminirali onogtrenutka kada su, prema novom budžetskom Zakonu iz 2002. godine, njihovi osnivači postali dužnida im obezbede neophodna sredstva za rad. A zaštita kulturne baštine mora biti planska, sistematskai prioritetna u našoj kulturnoj politici, posebno u tranzicionim uslovima koji su sada na delu, zato štoje to fundamentalna delatnosti u oblasti kulture o čemu lokalne samouprave ne mogu da odlučuju,već da se efikasno dogovaraju oko načina ostvarivanja tih zadataka.Iz jedne ovakve analize stanja u oblasti zaštite kulturne baštine, mogu se izvestinajurgentnija pitanja koja se odmah moraju rešavati, a strategija razvoja očuvanja kulturne baštinezapravo je zasnovana na uočenim problemima, njihovom hitnom rešavanju, ali i drugim zadacimapoput ispunjavanja sledećih uslova: bolje pozicioniranje zaštite kulturnih dobara u državnimprioritetima kao fundamentalno pitanje u oblasti kulture: iz toga će proisteći i bolje materijalnostanje za njihov rad i realizaciju programskih aktivnosti, kao i opšte stanje fizičke zaštite oduništavanja, krađa, požara i drugog; integrisanje zaštite kulturnih dobara u regionalne i evropskeprocese na principima koji su navedeni u dokumentima Saveta Evrope i Evropske unije: u ovaj uslovspada i donošenje adekvatnih zakona koji će na savremen, i za svet prepoznatljiv i prihvatljiv način,regulisati odnose u ovoj oblasti; i, naročito, potpuna kadrovska obnova u institucijama zaštitekulturnih dobara: u šta spada i uvođenje povremenih, obaveznih ‘atesta’ zaposlenih za obavljanjestručnih poslova na zaštiti svih vrsta kulturnih dobara prema savremenim standardima; stvaranjejedne nove, racionalnije mreže po delatnostima koju čini veliki broj institucija u ovoj oblasti (oko1000 svih vrsta sa gotovo 5000 zaposlenih); tehnička obnova i osavremenjivanje sredstava koje sekoriste za stručni rad (konzervacija, restauracija i drugo) bilo putem stranih donacija bilo državnimulaganjem; na posletku, i dobijanje adekvatnih prostora za rad. Moguće je sa Direkcijom zaimovinu Republike Srbije sklopiti dugoročni sporazum da se određeni, napušteni ili neadekvatnokorišćeni objekti u njenom vlasništvu, posebno spomenici kulture stavljeni pod zaštitu države,ustupe institucijama kojima su urgentno potrebni.Jedinstvenost sistema očuvanja kulturnih dobara ogleda se u formiranju centralizovanihplanskih programa koji će biti distribuisani u okviru celog sistema zaštite kulturnih dobara uRepublici Srbiji koju obavljaju sledeće ustanove: Zavodi za zaštitu kulturnih dobara – (čuvaju iodržavaju) nepokretna kulturna dobra: arheološka nalazišta, znamenita mesta, prostorno kulturnoistorijskeceline, spomenike kulture (manastiri, crkve, arhitektonska zdanja). Ovu delatnost nosiRepublički zavod i 14 pokrajinskih, regionalnih, međuopštinskih, opštinskih i gradskih zavoda (5 uVojvodini, 3 na Kosovu i Metohiji gde danas radi samo Kancelarija u Leposaviću, i 6 u tako zvanoj’užoj’ Srbiji); Muzeji – (prikupljaju i čuvaju) pokretna kulturna dobra (od arheoloških predmeta dosavremenih umetničkih dela); državni Registar je popisao 111 muzeja, od toga – 10 republičkih, aostali su regionalni, opštinski i gradski; Biblioteke – koje čuvaju staru i retku knjigu od kojih su 3republičke (Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Matica srpska u Novom Sadu i ’Ivo Andrić’ izPrištini – trenutno sa sedištem u Beogradu, ali čiji su fondovi ostali u Prištini), kao i 27 matičnih i177 opštinskih; Arhivi – koji prikupljaju arhivsku građu, a Kinoteka filmsku; ovaj sistem obuhvata38 arhiva – republičke: Arhiv Srbije, Arhiv Beograda i Jugoslovensku kinoteku, zatim 2pokrajinska, a ostali su međuopštinski i gradski.Ovu