slika politike - Jovan Despotović

katalogu ove izložbe vrvi od mnogih "iskrenih i nepokolebljvih vera u svoj narod", "borbe za istinu ipravdu", "veličanje slavne prošlosti", "dokazivanje identite srpskog naroda", "povezivanje antičke inacionalne lepote sa savremenim izrazom" itd, čime se želi dokazati neka njena navodna, mnogoizražena nacionalna budnost - za dom spremnost!, kako bi rekla naša slavenska braća Hrvati. Samoje još jednom u dugoj istoriji "Lade" pisano na isti način: da je za umetnost neophodno "stupanje ukorak sa razvojem narodnog duha", ili kako je "svuda duh nacije bio prisutan, moćan i jak" i to upredgovoru kataloga "Ladine" izložbe iz 1940. godine Vinka Vitezice, našeg najboljeg primerakrajnje desničarske umetničke kritike sa nacionalisitičkih i fašističkih pozicija. Nakon 55 godina,opet se javlja isti fenomen iskrivljavanja smisla ovog društva koje je u članu II svog Pravilnika iz1909. godine zapisalo da je "Cilj društva: negovanje umetnost". Ništa više. Današnjimdopidivačima, počasnim članovima "Lade", ovo očigledno nije dovoljno. Drugo, neobjašnjivo je iiskrivljavanje "Ladinih" umetničkih stavova, odnosno njeno guranje u isključivo tradicionalističkeestetičke oblasti. Pa se na istom mestu kaže da članovi "Lade" nisu pripadali avangardnimpokretima, nego su bili pristalice negovanja tradicionalnog stvaralačkog postupka i izraza". Ovakvakonstatacija se odnosi, recimo i na Nadeždu Petrović, idejnog tvorca ovog Društva, koja je s jednestrane zagovarala i žestoko se tukla za principe integralnog jugoslovenstva na prostoru od Ljubljane,preko Zagreba i Beograda do Sofije, a takođe učestvovala u žučnoj raspravi o modernoj umetnosti,naravno braneći je od konzervativne kritike, koja je, gotovo ceo vek kasnije, opet imala potrebu dase razračunava sa novim pokretima u umetnosti. Uzgred, članovi "Lade" bili su još i DušanJovanović Đukin, najavangardniji srpski vajar u međuratnom razdoblju, ili pak Petar Lubarda, pionirapstraktnog slikarstva u posleratnoj Jugoslaviji - odlični primeri za tradicionalistička usmerenja u"Ladi"! Ovo je zapravo poziv da pogledate ove dve izložbe, uprkos pomenutim tekstualnimometanjima.Za kraj još jedan navod iz ovog kataloga: "Pominje se da u svetu nema ni jednog umetničkogudruženja koje toliko dugo traje kao Lada. Ali, i da ovo nije tačan podatak, uspeh je idevedesetogodišnje opstojavanje u srcu Srbije, u njenoj prestonici, znači u uslovima koji nikada nisubili pogodni za bilo šta što ima odrednicu srpsko". Baš tako: Beograd uz sav svoj kosmopolitizam,pokazivao je naročiti "animozitet" prema svemu srpskom. Teheranski pogled iz Beograda je izgledamnogo dublji, kada se čak i u ovako naivnim povodima može primetiti.Beorama, br. 47, oktobar, 1995.Značajna ostvarenjaOd brojnih kulturnih manifestacija, kojima je grad Beograd osnivač, dakle finansijer, poput BITEFa,BEMUS-a, FEST-a, na primer, izgleda da samo one koje se odnose na likovne umetnosti, bivajupolako prepuštene propasti te postaju svojevrsna gradska pastorčad. Samo što se se saznalo da gradviše ne želi da priređuje Trijenale likovnih umetnosti, koji je istovremeno osnovao kada i Oktobarskisalon, i koji je takođe prerastao u ozbiljnu i uglednu manifestaciju (do sada je u periodu 1961-1988.održano ukupno šest Trijenala), otvoren je 36. Oktobarski salon, koji se odjednom pokazao kaojedna mala, delimično dobra izložba, a ne velika, najvažnija za srpsku likovnu umetnost. Ovakvaocena proizašla je iz poređenja sa normom koja je postavljena u famoznoj, bezbroj puta pomenutojodredbi Pravilnika ove izložbe, koja kaže kako je "Oktobarski salon manifestacija značajnihostvarenja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti Srbije u protekle dve godine". Pitanje za svekoji učestvuju u koncipiranju i realizaciji Oktobarskog salona je kako doći do tih "značajnihostvarenja"?Kada je pre četiri-pet godina primećeno da Oktobarski salon zapada u još jednu od svojihpovremenih kriza (sećamo se takođe i jedne ranije vapijuće izjave Venije Vučinić Turinski kako na"Oktobarskom salon više niko ozbiljan ne izlaže"), koje su najžešće bile prouzrokovane različitimrazlozima uzdržavanja umetnika od učestvovanja na ovoj izložbi, razmišljalo se u stručnimkrugovima i kod organizatora o načinu uklanjanja razloga te apstinencije, odnosno prevazilaženjanjegove krize.Tada se smatralo da masovno i anonimno pozivanje umetnika preko javno objavljenog konkursanije dobro, jer umetnici u većini gube motivaciju da izlažu na tako koncipiranim i organizovanimvelikim izložbama -manifestacijama. Za sam izgled Oktobarskog salona manje je važno što se sveređe pojavljuju najveća imena naše likovne umetnosti iz najstarijih generacija. Od životnog interesza Salon je obezbeđivanje učešća srednjih i mladih generacija koje su nosioci novih i preovlađujućih