slika politike - Jovan Despotović

ljudskog interesa da joj pomogne oko održavanja kuće i ateljea koji namerava da zaveštaumetnicima koji nemaju uslova za rad, itd. Očigledno da sekretarijati i ministarstva, odn. njihovičelnici najozbiljnije misle da ovaj problem iz domena vrhunske srpske kulture i umetnosti sa njimanema nikakve veze!Uostalom, novoimenovani ministar je sam posle sastanka sa brojnim poslenicima kulture i njenimuglednicima obećao da će delima pokazati novi (drugačiji) odnos prema vrhunskim umetničkiminstitucijama, a u koje, prema sopstvenim rečima, spada i brza promena višestruko dokazanoneuspešnog direktora MSU. Međutim, prvo što je uradio bilo je upravo apsurdno imenovanje upravote štetočine za komesara ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala (što je on sa istim skandaloznimučinkom pokazao i pre četiri godine pa se ovogodišnja repriza pokazala sasvim izlišnom). Ovegodine se dogodilo čak i to da se komesar dobrano posvađa sa svojim izabranicima iz najrazličitijihrazloga (od toga koji će radovi biti izloženi do kvaliteta ilustrativnog materijala u pratećimpublikacijama). Paviljon je ponovo potpuno prazan što se moglo i očekovati, a na otvaranju nije bioniti jedan novinar, računajući i naše, a da ne pominjemo da on zvanično nije ni otvoren jer je onome(ministru za kulturu!) kome bi trebala da pripadne ta čast zabranjen boravak u Evropskoj zajednici.Šta se iz takvog odnosa pouzdano može zaključiti: kao uvek do sada tokom poslednjih deset godina,dok su trajali neprekidni avionapadi, partijsko i masmedijsko izazivanje prisilnog patriotizam (ranijena ratobornim a sada na obnoviteljskim parolama) dakako i nadalje je vrlo povezano isključivo sakolektivnim suicidalnim, mortalnim izlivima odanosti režimu i vođi koje vode jedinom cilju -održanju postojećeg političkog stanja totalne civililacijske izlolacije i po mogućnosti permanentnograta sa celim svetom što nam i jedno i drugo, kako vidimo, vrlo uspeva.U taj deo kolektivnog mentaliteta spada nažalost i "Ratni ULUS-ov atelje" čija se izložba upravoodržava u "Cvijeti Zuzorić". I tu se zaista svašta, što direktno svedeoči o naši mentalitetima (pa iumetničkim), može videti: od ozbiljnih primera antiratog delovanja (poput Društva Fenix,Slobodana Roksandića, Dobrice Kamparelića i još nekolicine autora) do brojnog šarlatanskogpoigravanja (Čekovića, Čalije, Vukića...) ili radova bez ikakve veze sa "zadatom temom" semisključivo samoreklamerstva u ovom krajnje neprimerenom trenutku (poput nastupa Šobajića iliTrkulje). Ovakva tobože "slobodna (a zapravo besmislena) koncepcija" prouzrokovala je da se našinajznačajniji autori svih generacija niukakvom svojstvu ovde ne pojave što je prava šteta jer je ovozaista bila izuzetna prilika da se sa dobro osmišljenom akcijom ona izvede na ozbiljan, efektan iumetnički opravdan način.Potom, tu spada i mešetarenje nekih političara (naravno, isključivo onih sa levice i njenih nakaznihbastarda koji kao da na to imaju monopol) na skupovima kulturnih radnika i umetnika kao da upravobaš oni nisu najodgovorniji za sadašnju sveopštu katastrofu u državi i društvu. A danas je prekopotrebna patriotska mobilizacija koja isključivo podrazumeva demokratske reforme političkogsistema i uključivanje Srbije u svet, odn. nikako ne sme da rezultira poznatom (i priželjkivanom)ideološkom, pogotovo ne kolektivnom političkom homogenizacijom. Upravo suprotno! Danas jepreko potrebno čuti što više različitih glasova. Neophodno je videti što više novih ljudi.Kada sam se krajem prošle godine zapitao da li se lična (politička) ambicija novopostavljenogministra za kulturu u Vladi Srbije možda nalazi ispred njegove (kulturne) savesti koju svakakopodrazumeva položaj koji trenutno zauzima, zaista nisam očekivao da će krajnje porazan odgovortako brzo uslediti: njegovo razumevanje kulturne politike u jednoj civilizovanoj zemlji nalazi seupravo na razini nezamenljivih koalicionih političkih partnera vladajuće stranke - radikala, koji jošuvek ni do "k" od kulture nisu stigli. (Pri tome oni se oko toga zapravo niti ne uzbuđuju niti im je tou njihovoj politici potrebno.) Ovakav ministar "sa dijagnozom neodgovornosti i beskrupuloznosti"usmerene prema krajnjoj ambicioznosti jednom već dovedenom u rizičan politički položaj 1993. uvreme smenjivanja sa mesta "specijalnog savetnika" tadašnjeg Predsednika Srbije, na najboljem jeputu baš iz tog razloga da postane najgori predstojnik kulture od kada srpska država institucionalnobrine o njoj! No, čak će se i od takvog primera uskoro imati koristi. Samo je pitanje kolika će biticena i tog u nizu eksperimenta nažalost sa potpuno predvidljivim ishodom?Republika, br. 224-225, 1-30. novembar 1999.Umetnost PromenaNeukusni ukras totalitarizmaNaravno, osim punog profesionalnog, javnog i moralnog integriteta koje će nužno posedovati ličnost