slika politike - Jovan Despotović

mogli ste sa stručnim timom na najkonkretniji način da razgovarate.Danas MSU zvrji prazan, bez publike i bez izložbene delatnosti izuzimajući Stalnu postavku -upravo kao u vreme Gavrićevog smenjivanja, s tom razlikom da je pre četiri godine Muzej (i) timejavno izražavao svoj stav prema tek započetom jugoslovenskom ratu, a danas je u njemu na delujedno potpuno rasulo. Najgore od svega je, i po tome je direktor prevazišao samoga sebe i timedopunio ranija obećanja - da su dva muzejska depoa u kojima se čuvaju najdragocenija delajugoslovenskog slikarstva u vajarstva XX veka više od mesec dana u malteru i zidarskom šutu aslike i skulpture koje se tu nalaze prekrivene su teškom prašinom koja je po njima padala za vremegrađevinskih radova. Ovo je toliki propust u radu Muzeja i neodgovornost direktora da zaslužujuhitnu inspekcijsku posetu Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.Gospođo ministre, na Vama je sledeći potez. Nekako mislim da je pravi trenutak i da bi bilo zgodnoda direktori koji su u istom “paketu” došli na isti način i odu. Ukoliko se u Berčekovom slučajuprimetio makar zakasneli moralni stav za stanje u njegovom Pozorištu, u Trkuljinom slučaju, sasvimje izvesno, tome se ne treba nadati. A ako takođe smatrate da je i ovo primer pogubnog učinkaupravljanja ustanovom od republičkog značaja za šta, napokon, ipak Vi javno i moralno odgovarate,očekuje se da odmah učinite neophodno. U suprotnom, u slučaju Vašeg nereagovanja, javnost će torazumeti samo na jedan način - kao saučesništvo sa ovim bezprimernim kulturnim štetočinstvom.Beograd, 14. februar 1997.Jovan Despotovićkustos Muzeja savremene umetnostip.s. Razumećete, svakako, zašto Vam ovo pismo ne šaljem poštom već preko medija, jer računam,poput ostalih koji u poslednje vreme pribegavaju istom maniru, da je to sigurniji način da ono stignedo primaoca.Demokratija, 15. fabruar 1997.Preostaje rasprodajaU kulturi je proteklih godina neposrednog predratnog, ratnog i poratnog perioda stvoren jedanpotpuno nepodnošljivi jaz između onoga što je svakom normalnom stvaralaštvu neophodno i onogašto se danas vidi kao njegov stvarni ambijent u kome nastoji da s krajnjim naporom preživi. Znatnimdelom sami kulturni poslenici zaslužni su za ovakvo neslavno stanje, ali najvećim delom u tajpoložaj su dovedeni ili istinskom nebrigom i države i društva, ili totalnim odsustvom interesovanjaza te vanredno vitalne interese u područijima nacionalnog života.Oni koje sećanje bolje služi prisetiće se da je jugoslovenska kultura prošla kroz mnoga iskušenja odvremena uspostavljanja komunističke vlasti. Najpre je veliki doprinos dat imitiranju socijalističkogrealizma nalik velikom sovjetskom bratu, doduše kratkotrajan jer je ubrzo izbio politički sukob sadotadašnjim neprikosnovenim vođom naprednog čovečanstva - Staljinom, koji je zadirao u direktneinterese Titove opake liderske ambicije. Iza toga nastao je period totalne birokratizacije icentralizacije društva pod najdirektnijim uticajem komunističke partije, a čak ni Đilasova ideološkapobuna sa najvišeg mesta nije mogla da otkloni takvu političku rigidnost.Sa postupnim osamostavljivanjem republičkih komunističkih partija (u postrankovićevskomperiodu) nastalo je izdvajanje i drugih oblasti društvenog života - ponajviše i najvidljivije -umetnosti i kulture. Kardeljeva ideja samoupravljanja samo je finalna epizoda takvog procesa koji jedo kraja olabavio međurepubličke veze. A tada već potpuno separatna i unutrašnja politika Srbije udrugoj polovini osamdesetih godina inicirala je snažni talas najpre nacionalističke a potom iotvorene šovinističke euforije. Posledice te krize i danas preživljavamo u drugačijim uslovima abrojni stvaraoci i kulturni poslenici pokušavaju u gotovo svim prilikama da racionalizuju, objasne iutiču na promenu tog krajnje razornog toka dominantne nacionalne misli.Potpuno isti put prešle su i specijalizovane umetničke institucije (poput velikih pozorišta i muzeja)koje se na različiti način bave umetničkim stvaralaštvom. Ono što je zadesilo Narodno pozorište,Beogradsko dramsko pozorište, Muzej savremene umetnosti itd. tokom poslednjih pet-šest godina,sudeći prema rezultatima njihovog rada i stanjima u tim nekada izuzetno uglednim kućama, ravno jeopštoj katastrofi koja je pogodina celokupno društvo. Pomenute su ustanove u kojima su promenjeni