slika politike - Jovan Despotović

kretanja, upravo istinski kosmopolitizam, po mestima školovanja i umetničkog delovanja u jednuusaglašenu iskustvenu komponentu u radu pune i zaokružene autentičnosti.Mogući su mnogi i posve različiti odgovori na izazove koje sadašnje društvo, kultura i tehnologijestavljaju pred estetičku i etičku svest umetnika. Jedna od ključnih i najopštijih odrednica kojaukazuje na način aktuelnog oblikovnog ukrštanja ovih područja jeste crossover - čime se indukuje dasu ona istovremeno dovedena u jedinstvenu estetičku ravan ali i da su time njihovi identifikacionikodovi uzglobljeni i preneti u jedan novi (drugačiji!) artificijelni fenomen. Ponovo se odigravadobro poznata i, tokom duge povesti umetnosti potvrđena, stalna povezanost čvrstim estetičkimlinijama spoljašnje ikonosfere (sa njenim dominatnim formama i sadržajima koji joj daju "izgled")sa onim oblikovnim izrazom za koji se odmah (kroz kritiku) ili nešto kasnije (kroz teoriju) utvrdi daje postao plastičkim znakom epohe.Izložba, ili pak prezentacija rada sa ironičnim i iritirajućim nazivom "Savršena budućnost" DejanaAtanackovića sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih svetlosnih kutija izrađenih po uzoruna reklamne bilborde, posedno izrađenom CD-romu koji se mogao "pretraživati" na postavljenomkompjuteru i "projekcije" osnovnog rada na velikom platnu. U tehnloškom pogledu očigledno je dasmo se suočili sa primerom upotrebe, pri čemu se mora istaći - sjajnim i ubedljivim, medijaekranske, računarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog rada protiče u potpunoj tišini čime se pažnjagledalaca fokusira na vizuelni i semantički kompleks: njegove montaže u vidu elektronskihfotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenim dekontekstualizovanim parolama -kratkim, direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksuje slikovne i verbalne idiome koji semasovno i silovito emituju u našem današnjem okruženju. Ovaj njegov rad ima i naslov "Screensavers 3" čime se ukazuje na tehnološko poreklo i na jedan kontinuirani kreativni koncept koji sepretvara u mali radni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: "Moj screen saver potpuno jeantikomercijalan i antipropagandan", mada je najočiglednije da u postupku upravo koristi striktnikomercijalni i propagandni diskurs. Specijalnom, "neautorizovanom" preradom prizora i rečiAtanacković nas direktno uvodi u područje primene umetničke, masmedijske, kulturološke isocijalne manipulacije koja je doživljava kao najkarakterističnija za ovdašnju političku ipropagandnu javnu sferu. Gotovo da ovi radovi imaju, zanemarujući njihovu tehnološku strukturu,istu komunikacionu svrhu i efekat kao grafiti-art u striktno urbanom području koji se takođedirektno obraćaju masovnoj publici.A tu su dominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledice masmedijske(aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategija "ideologijezavođenja". Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava na izražavanje,Atanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku i ekonomsku) i tako uređenioni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnim mestima, Interneta ili galerijskihradova emituju kao čista autorska poruka upakovana u hipermodernu ambalažu advertajzinga.Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcija posmatrača čiji suodbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatno oslabljeni delovanjem snažnogpropagandnog pritiska. U tom, svesno projektovanom i realizovanom političkom i ideološkomokruženju primalac poruke gubi moć rasuđivanja i tada nastupa očekivani trenutak političke (ilikomercijalne) manipulacije kada je moguće sa njime činiti aposlutnu svaku potrebu prisilu - bezuslova za ikakav otpor. Zbog ovoga rad "Savršena budućnost" Dejana Atanackovića primljen je kaodirektna posledica indentifikacije njegovih sadržaja u današnjem vremenu a ona je pak samopretočena reklamna poruka za koju je kao paradigmatični uzor uzeta nacistička propaganda koja jena ovom polju dala najopipljivije rezultate u periodu pred Drugi svetski rat. Ova izložba-projekatdobila je time vid svojevrsne kulturne dekontaminacije (u savršenoj saglasnosti sa institucijom ukojoj je priređena).U toku je epohalno traženje novih puteva obraćanja novom konzumentu umetnosti od koga seočekuje odgovornost i kritičnost prema emitovanim-primljenim porukama koje ga svakodnevnobombarduju. Njihov delatnik u ovom slučaju je jedan mladi umetnik visokomoralnih načela,uznemirene savesti i hrabrosti vlastitog angažovanja (po ćemu ulazi u najuže jezgro potpunoposvećenih autora devedesetih godina u Jugoslaviji). A tehnički i oblikovno majstorska prožetostitema epohe i supernove tehnologije u primeru rada Dejana Atanackovića ukazuje da se pojavio autorkoji ne samo da savršeno vlada tim jezikom već i da je spreman da se upusti u rizične postupkesocijalnog kriticizma kao vida otpora zatečenom stanju kome se na dramatičan način sužava prostordelovanja. Time se, naprotiv, proširuje i upotpunjava krug onih za koje je upravo danas jedinirelevantni odgovor - Otpor!Otpornost "Otpora"