oblast regulišu sledeći opšti i posebni zakoni:- Zakon o budžetu (propisuje način distribucije budžetskih sredstava republičkim kao i ustanovamalokalne samouprave);- Zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet iz 2003. (koji definišefinansijske obaveze osnivača prema svojim institucijama), a sada je to pitanje regilisano Zakonom oPorezu na dodatu vrednost;- Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture (koji navodi institicije kulture poosnivačima: republičke, pokrajinske i opštinske, odnosno, finansijske obaveze osnivača premanjima);- Zakon o javnim službama (u oblasti kulture reguliše osnivačka prava, upravni i stručni nadzor,način osnivanja institucija, imenovanja i razrešenja direktora, članova Upravnih i Nadzornihodbora);- Zakon o kulturnim dobrima (reguliše rad zavoda, muzeja, arhiva i biblioteka) koji je prethodnaadministracija podelila u posebne zakone koji, usled prekida mandata nisu izneti na izglasavanje uSkupštinu Republike Srbije.Primenom ovih propisa, a da bi se u uslovima decentralizacije državne uprave idemetropolizacije kulture obezbedilo jedinstvo delatnosti kulture u oblasti zaštite na zakonskimosnovama (prema svim navedenim zakonima) neophodno je da:


1. Ministarstvo kulture i centralne ustanove kulture (one kojima je osnivač Republika Srbija– sada ih ima 15) obezbede primenu upravnog i stručnog nadzora nad celim institucionalnimsistemom bez obzira da li su te ustanove pokrajinske, regionalne (međuopštinske), opštinskeili gradske. Jedini efikasan način ostvarivanja ove potrebe je preko kolegijuma direktora ovihinstitucija koji, kako sada stoje stvari, mogu ali ne moraju da ostanu deo zajedničkog sistemazaštite što za Ministarstvo kulture nije prihvatljivo jer je kao resorni organ uprave odgovornoza očuvanje celovitosti sistema bez obzira ko je osnivač pojedine ustanove.2. Za ustanove kojima su osnivači opštine i gradovi plate, materijalne i investicione troškoveobezbeđuju njihovi osnivači, koji takođe imenuju i direktore kao i članove Upravnih iNadzornih odbora. Ali u takvoj situaciji, koja je bolja za efikasniji rad ustanova kulture,nastaje problem očuvanja jedinstvenosti sistema.Ovu jedistvenost sistema zaštite kulturnih dobara moguće je ostvariti na nekoliko načina:- Ili da se trenutno ništa ne čini i da se sačekaju prva gruba narušavanja jedinstvenosti sistema, apotom Vladinim uredbama hitno regulisati narušeno jedinstvo – ovo je de facto sadašnje stanje - inajgore rešenje koje ne garantuje očuvanje sistema zaštite kulturnih dobara zbog čega su već sadaMinistarstvu upućene brojne kritike od strane ustanova zaštite (zavoda, arhiva, pojedinih strukovnihudruženja poput konzervatora, restauratora, istoričara umetnosti, arheologa i drugih)- Ili da sve centralne ustanove zaštite kulturnih dobara (Republički zavod za zaštitu spomenikakulture, Narodni muzej, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije) izvršno predlažu direktoreustanova za čiji su stručni nadzor rada zakonom zadužene – ovo bi mogao biti dovoljan stepenkontrole upravnog i stručnog rada institucija zaštite- Ili da se uvede obaveza raspisivanja Javnog konkursa za sva direktorska mesta (sa detaljnimradnim biografijama kandidata, programom rada institucije i tako dalje), a da u Konkursnu komisijuuđu predstavnici osnivača (opština, gradova), centralne i matične institucije i Ministarstva kulture –ovo bi mogla biti najefikasnija regulacija sistema zaštite kulturnih dobara jer objedinjava ’interese’svih - i osnivača, i centralnih ili matičnih institucija i Ministartsva kulture, a istovremeno ničijaprava ne se derogiraju.Pri prvoj promeni sistema organizovanja institucija za