slika politike - Jovan Despotović

U organizaciji Centra za savremenu umetnost 24. i 25. novembra o.g. u Sava Centru održano jesavetovanje pod nazivom Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji. Ova dvodevnakonferencija okupila je oko 150 učesnika - od umetnika preko kulturnih poslenika (novinara,istraživača, organizatora, marketinških i advertajzing stručnjaka) i profesora univerziteta dovlasnika, direktora, urednika i stručnjaka u državnim, nezavisnim, alternativnim i privatniminstitucijama (muzejima, galerijama, pozorištima, izdavačkim i filmskim kućama, i dr.), najzad,političara (saveznih poslanika, gradonačelnika i sekretara za kulturu) što je bio zaista reprezentativani konpetentan uzorak koji je pokrio celokupnu scenu u svim njenim segmentima. Ova napomena jeneophodna da bi se ukazalo da je organizator obezbedio da rasprava na ovoj konferenciji budemaksimalno sveobuhvatna i da zađe u najsitnije pore kulturnog sistema u Srbiji.Sledeći jednu od uvodnih ideja moderatora plenarnog zasedanja Branislave Anđelković da seučesnici ne osvrću na poznatu, i za kulturu krajnje nepovoljnu prošlost, gotovo su se svi - pogotovo35 panelista koji su dali osnovne crte i okvire rasprava oko globalnih tema naše kulturne politike ikulturne produkcije, koncentrisali na traženje puteva, modaliteta i instrumenata (državnih,društvenih, institucionalnih i profesionalnih) za usmeravanje kulturnih tokova u pravcu koji ćeprevazići sadašnje stanje bremenito mnogim, tokom poslednje decenije, izuzetno nagomilanihnerešenih problema.Organizatori su se odlučili da ovaj izrazito širok i dubok kompleks pokriju sledećim temama:Kulturna prava i kulturni razvoj, Pravni akti, Finansiranje, Strateško planiranje, Modeliuključivanja u međunarodne projekte (o čemu se raspravljalo na plenarnom panelu), a na četri radnegrupe bilo je govora o: I Definisanju kulturnog prostora: Definisanje regiona, Informativni tokovi -periferija - centar, Umrežavanje, Multikulturalni prostor - moderator Branimir Stojković; IISavremenoj kulturnoj produkciji i tržištu: Kultura i komercijalizacija, Definisanje tržišta, Marketingu kulturi - moderator Borka Božović; III Kulturi, obrazovanju, istraživanju, formiranju publike:Stanje u javnom obrazovanju, Mediji i obrazovanje, Kulturne institucije i razvoj obrazovnogsektora, Definisanje ciljnih grupa - moderator Branislav Dimitrijević; IV Saradnji između različitihsektora kulturne produkcije: Zajednički interesi, Stvaranje zajedničke kulturne politike,Interdisciplinarnost, Novi mediji - moderator Dejan Sretenović.Kako se već iz ovog pregleda vidi zapravo su identifikovani svi bitni sadržaji savremen kulture istrategija njenog razvoja do čega je i dovela rasprava više od sto učesnika ove konferencije. Opšti jezaključaj da je dijalog vođen u izuzetno tolerantnoj atmosferi (a pojedine replike prirodno suusledile zbog različitog položaji koji akteri ove razgranate scene imaju, na primer, između umetnikai kulturne "birokratije"). No, globalni interesi nisu dovedeni u pitanje i oni će biti pretočeni udeklaraciju i zaključke konferencije, kao i u formiranju jednog foruma kulture (privremeni naziv)koji će stalno pratiti stanje u kulturi i umetnosti i biti snažan korektivni i kritički mehanizam sanamerom da javno lobira za sve njene, na savetovanju, definisane potrebe.Ilustracije radi da navedemo tek nekoliko ciljeva (preuzetih iz radnog materijala): postavljanjenove/drugačije kulturne politike i minimuma njenog nacionalnog interesa, određivanje kratkoročne idugoročne strategije razvoja kulture i kulturne produkcije, iniciranje posebnih mera države (naunutrašnjem i internacionalnom planu) plasiranja kulturnih proizvoda i njenih stvaralaca,neophodnost pokretanja stalne javne debate o svim procesima u ovoj oblasti kao i potrebu da se natransparentan način odlučuje o vitalnim pitanjima (od postavljanja ministara do direktora kulturnihustanova i organa upravljanja, njihovih programa i kadrova i sl.), razvoja instrumenatadecentralizacije kulturne i umetničke mreže, temeljna promena normativnog i poreskog sistema kojiće omogućiti maksimalno funkcionisanje sistema kulture u datim uslovima, povećanje ipreraspodela budžetskih sredstava namenjenih ovim potrebama, utvrđivanje stabilnih principarazvoja kulture na koje neće uticati buduće promene političke vlasti...Polazeći od evidetnog stanja po kome je politika načinila veliku štetu našoj kulturi tokomposlednjih pedeset godina (a kulminacija je dosegnuta u devedesetim), bilo je i mišljenja da je danasvrlo rizično zalagati se za koncept kulturne politike makar on bio nov i drugačiji od dosadašnjeg -dakle, evropocentričan, demokratski, pluralistički, decentralizovan itd. Kako je Demokratskatog sistema, tek tada se može očekivati da vlast neće na stari način voditi novu politiku. Sada je trenutak da se iz militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašaja, obaveze i odgovornost i na kulturnoj sceni.Kulturna i umetnička prava u (novoj) Jugoslaviji, Umetnost u raljama dnevne politike,Republika, br. 245, 16-30. septembar 2000., Savetovanje u organizaciji Centra za savremenu umetnost u Beogradu, Sava Centar, Beograd, 24.novembar 2000.Kulturna politika i kulturna strategija