slika politike - Jovan Despotović

estetičkih i stilskih linija likovnog razvoja, dakle onih umetnika koji su autori upravo "značajnihostvarenja" u tom trenutku, i čija dela nadalje čine i stvarnu sliku zbivanja u srpskoj likovnojumetnosti, zbog čega se uostalom i priređuje Oktobarski salon. I tada je odlučeno od strane SavetaOktobarskog salon se koncept organizovanja Oktobarskog salona promeni na taj način da selikovnim kritičarima (dakle namerno je upotrebljen ovaj termin, ne na primer - istoričari umetnosti),poveri da sastave liste učesnika Salona koje će zatim Savet direktno i pojedinačno pozvati. I još, dati selektori obrazlože razloge takvog izbora koji će biti objavljen u katalogu. 34. i 35. Oktobarskisalon bili su organizovani po ovom principu i ova izložba je postepeno ublažavala primećenenedostatke i postajala je "manifestacija značajnih ostvarenja u oblasti likovnih i primenjenihumetnosti". Ovakav model priređivanja velikih izložbi-manifestacija sličan je uostalom kod svihizložbi ovog tipa, pa i najvećih kao što su Bijenala u Veneciji, Sao Paolu itd.Ali zbog totalno pogrešne predstave o svom mestu i ulozi u današnjim društvenim, pa i političkimuslovima, umetnička udruženja snažno su reagovala protiv ove autorske konceocije isposlujućičudnu promenu, zapravo vraćanje na dokazano loš koncept, koji je novi Savet sproveo. A to da utom Savetu nema nijednog kritičara, već ih predstavljaju estradni istoričari umetnosti, kojiobezbeđuju "stručno" opravdanje interesima umetničkih udruženja i za koga se ne može reći da izneznanja čine evidentnu štetu već iz nekih drugih, možda komercijalnih razloga, ne bi zavređivalopažnju ovog osvrta da nije jedne druge stvari. Pored mnogih udruženskih izložbi: prolećnih,majskih, jesenjskih itd. koje se organizuju uglavnom na isti način i potpuno zadovoljavaju intereseovih umetničkih struka, tendencija ka destrukciji Oktobarskog salona, odnosno njegovo svođenje nameru takvog ukusa i interesa, mora zanimati osnivača ove manifestacije. Zanimljivo je da gradBeograd vrlo vodi računa kako će izgledati manifestacije pomenute na početku, i koje ne poveravaumetničkim udruženjima u tim oblastima već stručnim, profesionalnim ličnostima koje imaju tačanuvid u zbivanja i koji dakako javno stoje iza svojih selektorskih načela. Otkuda to da se osnivač naovaj način odriče svojih najreprezentativnijih manifestacija u jednoj umetničkoj oblasti? Stručnajavnost će naravno postaviti ova i slična pitanja, od odgovora na njih, koje će grad dati, zavisi ćedalja sudbina Oktobarskog salona: ili reprezentativna manifestacija s jedne strane, ili mala ineadekvatna izložba, odnosno masovna parada bez koncepcije kojoj se tako očigledno teži.Beorama , br. 48, novembar, 1995.Pax AmericanaDakle, mir je nastupio (?) - treba li da se odmah spremamo za novi rat. Jer, mir kojim niko nijezadovoljan je virtuelan, bliži je kibernetičkoj stvarnosti video-igrica nego definitivnom izmirenjutisućgodišnjih računa među bratskim balkanskim plemenima. A to podrazumeva kontinuirani ikrvavi circulus virtiosus. Pa gde je ovome kraj? Ako je ta optimistička opcija uopšte moguća u"kući nasred puta", ona podrazumeva uključivanje u Mak Luanovo globalno selo, koje se danasnaziva Novi svetski poredak, uključivanje u planetarnu kibernetičku civilizaciju za koju još uvek nežele da čuju jedino poglavnici zatvorenih društava retrogradnih ideologija i političkih koncepata.Suprotno ovome, stoji nova kompjuterska civilizacija otvorenog društva (kapitala, znanja, visokihtehmologija) u kome se efikasno usklađuju interesi konkurentnih društvenih (i političkih) grupa. Iako je u oblasti nauke, tehnike, komunalnog života i primarne informatike primena kibernetike(relativno) bezopasna, njegovo formiranje u interaktivnoj komunikaciji među samim građanimasprečava se "sofisticiranim" sredstvima u necivilnim društvima (od zakonske regulative u oblastimanauke, kulture, informisanja, pa sve do krajnje opasne poreske politike). A te regresivne tendencijekarakteristične su za sva društva dominantnih, rigidnih ideologija - bez obzira da li su one radikalnodesne ili radikalno leve. Na primer, po pitanju tržišta, obe ideologije su zapravo usmerene istomcilju: anahroni kapitalizam teži da zadrži tržišnu kontrolu i kretanje kapitala tek od malobrojnih(mereno nekolikim procentima) predstavnicika društvene elite; bezuspešni komunizam želi da zadržitržišnu kontrolu i kretanja kapitala u masovnim, populističkim, klasnim slojevima društva - naravnou njenim predstavnicima, samoizabranoj eliti.Predviđanja MakLuana su se obistinila u otovrenim društvima. Vizija globalnog sela koju je onizneo 1964. godine u kulturnom delu "Poznavanje medija", posle manje od trideset godina pokazujese u civilizaciji informatičke ekspolozije i pametnih medija tačno kao opšte planetarno stanje.Sadašnja kompjuterska kultura zapravo je savremena kibernetička imperija koja uz kapital i znanje,te posedovanje sofisticirane visoke tehnologije, predstavlja glavni generator unutar ukupnih