slika politike - Jovan Despotović

jedva da razumeju šta je osnovna delatnost kuća u koje su dovedeni (primera radi, Muzej savremeneumetnosti je u novom Zakonu o kulturi izgubio dosadašnju matičnost za likovnu umetnost XX veka,i ovaj propust će savremeno stvaralaštvo za duži period umnogome unazaditi). Direktori ovih kućasu već i do sada pokazivali krajnje nipodaštavanje čak izvršnih odluka sudova (što istovremenopokazuje i o kakvom je obliku pravne države ovde reč).Zaista je vreme da prestanemo da se zavaravamo: stvarna promena stanja u našoj kulturi iozbiljnom stvaralaštvu moguća je tek kada ministar kulture odredi svoj položaj i ostanak na tommestu sa materijalnim poboljšanjem stanja u kulturi, a to znači sa povećanjem svog budžeta. Dakle,kada budemo čuli da je ministar kulture zatražio ozbiljno povećavanje izdvajanja za kulturu u okvirudržavnog budžeta, odnosno pozicioniranje na znatno bolje mesto od sadašnjeg, prilika je da se možeračunati na stvarno potiskivanje kiča, neukusa i šunda iz oblasti kulture. To je upravo i osnovnostrategijsko pitanje: da li država Srbija računa na usluge kulture i vrhunskog stvaralaštva upredstojećem mukotrpnom povratku na svetsku (umetničku) scenu. Ukoliko je odgovor "da" -molim lepo: to izvesno košta i to se neizbežno mora platiti. U svakom drugom slučaju odgovor napstavljeno pitanje je jasno ne. Sa ovime je tesno povezano i donošenje drugih sistemskih zakona(već pomeniti Zakon o deviznom poslovanju), pri čemu je neophodno unapred predvideti efekte, atime se odrediti i prema stepenu potreba i želja na društvenom i državnom nivou - odnosno premastrategiji definisanja nacionalnih potreba i aspiracija. Ovo bi svakako bilo efikasnije delovanje akose zna cilj, nego utvrđivanje "u čijim džepovima zveckaju Sorosevi novci?", što je postala još jednalažno-patriotska disciplina u ovom delikatnom trenutku između rata i mira. Uostalom, i dilemaosiromašena kultura ili osorošena kultura je lažna. Dakle, promena ugla gledanja ne odnosi se naone na koje Ministarstvo misli u ovoj kampanji - na potrošače kulturnih i onih drugih proizvoda, većna stratege, kreatore glavnih poteza u kulturi u osnovnom društvenom, nacionalnom i državnomtoku. Spreman sam da verujem samo u parolu: "Mi smo promenili ugao gledanja - Ministarstvokulture Srbije".Vreme umetnosti, br. 7, Vreme, 27. mart 1995.Sezona obmanaMalo je postojećih ozbiljnih problema, potrebni su nam još i izmišljeni slučajevi, afere, lažniumetnici, lažne umetnosti u već nedozvoljeno proširenom polju srpske kulture. I umesto da paralelnisvetovi ostanu paralelni, odvija se snažno prodiranje iz jednog u drugi, iz neznanja u znanje, iznekulture u kulturu, iz obmana i prevara u seriozno stavaralaštvo. Najzanimljivije od svega jeste tošto se dokoni i bogati na ovaj način zabavljaju huškajući neke umetničke kritičare plaćenike nadesetak profesora univerziteta, doktora i magistara nauka, galerista, muzealaca... Toliko nam dobroide u svim oblastima, da se zaista možemo i neprimereno zabavljati.Očigledno je da smo u sezoni laznih političara, lažnih ideologa, lažnih vođa, lažnih biznismena,lažnih vernika, lažnih patriota, pa zašto se onda ne bi u "godini kuture" pojavili i lažni slikari, lažnigaleristi, lažni kritičari, estradni pijanisti, estradni aukcionari... lažne galerije, lažni festivali, lažneinstitucije kulture itd.U ovom broju, na naslovnoj strani, objavljena je ilustracija jednog umetničkog dela postavljenog uNarodnom muzrj, koje je izazvalo nervoznu reakciju u javnosti, naročito u medijima ionako sklonimproizvođenju afera, senzacija, atrakcija... No, ovo bi se svakako završilo na nivou plaćenih oglasa,ugroženih ambicija, poljuljanih sujeta, da nisu počeli da se javljaju za reč i neki kritičari koji bi daopravdaju i objasne ono što nije moguće opravdati i objasniti. O pitanjima lažne umetnosti predlažese i razgovor dve tobože "zaraćene" strane: naci-patriota i evro-pacifista. Prvi su i nadalje uintenzivnom nastupu, drugi su u sve većoj institucionalnoj i konceptualnoj krizi i izolaciji.Sezona obmana poput virusne epidemije zahvatila je poveći prostor, čak i unutar kulture gdeobmanama, lažima i prevarama nije mesto.Nedavno je Fond Demokratskog centra organizovao raspravu na temu mesta i uloge kulture unašem društvu danas, gde su se čula dobra i učena saopštenja, od kojih, međutim, kao ni do sada,neće biti vajde. Zašto? Još jednom su se istomišljenici sastali i zaključili da se o svemu slažu! Kaopo onoj tradicionalnoj, oni drumom, a obmanjivači i prodavci magle šumom. Jedan od ozbiljnijihrazloga zašto je ukupno kulturno stanje nacije ovakvo nalazi se i u činjenici da se ugledni i ozbiljnistvaraoci, teoretičari kulture, učesnici u složenom umetničkom sistemu još uvek nalaze u"disidentskom stanju". Dakle, u pasivnoj, podređenoj poziciji koja, pre svega, odgovara vlastima,