slika politike - Jovan Despotović

koja u recentnoj umetnosti traga za novim smislom umetničkog predmeta (koju je ustanovioBodrijar) uspostavila je ideju simulakruma. Fundamentalni smisao leži u tome da je za savremenuumetnost potpuno irelevantno pitanje bilo kakve originalnosti koje je potpuno iscrpljeno tokomepohe modernizma. Pa ako sada osnovni zahtevi koji daju smisao nekom umetničkom delu više nisusamosvojnost, neponovljivost, autentičnost, gde ih onda treba tražiti i očekivati? U onom njegovomsloju - utvrđuje nova estetika, koji je dosada bivao zapostavljan a koji je takođe veoma uspešno,kada je to bivalo moguće, učestvovao u fantazmatskoj igri umetnika, u njegovim svetransparentnijim potrebama da iskorači iz poznatih i uobičajenih jezičkih transcedencija i da formiratakav umetnički predmet koji ne govori novom već drugačijom sintaksom - znakovitošću samogartefakta."Asocijalno osiguranje"Pod neuobičajenim naslovom za umetničku izložbu - Asocijalno osiguraje priređena je jednaautorska, grupna izložba petoro umetnika koja u svom podnaslovu ima sledeću odrednicu: Socijalnaumetnost u beogradskom slikarstvu (od 1975. do 1998. godine). Time je dato neophodno objašnjenjekoje identifikuje vremenski i semantički okvir ove izložbe, a njena sadržinska ravan ispunjena jeradovima Milije Nešića, Milana Blanuše, Dušana Gerzića, Jelene Marković i Srđana ĐiletaMarkovića koji je uz Tatjanu Velenik potpisan i kao autor koncepcije i pratećih tekstova.Osnovna teza izložbe veoma je rigidno postavljena i duboko zadire u problem angažovanosti našelikovne umetnosti posle 1975. godine. Tekst u katalogu sadrži, recimo i ovakvu konstataciju:Neoizmi nisu doneli nikakav suštastveno nov ili neposredni način prikazivanja socijalne stvranosti adžentlmenska distanca prema ovom problemu je zadržana, sve to da se ne bi pokvarili korektniodnosi sa državnom politikom (patronima). Odanost državnoj politici se nagrađivala pozivima zaučešća na velikim ekstravagantnim izložbama. Velike reprezentativne izložbe, glamurozne preskonferencije, slikari kao medijske zvezde, sve to da bi se stvorio utisak i kod publike i kodumetničkog podmlatka da je oštrina socijalne umetnosti, kao slikarskog žanra, nesvrsishodna ipasse. Gerila ovog žanra nikada nije bila favorizovana od strane državnih institucija jer je smatrananepodobnim za reprezentativne izložbe u Evropi i svetu, na kojima se demonstrirao intelektualniprestige, finansijska moć i artistički zamagljeno ogledalo.Ovo je zapravo sporenje u jedinstvenoj porodici sa istinskim umetničkim karakteristikama. Premamišljenju autora izložbe, nasuprot tzv. oficijelnoj, etabliranoj umetnosti devedesetih godina, onojkoja je zaista unela novi jezik i donela novu estetiku, što ni za autore ove izložbe nije sporno,istovremeno stoji jedno stvaralaštvo koje pokazuje veoma naglašene karakteristike socijalno stanja,vidnu idejnu angažovanost koja je ostala izvan zvaničnih tokova, koja nema potrebni pristupinstitucijama umetničkog sistema. Nasuprot hiperprodukciji umetnosti osamdesetih koja je ispoljilaapolitički stav do besmisla, socijalni žanr u ovoj paralelnoj umetnosti odbacio je ispraznu strategijuneoizama. Dakle, izložbom Asocijalno osiguranja identifikovan je još jedan ciklus na spirali starihproblema - nasuprot estetici larpurlartizma opet se u prilično zaoštrenoj formi pojavilo idejnoangažovano stvaralaštvo."Prestupničke forme"Prema koncepciji dr. Ješe Denegrija i dr. Miška Šuvakovića nastala je autorska i studijska izložbaPrestupničke forme - Postmoderna i avangarda na kraju XX veka priređena u vršačkoj Konkordiji.U njihovoj selekciji našlo je mesta 22 umetnika i jedan pozorišni projekat tematiziranih u 11poglavlja, uz dva uvodna teksta koji daju niz teorijskih i kritičarskih referenci kojima je iščitavanosloženo polje aktuelne plastičke produkcije. A gledaocima izložbe i čitaocima omogućeno je vrloblisko praćenje značenja i strukture današnjeg vizuelnog jezika, odnosno, mnoštva njegovihplastičkih strategija i formalnih ishodišta.Denegrijeva teza naslanja se na već uobičajenu odrednicu za domaće stvaralaštvo tekuće decenijekoje je definisano kao umetnost u zatvorenom društvu. Na suprot njoj, on ističe snažne proceseaktuelne kulturne globalizacije a prelamanje ta dva principa-sa svim posledicama koje po našestvaralaštvo otuda proističu, uzrokuje nastali formalni i semantički konflikt i području plastičkogjezika. Dakle, kakve mogućnosti stoje pred našom umetnošću, odnosno, kakva joj je sudbina uuslovima koji postoje u zemlji ratova, temeljne ekonomske destrukcije i političke krize, totalneizolacije međunarodne zajednice, a pri tome (i uprkos tome), ona istovremeno pokazuje jednuvanrednu vitalnost koja je dovodi u rang najprominentnijih fenomena sa međunarodne scene ovogatrenutka - pita se Denegri u svom tekstu. No iako su silom prilika na koje ne mogu da utiču odsutni(uz malobrojne iznimke) sa scene globalnih zbivanja, umetnici ove sredine u odmaklim devedesetim