slika politike - Jovan Despotović

kao prividnog slikanja na šta je povodom njegove izložbe u Galeriji Kolarčevog narodnoguniverziteta 1987. godine upozorio Ljuba Gligorijević.Sa devedesetim godinama usledila je još jedna promena u radu Čedomira Vasića koja je ponovopokazala dvosmislen ili ambivalentan karakter njegovog rada. Najpre, i u ovom najnovijem perioduostao je u načelu dosledan slikarstvu, ali je ono poprimilo dodatne karakteristike koje se mogu čitatiestetikom devedesetih. Istovremeno, on je očigleno nastavio da gradi jedinstvenu zgradu svojeumetnosti začetu početkom osme decenije na taj način da je u nju ugradio još jedan sloj značenjakoji dotad nije bio registrovan.Već prva izložba: "Klijina bašta" održana novembra meseca 1992. godine u Galeriji ULUS-a otkrilaje jednu novu temu. Nju implicira sledeći citat preuzet iz Tukididove "Istorije": "Od pređašnjihratova najveći beše Persijski, ali i on je brzo odlučen u dvema bitkama na moru i kopnu. Međutimovaj rat toliko se odužio i Grčka je za to vreme toliko patnji podnela, koliko nikada nije u istomvremenskom periodu. Jer, nikada toliko zauzetih gradova nije bilo opustošeno, bilo od varvara, bilood međusobno zaraćenih strana (a bilo je i onih gradova gde je pri zauzimanju promenjeno istanovništvo), niti je ikada bilo toliko izbeglica i krvoprolića što zbog samog rata, što zbognesloge..." Dakle, veza je očigledno direktna sa aktuelnim ratnim zbivanjima na jugoslovenskompodručju. Opisi koje je izneo Tukidid adekvatni su trenutnom stanju. Ova dramatična aktuelizacijateme u radu Čedomira Vasića bila je još jednom naglašena samim izgledom izložbe: "Klijina bašta"je bila jedinstveni ambijent sastavljen od četiri, u medijskom i tehničkom pogledu, vrlo složeneceline - od akrila i sitoštampe na platnu do osam temperovanih televizora, od terakote, drveta isargije do lima i neona. Četiri arhetipska modela: "Caduta dei Giganti" ("Pad Giganata"), "Danzafunebre" ("Pogrebna igra"), "Senza firma" ("Bez potpisa") i "Les tetus royaux" ("Kraljevskitvrdoglavci") instalirana kao jedinstvena celina pokazali su Vasićevo suvereno vladanje nekimpovesnim umetničim sadržajima koji mu efikasno pomažu da identifikuje sa njima uporedivadanašnja zbivanja i to ne samo u domenu estetičkih formi već i u društvenim te ideološkimprocesima. Govor istorije u ovakvoj kreativnoj interpretaciji postao je i govorom našeg vremena.Odnos umetničke forme i teme zapravo je, kako smo već videli, stalno zaokupljao imaginacijuČedomira Vasića. Stim da je ideološki diskurs u njegovom primeru vremenom sve vidnije izbijao uprvi plan gde se devedesetih konačno učvrstio time odajući kako Vasić spada među one stvaraocekoji nisu neosetljivi na damare vremena, na istorijske događaje i epohalne prekretnice. No,istovremeno je pokazivao i nadalje fundamentalnu zainteresovanost za primarna pitanja oblikovanja,što se moglo videti u njegovom radu "24 časa Ruanske katedrale" izvedenim u Narodnom muzeju uBeogradu 1994. godine u okviru znamenitog ciklusa "Na iskustvima memorije". Kao predložakposlužila mu je čuvena serija slika Kloda Monea na kojima je ovaj impresionista analizirao šta sedogađa sa svetlom - centralnim problemom ovog umetničkog pokreta, u raznim periodima dana najednom motivu - pročelju katedrale u Ruanu. Vasić je čitav vek kasnije ponovio isti problem ali utehnici video-arta. Pikturalna Moneova ishodišta i elektronska Vasićeva pokazala su da, bez obzirana njihovu vremensku udaljenost, poseduju zapravo jedinstveni duh kreacijske motivisanosti iintrigantnosti, pa je otuda ova svojevrsna "citantnost" potonjeg sasvim legitimna u odnosu naodabrani primarni uzor.Zapravo sve ovo o čemu je dosada bilo reči sublimisano je u najnovijoj multimedijalnojambijentalnoj instalaciji Čedomira Vasića pod nazivom "Put u Oz" koji je tokom novembra meseca1997. godine izveden u Savremenoj galeriji Pančevo. Oz je dakako poznato bajkoliko mesto izzemlje čuda Frenka Bauma. Ovaj motivski predložak Vasićevog rada zasnovan je na imaginarnom(pa stoga praktično govoreći uzaludnom) kretanju prema nekom mestu koje se može dostići jedinu umašti umetnika. Drugi, znatno realniji, egzistencijalno potvrđen predložak je istorijska kompozicijaPaje Jovanovića "Seoba Srbalja". Jedna njena replika čuva se danas u Narodnom muzeju u Pančevu ito je spona koja ukazuje na razlog zbog čega je ovaj Vasićev rad izveden baš u tom mestu. (Naravnoon neće više nikada biti ponovljen bilo gde upravo iz tog razloga). Na Jovanovićevoj slici prikazanaje kolona naroda predvođena srpskim patrijarhom koji beži iz oblasti koje su ponovo pale podOtomansku imperiju u strahu od odmazde. Oni se kreću prema "obećanoj zemlji" a kako će tokasnija istorija pokazati - to je bio samo još jedan od mitova nastalih u velikom strahu za nacionalnusudbinu. Ista tema se nalazi i u romanu Miloša Crnjanskog "Seobe" a citat na koji Vasić ukazujegovori o tome da je "Negde moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo". Put do tog"nečeg svetlog" na ovoj izložbi vodi uskom stazom žutih cigala postavljenom na zemlji kojom jepotpuno prekriven pod galerije. Na vrhu te staze koja gradi matematički znak beskonačnosti (daklesimbolički govoreći - neprekidnog kretanje po višeslojnoj vremenskoj spirali) nalazi se teodoliti(geodetski instrument za markiranje terena) koji je fiksiran i usmeren prema televizoru na kome