slika politike - Jovan Despotović

umetnosti 'očeva', dovodeći u pitanje njihov srećni i beskonfliktni akademizam.Po Malićiju, ovu treću generaciju albanskih umetnika sa Kosova kao diminantni fenomen obeležavakreativni nihilizam sasvim specifičnih boja koje ćemo videti u jednom sažetom i reprezentativnomizdanju na njegovoj autorskoj izložbi Pertej."Umetnost za i protiv"Poslednja izložba sa temom savremene angažovane umetnosti održana je u Banja Luci u praskozorjejugoslovenskih ratova 1989. godine kada je Berislav Valušek koncipirao izložbu pod naslovomUmetnost za i protiv. Izložbena eksplikacija odnosa umetnosti - politika - ideologija već je tada bilaproistekla iz dobrano zaoštrenih međunacionalnih odnosa, odnosno iz potrebe celovitogsagledavanja i kritičke interpretacije aktuelnog umetničkog trenutka jugoslovenskog stvaralaštva ukontekstu najšireg društvenog realiteta. Autor je ovakvom koncepcijom nameravao da prikažeoblike specifične estetske reakcije u domenu vizuelnih umetnosti na sve one pojave koje zaokupljajunaš savremeni trenutak i njegov ideološki kontekst. Valušek je tačno uhvatio tadašnje raspoloženjeumetnika da o problemima promišljanja političke i ideološke stvranosti posvedoče u najširoj lepeziod metaforičkog govora do najneposrednijeg angažmana.On je utvrdio nekoliko modela politizacije i političke ideologizacije angažovane umetnosti: prvi,koji se bazira na relativno bezazlenom poigravanju znacima i simbolima koji se upotrebljavaju kaograđa za umetničke konstrukcije. Drugi, ironizacija simbola, njihovo izdvajanje iz opšteg kontekstauobičajenog pojavljivanja, redizajniranje i ponovno uklapanje u nove sisteme koji stvaraju novaznačenja. Treći je moralizatorski kada se pokušava ukazati na loša mesta političke prakse ili se samapraksa kao takva osuđuje. Četvrti je ne-umetnički kada se bezrezervno pristaje na vlastito umetničkoodređenje kroz političku ili ideološku strukturu; ovaj model je podeljen na dva dela: jedan jeanahron i zapravo glorifikuje i mitologizuje revoluciju, a drugi se oslanja na nacionalne programekoji se poklapaju sa politikom provođenja tih istih programa. I peti, onaj u kome se celokupna,globalna, svetska situacija (pa time i lokalna) razrešava Thanatosom - smrću izrečenom jezikomumetnosti.Refleksija kritike na ovu izložbu takođe je poprimila stanovitu idejnu podeljenost - opet u skladu satim netom predratnim vremenom primećujući kako umjetnost na kraju osamdesetih u Jugoslavijireagira i na ideologiju i politiku u kojima se razvijala u posljednjih četrdeset i više godina. Ovaj vidumjetnosti - likovne, koji svoje ideje, ikonografiju crpi iz sloma konceptuelnog i praktičnog klišeasocijalističkog uspjeha i aktualnog političkog rasula, sukladno, opet ističem, estetskom i etičkomintegritetu samog umjetnika, artikulira se na više načina i pravaca" - napislala je tim povodomsarajevska kritičarka Nermina Kurspahić.Uporedo sa grupama Irvin i Novi kolektivizam, te umetnicima Jusufom Hadžifejzovićem, VladomMartekom, Mladenom i Svenom Stilinovićem, Žanetom Vangeli, Marinom Gržinić i Ainom Šmid,Nenadom Dančuom, na primer, iz exjugoslovenskih republika, srpska selekcija na ovoj izložbi bilaje najbrojnija - od Miće Popovića, Svetomira Arsića Basare, Kolje Milunovića i Milije Nešića, zatimautora srednje generacije Jovana Rakidžića, Miroslava Mandića, Ere Milivojevića, RašeTodosijevića, sve do najmlađih Petra Đuze, Zorana Todovića i grupe Autopsija, kao i kosovskihAlbanaca Gani Barjaktarija, Budima Beriše, da ovde spomenemo tek najreprezentativnije autore.Kod mnogih od njih u kritičkim osvrtima navedeno je kako više stoje u funkciji dnevnopolitičkeideologije (sa jasnim aludiranjem na antibirokratsku revoluciju koja je već bila u toku) nego da suvlastito delo stavili u striktnu službu artizma. Otuda je kod nekih tumačenja proistekla sumnja omogućnosti uspostavljanja stvarne ravnoteže između estetskog i etičkog u nekom delu angažovanesavremene umetnosti.A da li su umetnost i angažovanost nespojivi? Naročito u uzavreloj političkoj situaciji kakva vladadevedesetih godina u trećoj Jugoslaviji.II IKONOFOBIJA DEVEDESETIHNije neophodno otići u predaleku prošlost i naići na primere koji na vrlo plastičan način pokazujutemeljitost zabluda nastalih zbog pogrešnih predstava koje se iz umetničkih slika iščitanju. Ovapojava je snažno generisana iz potpuno različih ideoloških matrica a redovno rigidnih političkihgrupa - i levog i desnog predznaka. Štaviše, u ovakvim kontrastnim kulturnim i civilizacijskimpodručijima koje su iz različitih razloga (najčešće zbog vlastite želje) izvan magistralnihcivilizacijskih tokova, koje su, dakle, još uvek u istorijskom periodu, dovodile do tolikog preplitanjauticaja da je potpuno razumljivo što se oni ne mogu ni tačno ni potpuno raspoznati. Učinci takvog