slika politike - Jovan Despotović

lična, najpre po vođu grupe Nuneta Popovića, belodano je pokazala da je represija režima ostalasasvim sačuvana bez obzira na spoljašnju kozmetičku prepravku, te da je sa druge strane, a to jeparadoks na koji oni ukazuju, ostala sačuvana i opresivnost novih vlasti u samoj kulturnoj politici.Utvrđivanje ove činjenice otkriva i jedan realni problem koji se isprečio pred današnje umetnike.Instrumentalizacija stvaralaštva od strane nove gradske vlasti pokazuje se jednakoznačajnom iporaznom u istom smisli u kojem smo imali prilike da se nažalost uveravamo u proteklom, po svimpokazateljima izrazito nepovoljom periodu. Na fenomenu Magneta identifikuje se zapravo isti odnosinstitucionalne kulturne politike bez obzira ko je definiše i sa kakvim ciljem se ona kreira: irepublička (socijalisti) i gradska (Zajedno) kulturna vlast praktično se na isti način odnose premaovoj vrsti umetničke aktivnosti. Odavde bi se konsekventno mogli izvesti krajnje nepoželjnizaključci.Najzad, kao treća street-art akcija izvedeno je 2. jula desetominutno ćutanje ispred zgrade SANUpod nazivom Zaklani ste. Naše saučešće. Ovim projektom Magnet je ožalio desetak milionagrađana koji će uskoro morati da se suoče s činjenicom da su i oni, kao i država, zaklani. Koljač isaučesnici oblizuju svoje okrvavljene ruke, a njihove žrtve su postale zombiji koji bezbrižno hodaju.- stoji po običaju u njihovom propratnom letku. Poruka je jednostavna i direktna: vlast je dakakonajodgovornija za sadašnje stanje nacije, ali ona ima i neobične saučenike: opoziciju i Srpskuakademiju nauka i umetnosti (kao vrhovnu naučnu i kulturnu instituciju) koja je, prema Magnetutakođe odgovorna jer je ideologija (Memorandum) iz njenih veleumnih kabineta izašla na ulicu iuzrokovala crveno-crnu nakazu nacionalsocijalizma.U jednom razgovoru povodom akcije FaluSrbija Nune Popović je ovako okarakterisao umetničkepremise rada Magneta: Za mediokritete na vlasti kvalitet u umetnosti je tzv. umetnička estetika... Toje jedna velika zabluda da će neko u 21. veku da se bavi umetničkom estetikom. Naš glavni problemje estetika čovekove svesti. Ovime je Popović pokazao kako se nalazi izravno na tragu tradicionalnihavangardnih pokreta od dadaizma preko ruskog umetničkog eksperimenta ranih revolucionarnihgodina do hepeninga i preformansa kasnog modernizma koji su imali isti cilj: menjanje(poboljšavanje i podizanje na viši stupanj) opšte etičke i estetičke svesti. Vide se i jasne asocijacijena umetnost sovjetskog Oktobra - primerice na Tatljinov Spomenik III internacionali kao arhetipskimodel za isto tako utopističku Fontanu veštačke krvi pod nazivom Beograd je svet. Objašnjavajućisvoju ideju Popović je rekao: Na Trgu Republike bila bi ogromna "fontana" kružnog oblika (aktivnispomenik), opasan džinovskim TV reklamama preko kojih bi se prelivala veštačka krv. Program svihsvetskih informativnih kuća bi se emitovao 24 časa, a na monitorima bi pisalo koliko je u sekundiubijeno ljudi u svetu i koliko svake sekunde krvi ističe. Od statističkog odeljenja Međunarodnezajednice bismo tri puta nedeljno dobijali podatke o broju ubijenih. A na drugom mestu onekspicitno kaže: Naš projekat je pravljenje umetničkog dela od grada, što ga približava idejamavelikih utopističkih preobražaja ovog veka.Iako postoji neposredna povezanost prošlogodišnjih akcija Magneta sa sadašnjim, ipak se kao jedanposeban fenomen izdvojio triptih izveden ove godine. Promena od priželjkivane erekcije(uspravljanja) i penetracije (prodora u svet) postdejtonske Srbije (FaluSerbija) do konačne istine(Rekvijem za Srbiju) ovog istorijskog trenutka ima smisao zaokruženja aktivnosti grupe Magnet.Njihova brzina uočavanja društvenih problema i reakcija zaprepašćujući su i jedinstveni u našojaktuelnoj umetnosti uopšte. Takođe se zapaža i i tačno lociranje generatora krize: vrhovna vlast,simbolični vrh kulturnih i umetničkih institucija, i ukazivanje da je, a to je novost - nekada opozicijaa danas nova vlast, pokazala sindrom ni činjenja ni nečinjenja koji je izgleda zajednički onima kojivladaju u ovakvoj vrsti režima. Promena sistema je upravo pravi cilj koji bi omogućio odstranjivanjedestruktivnih uzroka. U performansima grupe Magnet isključivo je o tome reč.Njihova upozorenja su direktna. A ako je već potpuno izvesno da je stara vlast i na znatno krupnijeproteste oguglala, nikako neće biti dobro ako i novoformiranu vlast u urbanim centrima budezahvatila ista neosetljivost i autizam. I nikako neće biti dobro ako za kulturu zaduženi u novoj vlastiovu aktivnost Magneta budu razumeli samo kao umetnički neobuzdan čin za jednokratnu upotrebu.Ono što Magnet danas radi je prvo javno, estetičko i etičko skretanje pažnje na opštu zapuštenost iduhovnu pustoš devedestih koju smo nasledili iz propalog samoupravnog eksperimenta. Osetljivostčlanova grupe Magnet na traume vremena je veća nego kod prosečnih ljudi, otuda su njihovi nastupiavangardni, dakle, oni su predvodnici jednog novog i drugačijeg urbanog mentaliteta koji se upravosada formira u njihovoj generaciji i koji će ubuduće biti sve vidljiviji i sve uticajniji u našemdruštvenom životu.A oni koji su objavili da su spremni za sve moguće promene, pa tako i za ozbiljnu izmenuzatečenog stanja u kulturnim procesima, morali bi da jako savesno pročitaju ove Magnetove signale.