slika politike - Jovan Despotović

U protekloj godini Ministarstvo kulture posebnu je pažnju poklonilo ravnomernojzastupljenosti tradicionalnih i savremenih oblika stvaralaštva, istovremeno podstičućimultikulturalnost, dmokratizaciju kulturnog života u Srbiji (pomažući rad ne samo nacionalnihinstitucija već i opštinskih, te nevladinih organizacija i velikog broja pojedinaca), uspostavljanjuprincipa otvorenosti svog rada putem brojnih konkursa i komisija, redovnog obaveštavanjajavnosti o delatnostima i drugo, što ranije nije bio slučaj.2. LegislativaZatećeno stanje u kulturi moglo se efikasno menjati i promenom zakonskih okvira u kojima onafunkcioniše. Stoga je pokrenut niz novih zakona – od zaštite kulturnih dobara i opšteg interesakulture do pozorišta, kinematografije, izdavaštva, zadužbinarstva, fondacija i fondova itd. Kadase taj proces završi, a on je vrlo delikatan jer dubinski narušava interese pojedinih, još uvek jakihi značajnih društvenih i profesionalnih grupa i lobija, tek će se tada moći reći da je kulturnisistem postavljen na novim osnovama. Doprinos decentralizaciji, upravo pojačavanju kulturnogdiverziteta, dat je pri izradi Omnibus zakona za Pokrajinu Vojvodinu i Zakona o lokalnojsamoupravi, kada su mnoge rebubličke nadležnosti prenete na opštinske i autonomne uprave.U toku je priprema za izglasavanje brojnih sistemskih zakona koji treba da omoguće bržutransformaciju sistema. Oni su spremani komplementarno sa međunarodnim standardima. Prvikoji je potpuno urađen je o kulturnim dobrima, a slede zakoni o pozorištu, kinematografiji,izdavaštvu, i dr. Kada se ovaj normativni sistem zatvori, biće moguće govoriti i očekivati znatnobržu i radikalniju promenu zatečenog stanja.3. BudžetPoćetkom 2000. godine budžet namenjen kulturi bio je oko 0.3 %, a već je u martu, na inicijativuministra, došao na 0,8%, ili 1.200.000.000 din. Ili 40.000.000 DM od čega je samo oko220.000.000 direktno uloženo u programe rada – ostali iznos pokrio je zakonske obaveze, plate imaterijalne troškove. Znatno racionalnijim koriščenjem tih sredstava Ministarstvo je uspevalo dazaustavi dalje propdanje sistema, ali budući da je svesno da to ipak i dalje nisu dovoljnasredstva, ima nameru da otpočne traženje vanbudžetskog načina finansiranja – pre svega prekosvoje Agencije za kulturni ravoj. Cilj je da se u bliskoj budućnosti taj postotak popne na oko 2%čime bi se Srbija svrstala u srednje razvijene zemlje i u oblasti kulture (jer preporuka UNESCOaje 1-3% nacionalnog budžeta namenjenog kulturi).ZaključakOdmah se uočavaju razlike između teorijskog diskursa i praktičnog delovanja koje su sepojavile. Bez namere da izgleda kao opravdanje za neurađeno, čega su u Ministarstvu svakakonajsvesniji, ipak treba istaći neke od najrečitijih činjenica koje svedoče o protekloj godini (dapomenemo samo najubedljivije primere):- konzervatorsko-restauratorski radovi na 110 crkava, manastira i drugihspomenika kulture,- arheološka istraživanja na 24 lokaliteta- otkup knjiga i popuna fondova za 170 biblioteka sa ukupno 468 naslova u tiražuod 67.660 primeraka,- u oblasti muzičko-scenskih delatnosti finansirano je više od 90 programa,manifestacija, gostovanja u zemlji i više od 80 u inostranstvu,- u oblasti likovnog stvaralaštva pomoglo je više od 110 izložbi, pedesetakkolonija (od 270 koliko ih je registrovano) i isto toliko gostovanja u inostranstvu,- u književnom stvaralaštvu više od 20 kolonija i susreta pisaca,- u kinematografiji zsvršezak 6 igranih filmova i brojnih kratkometražnih, kao iniz fetivala i manifestacija u zemlji i 15 u inostranstvu,- u izdavačkoj delatnosti omogućilo je izlaženje više od 30 časopisa,- u amaterskom stvaralaštvu više od 40 programa i više od 20 gostovanja unostranstvu,