slika politike - Jovan Despotović

prizora čak prevazilaze životnu realnost makoliko da je ona već sama po sebi dramatična, užasna,gotovo smrtonosna za njihovog autora. U stilu, izrazu i postupku građenja likovnih predstava u tojseriji Bogoljub Arsenijević se nastavio na ranije crteže iz osamdesetih godina kao da nije bilopomenutog prekida. Ali, ako su raniji radovi bili isključivo plod artističke imaginacije, današnji sudirektni izraz njegovog egzistencijalnog stanja u najbukvalnijem smislu. Ispisani nazivi poput:Valjevski zatvor, 17. feb. Jura 2000, Istražni zatvor Valjevo, 17. feb, Soba gneva, 2000. feb. 17,Slika sveta ništavila, jauk 2000, feb. 25, Svedočanstva jauka, 2000, feb. 27, Nihilistička plažajauka, 2000, feb. 27, Stanje sobe br. 8 (jauk) 2000, feb. 28, Vreme jauka 2000, feb. 29, ]elija br. 7.2000 (zanimljivo je da je isti broj imala i bolesnička soba u kojoj je ležao posle operacije), Čuvarjužnog zida istražnog zatvora 2000, Predsoblje jauka 2000, Kafka u sanatorijumu, februara 2000,itd. poput svojevrsnog iscrtanog dnevnika svedoče o veličini patnje jednog, u najdubljoj svojojsuštini, upravo slobodnog čoveka koji stoga mirno čeka izbavljenje od učinjene nepravde. Taj put gazasad jedino vodi kroz crtanje, kroz ove slikovne ispovesti ispunjene rugobama izobličenih nagih(tek nalik) ljudskih tela smeštenih (poput njega samog) u iracionalne predele i neljudske prostorekoji jesu plod mašte, najcrnjih fantasmagorija ali i tamničke zbilje u kojoj se Bogoljub ArsenijevićMaki nalazi.Psiholozi bi najverovatnije zaključili kako je ova Arsenijevićeva ponovna potreba za crtanjemzapravo spasonosna za njegov narušenih duhovni život i zdravlje. Gledaocima, ljubiteljima njegoveumetnosti, ali i ispoljene hrabrosti zbog pobune i otpora koje i po cenu vlastitog života uporno vodibez namere da se preda, ostaje da se zarad najdubljeg poštovanja za već učinjenu žrtvu solidarišu satim činom koji se duboko utiskuje u svakog ko oseća istu ogorčenost i nepristajanje na udes što nasje skupa snašao. Mesto Bogoljuba Arsenijevića Makija u toj borbi već je utvrđeno - i zbog ispoljeneistrajnosti životnog stava bez obzira na posledice i zbog umetnost kojom nam to poručuje.Centar za kulturnu dekontaminaciju, mart 2000. (pred. kat.)Prilozi za biografiju Bogoljuba Arsenijevića MakijaIzožba pedesetak crteža Bogoljuba Arsenijevića Makija (Valjevo, 1955) priređena u Centru zakulturnu dekontaminaciju iz dva ciklusa nastalih osamdesetih godina i tokom poslednjih sedambolničkih i zatvorskih meseci, otvorila je, pored nekih uže stručnih pitanja i određene opštijeprobleme nastalih u relacijama ovog umetnika i beskompromisnog borca za oslobođenje odovdašnjeg totalitarizma, i kulturnog i umetničkog miljea mesta u kome živi i stvara. Kao priloge zaArsenijevićevu potpuniju, ne samo umetničku, biografiju, na ovom mestu ukazaćemo na tri koji uovom trenutku dominiraju.U Valjevu je krajem 1984. godine osnovana Moderna galerija, a prva izložba (održana 1985)zapravo je predstavila umetnički legat kao stalnu postavku 30 slika i pedesetak crteža LjubePopovića, kako je posebno naglašeno - iz autorov "jugoslovenskog perioda", dakle, onih nastalihizmeđu 1953. i 1963. godine. Ta inicijalna izložba je zapravo ukazala koju vrstu likovne estetike ćenegovati i zastupati Moderna galerija što se moglo odmah videti u ciklusu koji je usledio a koje supovodom petogodišnjice njenog rada 1990. godine skupno prikazane. Među njima su bilesamostalne izložbe Dada Đurića, Vlade Veličkovića, Milana Popovića, Leonida Šejke, IgoraVasiljeva, Mira Glavurtića, Krsta Hegedušića (kao njihovog istorijskog preteče i za neke od njih islikarskog učitelja), Radomira Reljića i dr, ukupno 17 zaista najznačajnijih juguslovenskih umetnikaFantastičnog slikarstva. (Ovom nizu jedino su nedostajali Milena Pavlović-Barili i Uroš Toškovićkojima su nešto kasnije priređene izložbe).U predgovoru kataloga Dragoš Kalajić je napisao i sledeće: "Zašto baš u Valjevu (misli na otvaranjeModerne galerije - prim. J.D.) a ne u nekom drugom gradu, u drugoj sredini srbijanske 'provincije'?Mislim da u ovom slučaju kvalitet ljudi određuje mesto pojave vrednosti. Pod terminom 'kvalitet'ovde podrazumevam niz karakteroloških svojstava ljudi valjevskog kraja. Među tim svojstvima, zaopstanak u uslovima real-socijalizma posebno su bile značajne vrline pragmatične razboritosti idomišljatosti (da ne kažem: prepredenosti). Pragmatična razboritost je bila dobra odbrana uma odideoloških bezumlja dok se urođena domišljatost pokazala i dokazala kao primitivno ali odličnosredstvo izbegavanja glavnih udara 'sistema'... Pod svetlom spoznaje domišljatosti, kaokarakterološke osobenosti ljudi valjevskog kraja, možemo se lako dosetiti da je ustanovljavanjeModerne galerije ciljalo i na neke druge, van-umetničke, svrhe. Vrlinom rečene domišljatosti,projektanti i izvođaći 'valjevske perestrojke' su lako spoznali jedno svojstvo kulture koje premaloljudi danas i ovde poznaje... U slučaju o kome je reč, ogroman uspeh, medijska slava i izvanrednistečeni ugled Moderne galerije u očima kulturne javnosti - bili su prva legitimacija ali i valjani štit