slika politike - Jovan Despotović

Zavoda, preko Koordinacionog centra angažovani na radu u Pećkoj Patrijaršiji i Manastiru Banjskoj oko poslova restauracije, konzervacije, zaštite iobnove ovih spomenika kulture, kao i na komplikovanom procesu ponovnog pokretanja procedure za nominovanje Visokih Dečana za upis na Listusvetske kulturne baštine. Od tog, vremena finansijski je bio potpomagan i rad nevladine organizacije ’Mnemosyna’ koja se već niz godina angažovalana poslovima zaštite pokretnih spomenika kulture na Kosmetu, pogotovo u periodu pre 2000. godine u regionu Velike Hoče. A predstavniciministartsva kulture učestvovali su na svim međunarodnim konferencijama posvećenim problemima zaštite spomeničke baštine, posebno na Kosovu iMetohiji radi lobiranja za nalaženje političkog i finansijskog okvira u rešavanju ovih zadataka – od Ministarskih konferencija u Portorožu i Bernu, doredovnih sednica Saveta Evrope i UNESCO-a. Napokon, prioritetno su bile objavljene nekolike publikacije na srpskom i engleskom jeziku u kojima jeovaj problem obrađen na stručan i dokumentovan način koje su redovno slate diplomatskim predstavništvima SR Jugoslavije i drugih zenalja, kao iličnostima koje su neposredno angažovane, ili su bile zainteresovane za ove poslove.No, nešto teže je bilo uspostavljanje saradnje sa institucijama kulture koje su ostale na Kosovu i Metohiji, pre svega u Prištini, poput ArhivaKosova (koji poseduje ogromnu građu veoma važnu upravo za državu Srbiju), Narodne i univerzitetske biblioteke Kosova (sa više od milion knjiga odčega je 80% bilo na srpskom jeziku, a da se pri tome nije znalo ni da li su one uopšte sačuvane), Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Prištini (koji jeimao dokumentaciju neophodnu za odpočinjanje obnove spomeničkog nasleđa) i već pomenutog Muzeja Kosova u Prištini (koji poseduje 27.000muzealija, ali ne i profesionalce za njihovu obradu i čuvanje). A po informacijama koje smo tada imali, kosovske institucije zaštite, uz pomoć straniheksperata, a bez znanja naših stručnjaka, ne samo da su pisale nacrte novih zakona o zaštiti kulturnih dobara, već su sastavile i novu listu spomenikakulture sa novom kategorizacijom čime su potpuno suspendovani državni i kulturni interesi, potrebe i obaveze Republike Srbije u ovoj oblasti.I u tako nepovoljnim uslovima, već tokom 2002. godine bili su realizovani sledeći poslovi:U Manastiru Visoki Dečani: program arhitektonskih radova na objektima manastira prema programu radova iz italijanske donacije koji jeobuhvatio Leontijev konak – glavni projekat rekonstrukcije i adaptacije, novi kuhinjski blok – glavni projekat, arheološka istraživanja zapadnog delaporte (istočnog dela zapadne ekonomije) i izradu dokumentacije, arhitektonsko snimanje dva ekonomska objekta, geodetsko snimanje porte iekonomije, i kao poseban projekat rad na pripremi tehničke dokumentacije za nominaciju Dečana za Listu svetske kulturne baštine.U Manastiru Pećka Patrijaršija: program radova na sanaciji i zaštiti Pećke Patrijaršije, predlog radova za italijanske donatore, i to - zidnoslikarstvo – gde su izvedeni ispitivački slikarsko-konzervatorski radovi na fresko-zidnim slikama u Bogorodičinoj crkvi i u svim drugim crkvama,priprati i na spoljnim zidnim površinama (radove je izvela mešovita srpsko-italijanska stručna ekipa restauratora i konzervatora), ikone – gde jeizvršena opšta kataloška obrada i preventivna zaštita pokretnog spomeničkog blaga evakuisanog iz crkava sa celokupnog prostora Kosmeta u PećkuPatrijaršiju tokom 1999. godine.U Manastiru Banjska: izvršene su zamena dotrajalog krovnog pokrivača od pocinkovanog lima nad svim površinama naosa, osim na krovuoltarske apside, te zamena daščane podloge krovnog pokrivača, a na delovima gde je to bilo potrebno, i izrada nove betonske podloge pokrivača nakubičnom