slika politike - Jovan Despotović

počeli protesti u njegovom (anonimnom?!) marketinško-promotivnom timu odlučeno je da nedeljabude posvećena kulturi. Ubrzo se ova inicijativa svela isključivo na srednjoškolske skečeve podnazivom "Alan Ford na Trgu republike" a rezultat je vrlo vidljiv i merljiv - sve manji broj poklonikaovakve pseudokulturnjačke aktivnosti. Pitanje je kako je moguće da pored ogromnog broja umetnikai kulturnih stvaralaca koji su opoziciono orijentisani ovaj program SZP-a bude doveden bukvalno nanivo koji možemo gledati samo na nekim od najgorih televizija (poput Pinka i Palme) - dakakojedino uz promenu smera političkog diskursa. Dakle, uz formu koja je na veliko iznenađenjeuglavnom ostala ista, tek je promenjen sadržaj poruka koje se emituju za krajnje mali brojkonzumenata što je belodano na ovako osmišljenim, ispraznim i nezanimljivim programima.U najnegativnije izraze ovogodišnjih događaja u oblasti kulture svakako da spada i sve intenzivnijeproganjanje umetnika: Miroslav Nune Popović je zbog stalne pretnje sudske osude na dugodišnjizatvor zbog izmišljenog sukoba sa policijom morao da se skloni iz Beograda. Iz istog razloga -izmišljenog sukoba sa policijom, valjevski živopisac Bogoljub Arsenijević Maki već je osuđen navišegodišnju robiju, što se takođe dogodilo i albanskoj pesnikinji Fjlori Brovini. Saša Stojanović jezbog sveg "nenasilnog" otpora represiji rezima zasad ostao pošteđen, samo je pitanje kada će i nanjega doći red. U istom redu danas stoje mnogi, poput Dejana Atanasijevića, Nikole Džafa, ĐiletaMarkovića i drugih koji će se uz neminovni porast represije režima sa njom na otvorenoj scenisuočiti usled svog individualnog i umetničkog otpora te zajhtevima za promenama što je postalaparola dana.Ovom poraznom nizu možemo pridodati i sve veću devastaciju centralnih gradskih delova umnogim mestima, propadanje umetničkih legata (pa i onih najpoznatijih zbog opšte nebrige) kaonajvrednijih kulturnih tekovina srpskog naroda, uništavanje spomenika kulture i najnovijeg progonaumetnika na Kosovu (ovog puta albanskih koji su najpre stradali zbog politike Beograda a sada isrpskih zbog politike koja se kreira i vodi u samoj Prištini). Već smo upozorili kako nije bilo odzivana apele oko očuvanja spomenika kulture na Kosovu u međunarodnoj zajednici (što je objašnjenjeali ne i opravdanje) zbog ćutanja koje je bilo karakteristično za srpske zaštitare dok su uništavaniisto tako vredni spomenici širom nekadašnje Jugoslavije tokom proteklog rata.Ovome je odlučan doprinos dalo i ponašanje ministara kulture, od kojih je aktuelni najdalje otišao uignorisanju ovih problema. Njega kultura definitivno ne zanima, sem kao prolazno mesto za nekiviši politički položaj na koji se fiksirao ne samo usled svoj patološke ambicioznosti već i zbogpodrške koju uživa kao umišljeni štićenik vođe današnjih jugoslovenskih komunista(boljševika). (Ada mu je to mesto zaista poljuljan svedoči da je samoga sebe postavio za direktora Narodnogpozorišta što je vid zauzimanja "rezervnog položaja" u slučaju smenjivanja). Njemu tako nimalo nijesmetalo da tek desetak dana od obećanja datih na zvaničnom sastanku sa nekim od našihnajeminentnijih umetnika i kulturnih poslenika da će menjati stanje u ovoj oblasti (koje je uslediloodmah nakon njegove inauguracije na položaj ministra), i kao najopipljiviji izraz smera promena isvojih namera sam je naveo sigurnu zamenu direktora Muzeja savremene umetnosti, a upravo jenjega odmah potom imenovao za jugoslovenskog komesara ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala(koje je uz mnoge skandale i kazne koje su plaćane posle njegovog tamošnjeg boravka dovelo čak ido toga da sada nema para da odatle vrati radove umetnika, kao što nije pola godne uspeo da nađenovca za zastakljivanje zgrade, upravo za zaštitu umetničkih dela koja se u tom Muzeju čuvaju).Ovo finansijsko "iznurivanje" Muzeja u poslednje vreme je intenzivirano što može biti simptompromene raspoloženja prema ovom po svim parametrima neuspelog eksperimenta sa jugoslovenskimi srpskim likovnim stvaralaštvom na institucionalnom nivou. Transfer novca se odnedavno usmeravaprema drugim ustanovama: prema Narodnom muzeju koji je aktivniji u otkupu recentnogumetničkog stvaralaštva (što je apsurdno ako se zna da je upravo Muzej savremene umetnostiosnovan radi prikupljanja, proučavanja i izlaganja modernog, savremenog i aktelnog likovnogstvaralaštva te je zbog toga doskora imao i zakonsku tzv. "matičnost" za ovu oblast.) Zatim,međunarodnu kulturnu saradnju u ovoj umetničkoj oblasti polako ali neumitno preuzima Galerija"Progres" čiji je realni finansijski kapital garancija promenjenog puta i načina razmene sa svetom -dakako prema kriterijumima vladajuće koalicije za koje smo se u mnogim slučajevima uverili da sukrajnje problematični a u estetičkom smislu neprikladni ovom vremenu i neopravdani u svakompogledu.Uz nastavak intenzivnog širenja šunda i minimalnog nivoa kulture u svim oblastima socijalnogživota - od politike, ideologije, prava i ekonomije, dakako sve do samog umetničkog i "umetničkog"stvaralaštva, na sreću pratili smo tokom godine i priliv mlade generacije stvaralaca koja sa novomenergijom sebi krči mogućnosti rada i puteve javne afirmacije. Među mnogima da spomenemo samoizložbe Lane Vasiljević, Vesne Pavlović, Bogdana Pavlovića, Katarine Bulajić, Nine Markulić,