slika politike - Jovan Despotović

Kralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domercqa, Vuka Vidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i jošmnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tek mali broj vodećih kulturnih ustanova udanašnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima u vidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tektada se dobija pravi utisak o mestu i značaju likovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributa "dekontaminacija" od stranejedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije ali odlučujuće po političkom uticajukoja njime zapravo nastoji da "disciplinuje" nerežimske medije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi,previđajući dakako sa razumljivim razlogom i smisao "denacifikacije" društva kroz ideologiju kojojje ona takođe značajno doprinela. Zbog toga bi izložba "Pronađi se" mogla upravo nekim njihovimidelozima (mada je jedan od njenih čelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) dapomogne da se (pro)nađu na onoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nadprizorima koji su nam uz njihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore,najmlađim generacijama definitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Centar za kulturnu dekontaminaciju (denacifikaciju) za proteklih pet godina obavio je ogroman deoposla održavanja (uz krajnje napore) makar minimalne prisebnosti i zdravog razuma kod svojihredovnih i povremenih posetilaca (kojima je izložba upravo i posvećena). A to ne da nije malo, negoje ogromno u poređenju sa intenzitetom opšteg, pa i kulturnog te umetničkog štetočinstva štonasuprot njemu stoje poput bauka čak i ovde neminovno prolazeće epohe.Danas, januar, 2000.Umetnosti i angažovanost devedesetihAntiratna estetikaU V O DTema ovogodišnjeg, XX memorijala Nadežde Petrović specifikovana kao Umetnost i angažovanostdevedesetih naprosto se bila nametnula. Jer, šta bi to bilo značajnije u likovnim umetnostimaaktuelnog trenutka od njenog angažovanog svedočenja, komentara ili kritike socio-kulturnogambijenta u kome nastaje i pokušava da deluje sa krajnjim naporom i potpunom neizvesnošću? Adevedesete godine u trećoj Jugoslaviji dale su toj zabrinutoj umetnosti brojne velike te povesnepovode upravo za takav angažovano-kritički stav. U toj vrsti umetnosti, direktno na estetičkivrednosni novi dovedena je i njena izoštrena etička, upravo neizostavna komponenta tako da su tadva, danas suštinski neophodna elementa koji grade njenu celovitost u slučajevima koje ćemo naovom mestu razmotriti, potpuno jedinstveni jer su izjednačeni po svim suštinskim karakteristikama.Slučaj Nadežde PetrovićPodsticaj i paradigmatičan primer za ovako aktuelizovanu tezu nalazimo na samom početku veka ito baš u slučaju umetnika čije ime nosi ovaj Memorijal - Nadežde Petrović, jugoslovenske Nadekako su je svojevremeno zvali Ivan Meštrović i Ivan Grohar, njeni umetnički prijatelji i saborci umnogim poslovima građenja kulture jedne mlade nacije i države u nastajanju (čije ostvarenjeNadežda nažalost nije doživela).Njeno privatno poreklo upućivalo je na sasvim izvesnu ličnu sudbinu: rođena je u jugoslovenskipotpuno orijentisanoj porodici, u kući u kojoj su se okupljali političari koji će uticati na stvaranjeprve Jugoslavije. A njen život i umetnost, vrlo čvrsto isprepletani, kakav je uostalom redovan slučajkod najboljih stvaralaca, konstantno su pokazivali i estetičku i etičku angažovanost namnogobrojnim poljima na kojima je delovala. Slikarstvo je najbolje razumela u Minhenu gde jeSecesija (otpadništvo koje je činilo splet srednjoevropskog impresionizma, jugendstila iekspresionizma) otvarala nove puteve i direktni ulaz umetnost u XX vek - što je ona vrlo dobrorazumela. Nadeždin tadašnji rad u Ažbeovom ateljeu, upravo u klasi u kojoj se okupila gotovo pravastudentska internacionala, gde su se sretali, na primer, Kandinski, Javljenski, Grabar, mladiSlovenci, Hrvati i Srbi stvorila je mogućnost da se uz umetnost začnu i neki drugi poslovi. Tako setu rodila ideja o Prvoj jugoslovenskoj izložbi koja je ostvarena 1904. godine, tu se razgovaralo oosnivanju prve Jugoslovenske umetničke kolonije koja je realizovana u Sićevu 1905, tu sedogovaralo o prvom Savezu jugoslovenskih umetnika koji je nazvan Lada formiranom 1905. (a svesu to praktično bili umetnički vesnici kasnijeg južnoslovenskog ujedinjenja). Ti pionirski poduhvatimlade jugoslovenske kulture i umetnosti začeti su i realizovani pre svega zahvaljujući ogromnomaktivizmu Nadežde Petrović.No, za Nadeždu to nije bilo dovoljno. Njeno društveno angažovanje beležilo je isto tako značajnedogađaje: u Beogradu je 1903. sa nekoliko istomišljenica osnovala Kolo srpskih sestara, a nakon