slika politike - Jovan Despotović

na ulicama (Žene u crnom), Tendencije '90-tih: Hijatusi moderne i postmoderne, Više odpištaljke, Pertej (petoro albanskih umetnika sa Kosova), Kako se zoveš?; dokumentarne: 300brojeva (naslovne stranice Vremena), Druga strana istorije (10 godina Republike) i Sajam školskeopreme; brojne postavke slika, kolaža, skulptura, objekata, instalacija, fotografija, videa, dizajna,performansa: Developing/ment (fotografije), Foto Safari, Paprika (akcija i instalacija), Ko njas šiša(akcija), Retrospektiva nacionalnog interesa (slike), BIS (skulpture), Dekontaminacija erosa (slikei skulpture), Nokturno (slike), Isečci iz dnevnika jednog štampomana (slike-kolaži), Biblijskeaplikacije (kolaži), Bili smo deca (fotografije), Kameleoni (slike i objekti), Shangri-la (slike),Žudnja (objekti i slike), Donjntonjn (fotografije), Susret otpadnika (performans), PE-LD(eksperimentalni grafički dizajn), Apel za mir (skulpture), Individualna kultura protesta (slike),Crna zvezda (performans i video); obeležavani su jubileji; Ajd' sad (godišnjica Led Arta);priređivane specijalne izložbe: Ecologis (dečijih radova), Aukcija slika za Studentski Parlament,Underground (posvećena suđenju Nunetu Popoviću), ili u okviru velikih manifestacija: Zabranjenaslika nekad i sad (Festival Žudnja za životom, NJR u Beogradu kada je prvi put prikazana Svečanaslika Miće Popovića zbog koje mu je otkazana izložba 1974. godine), započeta je i produkcija CD-a:Perfect Future (Dejana Atanackovića uz kreativnu saradnju Zorana Živkovića), predstavljen je radpolaznika foto-radionice Vesne Pavlović i Centra za stvaralaštvo mladih Dragane Marković.Dakle, od umetnika, tu su za pet godina izlagali od najstarijih Vide Jocić i Halila Tikveše, zatimsrednje generacije: Marije Dragojlović, Nikole Džafa, Dragoslava Krnajskog, Dragana Dangubića,Zorana Naskovskog, Miroslava Pavlovića, Talenta, do najmlađih: Dejana Grbe, OgnjenaRadoševića, Mirjane Petrović, Ivane Popović, Ivane Kličković, Saša Stojanović, Škarta, te BredeKralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domerclja, Vuka Vidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i jošmnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tek mali broj vodećih kulturnih ustanova udanašnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima u vidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tektada se dobija pravi utisak o mestu i značaju likovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa dekontaminacija od stranejedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije ali odlučujuće po političkom uticajukoja njime zapravo nastoji da disciplinuje nerežimske medije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi,previđajući dakako sa razumljivim razlogom i smisao denacifikacije društva kroz ideologiju kojoj jeona takođe značajno doprinela. Zbog toga bi izložba Pronađi se mogla upravo nekim njihovimidelozima (mada je jedan od njenih čelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) dapomogne da se (pro)nađu na onoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nadprizorima koji su nam uz njihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore,najmlađim generacijama definitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Od 1. avgusta o.g. gost u Centru za kulturnu dekontaminaciju bila je grupa ukrajinskihpostavangardista: Aleksandra Rojtburda, Gleba Katčuka, Vladinira Kožuhara, Aleksandra Ševčuka iVasilija Rjabčenka koji su izložbom Delimično pomračenje u Jugoslaviju doneli prve relevantneinformacije o aktuelnim zbivanjima na tamošnjoj likovnoj sceni. Posle događaja stoleća -perestrojske i velikog pada (Berlinskog zida - simbola podeljene Evrope na zapadnoliberalnu uistočnokomunističku koji se u zemljama što neminovnost društvene i ekonomske tranzicije iuključenja u civilizovani svet doživljavaju kao direktnu političku propast Starog kontinenta), poredsvih opštih promena koje polagano i postupno ali zasigurno zahvataju sve zemlje nekada izagvozdene zavese odražavaju se i u polju kulture i umetničnog stvaralaštva. Jedan od tih stvaralačkihpovetaraca koji duvaju sa Istoka, ovoga puta iz bivše Sovjetske republike Ukrajine, upravo izjednog od njenih najvećih i najznačajnijih kulturnih centara - Odese, dopreo je posle Hrvatske,Francuske, Rusije, Švedske, Litvanije i do Jugoslavije potvrđujući pravilo da se sa ideološkimotvaranjem država stvaraju neophodni uslovi i za estetička otvaranja umetnosti. Ukrajinskaneoavangarda krajem veka u radovima ovih Odesita pokazuje onu vrstu slobode koja je nedostajalaevropskoj multikulturalnosti pre poslednje decenije. Time se mapa umetnosti Starog kontinentadopunjuje na najefektiniji a za samo stvaralaštvo, na najdragoceniji način.Ova izložba bi dobila uobičajenu javnu recepciju da je nije pratio jedan neverovatna događaj.Naime, posle izložbe Miće Popovića iz 1974. godine koja je zatvorena (upravo i ako postavljena,nije ni bila otvorena) ovo je prva koju je aktuelna vlast (finasijska policija i državna bezbednost)zatvorila!? I ne samo to, ovo je prva alternativna kulturna institucija kojoj je zabranjena delatnost!Naime, nekoliko dana nakon njenog otvaranja u CZKD je upala finansijska policija uz asistencijudržavne beznednosti (i to u trenutku kada niko od ovlašenih lica iz Centra nije bio u Beogradu) da bikontrolisala njeno poslovanje. I to ne bi bilo ništa neuobičajeno za ovaj predizborni period kada jevlast odlučina da se, gde je to god moguće po njenom mišljenju, obračuna sa ideološkim