slika politike - Jovan Despotović

postali totalno ugroženi posebno nakon 1999. godine, odnosno od dolaska međunarodneadministracije.Osnovni problem je što na Kosmetu ne važi Zakon o kulturnim dobrima Republike Srbije, adok se ne usvoji novi, ova oblast ostaje potpuno neregulisana. Problem više je da je čak izmenjenaLista spomenika kulture u koju je uneta nova kategorizacija potpuno drugačija od one koja jepostojala do dolaska UNMIK-a. Doduše, nadležno kosovsko Ministartsvo za kulturu i omladinupokušalo je 2003. godine da proturi dva nova zakona: o bibliotečkoj delatnosti i arhivama, ali zbogreagovanja nadležnih državnih organa, pre svega Ministarstva kulture Republike Srbije, ali i našestručne javnosti, ali još više zbog negativnih ocena koje su dali internacionalni eksperti, ovi predlozizakona povučeni su iz procedure. Pored, ovih, već poznatih problema sa zaštitom kulturnog nasleđana Kosovu i Metohiji koji datiraju već duži period, a kulminirali su 1999. godine, sada se priključio iveliki nesporazum oko nerešenih pitanja nadležnosti nad njima u trouglu: Republika Srbija, Srpskapravoslavna crkva i UNMIK.Prema rezoluciji 1244 i brigu na očuvanju spomeničkog nasleđa na Kosmetu preuzele sumeđunarodne organizacije. Kako one nisu u mogućnosti da taj posao obavljaju na stručan način, poprirodi stvari jer nemaju adekvatno edukovan i obučen personal, ovde su uključene ustanove zaštiteRepublike Srbije, najpre Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, potom i Regionalni zavod(u vidu jedne male Kancelarije) koji je 2002. godine osnovan u Leposaviću. No, najpre je besparicaonemogućavala efikasan rad u ovoj oblasti a potom, od formiranja privremenih institucija – dakleVlade Kosova i njenih ministarstava, kao i sve težeg i komplikovanijeg dobijanja dozvole da našistručnjaci neometano nastave rade na Kosmetu što je bio slučaj do izbijanja ratnih sukoba,bombardovanja i dolaska UNMIK-a i KEJFOR-a.I kada se činilo da je prvi i najveći problem u postupku pribavljanja materijalnih sredstavarešen dobijanjem prve donacije od 4,2 miliona eura, iskrsao je novi koji se pre svega tiče odnosaunutar Srpske pravoslavne crkve. Naime, nadležni vladika Raško-prizreznski ne dozvoljava da se ijedan euro uloži u obnovu crkava i manastira ako taj novac ne ide preko njegovog eparhijskogračuna, i drugo, rezolutno zahteva da u stručnim poslovima restauracije i konzervacije ne mogu daučestvuju ’oni koji su te spomenike rušili’, tj. kosmetski Albanci makar oni bili i stručnoosposobljeni za ove poslove i to u beogradskim edukativnim i zaštitarskim ustanovama. Prvi razlogje njegova očigledna želja da samostalno upravlja ogromnim novčanim fondovima koji sepripremaju za ovaj posao, a u pitanju su desetine miliona eura, a drugi je logička pogreška, jer, kakoon misli, nisu albanski stručnjaci rušili spomenike već vandali.Da bi se ovaj problem prevazišao, Njegova svetost patrijar srpski potpisao je Memorandum ukome su na dobar način postavljena osnovna načela za rešavanje bitnih pitanja zaštite na Kosmetu.Ali, episkop Raško-prizrenski ne priznaje taj potpis i time započinje još jedan ciklus problema. Dastvar bude gora, i nadležni državni organi, pre svih Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije iRepublički zavod za zaštitu spomenika kulture, ali i neki drugi, podržali su vladiku u njegovomnerazumnom, a u konačnom ishodu, opasnom i krajnje pogubnom stavu oko spasavanja ugroženogkulturnog nasleđa na teritoriji njegove eparhijske nadležnosti.Ovome bismo dodali da, iako je zaštita srednjovekovnog spomeničkog nasleđa - crkava imanastira, najbolnija tačka u ovom problemu, stalno se previđa ćinjenica da se na Kosmetu morajuzaštiti i tzv. pokretna kulturna dobra: dokumentacija potrebna za obnovu porušenih crkava imanastira, ogromni muzejski fondovi (sa predmetima od arheologije, preko etnologije, do umetnosti20. veka), arhivska građa i bibliotečki fondovi na srpskom jeziku koji su ostali u brojnim kosovskimustanovama. Na žalost, o ovome niko ne samo da ne vodi računa, već se to konstantno previđa usvim razgovorima sa predstavnicima UNMIK-a.Da postoje brojni nesporazumi na relaciji Republika Srbija – Srpska pravoslavna crkvasvedoči i problem oko zaštite manastira Mileševe. Pogrešno, svakako ne na zakonu utemeljenomišljenje nekih crkvenih velikodostojnika da su srednjovekovne crkve i manastiri njihovo vlasništo,što nikako nije tačno, jer onog trenutka kada su ti objekti stavljeni pod državnu brigu i zaštitu, onipostaju i državno vlasništvo, a crkva ih samo koristi za verske obrede. Drastičan primer tognerazumevanja pokazuje vladika Mileševski koji ni malo ne uzima u obzir obavezujuće nalogestručnih institucija, već na svoju ruku, i kako kaže, ’za svoje pare’, izvodi radove koji ne samo danarušavaju zaštićenu ambijetalnu celinu oko ovog manastira, već na duže vreme direktno ugrožavanjegov opstanak izgradnjom ribnjaka u njegovoj neposrednoj blizini čime menja mikro klimu kojadirektno škodi fresko-slikarstvu (a u tom manastiru je, na primer, i svetski poznati ’Beli anđeo’).Rešenje ovog problema, pogotovo od kada je odgovorno aktuelno Ministarstvo kulture, nije napomolu, šta više, sve govori, da se, i pored pokrenute krivične prijave protiv nadležnog episkopa