slika politike - Jovan Despotović

misle i rade u skladu s idejama i osećanjima sopstvenog istorijskog trenutka, faktički su deomultikulturalne svetske umetničke situacije, s tim što u svom delovanju prvenstveno i suštinskiodgovaraju na specifične izazove koje im nameću duhovne i materijalne koordinate njihovogpostojanja - on naročito ističe na istom mestu. S druge strane, Šuvaković je i u ovoj prilici ostaodosledan svojoj poznatoj analitičnosti, sistematičnosti (u klasifikaciji fenomena najnovije umetnosti)a termin prestupničke forme odredio na ovaj način: danas (su) prestupničke i (kao) avangardne onestrategije umetnika koje su kosmopolitske, internacionalne ili transnacionalne u ksenofobičnojnacionalnoj kulturi, ali i one strategije koje štafelajnoj slici prizora suprotstavljaju drastičnumaterijalnu konfiguraciju koja se širi kroz različite sisteme izražavanja. Indeksaciju transgresije(prestupa) u savremenoj i aktuelnoj umetnosti Šuvaković je izveo u jednaest problemskih celina a uokviru naše teme značajna je ona koju je nazvao Umetnost i politika. Ovo je upravo tema današnjegvremena, a postaje sasvim vidljivo da je ona zaokupila pažnju i usmerila stvaralačku volju mnogihautora koji su danas za nju živo zainteresovani. Autori izložbe odlučili su da u mnoštvu fenomena izove oblasti prikažu radove Balinta Sombatija - jednu celovitu prostornu, ambijentalnu instalacijupod imenom Raskršća i Raše Todosijevića - zidni reklamni pano Restoran Sloboda kao najizrazitijeprimere etičke i ideološke angažovanosti naše recentne plastičke umetnosti.IV UMETNOST I ANGAŽOVANOST DEVEDESETIHMarina Abramović: "Balkanski barok"Razaranje ikona savremene kulture, uništavanje kodova vremena: civilnih simbola i znakovasadašnjosti, narušavanje podele u semantičkim poljima paralelnih svetova koji su karakteristični zapostistorijsku epohu (i njenu postmodernu umetnost) koju baš mi imamo kao datu privilegiju dagledamo i preživljavamo na kraju ovog veka - šta više i milenijuma, učinila je da se istorijski citati izumetničke realnosti gde im je jedino mesto presele u našu evidentu, životnu stvarnost. Halucinatnovraćanje dobro poznatih mitova i legendi u naše živote koje smo ipak trebali upravo kao istorijskinarod da ostavimo tamo gde im je jedino mesto - u povesnim čitankama, postaje novi krvavi dansemacabre, ne literarni već bukvalno krvavi Balkanski barok kako je to pokazala Marina Abramović.Iz ovog htoničkog kazana, pravog pandemonijuma naših naravi, opet su se prelile najnovije slikemortalne realnosti - one kojih se svet civilizacije pokušava zasvagda otarasiti. Monstruozni crvenocrnisavez levog i desnog, crvenog i crnog socijalizma te crnog i crvenog fašizma postaje stvarnostkoja zatamnjuje perspektive i oduzima budućnost mnogim generacijama. Fascinantni, antiratnoangažovani performans Balkan Baroque Marina Abramović je izvela na venecijanskom Bijenalu uokviru glavnog programa Buduće, sadašnje, prošlo.Taj njen bijenalski nastup ispunjen je političkim značenjima, dakako izraženim već poznatimjezičkim formama koje je ona praktikovala od samog početka bavljenja umetnošću. Ti otvoreniestetički, etički i idejni elementi mogu se čitati i u horizontalnom (semantičkom) redosledu i uvertikalnom (hronološkom) nizanju unetih parametara. U vertikalnom - vremenskom pozicioniranjuovaj rad zadire u najdublju prošlost: onu koja barata iskonskim, arhetipskim, mitskim,primordijalnim impetusima zla koji se danas upravo na balkanskim, exjugoslovenskim prostorimaintenzivno obnavljaju u još jednom krvavom ciklusu rata i on se nalazi na drugom kraju ovogvremenskog niza. U horizontalnom - značenjskom ređanju ideja takođe se recikliraju traume rađanjai umiranja, drame ujedinjavanja i raspadanja, neprozirnost smisla i besmisla... Ovaj i onako stravičnibalkanski vek izgleda da je morao sasvim prirodno i zakonito da završi još jednim ciklusommasovnog ubijanja i razaranja - još jednim krvavim baroknim pirom: Bloody Balkan Baroque.Smisaoni kapacitet najnovijeg rada Marine Abramović postavljen je upravo u tim atributivnim isimboličkim okvirima koji navode na ideju proćišćenja, na individualnu i kolektivnu katarzu.Zvonimir Santrač: "Balkanski voz (sudbine)"Usred opšteg jugoslovenskog rata, masovnih ubistava, razaranja, bede, opšte izolacije sveta koja jepogodila treću Jugoslaviju vršački umetnik Zvonimir Santrač je zamislio i napokon uspeo 1996.godine da realizuje jednu od zasigurno najupečatljiviji i najznakovitijih ikona ovog vremena -železničku kompoziciju koja se sastoji od pet posebno prerađenih vagona koje u budućnost aneopozivo u kontrasmeru gura jedna parna lokomotiva postavljena na njegovom kraju. Ovukompoziciju Santrač je nazvao Balkanski voz (sudbine) a ta monumentalna, pokretna, upravoputujuća skulptura spravom je u kritici proglašena umetničkim znakom vremena. U tekstu baš pod