slika politike - Jovan Despotović

(sem tek nekoliko primera koji su se sami izborili za svoje mesto i ništa ovoj državi zapravoneduguju) još jedna je od posledica njihove ukupne političke (ne)kulture i (pseudo)državotvornostina svim poljima.Otuda je nastala ovakva koncepcija čija je posledica grupni rad srodnih umetnika koji upravo stojeu krajnje nelagodnoj oblasti i između radikalizma i apstinencije izložen na ovogodišnjemOktobarskom salonu pod nazivom:Svitak, 1999ulje na platnu, 164,5 x 2000 cmautora: Nikole Džafa, Ljubiše Bogosavljevića, Nenada Bračića, Gradimira Rajkovića, RatkaVučinića, Nikole Šindika, Fatime Dedić, Miroslava Nuneta Popovića, Saše Stojanovića, PredragaKočovića, Srđana Veljovića, Miroljuba Filipovića FilimiraNaziv ovog rada, proizašao iz njegove osnovene teme, mogao bi biti i (B)ukvar sa godinom nastanka(1)999. kako stoji na samom početku Svitka i dakako da uobičajeno počinje sa poznatom slikomPredsednika koji je uvek na prvoj strani dočekivao svaku novu populaciju koju je trebalo opismeniti.Ovaj (B)ukvar je pošao istom logikom: najpre slikom (crtežom) potom slovom i tekstom učinitiponovno, naknadno opismenjavanje onih koji su odavno (valjda) savladali veštinu prepoznavanjatričavih trideset Vukovih slova. Ali ispostavilo se tokom poslednje decenije da to i nije slučaj:elementarno opismenjavanje nije urodilo plodom - upravo suprotno neki od najgorih đaka,analfabeta i osvedočenih ignoranata uzeli su u ruke sudbinu najpe više od 20 miliona ljudi, potomoko 10 miliona da bi vrlo uskoro taj broj u konstantnom opadanju ponovo mogao biti prepolovljen.U osnovi, ovo je svojevrsni dvadesetmetarski friz - ilustrovana azbuka namenjena nedopismenjenimstarcima, a navodno neodgovornima i neupućenima za sve ono što nam se u međuvremenudogađalo.Celog poduhvata prihvatilo se Društvo neznanog umetnika Phenix koje je okupilo neke članovegrupa Led-art i Magnet, te nekoliko nezavisnih autora, njih ukupno dvanaest, koji su se našli nazajedničkom poslu: da različitim rukopisima, različitim individualnostima, senzibilitetima imentalitetima, na istim zadatku (ponekima uzaludnom?): opismenjavanju trajno onepismenjenih.Oni drugi, malobrojniji, stvarno pismeni, upućeni i oslobođeni straha, odgovrni za vlastitu sudbinu isudbinu potomstva jedini će pravilno shvatiti (B)ukvar - kao ironičnu, subverzivnu socijalnu zabavuadekvatnu opštim društvenim, civilizacijskim i kulturnim tredovima koji danas i ovde dominiraju.Pri tome upotrebljene su sve moguće metode i postupci ispisivanja teksta i slikanja: od bukvalnogpreslikavanja (B)ukvara do njegovog besmislenog kopiranja, beznačajnog citiranja, ponavljanja sapromenama, dopunama, izmenama... Dakle, katkada se radi o direktnom prepisivanju tekstapredloška(bukvara) katkada o njegovoj većoj ili manjoj prepravci (ukvaru). Bukvar je uzet kaoosnovni tekst-predložak po kome se poput otvorene knjige - teksta autori najslobodnije kreću usvakom smislu reču i u najrazličitijim pravcima: levo-desno, gore-dole, napred-nazad, pravilnonaopako,istinito-lažno, tačno-netačno... To dopisivanje smisla ima za cilj svojevrsno iskrivljavanja(ili ispravljanje) ideologije koja je sastavni deo svakog bukvara. A svaki od autora, iako je ovaj(B)ukvar njihov zajednički rad, u njega je uneo sasvim specifične individualne karakteristike,sopstveni smisao za estetiku, likovnu poetiku, crtež, verbalni ili literarni iskaz, kaligrafiju ... potpunonezavisno, čak i suprotno od drugih.Iako je u tematskom smislu ovaj rad u suštini sveden na trideset slova-mogućnosti, on je svoje poljedelovanja znatno proširio. Da navedemo ovom prilikom tek nekoliko naglašenijih sadržaja:simboličko podsećanje na one koji neposredno ne prisustvuju izradi samog rada ali se podrazumevada su tu, da su prisutni i da su u ovoj vrsti opismenjavanja naroda neophodni - studentski otpor igrađanski protest, utamničeni Bogoljub Arsenijević Maki, njihov kolega umetnik teško postradao od(para)policijskog premlaćivanja, ali i svi drugi koji su bivali ozleđivani u "prisustvu vlasti", zatim"naopaka" (naopako ispisana) obnova i izgradnja koja je u toku - ali na karikaturalni način;znakovito ispisivanje unazad (nalik Leonardu da Vinčiju) poput vremenskog i povesnog kretanjaunazad kao zatiranje vlastite memorije, tradicije, postojanja što je postalo opštim znakom vremenanaše propasti. Takođe je primetna i dominacija potpisa (imena) autora u odnosu na sam rad (što jetakođe suprotno uobičajenom galerijskom redu: najpre se pogleda slika a tek onda pročita potpisautora ili legenda koja uz njega stoji). Nekoliko puta primenjen je i princip tradicionalne, ali danasjoš uvek važeće i efikasne resavske prepisivačke (političke) škole. U jednom polju ispisano je pitanje: Jebo te, je li i ovo umetnost ?! Ono, naravno, da je namenjeno samo laicima dok je poznavaocimanepotrebno i suvišno iz mnogih formalnih i jednog suštinskog razloga: artificijelnog, i nadasve