postolju i kupoli, novi završni venac od opeke na kubičnom postilju i kupoli, popravka oštećenja na licu zidova kubičnog postolja i kupole,podziđivanje i delimično nadziđivanje gornjih zona zidova južne kupole zvonika, kao i krova južne kupole zvonika.U Manastiru Sokolica: načinjen je projekat za nastavak radova na izgradnji zaštitnog ogradnog manastirskog zida jer se ovaj manastir nalazi uneposrednoj blizini ekstremnih albanskih naselja i naoružanih formacija.U istom periodu objavljene su i publikacije: ’Spomenička baština Kosova i Metohije’ i ’Novo Brdo’.Programom Republičkog zavoda za 2003. predviđeno je nastavljanje radova u ManastiruVisoki Dečani, Manastiru Gračanica, Crkvi u Drenovi,Manastiru Banjska i Manastiru Pećka Patrijaršija, a od publikacija, objavljivanje monografija ’Dečani’, ’Banjska’ i ’Dečanski horos’.Kao nerešen problem oslata je izrada nove liste spomenika i novog Zakona o kulturnim dobrima koji se pišu pod okriljem UNMIK-a a bez uvidanaših stručnih institucija, posebno, Ministarstva kulture. A kako privremene institucije na Kosovu nisu sedele skrštenih ruku, tad su već bili napisaninacrti ’Zakona o arhivskoj građi i arhivama’ i ’Zakona o bibiliotekama’. Na zahtev srpskih poslanika u Skupštini Kosova date su, u najkraćem, sledećeprimedbe na ove tekstove:donošenje Zakona o arhivskoj građi i arhivana u Skupštini Kosova svakako će imati implikacije na jedinstveni sistem zaštite arhivske građe iregistraturskog materijala, jer se odnosi na jedan potpuno izdvojeni teritorijalni i državno-politički entitet koji ne predviđa, ni u jednom svom članu,bilo kakvo uključivanje ili povezivanje u širi sistem zaštite Republike Srbije, koja stoga neće imati nikakav uvid u stanje zaštite ovog, jednog odnajvažnijih nacionalnih i kulturnih dobara o kojima se stara zvanična država. Republika Srbija u okvirima svoje nadležnosti, neće biti u stanju daobezbedi primenu stručnih pravila i postupaka u radu sa arhivskom građom i registraturskim materijalom koji nastaje u radu javnih i privatnihsubjekata na celoj svojoj teritoriji. Ovaj nacrt Zakona implicira mogućnost cepanja ili izdvajanja arhivske građe iz celine, ili naprosto pravo nanepredavanje arhivskog fonda nadležnoj arhivskoj instituciji, što nije međunarodno priznati arhivistički princip.A stručna ocena o nacrtu Zakona o bibliotekama bila je sledeća:predloženi Nacrt Zakona u celini je sporan jer nije usaglašen sa važećim zakonima koji uređuju sektor bibliotekarstva i ukupni sektor knjige i kao delakulturnih dobara na teritoriji Srbije, i nije usaglašen sa postojećim bibliotečko-informacionim sistemom i sistemom zaštite pokretnih kulturnih dobarau Srbiji, i to iz više razloga. On proizvodi drastične implikacije na bibliotečko-informacioni sistem u Srbiji sa sistemom jedinstvene uzajamnekatalogizacije jer se njime predviđa izgradnja nacionalne bibliotečke mreže čiji strategijski plan pravi Ministarstvo kulture Kosova i koja je sastavnideo nacionalne informacione mreže, što isključuje učešće u celovitoj bibliotečkoj mreži Srbije i u jedinstvenom sistemu uzajamne katalogizacije kojise ostvaruje u Srbiji. On ne respektuje obavezu jedinstvenog načina obrade bibliotečke građe prema jedinstvenim međunarodno priznatim standardima,niti predviđa odredbe o stručnoj edukaciji bibliotekara po jedinstvenom sistemu za celu teritoriju Republike Srbije.Znači, usvajanje ovih zakona značilo bi da Republika Srbija, u okvirima svoje nadležnosti, neće biti u stanju da obezbedi primenu stručnih pravila ipostupaka u radu sa arhivskom građom i registraturskim materijalom, ako i u bibliotečkoj oblasti koji nastaju u radu javnih i privatnih subjekata naceloj svojoj teritoriji. Predloženi nacrti zakona u celini su sporni jer nisu usaglašeni sa važećim zakonima koji uređuju ova dva sektora kulturnih dobarana teritoriji