slika politike - Jovan Despotović

Dakle, programska oscilacija u ovom Muzeju bila je evidentna što se naravno direktno odražavalo ina ukupnu sliku o našoj savremenoj umetnosti. Naprotiv, Muzej savremene umetnosti sve više gubiznačaj u glavnom toku aktuelnog stvaralaštva, a dokaz je i to da se on nije našao, po prvi put odkada je ustanovljena, na listi od deset najzanimljivijih izložbi. U pogledu velikih izložbi, ovakvonepovoljno stanje spasla je Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti sa dve retrospektivneizložbe (Zore Petrović i Ljubice Cuce Sokić) koji su svakako bile događaji sezone.A nakon godina kulturnog embarga, tokom 1995. su priređene i prve međunarodne izložbe: uMuzeju savremene umetnosti gostovala je 'Nemačka grafika 70-tih', u Staroj barutani naKalemegdanu priređena je autorska izložba 'River-art' koja je okupila pored domaćih umetnika idesetak stvaralaca iz Evrope, Bijenale grafike postao je ove godine međunarodna manifestacija, uNarodnom muzeju su bile izložene hromoplastike italijanskog umetnika Pijemontija. Ovo su svezapravo dobre najave intenziviranja međunarodne saradnje Jugoslavije u likovnim umetnostima.Dakle, ukupno gledajući, glavne karakteristike likovne sezone u 1995. godini, pored nizaneprijatnih i ozbiljnih ometanja, obeležile su blago razvijanje optimizma koji, ako ne dođe dosunovraćenja iz 'godine kulture' u 'godinu jedne ideologije', iz 'novokomponovanog haosa' u'kriptokomunističku estetiku' govori o postojećim potencijalima i dakako tek prispelim stvaralačkimgeneracijama koje će zajedno svoje potencijale razviti do uobičajeno, vrlo visokih nivoa vrednosti ipozitivnog javnog uticaja.Da se ne bi dogodilo da od slogana 'Sa kulturom je lepše' primereniji postane 'Bez kulture je lakše'.Treći program Radio Beograda, 1. mart 1996, Dijalog, br. 1/2, 1996. s. 156-157Otklonjanje propustaVeliko očekivano čišćenje je počelo. Ratni lobi zamenjen je mirotvornim, a ovaj je u javni i političkiživot uneo drugačija pravila ponašanja, običaje i ideološki jezik. Veliki intenzitet zaglušne retorikezamenjen je niskim frekvencijama pacifizma i pomirljivim tonovima. A da bi se novi konceptsproveo, pre svega je neophodno otklanjanje propusta (uporediti radio i TV 2, te dnevne novine 3.marta o.g.). Prvo kadrovskih.Nespretno je ispalo da je programska i izlagačka aktivnost novizabranog rukovodstva ULUS-azapočela sa onom izložbom koja je u štampi preimenovana u Slikarstvo prihoda. Zaista, da li ćeovakva vrsta izložbi zapravo označiti i dugoročnu programsku orijentaciju srpskog udruženjalikovnjaka. Sudeći prema njenim kadrovskim rešenjima, upravo, reklo bi se - familijarnim odnosimavečitog gen.sek-a ovog Udruženja sa nekim sumnjivim tipovima neodređenih profesija, ali svakakone iz umetničkih krugova (vidi Beoramu br. 52, str. 54), upravo će se to dogoditi. Ako se moglo štoštazameriti prethodnoj upravi ULUS-a u odnosu na njihovu nepotrebnu aktivnost prema izlagačkimpolitikama galerija, muzeja, umetničkih manifestacija, sadašnjoj će pre svega sami stvaraoci moratida upute pitanja o razlozima njenog postojanja i ciljevima strukovne delatnosti.Srećom, ukradeni Renoar iz Narodnog muzeja je brzo pronađen, doduše sa ozbiljnim oštećenjimakoja će ga trajno obeležiti. I ovaj slučaj je samo potvrdio već svima poznato: slabo ili nikakvotehničko i ljudsko obezbeđenje naših muzeja, hronično neosiguravanje zbirki i izloženih dela ustalnim postavkama itd. Ali tome se još pridodaje da je, recimo, upravo ovaj Renoarov rad kupljenza Muzej kneza Pavla, dakle onaj prvi naš muzej moderne umetnosti za koga su neki sadašnjistručnjaci Narodnog muzeja utvrdili kako je to bio period "najtragičnijih dana naše najstarijemuzejske kuće" (videti Zbornik Narodnog muzeja, XV-2, 1994, str. 233-234). Stvarno, onaj koji jepo svetu kupovao Renoare i druge majstore uvio je u crno ovaj muzej za razliku od ovih koji gadanas čuvaju na ovaj način.Ovaj trenutak sveopšteg haosa i beznađa možda je zapravo ponajbolje vreme da se državnifinansijeri visoke i seriozne umetnosti upozore na neophodnost trajnog, promišljenog i doslednogulaganja - poput svojevrsnih investicija - u naše najbolje stvaraoce, i to ne samo u lokalnim okvirimaveć i u oblasti njihove promocije na međunarodnoj sceni. Za jednu ozbiljnu državnu kulturnupolitiku nemoguće je, recimo, da Mrđan Bajić ne dobije veliku državnu (finansijsku) potporu zasvoje projekte u evropskim galerijama. Nemoguće je da, na primer, Mirjana Đorđević i Ivan Ilić odMinistarstva kulture ne budu finansirani za školovanje u klasama Rinkea i Kunelisa u Diseldorfu.Smešno je da ovu državu ne interesuje izuzetno važna aktivnost Marine Abramović na svetskojumetničkoj sceni i da takvu delatnost ne intenzivira svojim javnim stavom i svakovrsnom pomoćiitd.