slika politike - Jovan Despotović

Kosova, dobiti asimetričnu republiku. Nju će, najverovatnije, činiti različit ustavni položaji jedneautonomne pokrajine – Vojvodina, dve posebne oblasti: Južna Srbija (Preševska dolina) i Raška(Sandžak), zatim Beograd kao posebna teritorijalna jedinica i sve ostalo kada se ovo izuzme. (Nekeaktuelne inicijative ukazuju da je moguće i dalje oblasno cepanje nekih delova Srbije, poputpokrajine Vojvodine na Srem, Banat i Bačku.)Ovo novo Ministartsvo opšte kulture (ili više njih) moglo bi da ima i ulogu edukovanja tj.savetovanja onih ličnosti koje donose ključne odluke u svim oblastima – od politike i diplomatije doekonomije i pravnog uređenja, one odluke od kojih zavisi egzistencija stanovništva, tj, njihovihbirača. Ono bi moralo da predvidi i odgovori na najrazličitije izazove koji će se naći pred celimdruštvom. Na primer, ti novi politički savetnici, recimo, kosovskih Albanaca trebali bi da daju unovi smisao poslovice ’bolje vrabac u ruci nego golub na grani’. Jer, za 15, možda 10 godina, amožda ćak i ranije, sa promenjenom politikom i uz činjenicu da je polovina njihove populacijamlađa od 25 godina, bez nepotrebnih tenzija, sukoba, rizičnih oružanih konflikata, terorizma,kosovski Albanaci praktično će zavladati Srbijom, a to znači svim njenim političkim institucijama –od predsednika Republike, sa parlamentarnom većinom i vladom, sve do najvažnijih ministarstava,javnih i državnih preduzeća. Za to vreme, oni će se upravo stečenom kulturom politike postupnoraseliti po celoj teritoriji Srbije – od ove južne pokrajine do Subotice, Loznice i Negotina i time nanajprirodniji način zauzeti ogroman teritorijalni deo, posebno u sada nenaseljinim ili malonaseljenim oblastima (poput severnog Banata ili istočne Srbije), a time i promeniti biračko telo nadkojim će postepeno, mirnim, za Evropu prihvatljivim putem, ostvariti potpunu dominaciju – bez ijednog nepotrebnog nasilnog akta. Te umesto da iznude, uz igromne napore i rizičnu politiku koju ćedobar deo sveta osuđivati, verovatno i sankcionisati, malu nezavisnu teritoriju za kojom sada žude saogromnim brojem stanovnika koje treba zaposliti i prehraniti, dobili bi bez napora i bez ikakvogprotivljenja sveta Republiku Srbiju u svojim sadašnjim granicama. Dakle, osnovano je ubeđenje daće shvatiti, primenom upravo kulture politike, kako je za njih, u ovom slučaju, ipak ’bolji golub nagrani nego vrabac u ruci’. Vredelo bi makar da razmisle, a bogme i da spreme, za desetak godina,objašnjenje koje će dati današnjoj mladoj albanskoj populaciji na Kosovu, ukoliko se sadašnji ciljevitamošnjih aktuelnih političkih lidera iz bilo kog razloga ne ostvare.S druge strane, iz istog razloga, Srbija bi trebala, veštinom i razumevanjem jedne novekulture politike, diplomatije i državotvornosti iz petnih žila da se upregne da se što pre oslobodiKosova, odn. gore opisane istinske opasnosti za njeno postojanje. Jer u suprotnom, lako se možezamisliti ishod ’izlaženja na crtu’, sa većinom u ukupnoj populaciji i sa strateškim raseljavanjem poceloj teritoriji, za nekih desetak godina, srpskih političara u predsedničkoj borbi sa nekimkandidatom albanske nacionalnosti, svesnih novih pravila kulture politike. Ili, kako će izgledatiizglasavanje zakona u Skupštini Srbije, ili kako će se donositi odluke na vladi kojom precedavaAlbanac a većinu ministara, uključujući i one za spoljne poslove, vojsku, policiju i pravosuđe, čineAlbanci, srpski državljani, jer, dabome, na Kosovu ne žive vanzemaljci koji će negde da odlete,nego skoro 1,8 miliona stanovnika koje srpski političari ne uzimaju u obzir kada insistiraju na 15%teritorije?Dakle, smisao nekog novog Ministarstva opšte kulture bio bi da uredi ukupni državni idruštveni sistem u samo jednom cilju – pripremi protagonista na svim poljima i domenima realne, ato znači kulture politike, one koja je moguća i koja je saglasna sa shvatanjima globalne civilizacije.Ona koja je razumljiva, prepoznatljiva i ostvariva za onaj deo današnjeg sveta – od istoka do zapada– koji donosi ključne odluke o njegovoj budućoj, bližoj i daljnjoj, geo-političkoj i svakoj drugojkonfiguraciji. Participacija u tim procesima nije moguća bez pune primene jedne nove i efikasnekulture politike.Evropa, decembar, 2007.(tekst nije objavljen zbog iznenadnog gašenja lista koji je već bio prelomljen i pušten u štampu)