Srbije, pošto nisu usaglašeni sa postojećim arhivskim i bibliotečko-informacionim sistemima i sistemom zaštite pokretnih kulturnih dobarau Republici Srbiji.Ovako loš početak uspostavljanja sistema zaštite kulturne baštine na Kosmetu, pod nadzorom međunarodne zajednice, u narednom perioduje dodatno pogoršan, a naša diplomatija i politika od tada nikako neuspevaju da fomulišu zajedničke i trajnije principe po kojima bi se ona odvijala. Tostanje koje se zadržalo do danas uzrokovano je nekolikim razlozima.Pored ovih, dobro poznatih problema sa zaštitom kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji koji datiraju već duži period, a kulminirali su od1999. godine, sada se priključio i veliki nesporazum oko pitanja nadležnosti nad njima u krugu: UNMIK, Privremene institucije Kosova, RepublikaSrbija (o čemu je dosad bilo reči) i Srpske pravoslavne crkve koja u poslednje vreme sve glasnije ističe svoje ultimativne zahteve, naročito posle martameseca 2004. godine kada je u samo dva dana spaljeno, uništeno i devastirano oko 150 njenih i državnih objekata na Kosovu i Metohiji, od kojihmnogi sa statusom značajnih spomenika kulture.Prema rezoluciji 1244 i brigu na očuvanju spomeničkog nasleđa na Kosmetu preuzele su međunarodne organizacije. Kako one nisu umogućnosti da taj posao obavljaju na stručan način, po prirodi stvari, ovde su bile, makar minimalno, uključene ustanove zaštute Republike Srbije,ponajpre Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, potom i Povereništvo koji je 2002. godine osnovano u Leposaviću. No, najpre je besparicaonemogućavala efikasan rad u ovoj oblasti a potom, od formiranja privremenih institucija – Vlade Kosova i njenih ministarstava, i sve teže dobijanjedozvole da naši stručnjaci budu angažovani na Kosmetu.I kada se činilo da je prvi problem – finansijski, u postupku rešavanja dobijanjem prve donacije od 4,2 miliona eura, iskrsao je novi koji sepre svega tiče odnosa unutar Srpske pravoslavne crkve. Naime, nadležni vladika Artemije, ne dozvoljava da se i jedan euro uloži u obnovu crkava imanastira ako taj novac ne ide preko njegovog eparhijskog računa, i drugo, rezolutno zahteva da u stručnim poslovima obnove, restauracije ikonzervacije ne mogu da učestvuju ’oni koji su te spomenike rušili’, tj. kosmetski Albanci makar oni bili stručno osposobljeni za ove poslove ne samou Beogradu već i svetu. Prvi razlog je njegova očigledna želja da sam upravlja ogromnim fondovima koji se pripremaju za ovaj posao, a drugi jesupstancijalna pogreška, jer nisu albanski stručnjaci rušili spomenike, već neobrazovana svetina, nacionalistički ekstremisti i vandali.Da bi se ovaj problem prevazišao, Njegova svetost Patrijar srpski Pavle potpisao je ’Memorandum’ u kome su na dobar način postavljenaosnovna načela za rešavanje problema zaštite kulturne baštine na Kosmetu. Ali, episkop Raško-prizrenski ne priznaje taj potpis i time inicira još jedanciklus problema. Da stvar bude gora, i nadležni državni organi, pre svih Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Republički zavod za zaštituspomenika kulture, ali i neki drugi, u prvom trenutku podržali su vladiku Artemija u njegovom nerazumnom, a u konačnom ishodu, opasnom i krajnjepogubnom stavu oko spašavanja ugroženog kulturnog nasleđa na teritoriji njegove eparhijske nadležnosti.Hronologija ovog neobičnog događaja oko potpisivanja ’Memoranduma o razumevanju o obnovi srpskih verskih objekata na Kosovu iMetohiji’ između UNMIK-a, Srpske pravoslavne crkve i Privremenih institucija samouprave Kosova odvijala se ovim redom.Još juna meseca 2004. godine episkop Raško-prizrenski vladika Artemije potpisao je prvu verziju ’Memoranduma’ da bi, ubrzo zatim,povukao svoj potpis. Prema izjavi mitropolita Amfilohija, člana Saborskog odbora SPC-a za Кosovo i Metohiju, UN, odn., UNMIK, predvideli su u