slika politike - Jovan Despotović

Tomić, grupa "Aposutno" i "Magnet" i mnogih drugih.Od institucija koje su i pored izrazitih nastojanja države, odn. političke oligarhije da obustavi njihovrad na najdrastičnije načine od direktnog zatvaranja i zabrane rada do stalnih poseta finansijskepolicije, ali i javne bezbednosti, smenjivanja direktora i urednika i mnogo toga drugog, na izložbi supredstvaljene delatnosti Centra za kulturnu dekontaminaciju, Centra za savremenu umetnost,Studentskog kulturnog centra, Radija B92, (Cinema) Reksa i Remonta, kao i Otpora kaosvenarodnog pokreta protiv diktature koji je sem političkog davao i značajan vizuelni identitetikonografiji druge polovine devedesetih različitim rekvizitarijumima: plakatima, letcima, majcama,bandarolama, bedževima itd. koji su ovom prilikom takođe izloženi. Time je slika zbivanja u ovomperiodu upotpunjena sa onim neophodnim podacima bez kojih bi ona u većem delu ostalanerazgovetna zapadnoevropskoj publici naviknutoj za samo jednu sliku naše stvarnosti tog vremena."Dosije Srbije" je tek nagoveštaj jednog velikog nastupa, upravo povratka jugoslovenske i srpskeumetnosti na svetsku scenu sa koje je iz najrazličitijih razloga izopštena (zbog sankcija isamoizolacije ali i krajnje pogrešne državne politike i u ovoj oblasti) dakako sa onimnajreprezentativnijim primerima koji će nesumljivo ostati kao svedočanstvo te decenije opštepropasti koja je ipak zaustavljena makar na malom broju primera relevatnog umetničkogstvaralaštva. "Izmerena stvarnost" tog perioda kroz umetničke i dokumentarne primere rada data jena ovoj izložbi sa svojim najubedljivijim estetičkim podacima načinivši razgovetno i čitljivo poljenovog razumevanja ali i opravdane, stalne potrebe za povratkom u civilizovanu zajednicu kojojsrpska kultura odavno pripada a sa kojom je zakratko izgubila vezu.Politika, 13. januar 2001.Rađanje novog dobaProjekat definisanja nove kulturne politikeDevedestih godina, dakle, tokom ukupne destrukcije države i društva u Jugoslaviji, izvedena je isnažna devastacija kulture i njenog institucionalnog sistema u kome je najviše štete pretrpeo i njensvakako najvitalniji deo - samo umetničko stvaralaštvo. Specifično ustrojstvo totalitarnog režimatokom tog perioda na čudovišnim ideološkim relacijama između kriptokomunizma i neonacizmapokazalo je potpunu nezainteresovanost za elitno (ne u socijalnom već u estetičkom i vrednosnomsmislu) stvaralaštvo koje je potpuno supstituisano jednim pseudofenomenom tačno nazvanimturbokultura. I to u svim oblastima: od televizijskog stvaralaštva, preko muzike, filma i pozorišta dolikovnih i vizuelnih umetnosti itd.Otuda je neophodno, nakon političke promene sistema, u kulturu ponovo uključiti one sadržajekojima će ona dostići istinski relevantnu umetničku ocenu - svojstvenu nastupajućoj epohi. Ta seobnova, upravo nova strategija kulturnog razvoja u Jugoslaviji tokom ove decenije mora bazirati nanavouspostavljenim, dakle, promenjenim principima. Oni podrazumevaju, u najkraćem:transparentnost i podložnost efikasnoj stručnoj kritici svih odluka koje se direktno tiču njenograzvoja u novim uslovima. Dakle, sve odluke države, u ovom slučaju Ministarstva kulture u njegovatri domena, ili instrumenata političke moći, koje se tiču kadrovske politike, raspodele budžetskihsredstava i legislative moraju biti u svakom trenutku dostupna javnoj inicijativi, oceni i kritici. Na tajnačin Ministarstvo kulture bilo bi određeno isključivo kao servis ili logistički centar zazadovoljavanje kulturnih potreba a ne otuđeni centar političke moći kakav je dosada u partijskojdržavi bio slučaj.Uloga i društvena pozicija seriozne i vrhunske kulture u novim demokratskim promenama mora bitivišestruko zastupljena i znatno vidljivija. U tom procesu posebno je značajno znatnije pozicioniranjepoznatih kulturnih poslenika, umetnika, politikologa, kulturologa... koji kao provereni i dokazanieksperti u svojim oblastima moraju postati istinski institucionalni ili vanistitucionalni korektori,kritičari i predlagači tendencija i procesa koji se budu inicirali, promovisali i vodili kao državnapolitika u svim oblastima.Dakle, bitne teme koje se odnose na projekat definisanja nove kulturne politike bile bi: kadrovskapolitika, raspodela budžetskih sredstava i legislativa. U domenu kadrovske politike najodgovornijeličnosti moraju se ubuduće postavljati isključivo na osnovu njihovih javno iznetih programa koji bibio podložan oceni stručne javnosti - od espertskih timova i saveta pri Ministarstvu kulture dostaleških i profesionalnih udruženja, najazad i do procena stručnih tela onih institucija koji dobijajunove rukovodioce. Takođe se i korišćenje budžetskih sredstava mora odvijati na potpuno