slika politike - Jovan Despotović

2000 ljudi najrazličitijih struka pokazalo interes da radi u ovoj organizaciji pa je jasno da jeuspostavljena "stručna baza" koja bi na kvalitetan način morala da kanališe procese u svim oblastimadruštvenog, a jednog dana svakako i državnog života.Dakako već i danas postoje mnogi načini kulturne antirežimske akcije poput koncepta Anemovepromotivne turneje "Nije ljudski ćutati" koja dobrano uzbuđuje vlast u unutrašnjosti koja senajrazličitijim sredstvima odupire njihovim porukama i delovanju. Tu je i aktivnost Otpora koji senažalost raslojio na nekoliko paralelnih frakcija, ali ukupno gledajući sve one teže istom cilju ineminovno je da do njega i stignu - samostalno ili uz pomoć opšteg opozicionog fronta koji sepolako ali sigurno formira.Iako je u načelu postalo sasvim očigledno da "umetnost ne može da promeni svet", pogotovo danaskada je definitivno uspostavljen Novi svetski poredak, pre svega ekonomski, a umetnost je oduvek,kako nas uči istorija, slepo išla za političkom moći i kapitalom i svoje najveće talente stvaljala unjegovu funkciju, potrebno je pronaći nove, ili drugačije puteve delovanja ovih oblasti u današnjim,krajnje zaoštrenim uslovima. Ukratko: iz individualne borbe pojedinih autora neophodno je preći ukvalitetniju fazu organizovanog, masovnog delovanja protiv antiumetničkih pojava u institucijama imeđu samim stvaraocima.Ako se uporede tekući fine de siecle sa prethodnim uočavaju se razlike i sličnosti među njima:optimizam sa početka 20. veka utemeljen u industrijsku i ekonomsku ekspanziju, naučna iumetnička dostignuća koja su najavljivala stoleće fantastičnih promena, a u našem slučaju i potrebuza stvaranjem nove države (na teritoriji dva carstva) zamenjen je njegovim ovakvim krajem sadramatičnim karakteristikama (sa političkim napetostima monopolarnog sveta i poretka koji odatleproističu, problemima ekologije, ekonomske i informatičke globalizacije, populacionog buma...)koje mogu dovesti do same granice njegovog opstanka. Današnja civilizacija iako bremenita opštimproblemima svakako da traži i nalazi načina da se oni prevaziđu, a u tom procesu svoje mesto moranaći i današnja Jugoslavija poštujući demokratska načela i tekovine civilizovanog sveta. A topodrazumeva da promene koje se na univerzalnoj razini budu učinile, u najskorijoj budućnosti bićeposledično unenete u sve domene socijalnog života praktično na svakoj tačci ove planete pa i naovim prostorima. Mesto koje Jugoslavija (ili Srbija) budu našle u tom sistemu civilnih i kulturnihvrednosti biće odlučujuće za njen bukvalni opstanak u tom svetu jasnih interesa i potreba kojenastaju iz novih odnosa, preuređenja svetske zajednice i procesa koji dominiraju na univerzalnomplanu (od politike i ekonomije do globalnog "sela" Internet-civilizacije, kulture i umetnosti čije sereperne ili paradigmatične vrednosti formiraju u najvećim i najznačajnijim centrima Zapadne Evropei Severne Amerike). Pogled u 2000. više nego jasno nagoveštava takav odnos - odgovoran odnos presvega prema generacijama kojima svakako da je najmanje svejedno kakav im se politički i kulturniporedak predaje u nasleđe.Republika, br. 228-229, 1-31. januar 2000.Neukus na krilima NATOSveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogobrojnih spoljašnjih iunutrašnjih okolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, aliprirodno i logično, pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejske institucije odnajvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihove stalne postavke), one suse u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načine ponašale. Na primer, Narodni muzejje svoju stalnu postavku odmah uklnonio dok Muzej savremene umetnosti to čini tek kada usledbombardovanja palate Poslovnog centra 'Ušće' stradaju njegovi stakleni zidovi, što je još jedandokaz o neznalačkom i neodgovrnom ponašanju uprave tog muzeja. Ako je poodavno prestala ratnaopasnost (kako je to rečeno sa zvaničnog mesta bez obzira na tačnost te odluke) i ako je isto takopoodavno počela obnova i izgradnja, valjda se i ove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju idržavu treba adekvatno da ponašaju u 'promenjenim' uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi, koncertnedvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mreža sadašnje Jugoslavije.Čak su bile uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovog ratnog ateljea) koje su sarazličitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazove vremena. Kako pak danas izgleda