slika politike - Jovan Despotović

Tokom poslednjih deset godina situacija se dramatično promenila. Jer, novouspostavljeni režimtreće Jugoslavije neprestano luta između komunizma i nacionalizma tako da se i samo stvaralaštvočesto puta našlo u poziciji da se opredeljuje ili za stari diskurs ideološkog (levog) totalitarizma, ili dapotpuno sklizne u novokomponovani šund sa (desnim) nacionalističkim, i čak fašističkim idejnimpredznakom.Nije neobični ni to da se oko ovih problema u današnjoj uzavreloj situaciji pritisaka za promenamaneoglašavaju ni umetnička udruženja niti vodeće institucije kulture (muzeji, pozorišta, zavodi zazaštitu kulturne baštine, umetničke škole i dr.) kao da je sve u najboljem redu. A pošto očiglednodanas ovde ništa nije u redu, to samo znači da su na njihovom čelu redovno ljudi lojalni toliko da sučak spremni i u Hag da pođu za svojim vođom ako je potrebno. Ta samoizabrana suicidalnostpokazatelj je moralnog brloga u kome su se isključivo sopstvenom zaslugom našle gotovo sveličnosti trenutno na čelnim kulturnim pozicijama.Nikako se nesme dogoditi da toliko očekivane promene mimoiđu kulturu, za svako emancipovanodruštvo, vrlo vitalnu i vrlo značajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati tolikopotrebni signal o namerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije komese zdušno i zasad deklarativno teži.Danas, 4. novembar 1999, Delo, Ljubljana, 1. decembar 1999. (Proti državi kiča)Kultura - godišnji rezimeGodina na samom izmaku nesumljivo je zabeležila nastavak istih, poznatih pogubnih trendova udomaćem kulturnom životu, na žalost, izgleda bez skore mogućnosti da se oni prekinu i preusmere upozitivnom pravcu iz mnogih razloga. Jedan od najvažnijih je da joj aktuelni režim poklanja tekonoliko pažnje koliko mu je neophodno da se, poput makar sasvim tanušnog "argumenta" na njupozove u svojoj programskoj propagandi, formalnom, ali zasigurno ne i stvarnom, uključivanju uveliki svet koji koalicija na vlasti niti razume, niti voli, niti uopšte želi da u njemu učestvuje.Dugogodišnja samoizolacija režima, a time i društva u svim njegovim domenima, prouzrokovala jeformalni prekid i kulturne komunikacije sa svetom na državnom i institucionalnom nivou(izuzimajući jedino velike i tradicionalne intrenacionalne umetničke manifestacije) što se ublažavajedino pojedinačnim aktivnostima samih umetnika koji ličnim vezama i dugogodišnjimpoznanstvima sa uticajnim svetskim ustanovama i ličnostima sa međunarodne scene, još uvekuspevaju, mora se istaći sa sve većim naporom, da ostvare minimum neophodnih kontakata i uticajakoja su dovela da nekih gostovanja naših umetnika u svetu kao i - nikad manjeg broja, dolazakasvetskih stvaralaca kod nas.Ovome ne malo doprinosi i stanovita nezainteresovanosti vodećih demokratskih opozicionihpolitičkih stranaka koje kulturnim pitanjima i problemima posvećuju nedozvoljeno malo vremena.Ono što piše u njihovim političkim programima ili se neostvaruje (što je na primer slučaj sa vladomu Beogradu) iz uvek isticanih razloga materijalne prirode, što nije netačno, ali je bliže istini da se onini ne trude da pronađu alternativne ili nove izvore finansiranja kulturnog i umetničkog stvaralaštva iinstitucija koje prate njihov rad. Nalik velikoj vladajućoj koaliciji i opozicija u mestima u kojimaima vlast više je okrenuta svečarskim i manifestacionim aktivnostima (kakvi su glomazni i danasneukusni festivali koji su nasleđeni iz mnogo boljih vremena) koje uglavnom više "zasenjujuprostotu" nego što bitno doprinose uvećavanju kulturnog, umetničkog te estetičkog ukusa i osećanjapopulacije.A na sve njih kao da se ugledaju i vodeći štampani i elektronski mediji koji su svoje kulturnerubrike sveli na minimum, na nivo šturih informacija koje jedva da stignu samo da registrujudogađaje, a o kritičkim komentarima i da ne govorimo. Zanimljivo je da u ovom trenutku najboljukulturnu politiku vode, što se nekom može učiniti krajnje neumesnom konstacijom, "Treći programRadio-Beograda" i "Borba", pre svega zbog izrazito kompetentnih ljudi koji ih uređuju, za razliku,na primer, od vodećeg nezavisnog dnevnika čija kulturna rubrika na žalost liči na "Politikinzabavnik" dočim su njegove političke stranice okrenute najaktuelnijim i najizrazitijim trendovima,ličnostima i događajima koji daju stvarnu sliku vremena. Ovo samo govori o opštoj politizacijiukupnog društvenog života koji (možda potpuno opravdano) potpada isključivo pod uticajepolarizovanih ideologija što se i ogleda upravo u takvoj uređivačkoj politici masmedija.Zanimljiv je primer i sa aktivnošću Saveza za promene koji bi prema osnovnoj definiciji morao daponudi jedan kompetentan i efektan odgovor na ove negativne idejne i političke trendove. Kada su