slika politike - Jovan Despotović

Kaj ne?Želim Vam da 1996. ne bude 1946.Beorama, br. 50, januar, 1996.Nagrade i nagrdeIzgleda mi kao da je žiri za dodelu Politikine Nagrade za likovnu umetnost iz fonda VladislavRibnikar pogrešno razumeo da treba da dodeli - recimo, AVNOJ-evu nagradu. A u Pravilniku zaovo izuzetno ugledno, najstarije priznanje za likovnu umetnost, stoji da se ono dodeljuje mlađim ilinajmlađim stvaraocima koji su izlagali u Beogradu, a da pri tome nisu nosioci drugih velikihnagrada, poput Oktobarske, Sedmojulske, Vukove, odnosno, da je njen smisao u podršcitalentovanim umetnicima, na početku njihove karijere. I da se odmah razumemo, ni slučajno nijesporna umetnička vrednost ovogodišnjeg laureata - akademika Ljubice Cuce Sokić, s tim da jedodeljivanje Politike nagrade ovoj velikoj slikarki zakasnilo barem četrdesetak godina, a u svakomslučaju, morala je prethoditi njenim drugim nagradama: Oktobarskog salona (1960), Sedmojulskoj(1972), Oktobarskoj (1978) i Vukovoj (1993). Ovakav ishod rada žirija, može značiti samo dvestvari: prva, da su se podelili oko mogućih dobitnika te da je iznađeno solomonsko rešenje, ono kojesve zadovoljava, ili pak da žiri nije pratio likovne izložbe u 1995. pa nije ni mogao imati uvida umoguće dobitnike, te se opredeljavao isključivo na osnovu predočenih kataloga selektivnoprikupljenih.Još jedna nagrada izaziva najpre kuloarske kritike, a koje će verovatno postati ozbiljnije sapoznatim štetočinskim učinkom, koji se poput očiglednog fenomena uvrežio u našoj likovnojumetnosti. Radi se o nagradi Lazar Trifunović za najbolju likovnu kritiku u 1995. koju je dobilaLidija Merenik. Osnovni prigovor gađa u tezu da dosadašnji dobitnici (Mileta Prodanović, 1994,Ljiljana Ćinkul, 1995) nisu "najbolji" kritičari. Oko ovakvog vrednovanja moguće je polemisati,nemoguće je međutim predvideti da, sa obzirom koje ime ova nagrada nosi, laureati moraju u svomkritičarskom delovanju pokazati, pored neophodnih stručnih, i sasvim nedvosmisleno moralneosobine kod procenjivanja i tumačenja stvaralaštva. A zbog ovog, etičkog zahteva, mnogi aspirantiunapred su se diskvalifikovali. Ne očekuju valjda da promoteri i propagandisti likovnog šunda,kritičari - plaćenici mogu dobiti ovo priznanje. Uostalom, negde u svojoj profesionalnoj savesti,budući da se nisu usudili da na vlastite liste "najboljih naših slikara s kraja XX veka" stave neke odsvojih miljenika na kojima su se u brojnim slučajevima tako nadahnuto vežbali u svom kulturnomštetočinstvu.Kada smo već ovde, završeno je TV takmičenje prema konceptu Nebojše Glišića. I dobili smo dvapobednika - stručne kritike (žiri sa devet članova) koji je ocenu "najbolji slikar" dodelio MićiPopoviću, i čitalaca Večernjih novosti (žiri od 8.632 učesnika - glasača) koji je za "najboljegslikara" proglasio Olju Ivanjicki. A na toj listi, od 15 umetnika sa rang-liste stručne kritike, tek su sedva umetnka našla: M. Popović na 3. mestu i Cuca Sokić na 6. Šta nam ovakav ishod govori: najpreono što smo napomenuli u prethodnom pasusu, a zatim i na poguban uticaj po ukusu nacije, koji seformira delovanjem pre svega televizije, a potom i visokotiražne štampe. No, izgleda da je ovomedošao kraj, ukoliko se po našem dobrom običaju jedna štetočinska tendencija ne izvrgne u svogpandana sa isto tako raznorodnim učinkom.I tek što je započelo veoma zakasnelo podizanje spomenika Nikoli Pašiću, jedna čudna nameraOdbora, određenog za ovaj posao, iskrsla je sa neobičnim ciljem. Za neke naše aktuelnemonumentaliste, oni koji misle da ovaj spomenik treba da bude ogromnih dimenzija, možda bivredelo obaveštenje da je jedan drugi grad u Srbiji nedavno otkrio spomenik istom političaru od 3metara, plus postament. Moglo bi se čak i uštedeti na ovom poslu ako se odlije još jedan primerakiste skulpture, i postavi na dovoljno visoko postolje - i eto njima željenog velikog Lenjina, u likuNikole Pašića na trgu Marksa i Engelsa (sada Nikole Pašića, u šta oni još uvek ili na duži rok jošuvek nisu uvereni - izgleda s pravom!). Sva je prilika da tinja potajna želja da se već jednom završidavno, pre pedeset godina započeti posao konačnog obeležavanja ovog trga, sa danas, misle oni,privrenim imenom i likom.Uostalom, čuje se graja: "1995 - godina kulture je, hvala Bogu, prošla", 1996 - godina jedneideologije tek je počela.Beorama, br. 51, februar, 1996.