slika politike - Jovan Despotović

u tekstove u Beorami i drugim časopisima), koji je tipičan predstavnik alternativnih i marginalniumetničkih pokreta sa off-scene, ovakvih, evidentno temeljno kriznih vremena u svim njegovimkarakteristikama od ideologije do seriozne umetnosti.Sam naziv sadašnje Rackovićeve izložbe 'Kolkecija '97' dorektno pokazuje u kakvom se kruguinteresovanja on danas kreće. Izložba je, dakle, komponovana od brojnih njegovih radovakomentarau rasponu od konceptualne umetnosti preko neo-geo stila do high-tecka (umetnostivisokih tehnologija) koju on radikalno dovodi pod znak pitanja vlastitim hand-made (dakle, ručnorađenim) delima. Ova vrsta kreativnog cinizma (i autocinizma, mora se primetiti) nje okrenutaisključivo prema estetičkom kompleksu pitanja, već prema snažnom zadiranju i u oblast širegprebivanja umetnosti – u domen politike i ideologije.Tako, sem komentara na amblematske radove našeg poznog modernizma, recimo KosteBogdanovića, ili dematerijalizovanih dela Ere Milivojevića, neo-mondrijalističkih radovabeogradskog kruga i zehnospiritualizma najnovije generacije iz sredine devedesetih, kojoj i samRacković po godinama pripada, na ovoj izložbi se sučeljavamo i sa njegovim odnosom prema naciartu(te njegovim simbolima kakav je kukasti krst), destrukcijama vođenim u ime ideologija(sredstva masovnog razaranja poput dinamita), ikona klasičnog vremena prerađenim u avangardamas početka ovog veka (na pr. Portret Monalize) itd. Prazni ramovi, slike okrenute licem prema zidu,izovličeni i dekontekatualizovani objekti, ambijenti i instalacije obesmišlejnih umetničkihproizvoda, zbilja, sve su to primeri jedne moguće anti-kolekcije, ili korekcije uobičajenih pojava uumetnosti prerađenih Rackovićevom imaginacijom. A zapravo je sve ovo i priča o današnjemmoralu čije se negativne reperkusije možda ponajbolje zapažaju upravo u osetljivim procesimaumetničkog stvaralaštva – sve besmislenijih i sve nepotrebnijih gomilanja radova recentneprodukcije koje polako poprimaju izgled opšte nepreglednosti.Ovaj, u biti, (auto)destruktivni i ekscentrični umetnik toliko temeljan u svojoj nameri da mu moždaupravo takav radikalizam osigurava poziciju vodećeg protagoniste na aktuelnoj beogradskoj (ali isrpskoj) alternativnoj sceni, zasigurno spada u današnju simboličku pojavu. Njegov energetsskipotencija koja na različite načine, kako smo na izležbi videli, prekopava po umetnosti toliko jevelika, duboka i intenzivna da praktično dobar deo slične, paralelne produkcije danas generiše iohrabruje. Otuda se može reći i da ovakva vrsta umetnosti počiva i na zaista značajnom potencijalu ivitalizmu samog Nenada Rackovića, o čemu ova prezentacija njegovoih radova ubedljivo svedoči.Treći program Radio Beograda, 1. novembar 1996.Estetika svesti zabludelog narodaJugoslovenska umetnost ima značajnu tradiciju tzv. angažovanog stvaralaštva. Tako je među prvimaostalo zabeležen provokativni umetnički i politički nastup Mirka Kujačića 1932. godine koji je uzsvoje radove na zid Umetničkog paviljona na Kalemegdanu zakucao i jednu radničku cokuluuokvirenu pravim slikarskim ramom. Smisao se nalazio u vređanja blaziranog ukusa građanskeklase, ali je sadržao i jasnu idejnu poruku sa otvorenim levičarskim kriticizmom.U posleratnom periodu dogmatizam socijalističkog realizma bio je ideološki izrazito zahtevanprema umetničkom stvaralaštvu, ali ne u kritičkom već apologetskom maniru. Poslednjih decenijapoznog modernizma srpske umetnosti javnost se povremeno suočavala sa političi provokativnimstvaralaštvom poput famoznog Crnog talasa ili Slikarstva prizora Miće Popovića. Ovakvi slučajeviu našoj kulturi nastajali su u specifičnim, ideološki kritičnim i politički nestabilnim vremenima.Najzad, bilo je većih ili manje otvorenih političkih ekspresija u likovnoj umetnosti devedesetihgodina. No, to su bile tek sporadične pojave nekoliko senzibilnijih autora bez većeg uticaja najavnost i bez dovoljnog odjeka u stručnim krugovima. Te fenome registrovala je knjiga Art inJugoslavija 1992-1995 koju je objavio Centar za savremenu umetnost jugoslovenskog Fonda zaotvoreno društvo.Ovde ćemo ukazati na jednu radikalnu umetničku pojavu koja je u poslednje vreme najdirektnije inajotvorenije identifikovala politički i idejni milje koji dominira i koji najfatalnije određuje sudbinukulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti društvenog i ekonomskog života, koji podočiglednom prinudom vodimo.U Beogradu od 1993. godine deluje umetnička grupa Magnet osnovana u Književnoj akademiji"Tradicija avangarde" pod pokroviteljstvom Soroseve fondacije čije jezgro čine Miroslav NunePopović, Jelena Marjanov i Ivan Pravdić. Već prvi javni nastup 29. aprila 1996. godine pokazao