slika politike - Jovan Despotović

opozicija Srbije, a sada aktuelna demokratska vlast, sačinjena od stranaka najrazličitijih političkihorijentacija - od republikanskih do rojalističkih, od nacionalnih do građanskih, od demokratskih isocijaldemokratskih do demohrišćanskih itd, treba očekivati njihovo skorašnje osamostaljivanje atada će kultura i umetnost opet biti izloženi opasnim promenama (podrazumeva se da su programskanačela različitih stranaka i u domenu kulturnih pitanja takođe različita) ukoliko se već sada neuspostavi stabilna strategija njihovog razvoja na nepromenljivim principima koji će obezbediti da sebez rizika prirodne političke promene negativno odraze na kulturne prilike. Danas se bez odlaganjamora razgovarati - i to otvoreno i transparentno, pred najširom stručnom publikom koja je direktnozainteresovana za sva pitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanjustrategije, principa i sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti. Topodrazumeva da se nesme nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti, odn.bez uticaja onih učesnika kojih se ovo direktno tiče: umetnika, kulturnih poslenika i profesionalaca,strukovnih udruženja, institucija iz ove oblasti i dr. A kada ministarstva i sekretarijati - u najboljemslučaju, postanu isključivo državni instrumenti za servisiranje kulturnih i umetničkih potrebadruštva a ne mesta na kojima se zakulisno donose najvažnije odluke za funkcionisanje tog sistema,tada se može očekivati da vlast neće na stari način voditi novu politiku ni u ovoj oblasti. Sada jepravi trenutak, opšti je stav učesnika savetovanja, da se iz militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje srpskog društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašaja, obaveze i odgovornostsvih aktera i na kulturnoj sceni.Republika, br. 250, 1-15. decembar 2000.Kultura političkog marketingaPredizborna kampanja 2000.Iako izgleda da je kultura (tradicionalno) negde na poslednjim mestima u svim dosadašnjimpredizbornim aktivnostima, nekoliko pokazatelja aktuelnog marketinškog predstavljanja i formiranjevizuelnog identiteta, ikonografije i programskog delovanja u pedstavljanju poslaničkih kandidatakoje se moglo pratiti u medijima, početna pretpostavka javlja se u nešto drugačijem svetlu.Dok je još bio čvrst savez vladajuće koalicije SPS-a i Jul-a s jedne strane i SRS-a s druge, u tomtaboru izgledalo je u prvom periodu da je pristup - verbalni, vizuelni, ikonografski, simbolički, biouobičajen, što će reći staromodan, rečju dosadan. No, kako je on tokom preizborne kampanjenarušen od kada su radikali po minutaži primetno skraćeni na državnim medijima (kojima su tobožei dotad upravljali, pogotovo što imaju i resor republičkog ministra za informisanje, a upravo to jepokazalo da je imalo sasvim drugu namenu od uobičajene - a svelo se na golu represiju premanezavisnim medijima koju su upravo oni "formacijski" sprovodili) tako je počela da se unosi"živost" i u oblasti prezentacije programa i kandidata ovih partija.Socijalistička partija Srbije ostala je dosledna poznatim stereotipima snažnog ekploatisanjapolitičkih tema dana - ovog puta "pobede" nad NATO paktom i "obnove" koja je potom usledila, anaročito izgradnje stanova za policiju, vojsku - i onako uzgred, da baš ne bude ogoljeno, i za "mladebračne parove". Nije bilo stana čiji početak izgradnje nije otvorio neki od kandidata ove partijetokom avgusta i septembra meseca. Za mostove i fabrike bili su zaduženi večito "prevremeni"Mrkonjić i lokalni funkcioneri koji su u svečanim odelima i luksuznim cipelama betonom zasipalitemelje gradilišta. Usled očiglednog dvostrukog straha, najpre od nedovoljnog odaziva građana apotom i zbog bezbednosti, njihovi predizborni skupovi redovno su održavani u zatvorenimprostorima kojima su prisustvovali isključivo članovi stranke. Redovni ukrasi bili su zastave ifotografije ili neuko naslikani i kič portreti njihovog predsednika i predseničkog kandidata.Uporednim gledanjem ovih priloga vidi se uvek isti režiserski "rukopis" koji nije dozvoljavaonikakvo odstupanje od šablona, kreativnu inventivnost ili slobodu vizuelne prezentacije što je znakočiglednog "peglanja" priloga u centralnoj redakciji TV Beograda.Vizuelno (i tehnički) nešto moderniju prezentaciju imao je JUL koji je 90 % svojih priloga sveo napres-konferencije za izabrane novinare u svojoj centrali. Na video-bimu vrteo se njihov spot koji jeanimirao uglavnom nezanimljiva saopštenja, ali začinjena izuzetnom verbalnom agresijom dosadneviđenom (u poslednih pedeset godina) na ovim prostorima. Izdajnika, neprijatelja naroda iplaćenika bilo je na sve strane: od opozicionih stranaka, Otpora i vrlo razgranatog nevladinogsektora do univerziteta, intelektualaca i anonimnih pojedinaca. Što se približavao dan D (kako ga jenazvao general Pavković neumesno upoređujući izborni dan u Jugoslaviji sa iskrcavanjem saveznika