slika politike - Jovan Despotović

se, između ostalog, obavlja i transfer Miloševićevog novca u inostrane banke i koja danas preuzimaulogu međunarodne kulturne razmene dakako prema interesima JUL-a i SPS-a. Pri tome Arnerićka isama poseduje galeriju čiji je program oličenje kiča, upravo onakvog protiv koga se Demokratskastranka, čiji je ona član Glavnog odbora?! mora boriti u ostalom i kao protiv političkog šundavladajućeg režima.Čuli su se dakako odmah i disonantni glasovi: Mihailo Marković, jedan od osnivača SPS-a, kažekako je ovo "marginalna grupa" (a SANU broji 148 članova), a da je Isaković uhvaćen bolestan(dementan?) da potpiše ovo saopštenje! Doduše za Isakovića (kao i za sve ostale "prevrtače" kojih jesve više) naravno da je prirodno da vremenom promene mišljenje, ali bi oni najpre morali da predljudima na mitinzima kleknu i zamole ih za oproštaj zbog svega onoga što su činili tokom poslednjedecenije šireći Miloševićevu krvavu politiku, populističku kulturu i lažnu umetnost, morali bi da seprvo svima izvine zbog toga kakvu državu ostavljaju svojim potomcima. U najgorem položaju našaose Dejan Medaković, predsednik SANU, koji ima smelosti da kaže kako postoji dogovor da seakademici ne oglašavaju javno o dnevnoj politici (pogotovo ako je ona kritički intonirana, ali ako jeapologetska - onda je svakako poželjna i nenarušava taj princip). Nesumljivo je da je ovaj nemoralnipredstojnik najznačajnije srpske intitucije doveden za predsednika (tek iz trećeg pokušaja i sa samojednim glasom koji je prevagnuo u njegovu korist) pre svega da bi u SANU uveo čuvenog ruskog"akademika" Miru Marković, što će zasigurno rezultirati time da će njegovo ime biti prvo (anajverovatnije i jedino!) brisano sa spiska predsednika Akademije u celokupnoj njenoj istoriji kojase zlatnim slovima ispisuju na ulazu te palate.Nije neobično ni da se u današnjoj uzavreloj situaciji neoglašavaju ni umetnička udruženja poputvodećih institucija kulture (muzeja, pozorišta, zavoda za zaštitu kulture, umetničkih škola, kulturnoprosvetnihzajednica i dr.) kao da je sve u najboljem redu. A pošto očigledno ništa danas u Srbiji nijeu redu, to samo znači da su na njihovom čelu redovno ljudi lojalni toliko da su čak spremni i u Hagda pođu za svojim vođom. Ta samoizabrana suicidalnost samo je pokazatelj moralnog brloga ukome su se isključivo sopstvenom zaslugom našle gotovo sve ličnosti koje su ovde trenutno načelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svako emancipovanodruštvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati tolikopotrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije komese zdušno i zasad deklarativno teži.A da bi se to zaista dogodila, opšta politička promena naravno da podrazumeva da se, osim punogprofesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovati buduća ličnost na najvišemmestu naše kulture i umetnosti u narednom periodu - epohi Promena, u Prelaznoj vladi ili Vladieksperata što će biti prva formirana posle ove tzv. Vlade nacionalnog spasa, upravo Vladenacionalnog užasa i saramote u bojama nakazne crveno-crne koalicije (socijalista, komunista ifašista), ona će apsolutno morati da se najpre izbori ne samo za novi i drugačiji status kulture uovom društvu već pre svega za njen znatno bolji materijalni položaj.Dakle, dok ovde ne dobijemo takvog ministra za kultutru koji će u novom vladinom kabinetuizdejstvovati neophodna (a ne minimalna) sredstva za njene potrebe (i to ne tako što bi se ona takođeod "sirotinjskih" - obrazovanja ili zdravstva, preusmeravala nego direktno uzimala od prebogatih:Miloševićevih pretorijanskih gardi ili mnogobrojnih paradržavnih institucija i udruženja) dotle ćeona ostati tek povremeni, većinom vrlo ružni i neukusni ukras manje-više totalitarnih režima svodećivlastitu funkciju jedino na njihovo golo održavanje kakav je očigledno ovde danas slučaj.Ovo može postići samo ona ličnost koja ni u jednom elementu nije kompromitovana (a to svakakonisu šarlatanski predlozi kafanskih pevaljki - funkcionera JUL-a ?!, neuspelih direktora nekihvodećih kulturnih instituicija niti šefovi kulturno-prosvetnih zajednica, recidiva kumunističkopolicijskihudruženja). I sasvim otvoreno da kažem da bi to svakako morala biti ličnost poput VideOgnjenović, Borke Pavičević, Mirjane Miočinović ili Ivana Čolovića (da ilustracije radi spomenemotek ova imena) čiji je profesionalni i moralni angažman bez ikakvog ideoloških predznaka osimdemokratskog, tokom proteklog perioda bio izuzetno inspirativan za sve one koji ozbiljno misle dase u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti i postaviti na noge, a čije je javno angažovanjeistovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjim umetnicima i kulturnim poslenicima.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svako emancipovanodruštvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati tolikopotrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije komese zdušno i zasad deklarativno teži.Ovdašnji realni analitičari tvrde da tek danas nidokakvog kompromisa sa Slobodanom Miloševićem