slika politike - Jovan Despotović

aznolikosti prema prioritetima evropskog manifesta o kulturnim diverzitetima i javnimbibliotekama.A aktuelno stanje ukazuje na sledeće: u 177 javnih biblioteka u Srbiji sa oko 400 ogranaka,nakon 2000. godine situacija se unekoliko promenila, pre svega u Beogradu, a onda i u svim većimgradovima Srbije. Mada i dalje, biblioteke se ne doživljavaju kao mesta zadovoljenja ne samokulturnih već i informacionih, obrazovnih i socijalnih potreba. U ovoj oblasti treba načinitikulturološki obrt i bibliotke proglasiti za javna mesta prvog reda koje u vremenu tranzicije treba daobezbede svakom građaninu mogućnost da do informacije dođe na brz i jeftin način, a da se celodruštvo, koristeći jedini servis u Srbiji koji pokriva svaku opštinu, ubrzano demokratizuje. Otudaubrzamo uvođenje interneta u javne biblioteke koje značajno popularizuje ovaj vid masovnogkulturnog aktivizma.Ovo je zapravo deo tzv. PULMANOVOG dnevnog reda za E-EVROPU (elektronsko povezivanjeevropskih biblioteka). Ministri, visoki političari i ljudi od struke iz 36 evropskih zemalja uključujućizemlje članice Evropske Unije, zemlje kandidate za prijem i susedne zemlje saglasili su da jeneophodno obezbediti finansiranje i podršku na nacionalnom i lokalnom nivou: da bi se osnažilauloga javnih biblioteka kao vitalnih ustanova koje ispunjavaju zahteve akcionog plana E-Evrope,tako što će se ubrzati njihov razvoj kao primarnih centara digitalnim izvorima; da bi se zadovoljileželje svih građana informacionog društva putem modernizovanih usluga javnih biblioteka, tako štobi se stimulisalo preuzimanje politike i prakse promovisanih od strane PULMAN projekta.Da bi postigle ove ciljeve, javne biblioteke moraju: da ponude nove servise uvodeći digitalnetehnologije koje će čitaoce staviti u poziciju da ostvare svoje lične ambicije u svetu koji se ubrzanomenja i koje će doprineti društvenoj koheziji i uspešnoj evropskoj ekonomiji baziranoj na znanju; davidno poboljšaju pristup građana u korišćenju usluga javnih biblioteka, naročito onih građana kojisu u riziku socijalne ili digitalne marginalizacije nadograđujući se na korisničke baze od preko 150miliona registrovanih članova javnih biblioteka u 36 zemalja PULMAN mreže.Na PULMAN konferenciji je zaključeno da će građani imati znatnu korist od koherentnepodrške servisima javnih biblioteka na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou koristeći ovajmetod u četiri specifične oblasti: Civilno društvo (demokratija i građanstvo), Permanentnousavršvanje, Ekonomski i društveni razvoj i Kulturna raznolikost.Da istaknemo da zasad PULMAN mreža uključuje Albaniju, Austriju, Belorusiju, Bosnu iHercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku,Mađarsku, Irsku, Italiju, Latviju, Litvaniju, Luksemburg, Makedoniju, Moldaviju, Holandiju,Norvešku, Poljsku, Portugaliju, Rumuniju, Rusiju, Slovačku, Sloveniju, Španiju, Švedsku, Tursku,Ukrajinu, Veliku Britaniju i od prošle godine i Srbiju i Crnu Goru.Stoga javne biblioteke u Srbiji moraju postati mesta zavičajnog pamćenja, podrška lokalnogduha i običaja, kreatori kulturne mobilnosti i različitosti, mesta kulturnog i socijalnog susreta,promoteri multikulturalizma, a sposobnost bibliotekara ogleda se u upravljanju informacijama kadaono postaje vitalno građansko umeće i važan pomagač u obrazovanju i učenju. One su organizacijskiotvorene za sve, sve uzraste, socijalne grupe i time osnažuju demokratiju u tranzicionim promenamai teškom socijalnom okruženju, mesta su za besplatno korišćenje građe, knjiga, časopisa i vrlo čestojedina ustanova kulture u opštini, napokon i moćna informaciona i kulturna mreža, zasadaneiskorišćena u podsticanju pismenosti čitanju, radu sa novim tehnologijama, organizovanju višegnivoa kulturnih aktivnosti, u radu sa decom, i rpi tome one su lakše dospune marginalnim grupama,licima sa posebnim potrebama i sposobnostima itd.Tim putem stiženo u Evropu, zapravo u njenu kulturu, koja je sebe već proglasila društvomznanja a ne samo kapitala. U takvu evropsku kulturu, ipak, nećemo ući ukoliko naši građani ne budusposobni da sebe pronađu i realizuju u novom informacionom društvu i u novoj pismenosti, a i kadabudemo ušli, teško da ćemo zadržati sopstveni identitet ukoliko sopstvenu kulturu ne učinimodostupnom pre svega nama samima, a onda i drugim nacijama, upravo sistemom novih biblioteka ibibiliotečkim fondovima u njima.Treći program Radio Beograda, 22. februar 2006.Baština toneSam naslov tribine „Tragovi u nestajanju“ direktno govori o čemu je reč. Za utehu, kulturna baštinasvuda u svetu nestaje, na ovaj ili na onaj način, i to ne od sada , ne ovih godine, nego u poslednjih