slika politike - Jovan Despotović

Očigledno da su Srbija i Jugoslavija posle izbora 24. septembra, a naročito nakon masovnognarodnog bunta 5. oktobra ove godine postale prvorazredne mete internacionalnog interesovanja, i tone samo u političkoj ravni već i u drugim oblastima društvenog života. Trenutno se u ovde nalazinekolicina organizatora - poput svojevrsnih "izvidnica" za buduće nastupe naših umetnika diljembrutalnost i morbidnost prizora u kombinaciji sa erotičnošću i gotovo patetičnim narativom koja jeiznet u pet sekvenci. Video rad Bez naziva Gleba Katčuka slično prethodnom autoru traga za, idanas, važećim porukama preteča modernizma - ovog puta u domenu nemog filma. Njegov rad sesastoji iz sekvenci starih filmova koje je on preradio u kolornoj video-tehnici čime je dobio neobičanspoj stare eksperimentalne filmske umetnosti i umetnosti postavangarde devedesetih. AleksandarRojtburd takođe je prikazao video rad Psihodelična invazija ratnog broda "Potemkin" itautološke halucinacije Sergeja Ajzenštajna. Za razliku od prethodnog umetnika, Rojtburda zanimanajpoznatiji ruski film vodećeg reditelja revolucionarnog perioda koji je svetu ostavio ovo remekdelosedme umetnosti. Ono je dakako prerađeno na fantastičan način: u istom antalogijskommizanscenu i sa istom radnjom umetnik je ispričao svoju priču o sudbini današnjeg umetnika kojidoživljava istu sudbinu, s tim da se sa krstarice ne puca na narod već na stvaraoce. Dramatičnost togprizora sasvim je, iako je očigledna replika ili citat, na nivou Ajzenštajnovog izpunjenog strahom,besom, užasom, haosom, beznađem dolazeće kataklizme koja se događa na početku veka, a kakovidimo, koja se ponavlja i na njegovom kraju. Pridruženi umetnik Božidar Milović za ovu priliku jerealizovao vide-instalaciji Delimično pomračenje. Njega zanima sudbina umetnosti u uslovimamedijakratskog doba, tj, totalne prevlasti televizijskog medija u svim sferama društvenog života.Opasnost na koju on upozorava je direktna i nemilosrdna jer se preko TV-ekrana šalju one otrovneporuke koje kontaminiraju ljudsku svest i onemogućavaju mu da jasno razazna činjenice stvranostiod virtuelnih. On se zapravo nalazi između stavova Bojsa da svako može da bude umetnik i Viriljada u situaciji kada svako može da bude umetnik, za umetnost više ne ostaje mesto gradeći vlastitupoziciju stvaraoca koji nije obavezan školskim metodama i tehnikama pravljenja umetničkogpredmeta već isključivo stepenu unutrašnje kreativne ekspresije koja nije kanalisana spoljašnjimrazlozima.Ukrajinska neoavangarda krajem veka u radovima ovih Odesita pokazuje onu vrstu slobode koja jenedostajala evropskoj multikulturalnosti pre poslednje decenije. Time se mapa umetnosti Starogkontinenta dopunjuje na najefektiniji a za samo stvaralaštvo, na najdragoceniji način.Ova izložba bi dobila uobičajenu javnu recepciju da je nije pratio jedan neverovatna događaj.Naime, posle izložbe Miće Popovića iz 1974. godine koja je zatvorena (upravo i ako postavljena,nije ni bila otvorena) ovo je prva koju je aktuelna vlast (finasijska policija i državna bezbednost)zatvorila!? Naime, nekoliko dana nakon njenog otvaranja u CZKD je upala finansijska policija uzasistenciju državne beznednosti (i to u trenutku kada niko od ovlašenih lica iz Centra nije bio uBeogradu) da bi kontrolisala njeno poslovanje. I to ne bi bilo ništa neuobičajeno za ovaj predizborniperiod kada je vlast odlučina da se, gde je to god moguće po njenom mišljenju, obračuna saideološkim neistomišljnicima, da sutradan nisu došli da zatvore CZKD (“obustave njen rad”) a timei izložbu ukrajinskih umetnika koja je bila u toku. Naravno da je odmah obaveštena međunarodnajavnost, pre svega država Ukrajina (gle čuda, to je baš ona zemlja sa kojom Jugoslavija nastoji dauspostavi najprisnije moguće odnose poput Rusije i Belorusije iz tog regiona) koja je posle proverena najvišem diplomatskom nivou, i protesta Jiržija Dinzbira, izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudskaprava (u kojima značajno mesto imaju i umetničke i kulturne slobode), zahtevala objašnjenje odnašeg Ministratsva inostranih poslova. Njihov odgovor je ubrzo stigao: Paviljon “Veljković” iCZKD su oni koji su ga “zapečatili” otvorili za manje od 24 časa. Time je tek ublažen još jedanmeđunarodni skandan u koji se Jugoslavija uvalila, ovog puta u domenu kulturne politike, jer nesamo da je po prvi put u periodu sadašnje vlasti zatvorena jedna značajna institucija kulture sameđunarodnom reputacijom, već je jasno dat signal kojim će putem da se ona kreće i u ovoj oblastiposle 24. septembra. Ujedno je i ogoljena priča o proveri rada u domenu finasijske policije a u prviplan su došli stvarni interesi državne bezbednosti i to u onoj oblasti u kojoj ona nema šta da traži – ukulturi u umetničkom stvaralaštvu. Tako je Delimično pomračenje izvesno postalo najava totalnog.Republika, br. 242-243, 1-31. avgust 2000, Republika, br. 244, Beograd, 1-15. septembar 2000.Dosije Srbijamerenje stvarnosti devedesetih godina